За 1-8.разред Српске допунске школе (Словенија)

1. Језера, извори и врела
Србије
Драга Давид
Фрушка
гора

2. План рада
• 1-3. разред
Ученицима приказати лепоте језера, извора и врела Србије (фотографије са презентације); виле -
митолошка бића; дечија песма Шумске виле (са you tube-a); Легенда о локвању (склонити мишем
слику у радној верзији испод које је текст);
• 4-6. разред
Ученицима приказати лепоте језера, извора и врела Србије (фотографије са презентације);
лоцирати их на мапи Србије; легенде о вилама везане за језера, изворе и врела Србије; народна
песма Марко Краљевић и вила,
• 7-8. разред
Разговор о језерима, изворима и врелима Србије који се надовезује на податке са презентације, али
и из личног искуства ученика; подстицати истраживачки дух везан за истраживање легенди и
митова из крајева предака (Русалке)... Еколошке теме.

3. Језера
- природна језера - воду добијају од
падавина, подземних вода и река
- вештачка језера - гради човек тако
што прегради речну долину браном
(користи се за водоснабдевање,
наводњавање, енергетику и туризам)

4. Палићко и
Власинско
језеро
Palićko jezero nalazi se 8 km od Subotice.
Obala jezera je dugačka oko 17 km.
Vlasinsko jezero ima površinu od 15 kvadratnih
kilometara, smešten je na jugoistoku Srbije. Na
njemu se nalaze takozvana plutajuća ostrva nastala
od treseta.
Палићко језеро
Власинско језеро

5. Ђердапско језеро и
Сребрно језеро
Đerdapsko jezero je nastalo kada je
1972. godine izgrađena hidrocentrala
Đerdap 1. Dugačko je preko 100
kilometara, a na naširem mestu široko 8
kilometra.
Сребрно језеро
Ђердапско језеро
Srebrno jezero je rečni rukavac
Dunava koji je 1971. godine
pregrađen nasipom u gornjem toku.
Nalazi se u opštini Veliko Gradište

6. Врела и извори
јесу места одакле извире подземна вода, која може
бити једноставног тока, али и у облику малог језера.
Извор
Врело Млаве https://www.youtube.com/watch?v=5lk7WtW_G88
Врело реке Грзе https://www.youtube.com/watch?v=luutwXs8-zg&t=29s
Врело Млаве

7. Виле – митска бића
У словенској митлогији виле јесу натприродна
бића која живе у облацима, на планинама,
поред извора и језера.
Виле се описују као лепе и младе девојке најчешће
са крилима, али понекад имају и чудан телесни
недостатак (магарећи или козији папак уместо
стопала...).
Помажу људима у невољи, видају ране и братиме
се са јунацима, али понекад су и осветољубиве и
завидне. (Марко Краљевић и вила Равијојла)
ДЕЧИЈА ПЕСМА Шумске виле
За 1-8.разред

8. Легенда о локвању
Једна стара легенда каже да је некада давно живела
у води једног језера једна прелепа вила. Она је угледала
Сунце на површини воде и истог момента се заљубила у
њега. Међутим, пред светлошћу Сунца која је блистала на
површини, осетила се недостојном те лепоте и спустила се
на дно језера, које је чувало много блага. Она је желела да
се улепша тим благом и врати на површину да се покаже
Сунцу. Напунила је руке бисерима и златом, али сви њени
напори да исплива на површину и покаже се Сунцу, били
су неуспешни. Злато ју је вукло на дно језера. На крају је
потонула у муљ. На површини су остале само њене руке
пуне злата и бисера и од њих је настао цвет локвања, а од
њене љубави према Сунцу настали су листови у облику
срца.
Legenda o lokvanju
Jedna stara legenda kaže da je nekada
davno živela u vodi jednog jezera jedna
prelepa vila. Ona je ugledala Sunce na
površini vode i istog momenta se
zaljubila u njega. Međutim, pred
svetlošću Sunca koja je blistala na
površini , osetila se nedostojnom te
lepote i spustila se na dno jezera, koje je
čuvalo mnogo blaga. Ona je želela da se
ulepša tim blagom i vrati na površinu da
se pokaže Suncu. Napunila je ruke
biserima i zlatom, ali svi njeni napori da
ispliva na površinu i pokaže se Suncu bili
su neuspešni. Zlato ju je vuklo na dno
jezera. Na kraju je potonula u mulj. Na
površini su ostale samo njene ruke pune
zlata i bisera i od njih je nastao cvet
lokvanja, a od njene ljubavi prema Suncu
nastali su listovi u obliku srca.

