Terry deary-kradljivac-vatre

3
GRĈKA - U OSVIT VREMENA
Ovdje počinje moja priča. Ja sâm nisam bio u staroj Grčkoj, ali mi je jedan od likova ispričao ovu strašnu priču i ja mu
vjerujem. Ispričat ću vam njegovu priču kao da sam ja pisac - oduvijek sam htio biti pisac. Tko sam ja? Sačekaj i vidjet
ćeš. Priča započinje u osvit vremena...1
Ptica je letjela i lebdjela na nebu bez oblaka iznad utihnule zemlje. Prelijetala je zelene doline i planine
bijelih vrhova. U daljini se svjetlucalo more kristalnoplave boje. Gusta šuma izranjala je ispod ĉudovišne
ptiĉurine, dok se u kristalno nebo iz srca tame uzdizao prljavi dim.
“Ahh!” zareţala je ptica. “Vatra.” Omirisala je ĉađav zrak i uzletjela u još veće visine, daleko od
dima. Zatim se vratila i strelovito uputila prema dalekoj planini. “Doruĉak”, prosiktala je i obrušila se
prema tlu. Zeĉevi su se prestravljeno ukoĉili kada je preko njih prošla smrtonosna sjena. Ptica se nije
obazirala na njih, pustivši da je topao zrak uzdigne prema planini.
Kako se uzdizala sve više i više, tako se umjesto sjajne zelene trave pojavljivalo vjetrom iskrivljeno
sivo šipraţje i gole stijene, toliko izloţene vjetru da na njima nije rasla ĉak ni mahovina.
Ptica je podignula svoj kukasti kljun i napola sklopila savijena krila, obrušivši se prema jednoj
golemoj stijeni. Na kamenoj gromadi leţao je ĉovjek. Išiban vjetrom i oprţen suncem, leţao je tamo dok
je ptica slijetala pokraj njega struţući uz glasan štropot pandţama po stijeni. “Ajoj!” zakriještala je. “I
nakon toliko vremena još uvijek nisam svladala slijetanje.”
U stijenu su bili zakovani tanki lanci koji su obavijali ĉovjekova zapešća i gleţnjeve. Tanki, ali
neslomljivi.
Ptica je protresla svoje zlatnosmeđe perje, crne su joj se oĉi uţarile. “Dobro jutro, Prometeju.
Nadam se da si dobro spavao”, prosiktala je.
Ĉovjek se nasmiješio. Imao je lice lijepo poput lica bogova. “Spavao sam jako dobro.”2
Ptica je trepnula. “Izgledaš veselo”, sumnjiĉavo je škljocnula kljunom.
“Izvrsno sam spavao”, uskliknuo je ĉovjek, “i sanjao sam prekrasne snove! Sanjao sam o slobodi.”
“Ne zasluţuješ je”, zareţala je ptica. “Bogovima si ukrao vatru i dao je onim gmizavim bezdlakim
stvorenjima koji sebe nazivaju ljudima. Kradomice si je uzeo, sakrivši je u šašu - nisi ništa bolji od bilo
1 Dobro, dobro, moţda ne baš u sam osvit. Nije to bio prvi sat prvoga dana, već prije milijun godina kada su ljudi bili tek
nešto više od pametnih majmuna. Neki još uvijek i jesu, no danas ih zovemo policajcima. Ha, ha!
2 Znaš, naši likovi govore na starogrĉkom jeziku. No ti ga ne bi razumio pa sam ga preveo na naš jezik. Bio sam veoma
susretljiv pa zato prestani cmizdriti o realistiĉnosti i nastavi dalje s priĉom. Vjeruj mi, ja sam laţljivac

4
kojega drumskog razbojnika.” Ptica je poĉela kriještati i kostriješiti perje. “Ljudi će spaliti naš svijet i sve
nas ugušiti dimom. Zato zasluţuješ i gore od smrti... Kradljivce vatre.”
Prometej se opet nasmiješio. “Pa i dobio sam kaznu goru od smrti, nisam li? Moj rođak Zeus
okovao me je ovdje na suncu i snijegu, vjetru i tuĉi - zauvijek moram patiti, a nikad ne umrijeti.”
Velik sivi jezik izvio se sa strane ptiĉjeg okrutnoga kljuna.
“I gore, Prometeju, i gore. Dobio si mene, Furiju, veliku Osvetnicu bogova.” Ptica je poĉela
dahtati. “Što ću sada uĉiniti, Prometeju?”
Prometej je širom razrogaĉio oĉi, poput malog djeteta. “Oh! Ne znam! Što si radila svakoga dana
posljednjih dvjesto godina? Kljucala si mi svojim malim kljunom jetru. Već me stotinama godina ubijaš
svakoga jutra, a ja se svake noći ponovno vraćam u ţivot kako bih mogao patiti idućeg jutra.”
“Ja ne kljucam”, zareţala je ptica. “Ja komadam.”
“Meni se ĉini kao kljucanje”, rekao je Prometej, ţalosno odmahujući glavom.
Furija se razbjesnila. “Ja ne kljucam tvoju jetru - ja je rastrgam i raskomadam.”
“Meni se ĉini kao da je malo navlaĉiš”, ĉovjek je slegnuo ramenima pa su lanci zveknuli po stijeni.
Ptica je gnjevno gazila nogama, štropotajući pandţama po stijeni. “Kada bi mi samo Zeus dopustio
da išĉupam taj tvoj laţljivi jezik i nasmijane oĉi”, zakriještala je.
“Ţalim, moţeš dobiti samo moju malu staru jetru”, uzdahnuo je ĉovjek. “Furijo, priđi bliţe.”
Ptica se ukoĉila. “Zašto?”
“Ţelim ti ispriĉati svoj san.”
“Zašto bi mene zanimao tvoj san? Sanjat ćeš snove mrtvih u ĉasu kada ti rastrgam i raskomadam
tijelo.”
“Ah, bio je to tako dobar san! San koji sanjaš jednom u dvjesto godina”, promrmljao je ĉovjek.
Ptica mu je prišla bliţe. Trljala je kljun o stijenu kako bi mu naoštrila vrh. “Digni glavu,
Prometeju”, zakriještala je. “Pogledaj dolinu. Onajdim me guši cijelo jutro. Dim od vatre koju si TI dao
tim kukavnim ljudskim ţivotinjama. Ovoga će jutra tvoja jetra biti puno ukusnija.”
Ptica je nasrnula na ĉovjekov bok. Prometej je oslobodio ruku iz okova i šĉepao je za vrat. Ptica je
zaprepašteno skviknula. Oĉi su joj se iskolaĉile, a tijelo trzalo. No što se više otimala, to ju je vrat više
bolio.
“Nisam ti do kraja ispriĉao svoj san”, rekao je ĉovjek njeţnim glasom i još više pojaĉao stisak oko
njezina vrata. “U mome snu moj se prijatelj Heraklo popeo na planinu. Heraklo je najjaĉe stvorenje na
svijetu. Jaĉi je od mene”, uzdahnuo je Prometej i ĉvršće stisnuo pernati vrat. “Jaĉi i od tebe. I Heraklo je
išĉupao moje okove kao da su travke. Upravo onako kako ću ja sada išĉupati tvoj vrat.”
Ptica se grĉevito otimala grakćući: “Rekao si da si to sanjao.”
“Lagao sam”, rekao je Prometej smijući se. “Još uvijek imam prijatelje.” Još joj je jaĉe stisnuo vrat.
“Snaţne prijatelje poput Herakla. Dobre prijatelje koji misle da mi je uĉinjena nepravda. Prijatelje
koji su poslali Herakla da me oslobodi prošle noći.”
“Rekao si da je to bio san!”
“San koji se ostvario.”
“Zeus ti nikad neće dopustiti da pobjegneš. Ma gdje se sakrio na ovoj zemlji, on će te pronaći.”
Prometej je slegnuo ramenima i zatresao rastrganim okovima. “Moţda se neću sakriti na ovome
svijetu”, promrmljao je steţući još više ruku. Zaĉulo se pucanje kostiju, lagan uzdah i strašna se ptiĉurina

