Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Balkanski ratovi,
Istorija,
Dušan Kostić, III-4, Vera Dujaković,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"
2. Због неиздржљивог положаја својих
Uvod сународника у Турској, али и због
политичких и војних интереса,
Србија, Бугарска Црна Гора и
Грчка 1912. су склопиле Балкански
Савез. Ове четири државе су од
1912. до 1913 против Турске
водиле Први балкански рат, у
којем су је војнички потпуно
поразиле и ослободидле своје
сународнике вековног ропства. У
другом Балканском рату, који је
вођен због поделе територија,
Бугарска је ратовала против своја
доскорашња савезника, али и
Румуније и Турске, и врло брзо је
поражена. Овим ратовима је
потпуно измењена политичка
карта Балкана.
3. Криза Турског царсвтва и
Велике европске силе су
тежак положај хришћана
проблем Балкана посматрале
у склопу Источног питања.
Почетком 20.века Турско Оне су у овом тренутку биле
царство је било у дубокој кризи, изричито против отварања
која је трајала више од два века. кризе на Балкану. У Европи
Хришћанско становништво је подељеној на блок Атанте и
формално-правно било блок Централних сила, свака
изједначено са муслиманским, међународна криза могла је
али у пракси често није имало ни прерасти у општеевропски
елементарну правну сигурност. рат, за шта ни једни ни
Често је било изложено пљачки и други још нису били спремни.
насиљима сваке врсте Осим тога, Аустро-Угарска
и Немачка су јачање
балканских држава сматрале
јачањем руских интереса на
Балкану. Сличан став су
имале и савезнице Русије,
Велика Британија и
Француска.
4. Без обзира на све супротности
Sklapanje saveza
и спорове, околности су
балканским државама
Међу балканским државама налагале склапање савеза за
постојала су бројна рат против Турске.
супарништва. Једно од Залагањем председника влада
најспорнијих било је питанје Милована Миловановића и
Македоније (која се делила на Ивана Гешова дошло је до Ivan Gešov
три регије: Пиринску обостраног попуштања и
Македонију – данас у саставу марта 1912. склопљен
Бугарске, Егејску Македонију српско-бугарски савез, а
– данас у саставу Грчке и нешто касније и војни
Вардарску Македонију – данас споразум.
Република Македонија. Крајем Маја 1912 Бугарска је
склопила савез са Грчком
потом ме Црна Гора Milan
Milovanović
постигла усмени споразум с
Бугарском и , на крају
септембра 1912. потписан је
савез Србије и Црне Горе.
Тиме је окончано склапанје
Балканских савеза.
6. Први балкански рат, који је
трајао од 8. октобра 1912. до 30.
маја 1913. године су водиле
балканске земље: Србија, Црна
Гора, Грчка и Бугарска (чланице
Балканског савеза) против
Османског царства. Армије
балканских држава су успеле да
савладају бројчано слабије и
стратешки лоше организоване
армије Османског царства што
им је омогућило да постигну
брзу победу. Рат је окончан
миром по коме је Османско
царство било принуђено да се
одрекне скоро свих својих
територија на Европском
континенту (Балканском
полуострву)
7. Реагујући на стварање Савеза,
Почетак рата велике силе, нарочито
Француска и Аустроугарска, су
покушале да одговоре чланице
савеза да иду у рат али им то
није успело. Крајем септембра и
чланице Балканског савеза и
Османско царство су
мобилисали своје армије и
спремили се за рат. Црна Гора
је била прва чланица савеза која
је 8. октобра, објавила рат
Османском царству. Остале
три чланице су, 13. октобра
послале ултиматум Порти који
је она није могла да прихвати
тако да су се 17. и 18. октобра у
рат укључиле и остале чланице.
8. Савезници нису разрадили
заједнички план наступања
нити су начинили било какав
покушај координације међу
собом. Тако да је свака држава
за себе водила рат, мада су се
битке водиле на четири
различита фронта. Бугари су се
суочили са већином
Османлијских снага, које су
штитиле путеве до Цариграда, у
Тракији, са секундарним
операцијама према Македонији;
Срби и Црногорци су оперисали
на према Косову и Метохији,
Санџаку, Северној Македонији и
Албанији; Грци су оперисали у
Јужној Македонији, у правцу
Солуна као и према Епиру и
Јонији (Јањинама).