9. Марко Краљевић и вила
Појездише до два побратима
преко красна Мироча планине;
Та једно је Краљевићу Марко,
А друго је војвода Милошу;
Напоредо језде добре коње,
Напоредо носе копља бојна,
Један другом бело лице љуби,
Од милоште до два побратима;
Паке Марко на Шарцу задрема,
Пак беседи побратиму своме:
"А мој брате, војвода Милошу,
Тешко ме је санак обрвао,
Певај, брате, те ме разговарај!"
Ал' беседи војвода Милошу:
"А мој брате, Краљевићу Марко,
Ја бих тебе, брате попевао,
Ал' сам синоћ много пио вино
У планини с вилом Равијојлом,
Пак је мене запретила Вила,
Ако мене чује да попевам,
Хоће мене она устрелити
И у грло и у срце живо."
Ал' беседи Краљевићу Марко:
"Певај, брате, ти се не бој виле
Док је мене Краљевића Марка,
И мојега видовита Шарца,
И мојега шестопера златна!"
Онда Милош поче да попева,
А красну је песму започео
Од свих наших бољих и
старијих,
Како ј'који држо краљевину
По честитој по Маћедонији,
Како себе има задужбину;
А Марку је песма омилила,
Наслони се седлу на облучје.
Марко спава, Милош попијева.
Зачула га вила Равијојла,
Па Милошу поче да отпева;
Милош пева, вила му отпева;
Лепше грло у Милоша царско,
Јесте лепше него је у виле.
Расрди се вила Равијојла,
Пак одскочи у Мироч планину,
Запе лука и две беле стреле,
Једна удри у грло Милоша,
Друга удри у срце јуначко.
Рече Милош: "Јао моја мајко!
Јао Марко, Богом побратиме!
Јао брате, вила ме устрели!
А нисам ли тебе беседио
Да не певам кроз Мироч
планину?"
А Марко се трже иза санка,
Па одскочи с коња шаренога,
Добро Шарцу колане потеже,
Шарца коња и грли и љуби:
"Јао Шаро, моје десно крило,
Достигни ми вилу Равијојлу!
(...)
Дохвати се Шарцу на рамена,
Пак потрча кроз Мироч
планину.
Вила лети по врху планине,
Шарац језди по среди планине:
Нигде виле чути ни видети.
Кад је Шарац сагледао вилу,
По с три копља у висину скаче,
По с четити добре у напредак:
Брзо Шарац достигао вилу.
Кад се вила виде у невољи,
Прну, јадна, небу под облаке,
Потеже се буздованом Марко
Пустимице, добро нештедице,
Белу вилу међ' плећи удари,
Обори је на земљицу чарну,
Пак је стаде бити буздованом,
Преврће је с десне на лијеву,
Пак је бије шестопером
златним:
"Зашто, вило, да те Бог убије!
Зашт' устрели побратима мога?
Дај ти биље ономе јунаку,
Јер се нећеш наносити главе."
Ста га вила Богом братимити:
"Богом брате, Краљевићу Марко,
Вишњим Богом и Светим
Јованом!
Дај ме пуштај у планину живу,
Да наберем по Мирочу биља,
Да загасим ране на јунаку."
Ал' је Марко милостив на Бога,
А жалостив на срцу јуначком:
Пусти вилу у планину живу;
Биље бере по Мирочу вила,
Биље бере, често се одзива:
"Сад ћу доћи, Богом
побратиме!"
Набра вила по Мирочу биља,
И загаси ране на јунаку:(...)
Оде Марко с побратимом
својим,(...)
Али вила међ' вилама каже:
"О чујете, виле другарице!
Не стрељајте по гори јунака
Док је гласа Краљевића Марка
И његова видовита Шарца
И његова шестопера златна!
Што сам, јадна, од њег'
претрпила,
И једва сам и жива остала!"
За 4-8.razred