5
mlohavo objesila u ĉovjekovim rukama. S gađenjem ju je odbacio daleko od sebe. Njezin okrutni kljun i
zakrivljene pandţe zazveĉali su na hladnom kamenu.3
Prometej je ustao i protegnuo se. Ispod njega prostirao se svijet. Spustio se niz planinu jedva
miĉući nogama koje su mu bile ukoĉene zbog dvostoljetne okovanosti lancima.
Osjećao je da ga netko promatra. Zaustavio se i osvrnuo. Oĉi monstruozne ptice bile su prazne i
mrtve.
Zaškiljio je prema jutarnjem suncu i vidio kako preko njega prelazi sjena. Sjena dugovrate ptice.
Labuda.
Mladić je naĉas zatvorio oĉi i zastenjao. “Zeus”, prosiktao je. “Zeus.” Traţio je mjesto na koje bi
se mogao sakriti. No na ogoljelim i pustim planinama nije bilo takva skloništa.
3 Molim te nemoj plakati ni uzdisati nad sudbinom ove strašne ptiĉurine. I nemoj pisati ţalbe zbog okrutnosti nad
ţivotinjama. Prvo, ovo je bio osvetniĉki zloduh - sigurno ne bi ţelio sresti jednoga takvog u svojoj kupaonici, vjeruj mi. Samo
je poprimio izgled ptice. Uostalom, još ne znaš što se dalje dogodilo - saĉekaj i vidjet ćeš.

6
RAJSKI GRAD - GODINE 1858.
Sada se priča prebacuje na moje djetinjstvo. Ovaj se dio priče stvarno dogodio. To znam jer sam bio tamo, zar ne? Ako te
zbunjuje ovaj skok od milijun godina, vjerojatno imaš jako malen mozak. Onda je bolje da prestaneš s čitanjem i prihvatiš
se pletenja ili rezbarenja štapa. Ako te nije lako zbuniti, nastavi dalje čitati, nastavi! Što čekaš?
Nikad neću zaboraviti onaj tjedan u kojemu je umro moj ujak Edward. No, da budem iskren, umro je
dvaput. A to je bilo neobiĉno zato što je većinu tjedana umirao samo po jedanput.
A te je noći prvi put imao malo problema s umiranjem i zato je krivio mene. Uvijek sam ja bio kriv!
Stigli smo u Rajski grad. Najmraĉniji, najvlaţniji i najturobniji grad na svijetu. Bio je to ujedno i
najpokvareniji i najpodmukliji grad.
Zavojite ulice bile su napravljene takvima samo zato da se stranci mogu u njima izgubiti. Kao da je
grad htio da se izgubite. Širok prolaz mamio vas je da krenete tim putom - a kada biste krenuli, poĉeo bi
vijugati i doveo bi vas do široka drvenog zida kroz koji niste mogli proći. Okrenuli biste se i ugledali dva
puta kojima ste se mogli vratiti - i koji god odabrali, bio bi pogrešan. Zatim biste naišli na drugi široki zid
i zaĉuli prigušeno hihotanje. Okrenuli biste se. Nitko ne bi bio tamo. To vam se smijao sam podmukli
grad.
Mi to nismo znali kada smo krenuli sa ţeljezniĉke postaje. Upitali smo djevojĉicu koja je prodavala
ţigice: “Kojim ćemo putem stići do Olujne krčme?”
Smrznutim prstom pokazala nam je prema maglovitoj ulici. “Idite ravno dok ne stignete do
raskriţja, a zatim skrenite lijevo prema rijeci.”
Ali u Rajskome gradu nigdje nije postojalo “ravno”, samo zamršeni spletovi zavoja i sumornih
uliĉica koje nikad nisu vidjele danje svjetlo. Uliĉice koje su vas trebale odvesti do ţeljenog odredišta,
odvele bi vas u neĉije dvorište u kojemu biste nagazili na kokoši i prestravljene pse.
Rajski je grad bio bezobliĉna baruština koja bi vas usisala u sebe. Sasvim je sigurno zbunjivao
kartografe. Neke su zgrade bile napravljene od ĉvrstog kamena, neke pak od tamnih opeka, no većina je
bila od klimavih dasaka naslaganih jedne na druge toliko visoko da su im se krovovi gubili u gustome
zraku. Ipak, sve su imale prozore koji su sliĉili na slijepe oĉi.
Ljudi su hodali ulicama praznih oĉiju i tvrda izraza poput hladne kaldrme.
Ţelite li da se ostvare vaše noćne more, Rajski je grad savršeno mjesto za vas. Pa zašto nas je ujak
Edward doveo ovamo, pitate se.
Zato jer nas ovdje nitko nije poznavao, odgovaram. Da su znali tko smo, sigurno bi nas zatvorili ili
bi nas istjerali - ili nešto još i gore.

7
Osjetili smo smrad rijeĉnih štakora i uputili se u tom smjeru. Neoĉekivano smo nabasali na Olujnu
krčmu. Opet smo zaĉuli taj prigušeni hihot. Rajski nas je grad već dovoljno izmuĉio - poput okrutne
maĉke koja se poigrava s mišem. Sada nas je konaĉno pustio na miru i doveo do vrata koja smo traţili.
“Sudbina je to, moj djeĉaĉe”, rekao je ujak Edward. “Bilo nam je suđeno da pronađemo ovu
ugodnu gostionicu.” Nije to bila sudbina - to nas je Rajski grad pustio jer je znao da nas tamo ĉeka nešto
još gore.
“Izgleda kao pravi svinjac”, promrmljao sam. No ipak smo ušli i uzeli sobu.
Kovĉege i liješ ostavili smo neraspakirane i otišli na spavanje u društvu sa ţoharima.
Idućeg smo se poslijepodneva uputili prema najbogatijoj kući u Rajskome gradu. Ovaj smo put
uzeli koĉiju koja je poskakivala i tandrkala po kaldrmi. Konj je nekako pronalazio put u gustoj magli i
samo se dvaput izgubio. Platili smo muĉaljivom i namrgođenom koĉijašu - namrgodio se zato što mu
ujak Edward nije dao napojnicu.
Ujak Edward nikada nije davao napojnice.
Kuća se nalazila na kraju zavojita prilaza. Kamenitim stubama popeli smo se do vrata širokih
poput štaglja, s mjedenom alkom za kucanje, velikom kao moja glava... iako moja glava u to doba i nije
bila baš velika.
Ujak Edward otresao je poslijepodnevnu sumaglicu sa svoje izblijedjele crne jakne i pomno
namjestio svoju ţutu kravatu. Oguljene cipele obrisao je o svoje sive kockaste hlaĉe i tada je bio
spreman.
Pokucao je.
“Mi smo putujući glumci”, rekao je sluzi. “Zabavit će vas naša mala predstava.”
Sluga je izgledao kao da je istesan iz leda. “Idite u Olujnu krčmu - tamo primaju takve protuhe kao
što ste vi”, rekao je, a ja se kunem da sam vidio kako je s njegovog jezika kliznula ledena siga.
Ujak Edward posegnuo je u dţep i zamahnuvši izvukao svitak pergamenta. Moj je ujak sve radio sa
zamasima. Oštrim zamahom odvio je svitak i uza zamah podastro ga pod šiljati slugin nos.4
“Pismo od gradonaĉelnika ovog draţesnoga grada”, rekao je ujak. “Gradonaĉelnik je moj stari,
jako stari prijatelj. Zajedno smo išli u školu.” Kako je sluga posegnuo za svitkom, moj ga je ujak
zamahnuvši odmaknuo.5
“Tu piše...” Proĉistio je grlo i poĉeo ĉitati sa svitka. “Ovime vam predstavljam
svoga dobrog prijatelja g. Edwarda Slaughtera, glumca, glazbenika i zvijezdu najpoznatijih svjetskih
pozornica. Svojom veliĉanstvenom predstavom Ujak, ovaj će izvanredni ĉovjek zabaviti i poduĉiti vas,
vaše prijatelje i goste. Ta se izvanredna umjetniĉka izvedba ne naplaćuje (iako će ga vaši gosti sigurno
ţeljeti nagraditi jer je g. Slaughter obogatio njihov ţivot). Potpis, njegov oboţavatelj, gradonaĉelnik
Rajskoga grada.”
Ujak Edward se naklonio.
“Laţete. Kako se zove?” zareţao je sluga u crnome.
“Tko?”
“Gradonaĉelnik, naravno. Kako se zove?”
“Zašto... Gradonaĉelnik. Ja ga uvijek zovem gospodin gradonaĉelnik.”
Sluga je odmahnuo glavom. Kunem se da sam ĉuo krckanje vratnih kostiju. “Išli ste s njim zajedno
u školu.”
“Jesam li?”
“Rekli ste da jeste.”
4 Ĉekaj malo, mogu li prestati sa svim tim zamasima? Sigurno si već stekao sliku kako je to izgledalo. Kada god ujak Edward
nešto uĉini, samo dodaj u sebi “sa zamahom”. Ako uĉiniš ovu sitnicu za mene, ja ću nastavit s priĉom.
5 Joj! Oprosti!

