1. 13. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela
Sokrat – Platon ''Država''
–
Aristotel
(svi u svojim delima govore o vaspitanju)
Kvintijan
– prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio
metodikugovorništva.U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju.
VitorinodaFeltre
– učitelj novog tipa, uređuje školu koju zovu ''dom radosti''.
FransoRable
– u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina.
MišelMontenj
– u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja.
Erazmo Roterdamski
– ''Pohvala ludosti'', gde kritikuje feudalno vaspitanje.Na prelazu iz srednjeg u
novi vek:
Jan Amos Komenski
– Didactica magna, u njoj su sadržani interesi celog naroda. On oštrokritikuje
srednjevekovno vaspitanje, on traži opštu obaveznu školu, na maternjem
jeziku,zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu, bavio se
pitanjem didaktike,sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu.
Džon Lok
– bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem.

2. Žan Žak Ruso
– zastupa interese sitne buržoazije, ustaje veoma oštro protiv
društvenenejednakosti, despotizma, religijskih zabluda.
Pestolaci
– ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema
deci.Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''.
Herbert Spenser popularan tokom 19. veka u Engleskoj, smatrao da bi sadržajobrazovanja
trebalo da čine realne nauke, bio je protivnik stvaranja državnih škola ismatrao
da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje.
Johan Fridrih Herbart –
od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog.Njegove pristalice
su stvorile pokret – herbartijanstvo. Nastojao je da izgradi pedagogijukao
samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. Prvi koji je pokušao da
povuče
razliku između pedagogije kao teorije i kao prakse. Nije se slagao sa Rusoovim
idejama, panije ni čudo što su ga fašisti hvalili. Prema Herbartu pedagogija bi
trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). Po njemu je ta cilj izgrađen na
osnovu moralnog religijskog shvatanja.Osnovna sredstva koja ističe za
ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom, nastava idisciplina. Po njemu
nastava mora uvek biti jasna, asocijativna, sistematična i metodična –formalni
stupnjevi nastave.
Ušinski
– veoma odlučan antiherbartovac, ruski pedagog, demokrata po ubeđenju.

3. Džon Djui
– istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. Pedagogiju je
saopštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. Napisao
''Pedagogija idemokratija''
Anton Semjonovič Makarenko
– najpoznatiji pedagog socijalističke epohe, radio naprevaspitavanju mladih
socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama.Najpoznatija dela''Pedagoška
poema'' i ''Zastave na kulama'', spadaju u najpopularnije pedagoške knjige
usvetu.U 20. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima, ved više o
istaknutimpojedincima.Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi.
Neki od njih su: Mirijevski,Vujanovski, Nestorovid i Mrazovid, koji su krajem 18.
veka organizovali prvu školu pougledu na ''Opšti školski red''; Dositej
Obradovid; Vuk Karadžid; Milan Milidevid; SvetozarMarkovid; Vasa Pelagid.