Istorijat razvoja računara

12,515 views

Published on

Lekcija o istorijatu razvoja računara za 1. razred gimnazije

1 Comment
6 Likes
Statistics
Notes
No Downloads
Views
Total views
12,515
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
131
Actions
Shares
0
Downloads
186
Comments
1
Likes
6
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Istorijat razvoja računara

  1. 1. ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
  2. 2. U razvoju računara bitna su 4 momenta <ul><li>pamćenje rezulata, </li></ul><ul><li>mehanizacija procesa računanja, </li></ul><ul><li>odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa računanja, </li></ul><ul><li>opštije korišćenje mašine primenom programa. </li></ul>
  3. 3. Abakus <ul><li>jedno od prvih pomagala koje je služilo za pamćenje rezultata </li></ul><ul><li>Abakus pomaže u računanju, ali korisnik učestvuje u svim detaljima operacije. </li></ul>
  4. 4. Paskalina <ul><li>otac prve računske mašine koja je mogla da sabira i oduzima unesene brojeve bio je Blez Paskal ( Blaise Pascal ) </li></ul><ul><li>u svojoj 19. godini konstruisao je mašinu za računanje Paskalinu </li></ul>
  5. 5. Ko je još uticao na razvoj računara? <ul><li>Lajbnic je 1671. izumeo računsku mašinu za sabiranje i množenje, sa koračnim zupčanikom za unos brojeva. </li></ul><ul><li>Čarls Bebidž je 1834. godine završio planove svoje analitičke mašine , prethodnice savremenih računara. </li></ul><ul><li>Ada Bajron se zainteresovala za projekat analitičke mašine, predložila je plan za izračunavanje Bernulijevih brojeva korišćenjem ove mašine, ovaj plan smatra se prvim programom za računar, a Ada prvim programerom. </li></ul>
  6. 6. Elektromehanički računari <ul><li>1925. na MIT-u Vanevr Buš konstruisao je prvi analogni računar, imao je električni motor, ali je bio mehanička mašina. Kompletiran je 1942. i korišćen je u vojne svrhe. </li></ul><ul><li>Konrad Cuze je u Nemačkoj od 1934. do 1941. konstruisao 4 računske mašine – Z1 (mehaničku), Z2(elektromehaničku), Z3 (elektromehaničku programibilnu) i Z4 (poboljšana Z3). </li></ul><ul><li>Alan M. Tjuring je 1936. konstruisao Tjuringovu mašinu (može da izračuna svaku funkciju čija se vrednost može izračunati). 1941. je projektovao računar Colossus koji je napravio M.X.A. Nojman u Mančesteru 1944. (Colossus Mark II) </li></ul>
  7. 7. Enigma <ul><li>Nema čki uređaj za kriptovanje i dekriptovanje. </li></ul>
  8. 8. Prva generacija <ul><li>1944. god. napravljen je Mark I – prvi računar opšte namene. Korišćen je na Harvardu 15 godina. </li></ul><ul><ul><li>150000 raznih komponenti </li></ul></ul><ul><ul><li>5 tona </li></ul></ul>
  9. 9. Prva generacija <ul><li>Krajem 1945. i početkom 1946. god. napravljen je Electronic Numerical Integrator and Computer ( ENIAC ) . Zauzimao je prostor od 10x20 m2 i težio je 30 tona. Sastojao se iz 1 7 000 elektronskih cevi, 70000 otpornika, 10000 kondenzatora i 6000 prekidača. Trošio je 160 kW. </li></ul>
  10. 10. Prva generacija <ul><li>1951. god. napravljen je UNIVAC (Universal Automatic Computer) . </li></ul><ul><li>Karakteristike: </li></ul><ul><ul><li>programi smešteni u memoriju (1000 memorijskih ćelija), </li></ul></ul><ul><ul><li>uređaj spoljne memorije na magnetnoj traci, </li></ul></ul><ul><ul><li>ulazno/izlazni uređaji (tastatura, bušene kartice, štampač) </li></ul></ul><ul><ul><li>54000 elektronskih cevi </li></ul></ul>