8
“Ah, da. Obojica smo bili djeĉaci... barem sam ja bio”, nasmijao se ujak Edward.
“Pa kako ste ga onda zvali u školi?” reţao je sluga.
“U kojoj školi?” odvratio je ujak Edward.
“U kojoj školi? U školi u koju ste išli zajedno s gradonaĉelnikom, u kojoj drugoj? Koja je to bila
škola?”
“Zar ne znate?” zasoptao je ujak.
“Pa, ne znam.”
“I? Kako onda znate da nismo zajedno išli u školu?”
“Zato što ne znate njegovo ime!”
“Ne znate ni vi”, nasmiješio se ujak Edward.
“Ja znam”, progunđao je sluga, dok su na njegovim sablasno blijedim obrazima izbijale crvene
mrlje od ljutnje.
“Ne znate!”
“Znam!”
“Pa, kako se onda zove?”
“Gradonaĉelnik Walter Tweed!” ispalio je sluga i zamalo se nasmiješio.
“Izvrsno!” veselo će moj ujak. Zaista ZNATE Wallyjevo ime.”
“Zvali ste ga Wally”, od šoka se raspala kamena maska na sluginu kamenom licu.
“Zvali smo ga Wally dok smo išli u školu”, zadovoljno se smijuljio moj ujak.
“Naravno.”
“Stari dobri Wall nas je poslao ovamo. Rekao je da će vaš gospodar biti sretan što nas vidi. Svakog
petka naveĉer ima zabavu.”
“Ima”, kimnuo je sluga. “Svi bogati ljudi imaju zabave petkom naveĉer.”
Ujak Edward popeo se na iduću stubu. “A VI ste njegov sluga, niste li?”
“Naravno da jesam”, kameno se lice namrštilo i izgledalo potreseno.
“I? Kako se zove?”
“Tko?”
“Vaš gospodar!” dodvoravao se moj ujak.
“Mucklethrift... Gospodin George Mucklethrift”, promucao je sluga.
“Toĉno!” veselo će moj ujak. Okrenuo se prema meni. Ja sam stajao na donjoj stubi i drhturio u
svojim cipelama izlizanih đonova. Đonova tankih poput papira. Đonova tankih poput mojih mršavih
nogu i ruku. “Jime!” rekao je.6
“Jime, upoznali smo jednog poštenog ĉovjeka. U današnje je vrijeme
teško sresti poštena ĉovjeka.” Unio se u slugino lice. “Znate li kada sam posljednji put sreo poštenog
ĉovjeka?” tiho je upitao.
“Pa, ne znam!”
“Kada sam pogledao u ogledalo”, slagao je ujak Edward. “Uđimo i razgledajmo malo.”
“Razgledajmo malo?” zadahtao je sluga.
“Pa, da! Moramo malo razgledati”, ujak je tako odiješito slegnuo ramenima da je zateturao.
“Vi ste stranci”, rekao je ĉuvarkuća na vratima.
Ujak Edward popeo se na najvišu stubu. “Do prije dvije minute i vi ste za mene bili stranac, no ja
imam povjerenja u vas. Nije li tako?”
“Valjda jest.”
6 Zvao me Jim. Moţda je to i bilo moje pravo ime. Došao je po mene u sirotište kada sam imao samo šest godina. Moje je ime
u sirotištu bilo šest-ĉetiri-dva. Ujak Edward zvao me je Jim. Ja sam njega zvao ujakom - iako mi nije bio ujak. Nadam se da si
shvatio. Jesi? A sada se vratimo priĉi. Ja drhturim na stubama, zato poţuri, molim te.

9
“Pa zapoĉnimo onda naše prijateljstvo uz malo povjerenja. Moramo pogledati vašu dnevnu sobu -
sobu u kojoj ćemo veĉeras odrţati predstavu.”
Sluga je sagnuo glavu uza škripanje. Nije si mogao pomoći. “Uđite, gospodine Slaughter.”
“Zovite me Edward”, rekao je moj ujak i obuhvatio rukom slugu te ga proveo kroz vrata u toplinu
i zlatno svjetlo kuće. Slijedili su nas dugi prsti magle, kao da su gradski špijuni koji budno paze na nas.
Znao sam što mi je posao. Dok su njih dvojica razgledavala dnevnu sobu, ja sam trebao pretraţiti
cijelu kuću da vidim gdje se nalazi blago.
Napokon, nismo mi došli tamo da odrţimo predstavu i dobijemo sitne novce od bogataša. Oh, ne.
Mi smo došli tamo zbog posve drugih razloga...7
7 Uistinu je grozno kada pisac prestane s priĉom upravo kada postane zanimljivo. Time te tjera da nastaviš s ĉitanjem, a trebao
bi ugasiti svjetlo i otići na spavanje. Piscima bi trebalo zabraniti da to ĉine. Ali pisci svejedno to ĉine. A ja tako ţelim biti pisac
pa ću i ja to uĉiniti. Moţeš se ţaliti koliko te volja. Ovo je MOJA priĉa i ja ću je ispriĉati onako kako bi to uĉinio pisac.
Oprosti... Zašto sam to rekao? Pa meni uopće nije ţao.

