Lament nad Srbijom

1. 1

2. 2
ВИДОСАВ СТЕВАНОВИЋ
ТЕСТАМЕНТ
РОМАН У 52 БДЕЊА

3. 3
I
У тридесет трећој години живота приметих да сам остао без сенке.
Био сам пред зидом напуштене фабрике оружја, сунце ми је блештало у
очи, а кад се окретох (учинило ми се да ме је неко позвао по имену) —
моје сенке нигде не беше. Напустила ме је као што ме је све напустило.
Схватих то као знак: нестајем и нестаћу. И овај мој рукопис, као и други
пре њега, остаће недовршен.
Старећи, престао сам да разумем своје снове. Памтио сам их
углавном добро, могао сам да их поновим или опишем (уз сва неизбежна
сакаћења), али ми је измицао њихов смисао. Или, тачније речено, није
био преводив у речи и реченице; свако тумачење низова слика поново се
претварало у слику, још једну у том низу. И све то ме је мучило и
понижавало, често испуњавало страхом. Шта се то догађа негде дубоко у
мени? Какав се то талас диже из незнани и прети да ме прогута?
Ствари су престале да ме слушају. Палио сам штедњак да бих скувао
своју јутарњу кафу и он није прихватао: био је хладан. Радио је све чешће
ћутао, а музика коју је емитовао (кад му се хтело) била је раздробљена и
какофонична. Столица за мојим радним столом се поломила, а другу
(утврдио сам) нисам имао. Белешке сам правио стојећи, пенкалом без
мастила које није остављало траг на хартији; хартије понекад такође
није било. Видео сам како свуда лежи прашина коју ни мој длан није
могао да обрише. Стојећи пред огледалом, утврдио сам: у њему није било
никога. Човек без сенке постао је и човек без облика.
Моји суграђани почели су да се удаљавају, да прелазе у неку другу
раван. Примећивао сам како бледе, губе обрисе, чврсту материјалност
тела и чиле. Били су ту, постојали су (то нисам могао да порекнем), али
су бивали провидни, нестварни, готово ваздушасти. Остајући где су,
некако су се удаљавали. И то се догађало све чешће, претећи да постане

4. 4
стална појава. Својом кривицом и због мана својих очију, једног дана ћу
живети међу бледим утварама; бићу сенка међу сенкама.
Мој град је, међутим, остао исти. Куће отрцаних фасада, кржљаво
дрвеће, излози, тесне улице, тротоари пуни рупа — све како је и било.
Једино се свуда и све више ширила нека загушљива, тешка тишина која
је гутала звуке и ваљала се преко свега као поплава. У случају пожара,
земљотреса или рата, знао сам, неће се чути сирене ни упозорења с
радија, али неће имати ни ко да погине. Сви су већ били мртви.
Лагано су се сви моји снови сливали у један који се повремено
понављао. Али никада читав; морао сам да га састављам из делова као
мозаик, да пажљиво распоређујем његове комаде и да успостављам нове
низове слика. Целину сам тако одређивао сам и, вероватно, често
погрешно. Нисам био сигуран да ли и сам нешто не додајем, свесно
фалсификујући подсвесно. Моја ноћна половина коначно се одвојила од
дневне, прекинула пупчану врпцу и везу сијамских близанаца; живела је
за себе. Ипак сам се некако сналазио. Стојећи пред оним зидом (ту су се
завршавале све моје шетње), на њега сам пројектовао слике и тражио им
право место међу другима, вртео их и премештао, а тиме и мењао
њихова значења. За тумачење, међутим, још није било дошло време и
одлагао сам га колико сам могао.
Најзад сам (одједном) имао читав сан, обликован на малтеру зида
као фреска са много кружних и квадратних слика. Иначе, основним
начелом фреско сликарства служио сам се и приликом компоновања
мојих рукописа; то начело се тако природно уградило у мој начин
мишљења. Целина је увек била састављена од делова који су се ослањали
на две празнине — ону напред и ону позади; делови су заокруживали
целину и она се исказивала кроз делове. Време је целовито, наше
памћење је фрагментарно; искрен рукопис мора да има обе ове особине.
Био је то град из којег је нестао сваки живот, град без људи, дрвећа,
траве, паса, мачака и птица, без ветра или облака. Флуоресцентна
светлост обасјавала га је на разним местима (истовремено или
наизменично), дајући сваком облику сабласне обрисе — као на
фотографији коју је усисао сиви папир. Ништа се није мењало ни

5. 5
помицало као приликом сећања на далеку прошлост. Куће су стајале
дводимензионално, затворених врата и прозора, оронуле и уморне;
њихови становници били су унутра, добро сакривени, или су их
напустили. Насред главне улице лежала је преврнута канта за ђубре, а из
ње су испали једна стара ципела, лист папира, зарђао кабл, убуђало
парче хлеба, шприц од инјекције, разбијени телевизијски екран. Дим из
фабричких димњака зауставио се у случајним колутовима као да га је
нацртала дечја рука и цртеж оставила недовршен. У парку је нека биста
(нисам се сећао чија је) гледала пред себе слепим, глупим очима. Био је
то мој град (описивао сам га толико пута), изгубљен у провалији
времена.
Кроз све то (у другој равни зида) видео се усамљен предео изван
града. (Можда сам њиме некада прошао па сам га тако препознао?)
Преко суве земље, затрпане брдима шљаке и отпадака, текла је црна
река, загађена нафтом и хемикалијама, без риба и живота; њени отрови
су разорили читав предео. Трава и дрвеће беху спаљени и уништени;
понегде је стрчао какав мртав и нагорео пањ. Испод камења на брду није
било маховине ни мрава; подигавши га, налазио сам једино отровану
земљу која заудара. Неки кружан, уморан ветар дизао )е угљену
прашину, правећи од ње спиралу према ниском небу, а потмули,
подземни пожар чинио је земљу врелом тако да сам једва ходао.
Корачајући напред (мада нисам знао шта је назад), осећао сам умор;
врела испарења су ме гушила. Ипак сам, кроз полумрак који се спуштао,
журио колико год сам могао. Два-три пута сам се саплео и пао (дланови
су ми били окрвављени, одело поцепано на лактовима и рукама), али сам
одмах устајао и ходао даље. Тај предео, знао сам, морао је бити само
предворје другог предела, макар стаза којом сам ишао била и кружна.
Коначно сам, ослободивши се свега иза себе, избио на равну и,
чинило ми се, бескрајну висораван која је такође (посматрана из мог
приземног угла) образовала круг. Бледе звезде обасјавале су је
равномерно, а у даљини се видео срп изједеног, мрачног месеца. Тле је
било изровано (као да су га вековима погађали метеорити) али живо;
оштра трава хладила ми је прегрејане ђонове — као да, излазећи из

