X vezba bol. vinove loze 2017

Crna pegavost vinove loze
(Ekskorioza vinove loze)
Prouzrokovač: Phomopsis viticola
Eng. Phomopis cane and leaf spot

• Noviji lit. podaci:
1. Ekskorioza v.l. – Botryosphaeria dothidea
2. Crna pegavost lastara i lista v.l. – Phomopsis viticola
• Razlika u nazivu bolesti između „crvene“ i „zelene“ knjige
• Prvi put opisana u Nemačkoj 1966.g.
• Verovatno postojala i mnogo ranije
• Rasprostranjenost: SAD, Kanada, Afrika, Australija, Evropa
• Rasprostranjena i u Srbiji od 70ih godina XX veka
• Značajna u krajevima sa dosta padavina u prvom delu vegetacije
 tkivo v.l. ostaje vlažno duže vreme
• Otežavajuća okolnost: ne može se u vinograd kad je kišno
vreme

Značaj
• Lomljenje lastara
• Otežana rezidba
• Slabije dozrevanje lastara – lakše izmrzavanje
• Zaraza šepurine i bobica (sporadično) ali tu su najveće štete
• Veoma značajna bolest u Srbiji zbog usmerene zaštite protiv
plamenjače i sadnje zaraženog sadnog materijala
• Štetenost:
5, 30% do 50%, šušenje čokota

• U početku samo žućkaste, kasnije...

• ...žuškaste pege sa tamnijim centrom

• Tamni centar vremenom nekrotira

• Tamni centar ponekad ispadne – rupičavost lista

• Deformacija, izobličavanje lisne ploče

• Oštećenja lisne drške  lomljenje lisne drške

• Tamno ljubičaste pege na lastarima

• Udubljene, elipsoidne, izdužene

• 3. – 6. internodije, ređe gornje, a samo izuzetno vrh lastara

• Pege se proširuju u vidu rana, crtica, pukotina, krasti

• Nekrotične zone, 10ak cm duge

• Spajanjem pojedinačnih pega  nekrotične zone

• Pege mogu da “prstenuju” lastar

New shoot infections (left); and
old infections (right) on last
year's cane

• Otežano odrvenjavanje lastara

• Krajem vegetacije promene teže uočljive zbog fizološkog
starenja i odrvenjavanja lastara

Jesen: počinje formiranje piknida koje traje i zimi

• Piknidi - podizanje epidermisa, vazduh prodire – izbeljivanje
lastara

Pred berbu bobice potamne, smežuraju se

• Piknidi na bobicama – kod nas retko

Patogen
• Crni piknidi sa komorama i ostiolom, Ø 0,2-0,4 mm
• Dve vrste piknospora:
1. α piknospore – jednoćelijske, eliptične, velične 7-10 x 2-4
μm
2. β piknospore – knočaste, veličina 18-30 x 0,5-1,0 μm
(njihova funkcija nepoznata)

Proleće, kiša: početak izlučivanja spora

Masovno izlučivanje spora, kiša ih raznosi

The Phomopsis viticola
fungus can remain active in such
wood for at least several years, so a
“dirty” block is going to stay that
way until you prune that stuff out.

Ciklus razvoja
• Prezimljava u obliku piknida u kori v. l. U vlažnim
uslovima spore cure iz piknida, raznose se kišnim
kapima i dospevaju na listove ili lastare
• Infekcija se vrši u kapi vode ili pri RH vazduha 98-100%
• Patogen vrši infekciju samo mladog tkiva
• Duži kišni period i prohladno vreme su primarni
činioci za nastanak epidemije
• Širenje na veća rastojanja vrši se zaraženim sadnim
materijalom i reznicama

Biološki ciklus gljive Prezimljavanje:
• Piknidima u kori lastara

Mere kontrole
• Orezati sve zaražene lastare u lukove
• Skinuti staru koru i spaliti
• Reznice za kalemljenje uzimati isključivo sa zdravih
čokota
• Posle orezivanja, a pre kretanja vegetacije, tretirati
sredstvima na bazi bakra
• U početku vegetcije (lastari kao prst dugi) tretirati:
kaptanom, folpetom, mankozebom
Fungicidi: Mancozeb, Kaptan i Ziram obezbeđuju dobru
zaštitu lastara
Strobilurini su bolji za zaštitu cvasti i bobica nego za
zaštitu letorasta

Fitoplazme vinove loze
1. Bois noir – crnilo drveta
v.l.
1. Flavescence doree – žutilo
(crvenilo) v.l.