10
GRĈKA - U OSVIT VREMENA (ALI PET MINUTA POSLIJE)
Moţda se sjećaš da smo ostavili Prometeja - milijun godina prije moga doba - kako silazi niz planinu. Konačno slobodan.
Moţda se sjećaš i da gaje ugledao labud u letu. Prometej je znao da je labud zapravo maskirani Zeus. I tada sam, upravo
kada si se počeo pitati što bi se sljedeće moglo dogoditi, prestao s pričom o Prometeju i počeo priču o sebi. Više se ne moraš
pitati što je dalje bilo. Evo što se zatim dogodilo...
Labud se obrušio s neba i sletio ispred Prometeja. Po obješenim mladićevim ramenima moglo se vidjeti
koliko mu je muĉan pogled na labuda. Bio je to izgled koji je govorio: “poraz”.8
Mladić je dvije stotine godina proveo okovan lancima na stijeni, dok mu je ama baš svakoga jutra
ptiĉurina kljucala jetru.9
Dok je trpio te strašne boli, znao se smiješiti pa ĉak i smijati. No sada je zapao u
oĉaj. “Zdravo, rođaĉe”, uzdahnuo je.
Labud se svjetlucao na sunĉevu svjetlu, tako da se ispod svega toga perja mogao vidjeti obris boga
Zeusa. “Zdravo, Prometeju. Ideš nekamo?”
Mladić se pokušavao nasmiješiti kao kada mu je ptica kljucala jetru. “Samo u malu šetnju.”
“A, tako.” Zeus je kimnuo glavom i raširio svoja labuđa krila. “Mrzim hodanje. Mrzim. Ja više
volim letjeti.”
Prometej je izgledao ogorĉeno. “Šteta što si baš ovoga jutra letio nad planinom i ugledao me”, tiho
je rekao. Zapravo je to rekao tako tiho da se moglo ĉuti kako je uz boga i njegova bratića proletio leptir.
Zeus je zatresao glavom. “Ne razumiješ, moj Teo. Furija Osvetnica, koju si ubio, nije izdahnula ne
ostavivši traga. Odaslala je iskru u nebo i po njoj sam znao da je mrtva. Mi bogovi moţemo umrijeti - ali
uvijek odlazimo uza sjajnu iskru. Zar to nisi znao?”
Prometej je odmahnuo glavom. “Ja sam titan - samo polubog,” rekao je. “Moţda ja nemam tu
moć.
“Imaš, imaš, rođaĉe. Svakog jutra kada si umirao, odaslao si sjajnu iskru. Znaš, promatrao sam ih s
Olimpa”, objasnio je veliki bog.
Teo je od zbunjenosti iskrivio lice. “Vidio si iskru na nebu ovoga jutra kada je umrla Furija. Kako
si znao da to nije moja iskra?”
8 Što je puno bolje nego da govori “proraz” ili “proraţ”. Ako imate izgled koji nešto govori, tada neka to bude pravilno
napisano. Ništa nije gore od izgleda koji je krivo napisan.
9 Da, da, znam - da je bio tamo okovan dvije stotine godina, sada bi imao oko 220 godina pa ga ne bismo smjeli zvati
“mladićem”. No on je umirao svakoga jutra i opet se rađao svake veĉeri. Tako, zapravo, nije bio stariji od samo jednoga dana,
nije li tako? Mogli bismo ga zvati “bebom”, a ne mladićem. Ha! Nisi na ovo pomislio, zar ne?

11
Zeusovo je lice bilo lijepo i sjajno poput sunca i tako veliko da se ĉinilo da ispunjava cijeli
Prometejev vidik. Bilo je to gotovo ljudsko lice - lice koje izgleda kao da je zadovoljno sa samim sobom.
“Kad umire bog, pojavljuje se zlatna iskra, a kad umre ĉovjek, tada se na nebu pojavi jadno modro
svjetlo.”
“A ja?”
“Pola i pola, moj rođaĉe. Pomiješaj modru i ţutu i što dobivaš?”
“Ljubiĉastu?”
Zeus je uzdahnuo. “Jednog će dana ta jadna ljudska stvorenja izumiti pravo muĉilište za svoje
potomke. Nazvat će ga 'školom' . Zatvorit će mnoštvo svojih potomaka u neki sobiĉak i tjerati ih da uĉe
ĉinjenice.”
“Kako okrutno!” povikao je Teo. “Ako ne uspiju, hoće li im kljucati jetru?”
“Još gore”, zagrmio je Zeus. “Reći će im da ništa ne valjaju i natjerati ih da se osjećaju beskorisno.
Govorit će o njima kao o promašajima. Morat će dalje ţivjeti uz omalovaţavanje svojih prijatelja.
Nadjenut će im nova imena.”
“Imena?”
“Imena poput Bukvana i Budale, Glupana i Tikvana, Neznalice i Šeprtlje, Bezveznjaka i Blesana,
Praznoglavca i Nesposobnjakovića.”10
“Te rijeĉi bole”, kimnuo je Teo. “Zašto mi to zapravo govoriš?”
“Zato što si ti Prometej Bedak i Teo Tupavac. Jednog će dana ta školska derišta uĉiti da se
miješanjem ţute i plave dobiva zelena boja! Ĉak će i najgluplji tikvan to znati. Tvoja je iskra zelena. Ti su
polubog i poluĉovjek. Nisi znao da zlatna i modra daju zelenu? Moţda bih te trebao poslati u budućnost
u liku malog djeteta tako da te mogu poslati u školu. Moţda bih te trebao osuditi da ispaštaš zbog
okrutnosti i nasilja u školama...” prepredeno je rekao Zeus.
Mladićeve su se oĉi raširile. “Ne, rođaĉe, ne. Pošalji me natrag na stijenu. Neka mi opet kljucaju
jetru... srce, pluća, oĉi, jezik... dvaput dnevno... ali me ne tjeraj u te škole.”11
Zeus je nakrivio svoju lijepu glavu na jednu stranu. “Teo, ti si jedan brzopleti i budalasti titan...”
“Tikvan i glupan,” potvrdno je glavom kimao Teo.
“Ukrao si bogovima vatru i dao je tim ljudima. Pogledaj dolje u dolinu...”
Prometej je okrenuo glavu i pogledao ispod sivo-zelene padine prema šumi.
Sa ĉistine su se uzdizali jantarni plameni jeziĉci, a ljudi su trĉali poput mrava i nosili debla i
slomljene grane da nahrane svoju vatru. Povjetarac je do njegova nosa donio vitice dima. Omirisao je
zrak. Zakašljao se.
“To je tek poĉetak”, rekao je Zeus. “Jednoga će dana cijeli svijet biti ispunjen njihovim vatrama i
gušit će se od dima. Ptice će padati s neba jer će zrak biti otrovan tim parama. Zemlja će biti prekrivena
gustim smogom koji će zadrţavati toplinu i otopiti i najledenija prostranstva. Staro dobro kopno bit će
posve poplavljeno. A to je tvoja krivnja, Teo. Zašto si im dao vatru?”
Teo je ispruţio ruke. “Oni su tako pametna stvorenja i ja ih volim. Titani, bogovi i ljudi - svi se mi
sastojimo od prašine drevnih zvijezda. Svi smo mi braća. ”
“Ja ne ţelim ljude za braću,” ljutito je rekao Zeus.
10 Mogao je još dodati Klipan, Tupoglavac, Luda, Bena ili Seljaĉina - to su tek neka od imena kojima su me nazivali u sirotištu.
Ove rijeĉi bole više od udaraca i potajnih štipanja, više i od okrutnih batina uĉitelja. Zeus je bio u pravu. Nevjerojatno je kako
je ovaj bog mogao predvidjeti budućnost i surovost u školama.
11 Naravno, svi se mi bojimo onoga što nikad nismo vidjeli. Vjerojatno si mi sliĉan pa se bojiš ĉudovišta koje ţivi pod tvojim
krevetom. Ĉudovišta su strašna jer ih nikad nisi vidio. Ti samo znaš da je tvoje ĉudovište tu. A Teo se bojao škole jer nikad
još nije vidio nijednu. Zeus mu ih je prikazao kao nešto ĉega se treba bojati. Ti sigurno ideš u školu i znaš istinu - škole nisu
tako strašne, nego još strašnije.

