SlideShare a Scribd company logo
1 of 28
УРАГАНИ
Ана Јовановић 1-7
Прва крагујевачка гимназија
јануар 2014. године
• Понекад се догађа да изнад мора настану огромни вртлози
ваздуха, широки стотинама километара. То су такозвани
вртложни системи ветрова коjи веома утичу на климу.
• Када се ветар окреће око области нижег притиска, систем
таквих вртложних ветрова се назива циклон, што је име за
низак притисак. Циклони се окрећу и са мора прелазе на
континенте, путуjући све док не изгубе снагу. Ваздух може да
ротира и око области високог ваздушног притиска, а такав
систем ветрова назива се антициклон. Aнтициклони су мањи и
спориjи од циклона.
• Ураган је ветар - тропска олуја чија брзина дувања прелази 119
km/h. Формирају се у Мексичком заливу а онда различитом
жестином погађају југоисточни део Сједињених Америчких
Држава али и карипске земље.
• Урагани имају често веома тешке последице. Због честих и
катастрофалних последица формирана је и америчка база за
океанска и атмосферска осматрања. Сасвим је уобичајена појава
да се и више стотина хиљада људи привремено исељава из
области којима прети ураган. Сезона урагана у САД траје од 1.
јуна до 30. новембра.
НАСТАНАК
• Да би ураган настао потребни су - топао океан, влага и благи
ветар који, "смешани заједно", стварају велике ураганске
спирале, "пијавице". У центру "пијавице" се налази релативно
миран део који се назива "око", обично ширине од 33 до 49 km,
док олуја коју ствара може да се простире на око 640 km.
• Највећа активност се дешава у области одмах око "ока", која се
назива "очни зид". Са врха "очног зида" се већи део ваздуха
издувава напоље, чиме се изазива кретање и "усисавање"
навише. Међутим, један део ваздуха се удувава унутар и
пролази кроз "око", стварајући мирну област унутар њега, без
облака. Урагански ветрови у северној хемисфери Земљине кугле
се крећу у супротном смеру од казаљке на сату око "ока", док се
урагани на јужној хемисфери крећу у смеру казаљке.
• Занимљиво jе да тропски циклони имаjу различита имена у
разним деловима света. На Пацифику, тропске циклоне
називаjу таjфуни, док их у Карибима зову урагани.
• У сваком случаjу, кретање свих тропских циклона прати се
сателитски и помоћу радара у метеоролошким станицама.
Од 1950. се користи интернационална класификациjа према
разорноj моћи по коjоj се урагани деле на пет категориjа.
Сафир-Симпсонова скала урагана
•
•
•
•