Šta su to fitoplazme?
• Klasa Mollicutes (molle – mekan, cuti-zid)
• Nemanju ćelijski zid, oivičeni troslojnom citoplazma membranom
• Prokarioti, slični bakterijama
 jednoćelijski organizmi
 odsustvo jedra i jedrove membrane
 odsustvo drugih ćelijskih organela (vakuola, mitohondrija, end. retikuluma)
• Manji od bakterija (R = 1,2 µm)

• Okruglastog, ali promenljivog oblika
• Vidljive pod elektronskim mikroskopom
• Otkrivene 1967.godine “mikoplazmama slični organizmi” (MLOs)
• 1996. imenovane kao fitoplazme
• Obligatni paraziti floema biljaka ili insekata vektora (ne mogu se
gajiti na/u podlogama u in vitro uslovima
• Nazivi fitoplazmi: Candidatus Phytoplasma solani, Candidatus
Phytoplasma vitis itd.

Imaju dva tipa domaćina:
-BILJKU (FLOEM)
-INSEKTE (CREVA, HEMOLIMFU)

• Uzrokuju preko 200 biljnih bolesti voćaka, vinove loze i nekih
jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka.
• Dugo se smatralo da fitoplazmoze prouzrokuju virusi (Japan, 1967)
• Kretanje u biljci sporo, a distribucija neravnomerna
• Prenose ih insekti, vektori iz grupe cikada na perzistentan način
• Na vinovoj lozi prouzrokuju nekoliko bolesti
• Ne mogu se međusobno razlikovati na osnovu simptoma
• Mora laboratorijska analiza

• Na osnovu sastava DNK podeljene u nekoliko grupa
• Na vinovoj lozi prouzrokuju nekoliko bolesti:
1. Crnilo drveta v.l. (Fr. Bois noir, BN)
Prouzrokovač: Candidatus Phytoplasma solani
Grupa: 16SrXII-A (Stolbur grupa)
Vektor: Hyalesthes obsoletus
2. Fitoplazmatično žutilo (crvenilo) v.l. (Fr. Falvescence doree, FD)
Prouzrokavač: Candidatus Phytoplasma vitis
Grupa: 16SrV (Elm Yellows grupa)
Vektor: Scaphoideus titanus

Zaostajanje u porastu i etioliran izgled u odnosu na zdrave biljke
1. Bois noir – crnilo drveta v.l.
22.09.2015. Bele sorte: Šardone, Sivi burgundac, Rizling

1. Bois noir – crnilo drveta v.l. Bele sorte

Karakterističan simptom: povijanje ivice lista na dole
Zbog nagomilavanja šećera menjaju svoju strukturu i elastičnost i postaju
krti

Pojedini listovi usled tog povijanja potpuno se deformišu i dobijaju
trouglast oblik
Ova pojava ne zapaža se kod crvenih sorti

Trouglast oblik listova

Nekroza listova
Vremenom dolazi do pojave nekroze, koja zahvata manju ili veću
površinu lista
Nekroza zahvata kako međunervalno tkivo tako i nervaturu lista.

Lastari ostaju zeleni

Početna faza uvelosti bobica

Sušenje bobica Bobice na nezaraženom čokotu

Najupadljiviji simptom: u drugom delu vegetacije - crvenilo lista
1. Bois noir – crnilo drveta v.l.
22.09.2015. Crvena sorte: Kaberne suvonjon

Promena boje lista u jarko crvenu
Nekad jasno ograničena nervaturom (ne uvek)
1. Bois noir – crnilo drveta v.l. Crvene sorte

Promena boje lista u tamno-ljubičastu
Delimično crvenilo lista oivičeno nervaturom

List u potpunosti zahvaćen crvenilom

Izgled zaraženog (levo) i zdravog, odrvenelog lastara (desno)
Zaraženi lastari ostaju zeleni tj. ne odrvenjavaju na vreme
Delimično odrvenjavaju

Uvelost pojedinačnih bobica u grozdu

Uvenule bobice sa zaraženog čokota (levo) i zdravog čokota
(desno)

Sušenje bobica kao posledica uvelosti

Različite nijanse crvenila lista
2. Flavescence doree – zlatasto žutilo vin. loze
Prouzrokovač: Candidatus Phytoplasma vitis

Prisustvo simptoma nije dovoljan dokaz za postojanje bolesti
Mora se dokazati i prisustvo vektora !!!

• Smanjeno je zametanje
plodova, jer se cvetovi
osuše i otpadnu.
• Rehuljavi grozdovi

Flavescence doree - Župsko vinogorje 2003.