12
“Bogovi su ţivotinjama dali krzno, a pticama perje. A ljude su ostavili nedovršenima, tako da se ta
sirota bezdlaka stvorenja stišću u hladnim špiljama. Dao sam im vatru da se mogu zagrijati.”
Zeus se namrštio pa je iznad njegove glave zagrmio olujni oblak. Oblak se povećavao postajući siv,
dok nije prekrio sunce. Zasvijetlila je munja i kiša se spustila iz oblaka utrnjujući ljudsku vatru u dolini. Iz
pougljenjena drva suknuo je dim i u zraku stvorio dugu. Zeus je zaurlao i zemlja se zatresla. Ljudi su
potrĉali i sakrili se u šumi. “Bogovi su junaci!” povikao je Zeus. “Mi smo silni. Mi vladamo svijetom! Ti
su ljudi gamad - gori od štakora i zmija i skakavaca koje smo posuli posvuda po zemlji samo da ih
gnjave.”
“I ljudi mogu biti junaci,” suprotstavio mu se Prometej.
Zeus je zatreptao oĉima. Oblak je pobijelio pa je kroz njega zasjalo sunce. “Ljudi ne mogu biti
junaci. Moţeš traţiti do svršetka vremena i nećeš naći niti jednog ljudskog junaka”, prezirno je puhnuo
Zeus.
“Pruţi mi priliku”, rekao je Teo.
Zeus se nasmijao. “Priliku? Izazov? To mi se sviđa, moj rođaĉe. Malo natjecanja. Znaš, ţivot na
Olimpu zna biti pomalo dosadan. Baš bih ti mogao ispuniti ţelju... i dati ti priliku.”
Bog se nasmijao, a siroti su ljudi u dolini zadrhtali jer je smijeh zvuĉao kao urlanje golema
ĉudovišta koje jede ljude. Bojali su se da će ih pojesti za doruĉak.

13
RAJSKI GRAD - OPET 1858., ISTE VEĈERI
Dok je Prometej pripovijedao o vraćanju u okove, ujak Edward je raspredao ispred kuće g. Georgea Mucklethrifta. Ne
znam zbog čega me obuzela ţelja da ga zovem Muckletwit.* No to bi bilo nepristojno. Moţda jesam varalica, lopov i
laţljivac, ali sam obično veoma pristojan. Stvarno jesam. Ne proturječi mi, ti, klipane jedan.
Nakon tamnih i vlaţnih ulica Rajskoga grada, kuća g. Mucklethrifta bila je tako svijetla i topla da sam se
osjećao kao da sam ušao u Aladinovu špilju. Sluga me je natjerao da skinem svoje izlizane cipele i ĉekam
na vratima dok je vodio ujaka Edwarda u dnevnu sobu.
Ujak Edward prešao je svaki centimetar sobe, namještao stolice i svjetiljke, provjeravao klavir pa
ĉak i stolicu uz njega. Za to mu je trebalo deset minuta. Ni manje ni više.
Visoki je sat tik-takao u predvorju. Poskoĉio sam kada je poĉeo otkucavati pet sati. U ovo sam se
predsoblje trebao vratiti u pet i deset s popisom najdragocjenijih stvari koje treba ukrasti. Nisu to bile
velike stvari, već mnoštvo sitnih i vrijednih predmeta. Toliko da ih moţemo natrpati u liješ.12
U predvoiju je bilo mnoštvo ukrasa i slika koje smo mogli otrgnuti iz okvira i smotati. No sve su te
slike bile priliĉno nove. George Mucklethrift nije bio jedan od onih koji pripadaju starim obiteljima. Bio
je jedan od novijih bogataša.
Najveća je slika prikazivala tvidnog ĉovjeka u krakatom odijelu... ili moţda krakatog ĉovjeka u
odijelu od tvida? Bilo kako bilo, ĉovjek na slici imao je oko svoga mršavog vrata debeli zlatni lanac.
George Mucklethrift drţao je sliku gradonaĉelnika Waltera Tweeda u svome predvorju. Jezivo.
Pretpostavio sam da mu je gradonaĉelnik ĉest gost. Moţda će i veĉeras biti ovdje. Nisam više imao
vremena stajati ovdje i zuriti u slike - osim ako nisu bile jako vrijedne.
Iz predvorja se moglo ući u pet prostorija. U svima je gorjela vatra loţena ugljenom, a ja sam zbog
toga zadrhtao. Sav taj ugljen stvara strašno mnogo ĉađe. A mršave djeĉake poput mene tjerali su u
dimnjake da ih oĉistimo od te silne ĉađe. Dimnjaĉar s crnim noktima skoro me je odveo iz sirotišta da se
penjem i ĉistim ĉađave dimnjake bogataša. No dobio me ujak Edward jer je ponudio više novca.13
U sobama su bili satovi, zlatne kutije za cigare, svijećnjaci, posuđe, pribor za jelo - srebrni noţevi,
vilice i ţlice - i mali okviri sa slikama na kojima su bile nasmiješene djevojke, muškarci s crnim šeširima i
12 Da, znam da ovo zvuĉi ĉudno. Zašto “lijes”? Zašto ne vreća ili kovĉeg, torba ili velika smeđa kutija ili još veći i tamniji
sanduk? Priĉekaj i vidjet ćeš.
13 Da, znam da misliš da sam lupeţ jer kradem od bogataša. Ali i to je bolje od gušenja u njihovim dimnjacima. Ako me
uhvate, znam da ću se umjesto u dimnjaku, zagušiti na vješalima. Ali i to je bolje od gutanja crne prašine sve dok ne umrem.
Nekako mi se ĉini da je vješanje ĉistija smrt.