6. 6
ватре, ходам по невидљивом леду. Нигде није било човека ни зверке, али
сам се осећао бодрије и мање усамљено него малопре; корачао сам лакше
и моја су плућа жедно удисала леден ваздух. Одасвуд се чуо нејасан
мрмор гласова; дизали су се из земље, падали са неба, кружили око
месеца. Чији су то били гласови? Шта су говорили?
Нисам више био сам. Не знам када (можда на средини тог круга)
придружио ми се неки човек; нисам видео откуда је дошао. Био је висок,
мршав и повијен напред, огрнут дугачким огртачем. Нисам му видео
ноге и чинило ми се да клизи изнад тла. Светлост беше недовољна да му
видим лице; било је сиво и неодређено, можда без носа, очију и образа.
Ишао је тик поред мене, али сам чуо само бат његових корака кад би се
повремено спустио на земљу. Обојица смо ћутали. Мени се чинило како
повремено нешто говорим. Шта сам говорио?
Били смо на крају висоравни; мрмор гласова је остао иза нас.
Трепћући у дубоком небу, звезде су нам показивале да се налазимо пред
црним зидом планине; месец је висио управо изнад наших глава. Дижући
се окомито увис, камење нам је затварало пут; са њега је капала хладна
вода и ја сам (после ко зна колико година) удисао ситну водену прашину.
Мој сапутник се окренуо према мени, јасније сам му видео лице; било је
избраздано борама, испијено, мрко (као да је дуго почивало у земљи), а
очи су му светлуцале у дупљама као два влажна камена. Уместо страха,
осетио сам сажаљење. Једва сам се уздржао да не пружим руку и не
помилујем га. Његова озбиљност (нимало тужна или жалбена) следила
ми је, међутим, сваки покрет.
Рекох: „Где си до сада био, човече?”
И он рече: „Пођи за мном!”
Више нисмо разговарали; журили смо. Прошавши кроз рупу у
стенама (сам је не бих ни приметио), ходали смо кроз подземну пећину.
Више сам назирао него што сам опажао како се зидови сужавају и шире;
бат мојих корака био је час јачи, час слабији. Са главе и рамена мог
сапутника као да се цедила некаква слабачка светлост и водила ме, мада
сам се понекад ипак придржавао за његов огртач. Ишао је брзо и ја сам га

7. 7
лако пратио, одморан и свеж као никада; моја чула, отупела у
свакодневици посматрања и писања, поново су се отварала. Понекад би
застао и замислио се као да се двоуми; онда би наставио. И ја сам га
следио верно као пас, послушно као дете.
Одасвуд су жубориле воде; било их је и горе и доле. Јасно сам их чуо
како теку кроз стене, траже се и налазе, па заједно теку даље; биле су
мирне, сигурне и упорне. Светлост се појачавала, мада никада превише;
опажао сам тунеле лево и десно, отворене провалије које су потмуло
хучале, изломљено и претеће камење над нашим главама. Ваздух је био
час сув, час влажан; повремено устајао, повремено озонски чист као да га
тамо негде освежавају пролећне кише. Сталактити и сталагмити су нас
пресретали разноврсним облицима; виђао сам нестале животиње, заувек
скамењене у скоку или лету, понегде пећинице са угашеним огњиштима
(нека људска обличја седела су око њих непомично), а нека црна змија
шмугнула би ми испод ногу. Као да су нас пратиле многе равнодушне,
можда и непријатељске очи, али нисам осећао страх. Нисам осећао ништа
осим сажаљења и туге.
Они гласови (који беху остали на висоравни) поново су се чули; сада
јаснији, одређенији. И сваки као да је (полако и натенане) причао своју
причу кроз време које није протицало. Некада сам (немајући ништа осим
бола) све записивао; сада сам само слушао, покушавао да се снађем у том
обиљу.
Рекох: „Шта они хоће? Шта кажу?”
И он ми одговори: „Ја ништа не чујем, човече. То ти сам себи нешто
причаш!”

8. 8
II
На мом двору се не дева, не свира и не игра. По мојој заповести носе
се црне, погребне хаљине, браде и дугачке косе. Смех сам забранио,
укинуо сам осмехе, шале и смешне приче. Наредио сам да сви (бар кад су
преда мном) имају тужна и погружена лица, бледа као смрт. Уклонио сам
сва огледала, поломио их и бацио; нити ја видим себе, нити други треба
да се виде. Своју главу замишљам као лобању која ће ускоро остати без
косе, коже и носа. Ко плаче и нариче, тај је мој миљеник, мој брат; њему
је отворено моје срце као урна пуна пепела. Једино ја знам истину.
Данас-сутра изгубићемо слободу. Све оно што су моји преци стицали
биће нам одузето. Све ће бити разорено, похарано, опљачкано; људи ће
бити посечени, жене силоване, цркве оскрнављене. Ништа неће претећи
— осим можда у житијима које моји калуђери пишу и преписују,
полуслепи од лоших свећа и мрзећи ме. Они који стоје на јужним
границама, чекају да умрем, да се моји наследници посвађају око
наслеђа; онда ће све и без борбе бити њихово. И сви знају да због тога
тугујем, плачем, клечим по црквама, ударам челом о камен, облачим се у
кострет као и пустињак на крају моје земље.
Ја сам последњи међу последњима из мога рода, али сам ожењен;
такви су закони власти, а власт је од бога. Моја жена је висока и лепа,
орловскога лица, као ноћ црних очију; она је биће постеље, сношаја и
незаситих жеља. Побожна је само споља, онако како је научила на
грешном ромејском двору. И њена утроба је мртва, уништена побачајима
још за девојаштва; тамо мушко семе пада узалуд као киша на го камен.
Зато сам је и узео, волео сам њену јаловост. Ипак, никад јој не одлазим у
постељу, никад се не дотичем њеног тела.
Био сам кушан, али сам одолео; зато и остављам запис о томе.
Монголи су са истока напали наше непријатеље, победили их и замало

9. 9
поробили. Ослабљени, непријатељи су се готово нашли пред мојим
ногама: имао сам свежу, очувану и добро наоружану војску, био сам вешт
ратник. Преда мном су била два пута: победити њих или мог брата. И ја
сам изабрао сигурнији и краћи. На вратима задужбине нашег претка,
лицем на Ускрс, дао сам да мом брату изненада одсеку бунтовну главу;
затим сам погубио његове убице. Док сам жив, власт ће бити у мојим
рукама, а после моје смрти неће бити ничија.

10. 10
III
„ … Овде је некада (које долази после многих „некада”), сигуран сам,
живео прачовек, а пре њега прамајмун, заједнички предак. Овде се
велико дрво живота разрачвало у два правца, према горе и према доле;
настале су опасне последице, предели између пустиње и обиља — у
њима се сунце сукобљава с ледом и ветрови, полазећи на север, окрећу се
према југу, а топлота пропада од хладноће. Митска бића прошлости као
да нису сасвим изумрла; бића садашњости су полумртва, сирота и крију
се …
… Усред зелених, шумовитих брда — која се простиру на све стране
као таласи окамењенога мора Панонскога што је кренуло према мору
Јегејскоме — повремено су ме изненађивала разјапљена уста пећина и
рупа у стенама као да су то неке изумрле животиње од којих су само
костурови претекли. А унутра: пре много векова угашена огњишта,
ископани гробови без костурова, цртежи на зидовима (просте сцене из
лова), неколико алатки од камена. Они који су овде живели, више,
изгледа, не живе, а они који сада живе — земљаних су лица као да су
управо изашли из дубокога бунара који никуда не води …”
„ … Древност ове земље испод Дунава — осталим рекама нисам
запамтио имена јер их је превише — потврђују многобројни народи који
као да су се, током прохујалих векова, слагали један преко другога,
просто се таложили на дну дубоке и вреле посуде историје што их је
топила и сагоревала тако брутално да се задах и данас осећа. Зачудо, сви
су дошљаци као и ми, Енглези — ту свака сличност престаје — али се
нико није сасвим задржао. Нестали су, отишли, били асимиловани,
побеђени или ликвидирани, однесени лудим ветровима који овуда
непрекидно дувају. Беху то Илири, Сармати, Келти, Визиготи, Словени,
Римљани, Византинци, Исмаелићани, Скити, Германи и многи други чија