  11. 11. Druga generacija <ul><li>Pojava tranzistora: </li></ul><ul><ul><li>smanjenje dimenzija </li></ul></ul><ul><ul><li>smanjenje potrošnje el. energije </li></ul></ul><ul><ul><li>povećanje brzine </li></ul></ul><ul><li>Tipičan predstavnik – IBM 1401 </li></ul><ul><ul><li>4 KB memorije </li></ul></ul><ul><ul><li>u l az - prekida či </li></ul></ul>
  12. 12. Treća generacija <ul><li>Pojava integrisanih kola: </li></ul><ul><ul><li>smanjenje dimenzija </li></ul></ul><ul><ul><li>smanjenje potrošnje </li></ul></ul><ul><ul><li>ubrzanje rada </li></ul></ul><ul><li>Tipičan predstavnik – IBM System/360 </li></ul><ul><ul><li>tastatura, diskovi </li></ul></ul><ul><ul><li>8-bitna memorija, magnetna jezgra, do 6 MB </li></ul></ul>
  13. 13. Četvrta generacija <ul><li>Pojava VLSI (Very Large Scale Integration) kola: </li></ul><ul><ul><li>milioni komponenti u integrisanim kolima </li></ul></ul><ul><ul><li>mikroprocesor izdvojen u jednom integrisanom kolu (inženjer Ted Hoff) - Intel 4004 </li></ul></ul><ul><ul><li>smanjenje dimenzija, potrošnje </li></ul></ul><ul><ul><li>ubrzanje </li></ul></ul><ul><li>Tipičan predstavnik – IBM PC računar: </li></ul><ul><ul><li>8086 mikroprocesor </li></ul></ul><ul><ul><li>64 KB memorije (max 640 KB) </li></ul></ul><ul><ul><li>360 KB flopi disk </li></ul></ul><ul><ul><li>10 MB hard disk </li></ul></ul>
  14. 14. Četvrta generacija <ul><li>80286 procesor </li></ul><ul><ul><li>16 bita </li></ul></ul><ul><ul><li>16 MB RAM </li></ul></ul><ul><ul><li>6 MHz – 12,5 MHz </li></ul></ul><ul><ul><li>134000 tranzistora </li></ul></ul><ul><li>80386 procesor </li></ul><ul><ul><li>32 bita </li></ul></ul><ul><ul><li>16 MHz – 40 MHz </li></ul></ul><ul><ul><li>4 GB RAM </li></ul></ul><ul><ul><li>275000 tranzistora </li></ul></ul><ul><li>80486 procesor </li></ul><ul><ul><li>32 bita </li></ul></ul><ul><ul><li>25 MHz – 100 MHz </li></ul></ul><ul><ul><li>4 GB RAM </li></ul></ul><ul><ul><li>1,2 miliona tranzistora </li></ul></ul>
  15. 15. Četvrta generacija <ul><li>PENTIUM procesor (ime ne prati seriju 80xxx zbog prava AMD-a na mikrokod): </li></ul><ul><ul><li>P1 </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>3,1 miliona tranzistora </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>60 MHz – 166 MHz </li></ul></ul></ul><ul><ul><li>P2 </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>7,5 miliona tranzistora </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>233 – 333 MHz </li></ul></ul></ul><ul><ul><li>P3 </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>9,5 miliona tranzistora </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>650 MHz – 1,4 GHz </li></ul></ul></ul><ul><ul><li>P4 </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>55 miliona – 2 milijarde tranzistora! </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>1,4 GHZ – 4 GHz </li></ul></ul></ul>
  16. 16. Peta generacija <ul><li>Izraziti paralelizam. </li></ul><ul><li>Primena veštačke inteligencije. </li></ul><ul><li>Virtuelna realnost. </li></ul><ul><li>Intenzivan razvoj računarskih mreža. </li></ul>

×