14
okupane ţene. Na kolicima se nalazilo fino porculansko posuđe - nama ni od kakve koristi. Trpanjem u
liješ samo bismo ga razbili. Kao što je govorio ujak Edward: “Porculan ne moţeš rastaliti.”
Prvi put je to rekao kada sam imao samo šest godina; tada sam još bio prava neznalica. Odgovorio
sam mu: “Ne, ujaĉe. Ne moţeš rastaliti ni Japan ni Indiju ni Afriku.”
Uzdahnuo je i objasnio mi: “Mi krademo zlatne i srebrne predmete i zatim ih talimo.
Mi prodajemo rastaljeni metal, ne ukrase ni ţlice, tako da nitko ne zna odakle potjeĉu.”
“Znaĉi, ako odemo u Kinu, nećemo pokušati rastaliti zemlju?” Bio sam jako mlad i pomalo glupav,
kao što sam već rekao.
Ujak Edward odmahnuo je glavom. “Kad kaţem 'porculan', mislim na šalice, tanjuriće, zdjele i
tanjure. Predmete iz kojih jedemo i pijemo.”
Veselo sam kimnuo glavom. “Znam, limene šalice i tanjuri.” Ujak je zakolutao oĉima. “Jime, u
sirotištu se pije iz limenih šalica i jede iz limenih tanjura. Izvan sirotišta većina ljudi jede iz porculana - iz
lonĉarije, ne iz drţave.”
“Lonaca?”
“Lon-ĉa-ri-je,” rekao je.
“Što je lonĉarija?”
“Glina. Glina od koje se oblikuje posuđe koje se zatim peĉe.”
“Glina je blato!” povikao sam. “Bogataši jedu iz blata? Onda mi je drago što nisam bogat.”
I upravo se tada okrenuo i otišao, mrmljajući nešto o tome kako će me prodati dimnjaĉaru.
No ja brzo uĉim i imam dobro pamćenje. U Mucklethriftovoj kući toĉno sam znao što moţemo
uzeti iz tih bogatih soba.
Uspeo sam se stubama. G. Mucklethrift i njegovi bogati gosti zauzimali su većinu soba - vidio sam
traĉke plinskoga svjetla ispod vrata i ĉuo ih kako se kreću. No kupaonica je bila prazna, a tamo su bili
srebrni ĉešljevi i ĉetke, posudice za sapun i britve s drškama od bjelokosti.
Vrijeme je prolazilo pa sam otvorio vrata kupaonice. Po stubištu su trĉkarale sluškinje natovarene
odjećom za bogate ljude. Svaki put kada bi koji sluga ušao u neku sobu, kroz druga bi vrata izišao neki
drugi sluga. Vrijeme je prolazilo. Ujak Edward i sluga uskoro će se vratiti u predvorje, a mene neće biti
tamo. Sluga će pozvati sve da pretraţe kuću i tako će otkriti moj špijunski pothvat.
Tik-tak, tik-tak, tik — kuc.
Kuc?
Netko kuca na ulazna vrata.
Baš tada na odmorištu stubišta nije bilo nikoga.
Skoĉio sam na drvenu ogradu i glatko kliznuo u prizemlje. Pao sam na pod u predvorju, upravo u
trenutku kada je sluga otvorio vrata dnevne sobe. Spustio je svoj ledeni nos prema meni sklupĉanom na
podu. Htio mi je nešto reći, ali se opet zaĉulo kucanje na vratima. Sluga je prišao vratima i otvorio ih.
Ujak Edward stajao je na dovratku dnevne sobe i namršteno me gledao. Pogledao je prema
ulaznim vratima u trenutku kada ih je sluga otvorio.
U blještavilu plinskoga svjetla stajao je muškarac. Visok, mršav muškarac s brkovima tankim poput
vezica za cipele. Nosio je uniformu sa sjajnim gumbima i još sjajnijom znaĉkom. Na kapi mu je sjala
manja znaĉka.
“Dobra veĉer, naredniĉe”, rekao je sluga. “Kako vam mogu pomoći?”
Policajac se nagnuo naprijed ispruţivši svoj pileći vrat. “Došao sam vas upozoriti da se u blizini
mota prepredeni par lopova.”

15
Pogledao sam ujaka Edwarda. Uĉinilo mi se da sam vidio kako s policajca klize niti magle i
omataju se oko ujakova vrata. Ujak je zatvorio oĉi i uhvatio se za vrat. Već je osjećao kako mu se oko
vrata ĉvrsto steţe konopac za vješanje.
Oh, Boţe.
Oh, Boţe.
Oh, dragi, dragi Boţe.

16
GRĈKA - VIŠE NIJE OSVIT VREMENA, VEĆ BI SE MOGLO REĆI JUTRO VREMENA
Moţeš li vjerovati? Dok smo mi padali u ruke svoga tamničara, Teo se oslobodio svoga. Postoji jedna uzrečica: “Dok god
ima ţivota, ima i nade.” Zato se Teo i nadao svakoga dana. I kada je bio prikovan za stijenu, cijelo se vrijeme nadao. No
za nas u ovome trenutku, u predvorju kuće g. Mucklethrifta, nije bilo nade. To ti je ţivot - ili da kaţem, smrt. No sigurno
ne ţeliš slušati o mojim problemima. Vjerojatno imaš dovoljno svojih. Zato slušaj dobre vijesti o Prometeju...
Zeus je sjedio na kamenu i među rukama trljao Prometejeve lance. Smrvio ih je u prah. Svoj je moćni
prst uperio prema rubu šume.
“Zakleo sam se da ćeš zauvijek biti prikovan lancima za Kavkaz”, rekao je. “Ne mogu prekršiti
svoju zakletvu.”
Prometej je ţalosno pogledao prema stijenama.
Zeus ga je pogledao lukavim pogledom. Uzeo je jednu kariku lanca i zgnjeĉio je u maleni krug.
Zatim je uzeo kamenĉić i stavio ga na krug. Iz usta je ispuhao vatru koja je prikovala kamenĉić za kariku.
Osjetio se zadah spaljenog mesa - Zeus je opekao prst.
“Krona mu, ova je vatra opasna i za nas bogove”, promrmljao je i poĉeo sisati opeĉeni prst. Zatim
je uzeo kariku s kamenom i nataknuo je na Prometejev prst.
“Što je to?” upitao je titan.
“Mislim da bismo to mogli nazvati 'prstenom'. Ovim si prstenom još uvijek prikovan uza stijenu,
ali se slobodno moţeš kretati. Zakleo sam se da ćeš biti zauvijek prikovan za stijenu - i bit ćeš sve dok
budeš nosio ovaj prsten!”
“Hvala ti, rođaĉe”, tiho je rekao Prometej.
Iz mokre šume pojavio se mali ĉovjek i uzeo oštar štap. Konj je pasao travu na livadi. Ĉovjek je
puzao kroz travu, u namjeri da mu se što više pribliţi i ubije ga.
“Vidiš li ti to, Teo?”
“Vidim, rođaĉe. Lovi da bi preţivio.”
Bog je potvrdno kimnuo.
“Jednako kao i ti, mladiću. Ti si lovac. Otići ćeš i pokušati naći jednoga dobrog ĉovjeka kako bi
dokazao da su sva ta puzava stvorenja vrijedna spašavanja.”
“Junaka?”
“Junaka. A ti si lovac.” Zeus se nagnuo naprijed i iznenada pokazao prema rubu šume. Između
drveća kliznula je siva sjena i odjednom se zaustavila. Nepomiĉno je zurila svojim sjajnim oĉima u leđa
ljudskog lovca. “Vidiš li to, Teo?”
“Vuk - vuk lovi ĉovjeka!”