11. 11
сам имена заборавио или побркао. Јер, ко ће памтити њихове замршене,
пакленске родослове? …
… Беда њихових коначишта је неописива, подсећа на нека ранија
времена. Прљавштина слагана десетинама година, стенице, буве, вашке,
смрад, сточја балега, задах лоја, људи који се никада не купају и који
мрзе воду, на све стране богаљи и просјаци (ваљда се половина
становништва бави тим занимањем), рахитична деца и жене млитавих
дојки. Беда као на Средоземљу, само без средоземног сунца које сваку
ругобу чини лепшом; као по лондонским предграђима, само без наше
уљуђености; као у тешком сну …
… Неки ортодоксни свештеник, који је заударао на бели лук (њихов
народски лек против свих болести и универзално средство магије) и
ракију, рекао ми је да је тих народа на овом тлу било седамдесет и два, а
можда и више. Неких нема, неки живе, неки се друкчије зову, али сви су
помало допринели овом настраном амалгаму тла, карактера, конфесија и
судбина који је мењао имена као сумњива женска. И још ми је рекао,
преврћући очима као падавичар, да су овде божја стопала стајала
приликом стварања света и да зато његов очински благослов није имао
где да падне; раздељен је на друге крајеве и народе, а ту је остала
проклета метафизичка рупа и у њој трагови другог бога, творца црне
библије и рушитеља …”
„ … Путујући кроз бесконачне шуме, што пешице, што на мршавим
коњићима, спавајући под столетним крошњама храстова, не видевши
сунце недељама или само случајно на неком пропланку, сусретали смо
понекад намргођене домороце, здепасте попут медведа, кривих ногу, у
чудним оделима, који су или бежали или ћутали или нас упућивали
погрешним путевима у забити, напуштене мајдане (можда су некад ту
били рудници) и скривене долине. Окружен влагом и хладноћом шума,
прогањан тешким сновима — не приличи да их записујем јер су против
човека и света — питао сам се да ли сам на Истоку или на Западу? Или
негде између, на некаквој географско-психолошкој средокраћи, као у
простору празном од напетости, као пред давно изгубљеним улазом у

12. 12
доњи пагански свет који усисава све цивилизацијске вредности и знања,
све позитивно? Или сам просто залутао у сну; тетурам и препознајем
дивљину прапочетка, њен оштри задах који мами да би вас уништио?
Или ме више нема?…”
… (После многих лутања, овај путник се кући вратио болестан;
личност му се умножавала и није знао ко је заиста. У њему су се напоредо
појављивали бегунац, јуродиви, роб, убица, господин из великог света,
мали друмски развратник и пророк. Повремено је говорио неким
неразумљивим балканским наречјима, а повремено је покушавао да се
убије, да стиша то мноштво у себи. Био је смештен у лудницу, подвргнут
посебној нези. Тамо су временом открили да је релативно здрав и да се
његове приче о путовањима могу узети чак и као истините, али га
никада нису пустили на слободу.)…
„ … Урођеници, чије смо настамбе имали прилике да посетимо, нису
као ми нити као било који други европски народ. Живе са стоком или
стока живи са њима у земуницама и потлеушицама покривеним сламом
и без прозора. Улазећи унутра, морала сам да ставим парфимисану
марамицу на нос да се не бих онесвестила и зато ништа нисам видела,
осим неколико мрачних лица по угловима. Спавају на поду, читаве
многочлане породице заједно. Једу на ниским дрвеним столовима,
дрвеним кашикама, из дрвених посуда, очајну храну без укуса и зачина;
морала сам да гладујем. Имају настране навике; кад не пљачкају госте,
дочекују их као изасланике богова и нуде им своје невесте, чак се љуте
кад буду одбијени. Нигде чисте воде за пиће или купање јер лешеве,
изгледа, бацају у бунаре и не ваде их док се не усмрде. Обратите ли им се,
они или ћуте или одговарају неком мешавином језика као да су побегли
испод срушене куле вавилонске. Ћутите ли, сматрају вас непријатељима.
И ми журимо да што пре изађемо одавде, да не иструлимо у овој
дивљини …”
„ … Кад ме је Њ. В. Цар и Краљ упутио на Порту као свог посланика,
дао ми је војну пратњу већу, чинило ми се, него што је потребна. Ипак
смо пролазили кроз крајеве које смо до сада неколико пута освајали и на

13. 13
које, историјски посматрано, имамо право. Овде ми се, међутим, понекад
учини да ми је пратња премалена; одасвуд вребају непријатељски
настројени становници, скривени по шумама и својим забаченим
насељима без путева, спремни да насрну и да пљачкају и убијају. Толико
су дивљи да ни наш језик не знају: сазнадох да нас називају немацима, а
себе Рацима или Расцијанима …
… На северу беше све обично. Према југу, међутим, пут постаде
занимљивији, буквално питорескан. Имао сам срећу да туда наиђем у
право време; моји људи и ја видесмо представу величанственију од сваке
шенбрунске. На све стране су гореле столетне шуме, ватра се ширила као
олуја и дохватала небо, ноћ беше избодена пламеновима као блиставим
сечивима турских јатагана; дан су прекривали густи димови. На
згариштима тињаху огромни пањеви, вероватно израсли одмах после
библијскога потопа. Медведи и вукови излажаху на путеве, осмуђени и
побеснели, а потом се клаху између себе; дивље мачке и лисице
протрчаваху запаљене. У спаљеним селима гамизаху старци, жене и деца;
мушкарце једва да видесмо и то махом богаље…
… Наши турски пратиоци, иначе необично церемониозан свет,
објаснише нам шта се догађа. То казнени одреди, који се зову тевтиши,
гоне хајдуке, једно неискоренљиво зло овога народа, неку врсту сурових
пљачкаша који носе ореол бораца за слободу и заштитника нејаких;
били су се, кажу, размножили више него икада и власт је морала да
предузме одбрамбене мере. Хајдуке нису могли пронаћи, зато су морали
да уништавају становништво и да зло сасеку у самом корену. Штета за
толике дивне шуме, за лепоту предела нагрђену опеклинама. На првом
коначишту записаћу песму о томе …”

14. 14
IV
Прамајку Цвету сви памтимо као старицу, полуслепу а видовиту.
Нешто старије нити знамо нити памтимо. Мада малена од старости, једва
нешто већа од детета, прамајка нам је заклањала читаву прошлост, све
време тамо до постанка света. Од ње ништа нисмо видели, па смо се
навикли. Али шта је она видела, шта је знала? Нисмо је ни питали; кад би
нам испричала, можда не бисмо желели да живимо.
Вршњаци и рођаци су јој давно помрли, а било их је свуда око Кала;
њихови гробови лежали су на све четири стране света. И нико више није
знао чија је, од кога је рода, ко су јој били родитељи, како се заиста зове.
Као да је одувек била ту, међу нама, седа, безуба и погурена; сачекивала
нас је кад смо се рађали, испраћала кад смо умирали — оно у средини је
ипак некако припадало нама.
Њен муж, онај који је давно с њом овде живео (некакав сметени
Лазар), отишао је некамо, придружио се некоме и погинуо или нестао, а
сећања на њега су потпуно ишчилела. Да није било ње, која га је понекад
помињала, не бисмо знали ни да је живео. Девери (Лазарева браћа и
полубраћа — прамајка се, изгледа. није само једном удавала) расули су
јој се по хајдучијама и тамницама, по војскама, ишчилели су и нестали
као плева на ветру; њихове жене и сестре такође. Овуда увек нешто дува
и неки ђаво пролази, мало шта претекне и остане.
Неко рече: „Каква земља, такав и народ. Ово је, људи, ветрометина.
Па кога поломи и кога однесе!”
И неко додаде: „Да нисам обзиран човек, рођаче, ја бих рекао нешто
још горе. Али је боље да ћутим и да не чачкам мечку где не треба!”
Синови јој одавно беху матори, а праунуци средовечни људи; једни
грбави, други тек погрбљени. Нису смели ни да се сагну ни да чучну.
Како после да се исправе? И зашто? Слушали су је као да су деца; њиховој