10. Русалке – водене виле
Русалке су женски водени демони, а име су добиле од
словенског РУСЛО (РЕКА). Такође су имале риђу косу, па се и данас за
риђокосе каже да имају РУСЕ КОСЕ. Русалка постаје девојка која је
утопљена, а у неким областима сматра се да су то девојке утопљене пред
своју свадбу или оне које нису имале свој погребни обред. Боравиле су у
близини река и то само за време тзв. Русалне недеље – Тројичке недеље.
У хришћанству та недеља је празник Духови.
Према предањима, русалке су живеле под водом, у дворцима
под влашћу Воденог Духа. Њихова краљица се звала ДИВа, ДИВка,
ДИВшина и ДАНа, она их је предводила на пут на копно у златним
кочијама. Кажу да је била краљева кћи коју је маћеха утопила.
Оне излазе из воде само за време Русалне недеље да дају
потребну влагу пољима да би земља могла да роди. Биле су предане
музици, певању и игрању, али су лоше расположене према људима.
Према предању, уколико би их неки човек видео, могао би остати нем,
или добити занос играња који замара до смрти.
(Према
https://m.facebook.com/1746182498941646/photos/a.1747074012185828/174
7952618764634/?type=3&__tn__=-R)
За 7-8.разред

11. Preuzeto sa
http://www.godsbay.ru/paint/images/elfs06.jpg
DODATNA LITERATURA (pomeriti fotografiju!)
VILA predstavlja žensko mitsko biće slovenske mitologije koje živi u prirodi. Uglavnom su bile naklonjene ljudima, međutim takođe bile su
osvetoljubive. Ovakva pojava naklonosti i nenaklonosti je prirodna u mitologiji, jer je čest slučaj da naklonost bića i bogova zavisi najviše od
ljudi i njihovih dela. Živele su uglavnom u šumama ili pored reka, a često i u planinama. U zavisnos od staništa dobijale su i imena -
planinkinje, zagorkinje, vodarkinje, brodarkinje i oblakinje. Neke vile su svoje dvorce pravili u oblacima.
Vile su zamišljane kao jako lepe, vitke devojke, duge kose, koja se raspletena spušta niz leđa i grudi. Boja kose je obično bila plava ili riđa, a
govori se i o zlatnoj kosi. Vila nije smela da izgubi ni jednu vlas, jer se smatralo da u njenoj kosi se nalazi njena snaga. Nosile su bele
tanke haljine, tako da su često u narodnim pesmama dobijale epitet ,,bela vila’’. Ređi je slučaj da su vile išle nage, ali onda im je kosa
prekrivala grudi. Takođe vile su imale krila i okrilje. U okrilju se nalazila natprirodna moć vile. Vile bi okrilje skidale kad bi se kupale u
reci. Okrilje je verovatno neka vrsta odeće koja se stavlja na krila. Ukoliko bi neko uspeo da ukrade vili okrilje postao bi njen gospodar i ona
bi morala da ga sluša. Ljudi koji bi ukrali vili okrilje i venčavali se sa vilom, morali su paziti da se vila ne dočepa svog okrilja, jer bi tad bila
osvetoljubiva i svetila se za naneto poniženje. Verovanje, da je neki deo odeće vezan za karakter i moć osobe koja je nosi, postoji i o oglavlju,
odnosno kapi. Naime verovalo se da kapa čini karakter čoveka, kao i da ukazuje na njegovu poziciju u društvu. Čovek kome bi bila oduzeta ili
ukradena kapa, bio bi obešćašćen, a kod Đerdapskih brodara postojao je običaj da se prilikom nezgode na brodu, prvo baci kapa u vodu, kao
žrtva. Osvetoljubivost vila se mogla probuditi ukoliko bi se neko nadmetao sa vilom, dok se naklonost sticala tako što bi neko pomogao vili,
na primer raspleo joj kosu, koja se uplela u žbunje. Kako nisu postojale vile muškog roda i kako su vile bile isključivo ženska mitska bića, vile
su ponekad imale odnose sa smrtnicima. U narodnom predanju se pominju vilenjaci, kao ljudi, smrtnici, koji su imali odnos sa vilom i time
stekli neke natprirodne moći. Vilenjaci bi i dalje ostali smtnici. Ljudi koje bi vile birale bili su fizički jaki, obično planinski pastiri.
Prenošenje moći sa vile na smrtnika je bilo moguće i na druge načine. Kada bi vila dojila neko dete, za to dete bi se verovalo da će postati
veliki heroj i da će imati neke natprirodne moći. Tu se može videti slovensko verovanje o bratstvu po mleku. Naime verovalo se da dojenjem
dete dobija neke osobine majke. Takođe natprirodne sile bi mogla vila dati čoveku ukoliko bi joj taj čovek nešto učinio, a postoje primeri u
narodnim pesmama da su se vile sestrile sa ljudima (Vila Ravioila i Marko Kraljević). Često su vile vidale rane ranjenim junacima jer su
bile vešte s biljem. Kako im je bilje prirodna okolina, dobro ga poznaju. Takođe se verovalo da vile mogu čoveka i da vrate u život.
Vile su se rađale iz rose ili izrastale iz cvetova. U nekim predelima postoji verovanje da su se vile rađale kao i ljudi, a kasnije postajale vile.
Devojčica vila je morala da prođe obred inicializacije da bi postala vila, i tu bi joj glavna vila predavala okrilje, čime bi nova vila dobijala
svoje vilinske moći. Inicializacija je postojala i kod ljudi. Devojčica se smatrala devojkom kada bi prvi put zaigrala kolo. Tako i vilinski
obredi sadrže kolo i ko bi nagazio vilinsko kolo bio bi kažnjen. Vilinski obredi bili su tajni i niko ne bi smeo da ih vidi. Ko bi video vile kako
igraju, kupaju se ili rade kakav drugi obred, mogao bi biti kažnjen slepilom, paralizom ili čak i smrću. Mesta na kojima su vile održavale svoje
obrede su se znali i obično nosila u svom imenu reč ,,vila’’, kao na primer Vilin izvor na planini Komu ili Viline vode u Beogradu.
Vile su se mogle pretvoriti i u neke životinje. Najčešće su to bili labudovi, sokolovi, konji i vukovi. Često se u pesmama sreću slike kako vile
jašu na konju ili jelenu i odlaze u lov. Imale su luk i strele, kojim bi gađale kad bi ih neko uvredio.
ЛЕГЕНДЕ О ВИЛАМА сa YOU TUBE-a
Вилинско коло