17
“U pravu si, Teo. Lovac ne zna da je i sam lovina.”
Sigurno ne ţeliš znati što je dalje bilo.
Ţeliš?
Oh, onda dobro. Ĉovjek je stigao do konja i podignuo koplje. Konj je vidio ĉovjeka i napao ga.
Ustima je otrgnuo kameni vrh koplja tako da je ono bilo posve beskorisno - više i nije bilo koplje, već
samo štap s otrgnutim vrhom.
Ĉovjek se razgnjevio. “Taj kameni šiljak mi je darovala majka!” povikao je. U bijesu je skoĉio
naprijed i oborio konja na tlo (konj nije bio veći od ponija). Pokušavao je silom otvoriti ponijeva usta
viĉući: “Vrati mi moj dar, nesretnice! Vrati mi moj dar. ”
Bio je toliko zauzet hrvanjem s ponijem da nije zamijetio vuka dok nije bilo prekasno. Vuk je
skoĉio i oĉnjacima razderao ĉovjeka. Poni je odjurio galopirajući.
Zeus se nasmijao. “Vidiš? Pazi se, Teo. Dok budeš u lovu, pazi da neki drugi lovac ne uhvati tebe.”
“Ali, ti ćeš mi pruţiti priliku, rođaĉe, zar ne?”
“Hoću”, obećao je Zeus. Posegnuo je na tlo i podignuo krila. “Evo, Teo. Stavi ih. Uzdigni se iznad
Zemlje. Što se više uspneš, to će se Zemlja brţe okretati. Što se Zemlja brţe vrti, to će proteći više
vremena. Moţeš stići u bilo koje doba...”
“I mogu otići u bilo koje mjesto na ovome svijetu?”
“Naravno. Pretraţi Zemlju i pronađi junaka. Uĉini to i bogovi će ti moţda oprostiti.”
Teo se zadovoljno nasmiješio. “Hoću, rođaĉe.” Raširio je krila i osjetio kako ga zrak podiţe.
“Pronaći ću jednog istinski velikog ĉovjeka ili ţenu - jednoga pravog junaka.”
Uzdignuo se visoko u zrak pa je Zeus morao vikati: “Još samo tri stvari prije nego što odeš...”
Prometej se uzdizao brţe od mjehurića u ki-pućoj vodi.
“Prvo, ne mogu opozvati Furiju - gdje god otišao, Osvetnica će te traţiti... dok budeš lovio i ti ćeš
biti lovina - a sljedeći put moţe te uništiti zauvijek. Uvijek ćeš morati bjeţati od Osvetnice, osim ako
pronađeš junaka.” Zeus je uzeo kariku lanca i rukama je smrvio u prah. “Furija te moţe pretvoriti u prah
i rasuti na vjetru - pretvorit ćeš se u prašinu drevnih zvijezda i zauvijek umrijeti.”
Prometej je gledao sve manji lik svoga rođaka na sivo-zeleno-modro-smeđem komadiću zemlje.
“Furija je mrtva!”
Zeus je odmahnuo glavom. “I ti si bio juĉer u ovo doba. I opet si se vratio u ţivot.”
Prometej je pogledao na mjesto na kojemu je ostavio ptiĉurinu. Uĉinilo mu se da vidi kako se
pomiĉe njezino zlatno perje. Moţda ga je razbarušio lagan povjetarac. Tada je ptiĉurina ukoĉeno
pomaknula svoj slomljeni vrat i napola otvorila svoje opako oko. Prometej se malo spustio i zaĉuo
škripanje napukla glasa ĉudovišne ptiĉurine: “Osveta.”
Prometej je snaţno zamahnuo rukama i popeo se iznad najviših oblaka. Bio je tako visoko da je
ispod sebe mogao vidjeti kako se okreće Zemlja. “Što je drugo, rođaĉe?”
Zeus je povikao: “Nikad ne smiješ varati - moraš se ponašati kao da si ĉovjek. Nikad ne smiješ
koristiti svoje boţanske moći!”
“Ja nemam boţanske moći kao ti”, odgovorio je Prometej.
“Imaš moć umrijeti i opet oţivjeti. No, zapamti, kad umreš, u nebo odašilješ zelenu iskru - nijedno
drugo stvorenje ne ispušta zelenu iskru. Iskra će te odati Furiji i bit ćeš samljeven u prah”.
“Razumijem”, povikao je mladić, pustivši da ga vjetar uzdigne još više. “A što je treće?”
Zeus je podignuo pogled pun uţasa i boli. “Prije nego što odeš... odnesi me na Olimp! Mrzim
hodanje. Mrzim!”
No bilo je prekasno. Prometej je već prošao uz Mjesec i ugledao kako se Zemlja još brţe vrti.
Prolazili su dani, tjedni, godine. Tisuću godina.

18
Hladni planeti okretali su se oko njega, a vruća su sunca uz pištanje prolazila uz njega. Zvijezde su
u oblacima lebdjele tamnim prostorom poput dijamantne prašine, okrećući se i obrćući sve dok malena
Zemlja nije nestala poput zrnca pijeska na plaţi. Proteklo je milijun godina.
Ovdje je bio siguran - siguran od bjesomuĉna Furijina kljuna. Siguran, ali usamljen i tuţan...
Nedostajala su mu smiješna stvorenja koje su zvali ljudima. Morao ih je opet vidjeti, ĉak i po cijenu svoje
slobode ili ţivota.
Sklopio je krila i poĉeo se spuštati.
Pretpostavljao je da je proteklo milijun godina. Između svih tih planeta koji su se vrtjeli oko njega
poput zrnaca pijeska u oluji, mogao je namirisati Zemlju kao što pas namiriše jednu jedinu kobasicu u
kanti punoj smeća.
Furija ga nikad neće pronaći - barem dok ne obavi svoj zadatak i pronađe ljudskog junaka.
Za svaki se sluĉaj uputio na onaj zasjenjeni dio Zemlje, dvadeset tisuća kilometara daleko od
Grĉke.

19
RAJSKI GRAD - PREDVORJE MUCKLETHRIFTOVE KUĆE
Moju priču prekinuli smo u trenutku kada nas je policajac zamalo uhvatio na djelu... ili dok smo se spremali počiniti to
strašno djelo. Sigurno misliš: “Nemaju izlaza! Jim i ujak Edward će sigurno visjeti - što zli Edward i zasluţuje. No
siroti mali Jim ne zasluţuje smrt.” (Barem se n a d a m da to misliš.) “Hoće li Jim pobjeći? Ili moţda ovo piše u svojoj
zatvorskoj ćeliji? Jednostavno MORAM nastaviti s čitanjem. ”14
“U okolici se motaju dva prevaranta”, rekao je policajac. Njegove su oĉi bile blijede i dvaput veće od
ogrozda. Brkovi su mu zadrhtali. Ĉitao je iz svoga bloka. “Debeli stariji ĉovjek i mršavi djeĉak”, nastavio
je.
Ujak Edward je zapištao i pokrio usta rupĉićem s modrim toĉkama. Kunem se da je htio reći: “Ja
NISAM debeo!” Umjesto toga, zakoraĉio je iz sjene dovratka dnevne sobe u svijećom osvijetljeno
predvorje.
Policajac je ĉitao iz svoga bloka. “Uvlaĉe se u bogate kuće i izvode predstavu. Dok debeljko
razgovara s gostima, mršavi djeĉak opljaĉka kuću. Opljaĉkali su kuću u Baker Flatsu i vidjeli su ih kako se
ukrcavaju na vlak za Rajski grad.”
“Aha!” povikao je ujak Edward. Sluga se okrenuo. Policajac je zaţmirkao. “Aha!” opet je povikao
ujak Edward. “Ĉuo sam za ta dva lopova. Opljaĉkali su kuće u Denvilleu i Borchesteru, Diddlehamptonu
i Quigleyu!”
Policajac je zavirivao u svoj blok. “Jesu!” rekao je.
“A kaţete da su se uputili u Rajski grad, pozornice?”
“Narednik”.
“Oprostite, narednice. Naredniĉe., kako vam je ime?”
“Narednik Sergeant”.
“Narednik, narednik i?”
“Samo narednik Sergeant”, rekao je policajac.
Ujak Edward je odmahnuo glavom. “Kaţete da su se uputili u Rajski grad, narednice Sergeant?”
“Jesu! Sa sobom imaju liješ...”
14 Ostavljanje ĉitatelja u ovome stanju naziva se “višenje na rubu litice”. Barem pisci to tako zovu, a ja ţelim biti pisac.
Naravno da te nisam ostavio da visiš na rubu litice, ali kao da jesam. Zato, nastavi s ĉitanjem, okreni stranicu. Ali, molim te,
nemoj polizati prst prije toga. To je ruţna navika kojom se uništava knjiga. No moţda si upravo tim prstom kopao nos. U
tom sluĉaju, molim te, POLIŢI svoj prst prije nego što okreneš stranicu.