•

Категорија 1 - ветар 119-153 km/h. Оштећује: непричвршћене камп - приколице,
жбуње, дрвеће.
Категорија 2 - ветар 153-177 km/h. Оштећује: конструкције кућа (по неки цреп),
обара по неко веће дрво, поплаве у приобаљу.
Категорија 3 - ветар 178-209 km/h. Оштећује: конструкције кућа (већа оштећења),
обара велико дрвеће, веће поплаве у приобаљу.
Категорија 4 - ветар 210-249 km/h. Оштећује: руши кровне конструкције, чупа
дрвеће, жбуње, знаке, поплаве и масовна евакуација 10 km уз обалу.
Категорија 5 - ветар снажнији од 249 km/h. Оштећује: носи кровове, зграде се
руше, масовна евакуација 15 km уз обалу.
• Неки од наjjачих урагана пете категориjе остали су дуго
запамћени. Познат jе ураган „Камил“ из 1969., коjи се
кретао у области Мексичког залива, као и ураган
„Ендрjу“ из 1992, коjи jе погодио Флориду.
УРАГАН КАТРИНA
• Наjразорниjе последице коjе jе направио jедан ветар
имала jе тропска олуjа „Катрина“, чиjа jе брзина била
већа од 260 километара на час и коjа jе 2005. године
уништила град Њу Орлеанс.
• Настао је 24. августа 2005. крај Бахама. Први удар на копно
догодио се крај Мајамија кад је јачина урагана била категорије 1.
• Свој пут је ураган наставио у Мексичком заливу где је добио на
снази. 29. августа ураган налеће на америчке државе Луизијана
и Мисисипи са јачином категорије 4 (ветрови 250 km/h).
Узроковане су велике штете на приобалним подручјима, а 80 %
града Њу Орлеанса је потопљено.
• Оваj ветар jе изазвао страшне последице, смрт много људи,
уништење великог броjа кућа, а због такве непогоде су
хиљаде особа морале да се одселе из Њу Орлеанса, који се ни
после осам година ниjе опоравио од ове несреће.
• Исти град jе само две недеље након „Катрине“ погодио
нешто слабиjи ураган „Рита“.
ПРИМАРНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
• Ураган Катрина био је један од најсмртоноснијих урагана у
историји Сједињених Америчких Држава. Погинуло је
преко 1.800 људи, из Луизијане 1.577 и из Мисисипија 238,
док је 705 људи пријављено као нестало...
• У овој области, око 67% становништва чини црна раса
људи, а скоро 30% њих живи у сиромаштву. Ураган
„Катрина” је погоршао услове, тако да су и многи од
најсиромашнијих грађана били још угроженији него што
су били пре олује.
• За висок губитак живота и штете, критичари криве споро
реаговање владе после катастрофе. Директна смрт је
дефинисана као смрт услед физичке снаге урагана, док је
индиректна смрт последица небезбедних или нездравих услова
који су постојали током евакуације након појаве урагана.
МАТЕРИЈАЛНА ШТЕТА И ШТЕТА
НА ОБЈЕКТИМА
• Ураган Катрина био један од најскупљих урагана у историји
САД. Укупна штета физичких оштећења од урагана је
процењена на 81 милијарду долара. Укупан економски утицај
у Луизијани и Мисисипију прелази 160 милијарди долара.
СЕКУНДАРНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
•
•
•
•

Незапосленост
Насиље и психолошке последице
Последице по економију и финансије
Последице по културни и историјски развој
• Стотине хиљада локалних становника је остало без посла.
Најгоре последице су да је стопа незапослености удвостручена
у најугроженијим областима.
• Најстрашније од свега и најтеже измерити, биле су људске
последице које је изазвао ураган. Његове последице се
одликују мешавином жалости, анксиозности и фрустрације.
Око 770.000 људи је расељено, а до краја
октобра, још увек је било више од 4.500
људи који су боравили у склоништима.
• Одељење за стамбени и урбанистички развој пружа
краткорочне најам ваучере и друге врсте помоћи.
• Поновна изградња унуштених кућа и објеката је задатак
који ће трајати годинама и трансформише локалну
економију.
ОБНОВА ГРАДА И ПОМОЋ ОД
СТРАНЕ ДРУГИХ ДРЖАВА
• Више од 70 земаља обећало је новчане донације или друге
помоћи .
Кувајт 500 милиона долара,
Индија 5 милиона долара,
Кина 5 милиона долара,
Пакистан 1,5 милион долара
Бангладес 1 милион долара.
Број настрадалих у ураганима у
САД-у
• Ураган Сенди је касносезонски тропски циклон који је погодио
подручје Кариба и Северне Америке у периоду између 21. и 31.
октобра 2012. године. Достигао је категорију 2 са највећом
брзином од 175 km/h. Најнижи притисак износио је 940 mbara.
• Последице урагана су око 185 настрадалих и око 20 несталих
особа са укупном материјалном штетом процењеном на
приближно 50 милијарди долара.
• Сматра се да је „Сенди“ најскупља олуја свог времена. Мада
мање снаге од других познатих тропских ветрова, она је
ударила у град који је економско, културно и демографско
средиште континента. Стога је искључивање читавих 108
година старог метроа, као и практично заустављање живота у
Њујорку, коштало много више него да се то десило на неком
другом подручју.
• Урагани су само једна од природних катастрофа која се не
може спречити. Веома су непредвидиви и потребно их је
још пуно проучавати да би њихове последице биле
минималне и без жртава. Једини начин ублажавања оваквих
непогода је добро обавештење, добра организација у
ванредним ситуацијама, евакуација људи као и обука
становништва како се понашати пре, у току и после урагана.
• Често се запитамо на основу чега урагани добијају називе?
Одговор је веома једноставан:
• Урагани се појављују сваке године, а понекад их је неколико
истовремено активно. Због тога метеоролози, истраживачи и
кризне службе дају ураганима властита имена како би олакшали
комуникацију и сналажење у кризним ситуацијама. Светска
метеоролошка организација саставља за сваку календарску
годину листу са 21 именом абецедним редом.
• Имена се понављају у периодима од 6 година уз избацивање
имена оних урагана који су донели значајна разарања и људске
жртве. Тако су у последњих неколико година „пензионисана”
имена Катрина, Рита, Ирене и Сенди.
ЛИТЕРАТУРА
• http://elementarium.cpn.rs/
• http://sr.wikipedia.org/
• Гордана Мијатов, Ураган Катрина, Универзитет у Новом
Саду Факултет Техничких Наука
Хвала на пажњи!!!