Rezime simptoma:
 Crvene sorte: Kaberne sovinjon
• Najupečatljiviji simptom je promena boje (crvenilo) lista i to u:
1. Jarko crvenu
2. Tamno crvenu ....ali i razne nijanse između ovih boja.
3. Ljubičastu,
• Kod sorte Kaberne sovinjon ne dolazi do uvijanja ivice lista na dole kao kod
belih sorti.
• Takođe, primećeno je da nisu svi listovi u vinogradu zahvaćeni crvenilom u
istoj meri: pojedini su zahvaćeni samo delimično dok su drugi listovi u
potpunosti crveni. Ovo ukazuje da je do zaraze došlu u različitom
vremenskom periodu tokom vegetacije.
 Bele sorte: Šardone, Sivi burgundac, Rizling
• Najupadljiviji simptom je povijanje ivice lista na dole
• Hloroza (žutilo)
• Nekroza na listovima pred kraj vegetacije

+ korovi
+ ostali domaćini
4-5 nedelja
H. obsoletus: 1 gen/god., L5, fp se ne prenose na jaja
S. titanus: 1 gen/god., L5, fp se ne prenose na jaja
Umnožavanje

Cikada Hyalesthes obsoletus, vektor fitoplazme Candidatus Phytoplasma solani (BN)
Polifagna vrsta
Hrani se na vel. br. vrsta (poponac, kopriva, lavada) – značajan izvor zaraze
Povremeno se hran na vin. lozi  prenosi fitoplazmu na v.l.
„Slučajno“ prenosi fitplazmu, sporije se širi od FD u vinogradu
Vin. loza - „Dead end host“
Korovi su rezervoar zaraze, vrlo značajni u širenju fitoplazme (prezimljava L3 na
korenu)
Cikada Scaphoideus titanus, vektor fitoplazme Candidatus Phytoplasma vitis (FD)
Monofagna vrsta
Hrani se isključivo na vinovoj lozi
Zbog svoje izrazite monofagnosti, utiče na brzo širenje fitoplazme unutar zasada
vinove loze i na okolne vinograde.
Mora da se hrani 4 do 8 dana na v.l. da bi usvojila fitoplazmu
Inkubacija 4-5 nedelja  „zarazna” cikada do kraja života (prezimljava jaje)
Pavitina (Clematis vitalba) čest izvor fitoplazmi raste svuda oko vinograda

U uslovima kada postoji visoka stopa fitoplazmatičnih biljaka
domaćina u korovskoj flori vinograda, što je čest slučaj kod
poponca ili koprive, infekcija fitoplazmom se dogadja još u
larvenom stadijumu, čime se može objasniti visok procenat
zaraženih imaga. Iako je Hyalethes obsoletus retko prisutan
na vinovoj lozi, njegova uloga u prenošenju Stolbur
fitoplazme je značajna.

Zaštita:
• Zdrav sadni materijal !!!
• Pregled matičnjaka i podloga !!!
• Pregled vinograda na simptome
• Suzbijanje vektora Scaphoideus titanus (ali lete nošene vetrom i do 30 km)
 Prvi tretman: mesec dana nakon početka leta, kako bi se sprečila zaraza
hranjenjem pojedinih jediniki zajedno s njihovim potomcima.
 Preporučena su jedan ili dva dodatna mesečna tretiranja. (U FR 3 puta
prskaju, na Korzici 6 puta)
 Prvi stupanj larvi nije infektivan jer se fitoplazma ne prenosi na potomstvo.
• Larva prvo mora da se hrani na oboleloj biljci, da unese fitoplazmu, da se
ona u njoj umnoži pa tek onda može da je prenese na drugu biljku
• Hyalesthes obsoletus veći deo života provodi na korenu korova (kako ga
uništiti kad je u zemlji???) Teško. Uništavati korove

Problem:
• I fitoplazma i cikade mogu se preneti sadnim materijalom.
• Latentne (skrivene zaraze)
 Latentne zaraze – veliki problem. Flavescence doree je u nekim sortama
bez simptoma i ima dugi (do 3 godine) latentni period pre nego simptomi
postaju vidljivi.
• Dakle, čak i naizgled zdrava loza može prenijeti žutilo vinove loze.
• Koristite samo sadni materijal iz pouzdanih izvora, odobrene i
proizvedene u područjima gde fitoplazma nije prisutna
• Skoro sve sorte osetljive, Merlo manje osetljiv