12. Domaći rad
Napomena.
Sve svoje potpisane radove šaljete na Google učionicu!
• Za 1.razred – nacrtaj vodenu vilu kako je ti zamišljaš, lepo oboj
crtež i pošalji na Google učionicu fotografiju tvog crteža.
• Za 2-3. razred – prepiši ćirilicom pesmu Grad gradila bjela vila,
(prvu strofu), možeš i ti nacrtati vilu pored prepisa pesme, te pošalji
svoj rad.
• Za 4-6.razred. Pročitati ili odslušati pesmu Marko Kraljević i vila,
prepričati u par rečenica šta je vila uradila i koje natprirodne moći
ona ima.
• Za 7-8.razred Potražite na internetu neku legendu o nastanku
nekog izvora, vrela, jezera… u Srbiji. Pored fotografije tog mesta
dopišite i tu legendu (document u word-u),
Град градила бјела вила
Град градила бјела вила
Ни на небо, ни на земљи,
Но на грану од облака;
На град гради троје врата:
Једна врата сва од злата,
Друга врата од бисера,
Трећа врата од шкерлета.
Што су врата суха злата,
На њих вила сина жени;
Што су врата од бисера,
На њих вила кћер удава;
Што су врата од шкерлета,
На њих вила сама сједи,
Сама сједи погледује,
Ђе се муња с громом игра,
Мила сестра су два брата,
А невјеста с два ђевера;
Муња грома надиграла,
Мила сестра оба брата,
А невјеста два ђевера.