More Related Content

What's hot

Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresi
ljubicadj1
 
Zagadjenje zemljista
Zagadjenje zemljistaZagadjenje zemljista
Zagadjenje zemljista
milazivic1971
 
Poljoprivreda i rudarstvo Bosne i Hercegovine
Poljoprivreda i rudarstvo Bosne i HercegovinePoljoprivreda i rudarstvo Bosne i Hercegovine
Poljoprivreda i rudarstvo Bosne i Hercegovine
Una Sabljakovic
 
Zagađivanje vazduha
Zagađivanje vazduhaZagađivanje vazduha
Zagađivanje vazduha
Ljilja Malic
 

What's hot (20)

Covek i klima
Covek i klimaCovek i klima
Covek i klima
 
Demografska tranzicija
Demografska tranzicijaDemografska tranzicija
Demografska tranzicija
 
Kisele kiše
Kisele kišeKisele kiše
Kisele kiše
 
Spoljasnje sile 1
Spoljasnje sile 1Spoljasnje sile 1
Spoljasnje sile 1
 
Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresi
 
Zemljotresi
ZemljotresiZemljotresi
Zemljotresi
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
 
Zagadjivanje vode
Zagadjivanje vodeZagadjivanje vode
Zagadjivanje vode
 
Zagadjenje zemljista
Zagadjenje zemljistaZagadjenje zemljista
Zagadjenje zemljista
 
Eolski reljef
Eolski reljefEolski reljef
Eolski reljef
 
Poljoprivreda i rudarstvo Bosne i Hercegovine
Poljoprivreda i rudarstvo Bosne i HercegovinePoljoprivreda i rudarstvo Bosne i Hercegovine
Poljoprivreda i rudarstvo Bosne i Hercegovine
 
Postanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemljePostanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemlje
 
Litosferne ploce - postanak kontinenata
Litosferne ploce -  postanak kontinenataLitosferne ploce -  postanak kontinenata
Litosferne ploce - postanak kontinenata
 
Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresi
 
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiGeološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
 
Klimatski faktori
Klimatski faktoriKlimatski faktori
Klimatski faktori
 
Oblik i veličina zemlje
Oblik i veličina zemljeOblik i veličina zemlje
Oblik i veličina zemlje
 
Led na kopnu andjela pilipovic
Led na kopnu andjela pilipovicLed na kopnu andjela pilipovic
Led na kopnu andjela pilipovic
 
Зависне реченице
Зависне реченицеЗависне реченице
Зависне реченице
 
Zagađivanje vazduha
Zagađivanje vazduhaZagađivanje vazduha
Zagađivanje vazduha
 

Viewers also liked

Francuska
FrancuskaFrancuska
Francuska
TozaNS
 

Viewers also liked (20)

Uvod u društvenu geografiju 2. razred gimnazije
Uvod u društvenu geografiju   2. razred gimnazijeUvod u društvenu geografiju   2. razred gimnazije
Uvod u društvenu geografiju 2. razred gimnazije
 