• Najnovija istraživanja u Austriji pokazala su da se ponovno
ozdravljivanje zaraženog čokota fitoplazmom Bois noir može
postići orezivanjem čokota 15 – 20 cm iznad zemlje, odnosno 10
– 15 cm iznad mesta kalemljenja pre kretanja vegetacije,
najbolje u februaru (spavajući pupoljci) Rezultat te mere je bio
taj da se na 72% novoisteranih i formiranih čokota nisu pojavili
simptomi Bois noir fitoplazme u naredne tri godine.
• Nije do kraja jasno šta se tačno događa (šok, stres biljke ubija
fp? Fitoaleksini?)
• Ali ako orežem šta onda rizikujem???
• Šta mogu da učinim??

Prouzrokovači eske: kompleks gljiva
1. Pheomoniella chlamydospora (Evropa), Phaeoacremonium
aleophilum (SAD)
2. Ranije: Stereum hirsutum i Phellinus igniarius
• Kompleksna bolest
• Postaje sve značajnija bolest v.l.
• Sukcesivno je izazivaju tri gljive
• Tačna uloga svake od ovih gljiva nije još poznata
• Poznata iz doba Rimljana
• Registrovana u Evropi i severnoj Americi

• Kompleksna bolest
• Simptomi prilično raznoliki
1. Hloroza/nekroza međunervalnog tkiva lisne ploče
2. Apopleksija (odumiranje)
3. White rot – bela trulež drveta v.l.
4. Black measels – crne boginje (ospice) USA
• Simptomiobično sredinom i krajem leta
• Gljive prouzrokovači se razvijaju u ksilemu

Bele sorte: Žutilo pa nekroza međunervalnog tkiva lisne ploče

Bele sorte: nektotično tkivo je odvojeno oreolom žute boje od zelenog
zdravog tkiva

Crvene sorte: Crvenilo pa nekroza međunervalnog tkiva lisne ploče

Boja nekrotiranog dela može varirati u
nijansama u zavisnosti od sorte

Apopleksija vinove loze
“Apopleksija" označava iznenadno, prevremeno sušenje čokota v.l.

Najdestruktivniji vid simptoma: Listovi i grzdovi se sasuše za nekoliko dana

Iznenadno sušenje celog čokota – akutni simptom

Uloga strasa kod biljaka?
Visok rod i nedostatak vode?

U HR “digli galamu”...ali nije tako strašno kažu stručnjaci

D , cross section of grapevine
cordon showing dark vascular
streaking characteristic of
esca disease.
A , grapevine cordon dieback
with infected spur positions.

Ciklus rzvoja
• Gljiva Phaeomoniella chlamydospora prezimljava u vidu piknida na
čokotu, i to u 3-5 godina starim ranama nastalim rezidbom.
• Spore se oslobađaju tokom cele godine, ali nešto slabije tokom
hladnih zimskih meseci i tokom letnjih žega.
• Oslobađanje spora prati kišne periode, a najveći broj spora
detektovan je tokom jeseni i od proleća do sredine leta.
• Nove infekcije nastaju kroz rane i preseke nastale orezivanjem.
• Ovi preseci vremenom zarastaju, ali ogu biti podložni napadu
patogena i 16 nedelja nakon rezidbe.
• Kada spore dospeju na povređeno tkivo, one klijaju, a gljiva raste i
razvija se u sprovodnom tkivu ksilema.
• Vremenom patogen izaziva začepljivanje sprovodnih sudova
stvaranjem smole i tilozakoje se, na poprečnom preseku, manifestuje
u vidu nekroze ksilema

• Kontrola
• Integrisan pristup
1. Zdrav sadni materijal
2. Izbegavati velike preseke prilikom orezivanja
3. Zamena delova stabla novim stablom iz spav. pup.
4. Kasnije orezivanje ili dvostruko orezivanje
5. U zemljama gde sme da se koristi Na arsenit u mirovanju i jedno pre
kretanje vegetacije daje dobre rez.

One of the oldest practices to
remit symptom appearance in the crown
of an esca-affected grapevine is to split
the trunk and insert a stone in the crack.

some Spanish vintners have evolved a folkloric way of dealing with them.
Vine trunks are rent asunder, the two halves wedged apart with a big
stone to encourage the offending fungi to dry out, and the next year's
growth taken from a new branch that sprouts below the join. Oh, and
fingers are tightly crossed.

X vezba bol. vinove loze 2017

Recommended

Recommended

More Related Content

Featured

Featured (20)

X vezba bol. vinove loze 2017