15. 15
деци беху због тога још страшнији. И никада ништа нису радили пре
него што би њу упитали; њено ћутање или мрмљање беху им одговори.
Јасен пред кућом (засађен кад су је као младу довели и кад је са
капије бацила невестинску јабуку међу рођаке и сватове) одавно је
изгубио лишће, гране и сокове; остало је суво дрво у чијој су се трулежи
легли стршљенови и понека змија. Чак ни врапци нису слетали на њега.
Онај неко рече: „Једино кукавица, наша домаћа птица. Да је не
заборавимо, да се не осилимо!”
Наша прамајка ни као помлађа није никуда излазила, акамоли као
старија. Или је заборавила да хода или није хтела. Затворила се у кућу,
заградила зидовима, праг ставила између себе и света. Заборавила је
гробља, цркве, саборе и манастире, одбацила сваки посао, манула се
брига и разговора. Ретко је јела, нисмо знали кад спава; очи јој беху
отворене, зенице широке као прозори иза којих ничега нема, душа
одсутна.
Говоркало се (Каљани су у томе мајстори као ни у чему другом) да је
застала на граници између два света; овог се сама одрекла, онај је због
нечега неће. Једни ветрови су је понели, други зауставили; стоји на
чистини између овде и тамо где дува са четири стране, али не ковитла и
не вртложи. На тој ветрометини се окаменила, оставила вид, слух и
остало, изгубила половину речи, заборавила све што је прошло,
пресахнула као танак извор, угасила се као тиха ватра. А ситне су јој боре
појеле лице; беше као испуцала земља која чека кишу. Једино јој је још
танки дах набирао уста као слаб ветар из дубине; није могао ни да
замагли огледало, акамоли да угаси свећу.
Откад памтимо седела је поред огњишта, испод иконе Светога
Мрате и чађавог липовог крста, згрчена, скупљена у себе, огрнута
црнином (жалила је све своје мртве, а можда помало и живе), забрађена
марамом. Седела је на трешњевом троношцу који је још њен муж
направио, наша га тела углачала, а време окаменило. Држала је
непрекидно један чобански штап, изрезбарен знацима које нисмо

16. 16
разумели; каткад би њиме замахнула као да прети, каткад би на њега
наслонила браду као да нешто ослушкује.
Мицала је уснама, шиштала, хрипала, мрмљала; ми ништа нисмо
чули, још мање смо разумели. Али, ма куда пошли, ма шта радили, ма
колико лудовали у Калу и изван њега, некако смо је увек осећали иза
себе као лаку и упорну сенку која хода за нашим залуталим стопама.
Саплитала нас је, пресретала и збуњивала, опомињала чак и својим
одсуством. И тако смо се непрестано враћали тамо одакле смо пошли, на
праг своје куће и пред прамајкине сасушене ноге.
Онај неко опет рече: „Да видимо докле ћете? Да видимо шта ћете
сутра кад ње више не буде?”
Поваздан је белим очима зурила у ватру која се никада није гасила.
Неко од нас је увек морао да доноси главње, да чисти пепео и да
подјарује пламен. Раније су то радили њени синови, касније њени
праунуци и њихова деца; сви су то сматрали за почаст и нарочито су се
трудили. Онај који ниједном није додавао дрва на њену ватру, није имао
никакав углед међу нама.
Дим се непрестано (зими и лети, у рату и у миру) вио над нашом
кућом као перјаница, као наш знак. Гости су нас лако налазили по благом
задаху паљевине, макар били глуви, слепи и хроми као што су обично и
били; нама због нечега не долазе прави, весели и бесни, заобилазе нас
снажни и здрави. Ми смо између путева, на брегу, а као у каквој рупи;
видљиви одасвуд и сакривени. Ми смо далеко од градова, а близу само
једноме чије име нећемо ни да поменемо; и од њега смо далеко колико
год можемо.
На тој прамајкиној ватри зими смо се грејали, лети хладили;
обасјавала нас је с пролећа, црвенила у јесен. Била је то ватра за све нас и
за сваког понаособ. Као да је сваки од нас носио са собом — у зеницама
или мозгу, сплетену с маљама, растворену у крви. Без ње бисмо мислили
да се смрзавамо; и са њом нам је углавном било хладно. На тој ватри нам
је врила вода за купање новорођенчади, обгоревали српови којима смо
им пресецали пупкове, искувавали се пелене и вретена за нове побачаје.

17. 17
Жегла нам је дланове и образе, смудила косе, сушила мокре гуњеве,
крцкала храну у земљаним лонцима, руменела славску прасад на
ражњевима, грејала благо зајапурене и отворене женске бутине.
Непомична, она је радила свашта.
Онај неко рече: „Нема шта, ватра за све. Ви, Лазаревићи, имате
најбољу ватру у Калу. Причувајте је, причувајте се!”
У њој су се (ако се човек занесе, ако га сјај засени, ако је попио
превише ракије) виделе разне наказе и приказе као у болесничким
сновима. Биле су то ноћне животиње са наопаким облицима, птице без
перја, змије које лете попут арханђела, курјаци крвавих зуба (а блиски
нам и драги као рођаци), дивови и дивљи људи са по једним оком насред
чела, дугокосе жене са дојкама до пупка или до колена, светли и мрачни
коњаници, три разноимена сунца и дванаест ветрова. И много шта друго
што се не може исказати па чак ни замислити; живело је у ватри као да
не живи, безгласно цвилело и пиштало, сагоревало без топлоте. Трзали
смо се опчињени и ником нисмо смели да причамо о томе, чак ни себи.
Ватра је два-три пута малне утрнула, замало се угасила због наше
непажње. Замајали смо се другим, занели се, забасали где не ваља и где
нас нико није тражио — полусањиви, полубудни, отежалих ногу и руку
као да смо се напили. Просто, за тренутак нисмо били они који смо већ
неки други људи.
Прамајка Цвета је ватру поново разгоревала. Вративши се, затекли
бисмо огњиште без дрва и без пепела, голо и хладно; у ваздуху је висила
ватра која се хранила само прамајкиним дахом, ледом њених вена.
Трчали смо преплашено, доносили главње и суварке, а ватра је све то
опрезно заобилазила као да нам не верује. Разгорела би се заиста тек
који дан касније кад нисмо гледали. После тога бисмо се разбољевали;
тресле су нас тролетнице, појављивале нам се живе ране на кожи, а крв
нам се показивала у пљувачки — црвенкаста, горка и сва згрушана.
Онај неко опет рече: „Не вреди што сте опоменути. Опет ћете ви све
да заборавите. Не звао се ја како се зовем!”

18. 18
Прамајка је, не видећи, знала где је сваки од нас. Кад би поменула
некога који је отишао у туђину, тај би још исте ноћи залупао на врата,
рекао ко је (отварали смо само својима) и придружио нам се под
губерима — ускоро га нисмо разликовали од других. Кад би изговорила
име које нисмо знали, нека би од наших жена остала носећа; дете се
рађало са готовим именом, местом у задрузи и одређеном судбином. Кад
би именовала рођаке из других села, они би сами долазили као да су
чули позив. И кад би се прекрстила, ми смо (не гледајући који је дан по
календару) излазили на гробове и остављали понуде, палили свеће,
вином заливали крстаче.
Једино је, кажу, њен најмлађи син (за све нас безимен) није слушао;
отишао је одавно и није се вратио нити је икада послао глас о себи. О
њему нисмо ништа знали нити смо смели да питамо, а за нашом софром
га је чекало место као да ће сваког часа наићи. Мало јела смо увек
остављали под прагом — за њега или за змију која је тамо живела. Сви
остали су били ту, вртели се око куће и никада се нису превише
удаљавали.
Једном, вративши се са покошеног поља, нађосмо прамајку Цвету на
земљаном поду крај огњишта. Лежала је потрбушке као да је пре тога
клечала и пала на лице. Није се мицала. Штап беше сломљен и нагорео, а
знаци са њега су нестали. Нагло захладне, иако до тада беше врело и
сушно као у пећи. Иње се нахвата по зидовима, слана попаде столице и
софру, студен удари са огњишта као из какве ледене пећине. Ватра је
тињала у тој ледари; згасну чим уђосмо као да смо унели ветар. Икона
потамне, лик Светог Мрате ишчиле као да бежи из рама, босиљак се
струни и још једном јако замириса, а крст се искриви и постаде круг.
Ластавичје гнездо се сруши; те године су наше ласте отишле много пре
зиме и више се нису вратиле.
Онај неко рече: „И ми бисмо отишли да знамо куда. Богами бисмо
отишли!”
И ми му одговорисмо: „Претекла ти реч, погледај да ли је Преки Пут
још пред кућом, да није и он некуд отишао?”