Balkansko poluostrvo - savremene promene
Balkansko poluostrvo - savremene promeneBalkansko poluostrvo - savremene promene
Balkansko poluostrvo - savremene promene
 
Fizička geografija
Fizička geografijaFizička geografija
Fizička geografija
 
Eolska erozija
Eolska erozijaEolska erozija
Eolska erozija
 
Kraska erozija
Kraska erozijaKraska erozija
Kraska erozija
 
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
Stene   Geografija - 1. razred gimnazijeStene   Geografija - 1. razred gimnazije
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
 
Zemljina atmosfera
Zemljina atmosferaZemljina atmosfera
Zemljina atmosfera
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 
Zuti patuljak
Zuti patuljak Zuti patuljak
Zuti patuljak
 
Vulkani
VulkaniVulkani
Vulkani
 
Havaji aloha država
Havaji aloha državaHavaji aloha država
Havaji aloha država
 
VASINGTON
VASINGTONVASINGTON
VASINGTON
 
Reka Nil
Reka NilReka Nil
Reka Nil
 
Stanovnistvo i kultura evropskih naroda
Stanovnistvo i kultura evropskih naroda Stanovnistvo i kultura evropskih naroda
Stanovnistvo i kultura evropskih naroda
 
Kanjon Kolorada
Kanjon KoloradaKanjon Kolorada
Kanjon Kolorada
 
Francuska
Francuska Francuska
Francuska
 
Kanjon kolorada
Kanjon koloradaKanjon kolorada
Kanjon kolorada
 
Francuska
FrancuskaFrancuska
Francuska
 
Aljaska-geografija 7. razred
Aljaska-geografija 7. razredAljaska-geografija 7. razred
Aljaska-geografija 7. razred
 
Seoba karte
Seoba karteSeoba karte
Seoba karte
 

More from Prva kragujevačka gimnazija

More from Prva kragujevačka gimnazija (16)

Ispit 5 r zup_2018
Ispit 5 r zup_2018Ispit 5 r zup_2018
Ispit 5 r zup_2018
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
 
Lednicka erozija
Lednicka erozijaLednicka erozija
Lednicka erozija
 
Pustinje
PustinjePustinje
Pustinje
 
Padavine
PadavinePadavine
Padavine
 
Amazon
AmazonAmazon
Amazon
 
Stene
SteneStene
Stene
 
Polarna svetlost
Polarna svetlostPolarna svetlost
Polarna svetlost
 
Okeani
OkeaniOkeani
Okeani
 
Kraška erozija
Kraška erozijaKraška erozija
Kraška erozija
 
Glacijalna erozija
Glacijalna erozijaGlacijalna erozija
Glacijalna erozija
 
Lednička (glacijalna) erozija
Lednička (glacijalna) erozijaLednička (glacijalna) erozija
Lednička (glacijalna) erozija
 