9. Краљевина Србија Прва армија, под командом генерала
Србија је успела да сазове 230.000 војника са Петра Бојовића, била је највећа по броју и
230 топова, груписаних у 10 пешадијских снази, зато је чинила центар снага које су
дивизија, две независне бригаде и једну коњичку напредовале према Скопљу. Друга армија,
дивизију под ефективном командом бившег под командом генерала Степе
министра рата Радомира Путника. Српска Степановића, састојала се од једне српске
висока команда, је према предратно и једне бугарске дивизије. Чинила је лево
формираним стратегијама закључила да ће се крило снага и имала је наређење да
одлучујућа битка против Турске Вардарске напредује према Страцину. Укључење
армије највероватније одиграти у висоравни бугарске дивизије у другу армију, је био
Овче Поље, испред Скопља. У ту сврху су чин предратног договора између српских
основане три армије чији је задатак био да и бугарских команданата, али је одмах по
напредују према Скопљу, док су једна дивизија и почетку рата бугарска дивизија одбила да
независна бригада имале да делују са слуша и поштује наређења генерала Степе
Црногорцима у Новопазарском санџаку. Степановића, и само је поштовала
наређења која су стигла из бугарске
високе команде. Трећа армија, под
командом генерала Божидара Јанковића,
чинила је десно крило и имала је задатак
да ослободи Косово и Метохију и после
тога да се придружи осталим двема
армијама у очекиваној Бици код Овче
Поља.
Радомир Путник и Петар Бојовић
10. Између Бугарске и Србије, али и Бугарске
и Грчке, настао је спор око поделе
територија у Македонији. Овај спор ће
ускоро довести до новог рата.
Други балкански рат
Други балкански рат је отпочео препадом
бугарске војске на српске положаје на реци
Брегалници у ноћи 29-30. јуна 1913 године.
Српска војска је издржала први удар, дошло
је до крваве битке у којој је уз велике
обостране губитке победу однела српска
војска. Против Бугарске су заратиле Грчка
и Црна Гора. Прилику је искористила и
Румунија, која је Бугарску напала са севера и
заузела Добруџу. Истовремено, Турск аје
напала Бугаре с истока и успела да поврати
Једрене. Бугарска се нашла изолована са свих
страна, а њена војска страховито поражена
у одлучујућој бици на Брегалници. Влада
данева је поденла оставку, а Бугарска је
20.јула била принуђена да затражи
примирје.
11. Mir je zaključen u Bukureštu 10.
avgusta 1913. Srbija je ovim mirom
dobila istočni deo Vardarske
Makedonije, Grčkoj je pripala Egejska
Makedonija i deo Trakije. Rumunija je
pripojila južnu Dobrudžu, a Turskoj je
vraćeno Jedrene s okolinom.
Видео снимак о балканским
Потписивање мира ратовима
http://www.youtube.com/watch?v=oBbj6FPNNWE
12. Последице балканских ратова Црна Гора је такође остварила
територијална проширења, али је
Највећи губитак у балканским ратовима била је
морала да напусти Скадар упркос
Турска, која је изгубила огромне територија на
великим жртвама приликом његовог
Балкану. Бугарска јавност је и поред великих
територијалних добитала и излаза на Егејско освајања. Грчка је у овим ратовима
море балканске ратове доживела као националну удвостручила територију, и број
катарстрофу, а као највећег кривца за то видела становника. Створена је и Албанска
је Србију. Србија је успела да ослободи Косово и држава. У велику тековину
Стару Србију, али није имала снаге да сачува балканских ратова може се
економски и стратешки значајан излаз на убројити и укидање феудалних
Јадранско море. Ипак проширила је своју односа, који су нестали с
територију за близу 40 000 км и повећавала број протеривањем власти.
становника за 1,5 милиона.
Србија је у овим ратовима имала
огромне губитке – скоро 50 000
људи, уз велики број рањених и
инвалида. Трошкови ратова су
процењени на око милијарду
франака, што је био цео
једногодишњи национални дохода.
Литератураби залечила последице ових
Да
ратова, Србији је био потребан дук
Историја за трећи
разред период мира.
гимназије-
завод за уджбенике
www.znanje.org