19. 19
То рекосмо тек онако. Знали смо да пута одавно нема; однеле га
поплаве, излокале кише, појели га коров и травуљина — све рупа до рупе
и нигде излаза. За такав пут требају нарочит коњ и нарочит коњаник,
више крилати него ногати.
До мрака смо заобилазили прамајку Цвету, најстарију старицу међу
старицама. Била је непомична, били смо опрезни. Шта ако скочи, ако нас
потера штапом? Како ћемо на хладноћу, где ћемо овако голи и сироти?
Али кад смо јој пришли (прво њени синови па остали, најзад онај што
стално нешто прича из прикрајка) ништа се није десило. Њена рука (као
канџа без меса, птичја и зверска истовремено) почивала је у пепелу.
Глава јој беше смежурана као орах без мрезге. Кости су штрчале као да се
разилазе; разминуле су се и нико више није могао да их скупи. Испод
мараме није имала косе, а ваљда ни меса испод коже. Једино јој око уста
титраше блага сенка пламена који брзо утрну.

20. 20
V
На улазу у Као је Паљевито — ни брдо, ни ливада, ни шума, ни пут,
ни јаруга, ни човек, ни животиња, Паљевито није ништа препознатљиво,
а нема се с чим ни поредити; празна је и мутна именица која издалека
напомиње пожаре или нешто горе. Нико не зна тачно где је, зашто је
тамо где га нема, због чега је нигде, шта је кад није и како је кад јесте.
Нико се не чуди том свом незнању о нечем што се стално помиње, што
служи као узречица, претња и опомена.
Но — Каљани то кажу сваком ко је вољан да пита, а нарочито оном
ко није — тамо не иди, не лутај, ништа не тражи; тамо не дижи куће, не
ори њиве, не напасај стоку, не води децу. Не помињи га, ако баш не
мораш; ако мораш, учини то нечујно, помени га ћутећи, нађи
сабеседника који га подразумева, који је сличан теби. Оно је „оно”, а „то”
је зло и наопако, чак и горе од тога; оно је невероватно и непостојеће,
али делатно и снажно, можда јаче од свега што постоји.
Деси ти се оно што се живима не дешава, што се ни мртвима не
случује; збуде се незбуђено. Омркнеш где ниси освануо, стигнеш камо
ниси пошао, будеш онакав какав ниси; омутавиш, уста ти оду на затиок,
нос ти се помери, руке онемоћају, ноге се збуне. Гуја те међу очи пољуби,
а теби је свеједно, прија ти смртна хладноћа. Име ти постане без-име, а
презиме не-име, средње слово се изгуби, нестанеш тамо где су и твоји
безимени преци нестали; у празном без-језику пра-света одакле дођосмо
и камо се враћамо ван-себни. Људи се обезљуде, а животиње побесне.
Прародитељски курјак покаже своју губицу, запењену беснилом. Више
не видиш ни сунца, ни месеца, ни звезда; црна светлост те обасјава
тамом.
Сви Каљани за себе мисле да су Белокаљани; Црнокаљане презиру
свом душом и причају страшне приче о њима. Тако упорно презиру и

21. 21
тако потанко причају као да мисле на себе. Одакле човек извлачи слике и
визије светског зла, ако не из себе, из недоступних и тајних слојева своје
душе, дубоких као понори, црних као угаљ? Зло није у свету већ у човеку;
сам га је измислио, сам га и користи.
Кажу: „Не веруј Црнокаљанима, човече, не окрећи им леђа, не зајми
им новац и не једи њихову храну. Све ће то они стоструко да наплате,
узеће ти и оно што немаш, одраће ти кожу с леђа. Они су нељуди и
подљуди, зверови на две ноге, шумске животиње које живе међу нама,
скривени и потуљени зликовци, робијаши који још нису на робији. Они
су све што ти и ја нисмо па још горе од тога. Они једу живу децу да не би
оглодали рођене уши, убијају своје старце да би их наследили, жене се
курвама да би другима нашкодили. Они су штеточине, лопови и
паликуће, бацају чини, праве мађије и разносе болештине. Све чине ноћу
и под окриљем нечистих сила, а дању се праве као да ништа нису
урадили. Имају два лица и две душе, а тела су им обележена. Они чине
све што ти и ја не чинимо, мањ ако нас зло не натера. Чинили би и горе
да није нас двојице, завладали би Калом да их ми не убијамо. Завладали
би светом кад бисмо их ми пустили да утекну. Кад бисмо испричали шта
су нам све радили, нико не би поверовао. Зато и не причамо, само
показујемо прстом на њих. Да смо власт, ми бисмо све њих у затвор, на
неко острво у далеком мору — нека се тамо кољу између себе. Али нисмо
власт — зато је њих све више, а нас све мање. Појављују се као мрави из
земље, поткопавају куће као кртице, вуку се на трбусима као змије,
опкољавају нас и стежу. Једва дишемо, а немамо коме да се пожалимо.
Црнокаљани нису јуче рођени нити ће данас да умру, надживеће и мене
и тебе и оног који дође иза нас. Смрт је на њиховој страни као и читав
живот, као и небо и земља. Нама остаје да се уденемо негде између, да се
сакријемо и сачекамо боља времена. Томе су се надали и садашњи мртви,
а нас двојица треба да чинимо исто. Можда ће нас заобићи, можда имају
преча посла код других? Они су исто људи, имају главу, ноге и руке, и
срце на десној страни, али и покварену крв, бухаве кости и мозак пун зла.
Они су без душе; зато хоће да отму све наше и да нас оставе без ичега.

22. 22
Они су ништа. Зато сад гледају баш мене и тебе и питају се на коју ћемо
страну: ти пођи на моју, а ја ћу на твоју.”

23. 23
VI
Била је зла година. Причало се како је код нас упала туђинска војска
и уништава све. Реке су почеле да теку узводно, птице су престале да
лете; звери су сишле са планина и придружиле се људима. Курјаци су
завијали људским гласовима. Бегунци су умирали по путевима, читави
збегови су нестајали; касније смо их налазили разбацане по шумама као
да их је одувао ветар. Болести су се шириле као пожари и никога нису
штеделе; горели су стари манастири и калуђери у њима. Деца без глава и
жене без дојака ходали су путевима и горама; ко их сретне или сања,
више није знао куда иде ни шта ради. Нека гола старица, безуба и
шупљих очних дупљи, летела је од села до села; за њом су остајала
гробља и пустош.
Наши војници (сами су се називали нашима) покупили су нас од
рала и стоке, са њива и бачија, где год су нас нашли. Пуцајући камџијама,
дотерали су нас на равно поље, пуно крештавих птица; одржали су нам
говоре које нисмо разумели. Запретили су нам да ће све бегунце и оне
који не верују у нашу победу побити, сабљама сасећи, набити на кочеве,
спржити на ватри, сатрти чим стигну. Ако победимо и одбранимо земљу,
обећали су нам црквени благослов. Потом су нас нахранили и напојили и
пустили да спавамо у својим бљувотинама.
Кад се битка завршила, приметисмо да нико од нас није преживео.
Лежали смо прободени копљима, изгажени копитима дивљих коња,
глава поразбијаних буздованима. Једино ја (не знам баш тачно ко сам)
лутам по разбојишту, случајно полужив; претурам лешеве, растерујем
гавранове који им кљују утробе и очи, рањенике на умору питам за моју
браћу (било нас је деветорица). Јесу ли погинули заједно или сваки за
себе? Да ли је бар један успео да побегне? И где је наш стари отац са