Abrazija
Abrazija Abrazija
Abrazija
 
Abrazija
AbrazijaAbrazija
Abrazija
 
Eolska erozija
Eolska erozijaEolska erozija
Eolska erozija
 
Kraška erozija
Kraška erozijaKraška erozija
Kraška erozija
 

Uragan

  • 1. УРАГАНИ Ана Јовановић 1-7 Прва крагујевачка гимназија јануар 2014. године
  • 2. • Понекад се догађа да изнад мора настану огромни вртлози ваздуха, широки стотинама километара. То су такозвани вртложни системи ветрова коjи веома утичу на климу.
  • 3. • Када се ветар окреће око области нижег притиска, систем таквих вртложних ветрова се назива циклон, што је име за низак притисак. Циклони се окрећу и са мора прелазе на континенте, путуjући све док не изгубе снагу. Ваздух може да ротира и око области високог ваздушног притиска, а такав систем ветрова назива се антициклон. Aнтициклони су мањи и спориjи од циклона.
  • 4. • Ураган је ветар - тропска олуја чија брзина дувања прелази 119 km/h. Формирају се у Мексичком заливу а онда различитом жестином погађају југоисточни део Сједињених Америчких Држава али и карипске земље. • Урагани имају често веома тешке последице. Због честих и катастрофалних последица формирана је и америчка база за океанска и атмосферска осматрања. Сасвим је уобичајена појава да се и више стотина хиљада људи привремено исељава из области којима прети ураган. Сезона урагана у САД траје од 1. јуна до 30. новембра.
  • 5. НАСТАНАК • Да би ураган настао потребни су - топао океан, влага и благи ветар који, "смешани заједно", стварају велике ураганске спирале, "пијавице". У центру "пијавице" се налази релативно миран део који се назива "око", обично ширине од 33 до 49 km, док олуја коју ствара може да се простире на око 640 km. • Највећа активност се дешава у области одмах око "ока", која се назива "очни зид". Са врха "очног зида" се већи део ваздуха издувава напоље, чиме се изазива кретање и "усисавање" навише. Међутим, један део ваздуха се удувава унутар и пролази кроз "око", стварајући мирну област унутар њега, без облака. Урагански ветрови у северној хемисфери Земљине кугле се крећу у супротном смеру од казаљке на сату око "ока", док се урагани на јужној хемисфери крећу у смеру казаљке.
  • 6.
  • 7. • Занимљиво jе да тропски циклони имаjу различита имена у разним деловима света. На Пацифику, тропске циклоне називаjу таjфуни, док их у Карибима зову урагани. • У сваком случаjу, кретање свих тропских циклона прати се сателитски и помоћу радара у метеоролошким станицама. Од 1950. се користи интернационална класификациjа према разорноj моћи по коjоj се урагани деле на пет категориjа.
  • 8. Сафир-Симпсонова скала урагана • • • • • Категорија 1 - ветар 119-153 km/h. Оштећује: непричвршћене камп - приколице, жбуње, дрвеће. Категорија 2 - ветар 153-177 km/h. Оштећује: конструкције кућа (по неки цреп), обара по неко веће дрво, поплаве у приобаљу. Категорија 3 - ветар 178-209 km/h. Оштећује: конструкције кућа (већа оштећења), обара велико дрвеће, веће поплаве у приобаљу. Категорија 4 - ветар 210-249 km/h. Оштећује: руши кровне конструкције, чупа дрвеће, жбуње, знаке, поплаве и масовна евакуација 10 km уз обалу. Категорија 5 - ветар снажнији од 249 km/h. Оштећује: носи кровове, зграде се руше, масовна евакуација 15 km уз обалу.
  • 9. • Неки од наjjачих урагана пете категориjе остали су дуго запамћени. Познат jе ураган „Камил“ из 1969., коjи се кретао у области Мексичког залива, као и ураган „Ендрjу“ из 1992, коjи jе погодио Флориду.
  • 10. УРАГАН КАТРИНA • Наjразорниjе последице коjе jе направио jедан ветар имала jе тропска олуjа „Катрина“, чиjа jе брзина била већа од 260 километара на час и коjа jе 2005. године уништила град Њу Орлеанс.
  • 11. • Настао је 24. августа 2005. крај Бахама. Први удар на копно догодио се крај Мајамија кад је јачина урагана била категорије 1. • Свој пут је ураган наставио у Мексичком заливу где је добио на снази. 29. августа ураган налеће на америчке државе Луизијана и Мисисипи са јачином категорије 4 (ветрови 250 km/h). Узроковане су велике штете на приобалним подручјима, а 80 % града Њу Орлеанса је потопљено.
  • 12. • Оваj ветар jе изазвао страшне последице, смрт много људи, уништење великог броjа кућа, а због такве непогоде су хиљаде особа морале да се одселе из Њу Орлеанса, који се ни после осам година ниjе опоравио од ове несреће. • Исти град jе само две недеље након „Катрине“ погодио нешто слабиjи ураган „Рита“.
