Dragutin Dimitrijević Apis

1. ВЛАДИМИР БОЖОВИЋ

2. Драгутин Т. Димитријевић „Апис“ (Београд, 5. август 1876 —
Солун, 26. јун 1917) је био
генералштабни пуковник војске Краљевине Србије. Апис је
организовао и водио Мајски преврат 1903. године којим је свргнут и
убијен краљ Александар Обреновић, организовао атентат на Франца
Фердинанда. На основу пресуде војног суда стрељан је 26. јуна 1917.
у Солуну због оптужби да је планирао државни удар и атентат на
регента Александра Карађорђевића.

3. БИОГРАФИЈА
Рано је остао сироче без оца. Након тога, бригу о њему
преузима његова сестра Јелена и њен супруг Живан
Живановић. Завршава основну школу уНишу а нижу школу
гимназије у Београду (Прва београдска гимназија). Након
школовања уписао је нижу школу Војне академије и завршио
је1896. као шести у класи. Био је на служби у 7. пешадијском
пуку у Београду где је произведен у чин потпоручника.
Септембра 1898. уписао је вишу школу Војне академије за
генералштабне официре. У чин пешадијског поручника
произведен августа 1899.

4. МАЈСКИ ПРЕВРАТ
У ноћи 29. маја повео заверенике из Официрског
дома у двор, где је за време тражења краља и
краљице, тешко рањен с три метка у груди.
Захваљујући својој снажној природи Димитријевић
је преболео те ране, и његов утицај на официре и
послове у војсци стално је растао. Димитријевић је
можда желео да створи војну диктатуру у држави
имајући јак утицај на политичаре, али се за ово не
може са сигурношћу тврдити. Чак је покушао
Николу Пашића да придобије на своју страну, али
му то, упркос притисцима и претњама, није успело.
Пред убиство краља Александра, Апис је заједно са
својим истомишљеницима слављем обележавао
датум убиства кнеза Михаила Обреновића,
наговештавајући мајски преврат.

5. ЦРНА РУКА
1911. са својим друговима основао је тајно
удружење Уједињење или смрт, познато
под именом Црна рука. За време саме
мобилизације у септембру 1912. тешко је
оболео од тровања крви па је враћен
у Београд и због тога није могао
учествовати у балканском рату. Као шеф
обавештајног одељења Ратног
министарства Димитријевић је успоставио
контакте са истомишљеницима из многих
крајева.

6. 1. Светски рат
У I светском рату је руководио обавештајном
службом. Потом је био начелник штаба Ужичке и
Тимочке војске. Затим, помоћник начелника штаба III
армије. Апис је у децембру 1916. ухапшен
на солунском фронту као члан тајне
организације Уједињење или смрт. Оптужница га је
теретила за „превратничко деловање“ с политичким
циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се
наводило, да је прикривао Рада
Малобабића и Мухамеда Мехмедбашића, који су
били оптужени истом тужбом, и да су 29.
августа 1916. покушали да изврше атентатна
престолонасљедника регента Александра, када се
аутомобилом возио из Острова у свој логор. Процес
је вођен у Солуну пред војним судом за официре.
Пресудом од 23. августа1916 Димитријевић је осуђен
на смрт, а стрељан је 14. јуна 1917.

7. Крај