24. 24
брадом до појаса који је, кријући се, дошао за нама, плачући и
проклињући туђе и наше војнике?
Носећи десну у левој руци (и она ми се некако одвојила од рамена),
враћам се у Као. Нити ходам нити летим, не схватам шта управо радим.
На једно око сам слеп, на друго једва нешто назирем; светлост ми је
тамна, ноћ ми нејасно светлуца. Црева су ми испала из распореног трбуха
и вуку се по прашини. Неко ми је одсекао језик и зато причам са собом.
Једну ногу немам до колена, другу ми замењује грана коју сам одломио
са дрвета. Онај који ми је извадио срце урадио је то добро; ништа не
чујем у својим грудима. Мошнице сам срећом негде погубио и жене које
срећем немају рашта да ме се боје.

25. 25
VII
Свака каљанска фамилија има свој део гробља, обележен прећутним
договором. Сваки Каљанин већ на рођењу добија своју парцелу, која му
припада и којој припада; нико му је неће заузети или отети, ма колико
био сиромашан, ружан и безначајан — она је вечна имовина. Неки их још
за живота обилазе и уређују, а неки чак ни после укопа; има различитих
људи као и различитих мртваца. Ни загробни живот није свима исти;
прошло време се укршта са временом садашњим и зато су оба
неразумљива.
Смрт је честа реч у каљанском речнику, а умирање и све што је с
њим у вези — омиљена шала на коју се нико не љути, чак ни самртници.
Добро васпитан је онај који сваког часа помиње како ће умрети. Кад он
то заборави (а неки старци су томе склони), рођаци га опомињу и
подсећају на ред. Рађајући се случајно, Каљани умиру намерно; неки
сами од себе, неки уз туђу помоћ. Не знају се ниједан или ниједна који су
то избегли.
Негде у гајевима су Маџарско и Џидовско Гробље, одвојени само
једном дубоком јаругом коју је начинио последњи земљотрес. Некада су
вероватно била једно, данас су веома слична; имају само своја имена,
неколико безобличних каменова без белега и по једну крушку дивљаку
горких плодова. И ништа више, ако не рачунамо густу траву и гуштерове
који се сунчају. Каљани тамо не иду; у њиховој свести читаво је село
прошарано дозвољеним и недозвољеним местима међу којима се, у
ствари, нико не сналази; зато је боље не ићи него ићи. Дошљацима
допуштају да Гробља виде издалека, са Мраморка као са осматрачнице.
Нико не зна зашто се Гробља тако зову; нити у Калу има Маџара,
нити Џидоваца, нити икога ко би им сличио. Маџари су, као што знамо,
повремено наши суседи; могуће је (и сигурно је) да смо се клали и тукли.

26. 26
Али ко су Џидовци? Чији су, кад су нестали, како су живели, зашто нису
оставили неки поуздан траг за собом? Имена не настају случајно као
људи, нити исто тако случајно нестају; стога треба веровати да су
Џидовци постојали, да су били народ, племе или утварна дружина, чета
убица и пљачкаша. Пролазили су овуда (можда баш на црним,
запењеним коњима који руше све пред собом), клали, палили, силовали,
чинили све оно што чине све војске и сви нападачки, такозвани
историјски народи; за дан рушили оно што је деценијама дизано и
нестали, изгубили се у мраку из кога су на кратко изашли, оставивши за
собом пустош, ране и болове у душама преживелих. Болови су се затим
преобразили (јер људска памет све мења да би схватила и да би поднела)
у празна имена која чекају нове, сличне или различите болове. Патње
никада није мање на свету, а можда се и непрекидно повећава; сутра ће
бити горе него што је икада било.
Каљани причају (гласовима стараца и старица које нико не слуша)
како је некада, док време још није било мерено и записивано, седмоглави
змај, нека сасвим нељудска ругоба, заноћио у Калу. Чим је стигао са
севера, претворио се у кошчатог, суровог ратника са пламеним мачем у
руци; наредио је да му се доведу све девојке и младе жене и облежао их, а
остале побио. Прича не помиње шта је било са мушкарцима; њихово
уништење или преживљавање очигледно није било важно за наставак
живота. Мада ниједан Каљанин то никада не би признао, мајке су
битније од очева; удовице обнављају сатрвена насеља, жене повремено
спасавају свет који смо ми угрозили.
После неког времена тај незвани гост-убица се заситио; приче вазда
постављају границу преко које зло не може, штета што није тако
уистину. (Можда су младићи организовали отпор, изабрали између себе
јунака који ће га убити и тако постати полубог?) Поново се претворио у
седмоглавог змаја и одлетео, рекавши: „Чекајте ме, вратићу се. А вратићу
се и ако ме не чекате!” Ни Каљани ни ја у то не сумњамо; питамо се
једино кад ли ће то бити. Сутри или прекосутра? Или се можда догађа
сада, а ми, заузети свакодневним пословима, још нисмо приметили?

27. 27
Џидовци су вероватно настали из његовог семена; они су његов
црни, смрадни траг који се вуче кроз време и нараштаје. Рађале су их оне
облежане младунице које још нису биле научиле каснију вештину
уништавања заметака; рађале су их њихове кћери и њихове унуке и тако
редом — историјски континуитет зла је непрекинут. Високи су, танки,
повијених леђа, руке држе попут склопљених крила, имају кукасте
носеве и перје на прсима, уда им висе до колена, језици палацају попут
змијских; кришом кољу, пале, шире болести и рђаве вести, ваде дечја
срца, мађијају и опчињавају, ретко им ко може одолети. Они су далека
митска слика свагдашњег и данашњег зла које има безброј имена;
наизглед их нема, невидљиви су, негде скривени, заштићени образинама
и белопокладном одећом. Појављују се само у нарочитим приликама; кад
избију ратови, буне или преврати, кад се сви позавађају, кад прокапље
крв, кад прораде ножеви и пушке; онда их има безброј, много више него
што је потребно једном забаченом селу које се крије иза божјих леђа и
које се тешко може видети голим оком.
Систем каљанских родбинских односа је линеаран, са јаким
траговима племенског и патријархалног, чврст попут неке окамине из
прошлости. Мада је очигледно постао из једне поетско-религиозне слике
небеског поретка (или је можда та слика настала из њега), није
апстрактан и неодређен; јасан је у свему, у дефиницији и у њеном
примењивању, малне као римски законик, и супротставља се сваком
мењању или духовном колебању. У овом систему јеретици и
превратници су непожељни, реформатори су унапред онемогућени,
угрожени чим се обелодане; све треба да служи мирном трајању. Казне
су просте: прогон, одстрањивање или смрт. Брзина и ефикасност казни
зависи од преступа и отпорности појединца, од степена угрожености
заједнице или расположења оних који се сматрају угроженима.
Основица таквог система је мушки, то јест боговски принцип. Отац је
глава породице, управник и заповедник, господар свега, зналац и судија,
сведржитељ од кога све потиче, али којим се ништа не завршава. Мајка је
(насупрот распореду полова у старијем и већ заборављеном систему чији