  • 13. ПРИМАРНЕ ПОСЛЕДИЦЕ • Ураган Катрина био је један од најсмртоноснијих урагана у историји Сједињених Америчких Држава. Погинуло је преко 1.800 људи, из Луизијане 1.577 и из Мисисипија 238, док је 705 људи пријављено као нестало...
  • 14. • У овој области, око 67% становништва чини црна раса људи, а скоро 30% њих живи у сиромаштву. Ураган „Катрина” је погоршао услове, тако да су и многи од најсиромашнијих грађана били још угроженији него што су били пре олује.
  • 15. • За висок губитак живота и штете, критичари криве споро реаговање владе после катастрофе. Директна смрт је дефинисана као смрт услед физичке снаге урагана, док је индиректна смрт последица небезбедних или нездравих услова који су постојали током евакуације након појаве урагана.
  • 16. МАТЕРИЈАЛНА ШТЕТА И ШТЕТА НА ОБЈЕКТИМА • Ураган Катрина био један од најскупљих урагана у историји САД. Укупна штета физичких оштећења од урагана је процењена на 81 милијарду долара. Укупан економски утицај у Луизијани и Мисисипију прелази 160 милијарди долара.
  • 17. СЕКУНДАРНЕ ПОСЛЕДИЦЕ • • • • Незапосленост Насиље и психолошке последице Последице по економију и финансије Последице по културни и историјски развој
  • 18. • Стотине хиљада локалних становника је остало без посла. Најгоре последице су да је стопа незапослености удвостручена у најугроженијим областима. • Најстрашније од свега и најтеже измерити, биле су људске последице које је изазвао ураган. Његове последице се одликују мешавином жалости, анксиозности и фрустрације. Око 770.000 људи је расељено, а до краја октобра, још увек је било више од 4.500 људи који су боравили у склоништима.
  • 19. • Одељење за стамбени и урбанистички развој пружа краткорочне најам ваучере и друге врсте помоћи. • Поновна изградња унуштених кућа и објеката је задатак који ће трајати годинама и трансформише локалну економију.
  • 20. ОБНОВА ГРАДА И ПОМОЋ ОД СТРАНЕ ДРУГИХ ДРЖАВА • Више од 70 земаља обећало је новчане донације или друге помоћи . Кувајт 500 милиона долара, Индија 5 милиона долара, Кина 5 милиона долара, Пакистан 1,5 милион долара Бангладес 1 милион долара.
  • 21. Број настрадалих у ураганима у САД-у
  • 22. • Ураган Сенди је касносезонски тропски циклон који је погодио подручје Кариба и Северне Америке у периоду између 21. и 31. октобра 2012. године. Достигао је категорију 2 са највећом брзином од 175 km/h. Најнижи притисак износио је 940 mbara. • Последице урагана су око 185 настрадалих и око 20 несталих особа са укупном материјалном штетом процењеном на приближно 50 милијарди долара.
  • 23. • Сматра се да је „Сенди“ најскупља олуја свог времена. Мада мање снаге од других познатих тропских ветрова, она је ударила у град који је економско, културно и демографско средиште континента. Стога је искључивање читавих 108 година старог метроа, као и практично заустављање живота у Њујорку, коштало много више него да се то десило на неком другом подручју.
  • 24. • Урагани су само једна од природних катастрофа која се не може спречити. Веома су непредвидиви и потребно их је још пуно проучавати да би њихове последице биле минималне и без жртава. Једини начин ублажавања оваквих непогода је добро обавештење, добра организација у ванредним ситуацијама, евакуација људи као и обука становништва како се понашати пре, у току и после урагана.
  • 25. • Често се запитамо на основу чега урагани добијају називе? Одговор је веома једноставан: • Урагани се појављују сваке године, а понекад их је неколико истовремено активно. Због тога метеоролози, истраживачи и кризне службе дају ураганима властита имена како би олакшали комуникацију и сналажење у кризним ситуацијама. Светска метеоролошка организација саставља за сваку календарску годину листу са 21 именом абецедним редом. • Имена се понављају у периодима од 6 година уз избацивање имена оних урагана који су донели значајна разарања и људске жртве. Тако су у последњих неколико година „пензионисана” имена Катрина, Рита, Ирене и Сенди.
  • 26.
  • 27. ЛИТЕРАТУРА • http://elementarium.cpn.rs/ • http://sr.wikipedia.org/ • Гордана Мијатов, Ураган Катрина, Универзитет у Новом Саду Факултет Техничких Наука