28. 28
се трагови још понегде дају наслутити) само родница, чуварка огњишта,
радна снага и она која слуша, која се повинује вишој вољи. Ко нема оца (а
тиме и очевог оца и тако редом) — такав не постоји ни у својим
потомцима, нико га неће препознати; његово постојање је случајност,
оно што се десило да се више не би дешавало. Ипак, догађа се да име
мајке, преображено у мушко, постане почетак новог низа; такви су,
рецимо, Лазаревићи-Цветићи који признају Цветка, а Цвету само
понекад. И сви знају своје мушке претке чак до деветог колена или, ређе,
до насељавања у Као; набрајају их у свакој погодној прилици, изговарају
их као старинске молитве које штите од зла и покоре, гурају испред себе
као породично оружје. Преци м међе су све што заиста поуздано знају,
што су увек спремни да кажу и да покажу.
У њиховим породицама (које имају од једне до неколико кућа) влада
стална, притајена напетост као у завађено-сложном чопору. Осећате је у
ваздуху, она вас притиска и гуши, а не видите је; измиче опажању или
дефиницији. То је неко унутрашње стање, можда полунагон-
полуосећање, које се ретко исказује у спољашњем, још ређе помиње;
могуће је и да је то маска нечег другог, невидљивог. Сви су против свих,
нико није ни за кога. Сваки члан заједнице у могућем је (чешће
стварном) антагонизму са сваким другим чланом, сваки има подједнак
број противника и савезника; усамљен не може бити нико. Сила која их
држи у сукобу као да их нераздвојно спаја. Одвајање није дозвољено;
нико га никада није остварио до краја. Можда појединац и не постоји?
Други га чине оним што јесте, стварају му особине, граде га и разарају.
Можда индивидуе настају тек у граду и другде, идући тужним путем
нестанка? Усамљени човек је неприродна појава, један биолошки
парадокс без икаквог основа.

29. 29
VIII
Кроз Као иначе нико не пролази, ако не мора. Понекад се месецима
не види пролазник на Преком Путу; једино наши људи иду некуда и
враћају се. Можда неко и пролази, али га ми не видимо и не чујемо. Често
се пси узнемире, лају па се стишају; они и онако немају преча посла.
Рано с пролећа наиђе нека жена, расплетене косе, у белој кошуљи до
пета, висока и стара. Дан беше сунчан и светао, али њу не опазисмо како
треба; попала нас је нека измаглица од које боле очи и све видљиво
постаје лелујаво и расплињава се. Она жена прође све крајеве Кала,
завири у сваки кутак, баци поглед на сваку кућу, а ником се не јави и
нико је не поздрави; потом оде одакле је и дошла. Не знамо колико је
боравила код нас. Можда сат, можда недељу, можда месец? Тек, нестаде
одједном к; о што се и појавила и ми је брзо заборависмо. Чак и они који
увек имају нешто да кажу прећуташе њен пролазак.
Тог лета у Калу завлада нека редња, што нам се и раније често
догађало; болести дођу и прођу, однесу шта је за ношење, а ми остајемо.
Чекамо ново време, нове болести и нове прилике да све раније
заборавимо. И у почетку би обично као и много пута до тада; помре
нешто стараца и деце. Шта да им радимо кад им је тако било суђено? Да
нису били на реду, не би ни помрли.
Неко рече: „Једнима додијао живот, други се уплашили живота. Баш
ми је жао и не могу да испричам колико!”
И неко му одговори: „Не брини се, рођаче. Испричаћемо ми целу
жалост кад будемо тебе сахрањивали!”
Учесташе нам пратње и четрдесетодневице, беху нам мало један поп
и два гробља. О црквењаку и да не причамо; онај један нам умро међу
првима и нико не хтеде да га замени. Нити знамо да певамо црквене
песме (и своје једва некако сричемо), нити желимо да се петљамо у те

30. 30
неразумљиве ствари. Имамо само једне Задушнице. Тад помислисмо да
их направимо још неколико, да их имамо при руци кад год нам устребају,
али се не договорисмо, посвађасмо се одмах. Једни неће Задушнице
радним даном, други неће недељом, и сви имају добре, али своје разлоге.
И читаво лето проведосмо тако: иди на гробље, враћај се с гробља.
Или сахрањујемо неког свог или неког ко је нама био на сахрани или
неког задужујемо, и тако редом. Досадисмо једни другима с плакањем и
кукањем, са изјављивањем и примањем саучешћа.
Неко опет рече: „Мртвима свеједно, нама теже. Склепавај сандуке,
копај раке, прави крстаче, крсти се, једи и пиј, плачи и кад ти се не плаче.
Као да немамо преча посла!”
И неко додаде: „Овог смо лета, брате, лепо могли да се испосвађамо
око воденице као и прошле године. Да нам лето не прође узалуд!”
Некакав ситан калуђер-луталица (један од оних за које никако не
знамо коме манастиру припадају) сврати у Као, али не прими прилог
који му понудисмо и не преноћи, погледа нас разроко као да види нешто
необично на нама, прекрсти се и оде, а ми се брзо разиђосмо из порте у
којој смо се били окупили ради неког договора. Што да се свађамо кад
нас нико не чује?
Потом заређаше други, озбиљнији мртваци, средњаци и
средњакиње, они на којима куће стоје док не падну. Почеше да умиру
људи и жене изван реда, све некако напрескок. Ко би се у томе снашао,
ко би то разумео? Зачу се истовремено кукњава из разних крајева Кала;
са Печенега на Породин, из Голобока према Драгонежу, од Јазвине у Рид,
са Мраморка право у Котражу. Обиђе све крајеве, све куће и састави круг.
Али кукњава беше друкчија него иначе, слаба и цвилећа као да су
нарикаче потрошиле грла или као да држе црне мараме на устима.
Никаква и потпуно некаљанска кукњава, просто беда и срамота. Раније
се бар нарицало из све снаге, да се чује на врх Старе Планине, да се
уплаше и задиве сви који наиђу. Сад се цвилело, крештало, цијукало као
на погребима неког мишјег, патуљастог народа. Да су чули, покојници би
нам то оштро замерили.

31. 31
Гласови нам једва некако пређоше преко плотова (да ови беху виши,
не би стигли ни до Преког Пута), једва се добацише до потока. Лагано се
дизаху и гушњаху као дим са пригушене ватре, као измаглица са тела
оне старице. И онда лебдијаху изнад кућа и гајева као ниски облаци из
којих само што не прокапље, само што не лине.
Неко рече: „Хоће ли ово киша, град или неко треће време?”
И неко му одговори: „Нешто ће, рођаче, да буде и онда кад нас
двојице више не буде. Много ми је жао и немам речи!”
Али не прокапа и не лину. Све остаде како је било; оно горе и около,
ми доле и у средини као жито под воденичким каменом. И да смо имали
где да побегнемо, не бисмо то урадили. Ако је код нас овако, на другим
местима по свету мора да је горе.
Наиђоше Цигани, шарени и бројни као и сваке године, црни и
белозуби. Пошто су презимили негде доле (можда и у самом паклу),
дођоше да нас обиђу, да нам поправе пробушене судове, женама завире у
дланове и украду коју залуталу кокошку. Раније смо их једва примали
(тек да не огрешимо душу и да покажемо како смо добри), али тада их
дочекасмо као рођаке. Али ни Цигани не разапеше черге, не пођоше по
кућама. У њиховим разрогаченим очима видесмо какви смо и на шта
личимо. Окретоше кола и појурише као да их неко гања. Камџијаху
чупаве коњице, само прашина остаде за њима. И неки оштар задах на
трулеж и распадање; нисмо знали да ли је њихов или наш.
Двојица-тројица лудоглаваца (од оних што увек све боље знају и
хоће нешто друго) покушаше да побегну и да нас оставе на цедилу.
Одоше ноћу, вратише се такође ноћу, кришом. Тек ујутро приметисмо да
су опет међу нама, покуњених носева, изубијани, модри и зелени као да
су налетели на неког ђавола. И проговорише тек пошто им мало
помогосмо у томе.
Рекоше: „Зло и наопако, људи. У друга села не пуштају, гађају
камењем, псе пујдају и бију моткама. Издалека вичу да је таква наредба
одозго и да је таква иста вероватно стигла и у Као. Праштајте нам ако
икако можете!”

32. 32
И ми рекосмо: „Не можемо. Али о томе ћемо други пут, кад будемо
имали више времена. Сад идемо да нешто питамо ону будалу од кмета!”
Наш кмет (сам се изабрао тврдећи да све зна и све може, а нико није
смео да му се супротстави) нагло је оглувио и омутавио, већ неколико
дана га није било да нам соли памет. Сигурно би се и сакрио, да је имао
где, да је могао наћи неку нама непознату рупу. Нађосмо га иза куће како
лежи, колута очима и млатара рукама као да ће да полети. Нити нас
препознаде нити хтеде да нас примети. Кад нам се учини да више није за
шакетање, пођосмо у порту на договор; тамо лакше мислимо и не
устручавамо се то да кажемо.
Неко рече: „Има ли неки гори од онога да га одмах изаберемо за
кмета. Кад су најгора времена, нека и влада најгори као и досад!”
И неко му одговори: „Та ти не ваља, рођаче. Кад су најгора времена,
најбољи треба да су на челу. Да имамо после кога да прогласимо за
кривце!”
И док смо се препирали око тога, болест заиста навали. Почеше да
умиру момци и девојке, они што им нико ништа не може, што све могу.
Час момци, час девојке — понајвише заједно као да их нешто спаја. И
необично: момци пре војске и ратова (навикли смо да гину или да се
некако друкчије утамањују), девојке пре удаје (оне су се иначе бесиле,
давиле и гушиле) — све без метка, ножа или конопца. Данас их видимо
на извору или код стоке како се кикоћу и штипају, сутра чујемо да леже,
прекосутра видимо црн барјак испод слемена.
И крену прича да се обзнанила репата звезда усред ведрога неба; би
нам као да смо је сви истовремено видели. А за њом иђаху, као у литији,
крвави барјаци и пробушено сунце без сјаја и поворке оних што помреше
— бучна и невесела гомила која је заклањала читаво небо и прождирала
звезде. Сунце се непрекидно смањивало, све док не постаде као излизана
пара која се даје просјацима (зато је тукла устока и жегла сувомразица),
барјаци су се вијорили као да почиње буна, а утваре се множиле; новима
су се придруживале старе, оне из свих времена која беху пре нас. Кад

33. 33
репата звезда ишчезе, остало остаде на небу и постави се тачно изнад
Кала.
Неко неком шапну испод покривача, тихо и једва покрећући усне:
„Морија, брате мој!”
Неко се пробуди, неко заспа, неко некога чу како шапуће: „И зове се
куга, рођаче. Кратко име за тако дугачку болест!”
И тај нечујни шапат (више ромор и шумор, нешто као ћарлијање
слабог ветра из незнани) обиђе читав Као, прескочи Широки Поток,
допре до удаљених кућа, откључа браве, скотури се око огњишта, погаси
ватре испод котлова и заустави воду да не струји. Тад разумедосмо
зашто су нам нови мртваци надувени као мешине, отечених жлезда,
преврнутих беоњача, крастави и са белом пеном на устима. Наказе а не
наши лепи, питоми мртваци одраније које смо редили и спремали за
сахрану као девојке за венчање.
Последњег дана (који је више личио на ноћ) окуписмо се у порти.
Полегасмо и поседасмо испод дрвећа које беше остало без лишћа; нешто
га је појело док смо ми мислили на друго. Стајали су једино они који су се
увек правили важни Нисмо добро видели. Некаква нам се скрама
навукла преко очију као завесе — видиш њу, али једва шта друго; више
смо слутили и предосећали. Овде и онако очи нису много потребне,
знамо где је Стара Планина, где Мајдан, где који извор, где рупа, где пут.
У Калу, уосталом, више и није било ничег за гледање.
Ипак јасно опазисмо да нас је опасно мало и то све отпадак и крпеж.
Све сам пијаница, болесник, лопов, братоубица, развратник и бегунац из
војске. Нигде целог исправног човека, нигде поштене жене; такви или
нису дошли или су помрли на време. И чим зинусмо, чим завикасмо
(сваки за себе као што смо били навикли), нешто нам заврзе језике,
помеша речи.
Рекосмо: „Гара-гара-гара!”
И одговорисмо себи: „Апа-драпа, тандара-мандара. Још-јок-још!”
Галамисмо, викасмо, брбљасмо па се разиђосмо — сваки својом
пречицом. И то некако аветињски — сваки за својим псом као за

34. 34
слепчовођом. Који не имадоше снаге до кућа, остадоше у јендецима
Преког Пута — да им пси кевћу успаванке. Порта остаде празна; у њој
огризине, отпаци и наше тамне сенке, утиснуте у земљу као стопала. Око
цркве се диже ковитлац прашине (као неки вртлог из дубине) и сакри је,
а нигде ветра. Једино оморина и пукотине у земљи, тихе вране и чавке и
неки угојени гавранови, крвавих кљунова, који не могу да узлете и гегају
се по прашини, крепале мачке и мишеви, роде на димњацима и мртве
ласте под слеменима.
Те ноћи блесну без грома и погоди црквено кубе као ножем. Крст се
сав истопи, а на стаклу прозора заблешташе јарке слике — грешници и
црви у вечном загрљају. Ко зна докле бисмо спавали, да нас не пробуди
ватра. Као је горео и буктао са свих страна. Пламтеле су куће и споредне
зграде, штале и подруми, пуцкетали стогови, рикала упаљена стока,
сагоревали забрани и шуме, испаравали се потоци. Пламен је гутао Као и
Каљане, а ми смо били изнемогли и једва смо ходали тајним путем према
још тајнијем збегу на Старој Планини.
Около су стајали војници и пуцали у свакога ко је покушавао да
побегне.

35. 35
IX
Ситима је време кратко, гладнима предуго. Наше је било устајало,
узрујано урлицима паса које смо последње појели, после мачака, мишева
и ласта. Људи су бежали једни од других јер су знали шта мисле; спори и
неопрезни су бивали убијани и мало касније смо налазили њихове
оглодане кости. Кад више није имало шта да се проси (јер сви беху
гладни и сви просјаци) кад небо потамне и звезде се изгубише, повукли
смо се у куће као пужеви; затворили смо врата, застрли прозоре, угасили
свеће и жишкове, престали да разговарамо. И ослушкивали смо како нам
животи отичу из тела као вода из полупаних крчага.
Нити смо имали куда нити смо хтели да бежимо; напољу је било још
горе. Лежали смо како се ко затекао, тихо дисали, гледали се
разрогачено, а руке и ноге нам постадоше непотребне. Сви смо ћутали,
свима нам је било исто; нико се није жалио нити кукао. Жмурили смо јер
нам је сметала сунчева светлост; тама нам је била пријатнија и ближа.
Ситна, црна прашина падала је по нама, засипала нас и покривала. Нигде
није било мрава, мува нити вашију — и њих је неко појео. Раван и
једноличан звук бушио нам је уши непрестано; земља је цвилела од
јаловости и глади.
Прво је умрло наше дојенче. Било је толико мало и кржљаво да му
нисмо наденули име; да смо га крстили, морали бисмо и да га
сахрањујемо, а нашег попа су појели у неком другом селу. Искористивши
прилику, отац се докопао мајчине сисе; нисмо смели ни да му се
приближимо. Потом су заређала да умиру остала деца, прво млађа па
старија, тек крштена или тек проходала. Издисала су без гласа и већ
сутрадан их није било. Плачући за њима (откуд су јој само биле сузе?),
умрла је и мајка.