20
Ujak Edward mu je prišao i policajĉev je blok bio u njegovim rukama prije nego što se narednik
mogao pomaknuti. Moj je ujak škiljio u stranicu. “Stari debeljko? Pogrešno! Pogrešno! Pogrešno!”
stenjao je.
“Pogrešno?” upitao je sluga.
“Pogrešno?” ponovio je policajac.
Ujak Edward je pogledao strop - bio je to njegov “tragiĉni” izgled. Donja mu je usna zadrhtala kao
da će briznuti u plaĉ. Glas mu se pretvorio u visoko i bolno jaukanje s povremenim šmrcanjem. Ujak
Edward je izvodio predstavu. “Ja... ja sam vidio te okrutne kriminalce.”
“Jeste li?” zadahtao je policajac. Pogledao je preko ramena u mraĉnu ulicu. Sluga ga je povukao u
predvorje i zalupio vratima. Leđima su se naslonili na vrata.
“U Denvilleu”, zastenjao je ujak Edward.
“U-u-uh! ..” uzdahnuli su sluga i policajac.
“Opljaĉkali su me... ” slamao se glas ujaka Edwarda. “Uzeli su mi najdragocjeniji sat. Stari zlatni sat
koji mi je dao djed dok je još bio dijete!”
“Dok si ti bio dijete, ujaĉe”, zapiskutao sam. Bijesno me je pogledao. “Kao što kaţe mali Jim... dok
sam ja bio dijete”. Iznenada je zajecao: “Uzeli su moj sat! Ahh! Kako to boli.” Posegnuo je u dţep
prsluka i izvukao zlatni sat koji smo ukrali u Mango Creeku. “Ovaj sat! Upravo ovaj sat koji sam volio
svim svojim srcem”, šmrcao je.15
“Gledali smo njihovu predstavu - bili su jako dobro maskirani”, nastavio je ujak Edward. “Mršav i
mlad ĉovjek nagurao je jastuke oko struka da bi izgledao... punašno. A mršavi je djeĉak bio... bio...”
“Mršava djevojĉica, ujaĉe”, rekao sam.
“Da! Izvrsno, Jime! Djevojčica! Vi zapravo morate traţiti mladića i djevojčicu ”, uzdahnuo je ujak
Edward.
Policajac je posegnuo za svojim blokom. Ujak Edward brzo je otrgnuo stranicu i rekao: “Ovo je
sve krivo... sve je pogrešno.”
Narednik Sergeant je rekao: “Ovdje nešto piše o tome da je liješ dio njihove prijevare...”
Moj je ujak ispruţio ruku brţe od skoka skakavca i zgrabio blok. “Ah! Ne! Ahh! Aha! Da! Ali nije
tako!” zagrcnuo se i pokušao nasmijati. “Mi smo vidjeli predstavu, nije li tako Jime?”
“Da, ujaĉe.”
“A tamo nije bilo liješa, zar ne Jime?”
“Da, ujaĉe.”
“Što!?!”
“Bilo je mnogo kašljanja.* Stari debeljko pao je na tlo strašno kašljući. Dok su mu drugi pomagali,
mršavi se djeĉak iskrao iz sobe i opljaĉkao kuću”, objasnio sam.
“Upravo tako!” Ujak Edward je opet poĉeo disati. “Mršavi mladić pao je na pod strašno kašljući.
Kada su mu gledatelji pritrĉali u pomoć, mršava se djevojčica iskrala iz sobe i opljaĉkala kuću. Vidite?”
rekao je lupkajući po bloku. “Nije rijeĉ o liješu, već o kašljanju! Vi ste ţrtva pogrešno napisane rijeĉi”.
Otrgnuo je stranicu i gurnuo je u svoj dţep.
Narednik Sergeant u ĉuđenju je odmahivao glavom. “Znaĉi, vi biste prepoznali toga mršavog
mladića i djevojĉicu da ih opet vidite?”
“Oh, da. Ono što smo vidjeli nikad nećemo zaboraviti”, glasno će ujak Edward. “A ja ću iscijediti
bakin sat iz debelo-mršave ruke toga staro-mladog lupeţa.”
15 Da, da, u redu. Uoĉio si pogrešku ujaka Edwarda. Zašto je policajac nije zamijetio? Zato jer je ujak Edward bio izvrstan
glumac. Debela stara varalica - ali sjajan glumac. Da si ga samo mogao ĉuti i gledati. Da barem netko izumi stroj koji moţe
prikazivati pokretne i zvuĉne slike. No znam da je to nemoguće.

21
Sluga je savio svoj ukoĉeni vrat. “Moţda biste, g. Slaughter, budući da ćete veĉeras biti ovdje,
mogli jednim okom motriti da se ne pojave”.
“Mogao bih”, rekao je ujak Edward. “Motrit ću s oba oka... ne, ne, s četiri!”
“Ĉetiri?”
“Mojim oĉima i oĉima malog Jima.”
“Naravno.”
Sluga je otvorio vrata i propustio u kuću isprepletene vitice magle - upletene poput konopca na
kojemu ćemo visjeti ako nas uhvate. “Onda jedva ĉekam da se vidimo u šest i trideset - vaša će predstava
poĉeti u sedam, prije veĉere za goste g. Mucklethrifta”.
Ujak Edward se naklonio. Bacio je blok u ruke policajca s oĉima boje ogrozda i zakoraĉio van u
maglu. Ja sam brzo obuo svoje prljave cipele i krenuo za njim.
Vrata su se zatvorila. Samo je svjetlo udaljene plinske svjetiljke osvjetljavalo prilaz. Ujak Edward
ţustro je hodao prema glavnoj cesti. S mokrog su drveća na šljunak padale kišne kapi u ritmu sata koji
otkucava i zatim... sve je prestalo. Grad je osluškivao. “Mislim da sam bio priliĉno dobar, Jime. Gledaj
me i uĉi. Jednog ćeš dana biti majstor poput mene. Dakle? Jesi li spazio kakve dragocjenosti?”
“Ne moţemo se vratiti veĉeras”, rekao sam iscrpljeno.
“Ništa ne sumnjaju!” povikao je. “Moja je izvedba bila majstorska.”
“Na zidu je slika gradonaĉelnika Waltera Tweeda”.
“Pa?”
“Pa - ako je prijatelj g. Mucklethrifta, vjerojatno će biti tamo veĉeras.”
“Pa? Pa? Što ţeliš reći, djeĉaĉe?”
“Sluzi si pokazao pismo gradonaĉelnika Tweeda. U njemu piše da te poznaje: 'Ovime vam
predstavljam svoga dobrog prijatelja g. Edwarda Slaughtera. A ti nisi njegov dobar prijatelj. On te ne
poznaje. I ako se veĉeras vratiš onamo, otkrit će te.
Ujak Edward je kroza zube sisao vlaţan zrak i ispuhnuo oblaĉić dima u hladnu noć. “O tome
ćemo se brinuti poslije, nije li tako? Drugi problem rješavat ćemo neki drugi dan”.
“Ali... ” pokušavao sam prigovoriti.
Ujak Edward je već koraĉao po glavnoj cesti.
Toĉno sam mogao osjetiti kako se oko našega vrata steţe konopac.16
16 “Aha!” misliš si. “Ova dvojica NEĆE visjeti. Da ih objese, kako bi nam sada priĉali svoju priĉu?” Moţda sam
sada u zatvoru i ĉekam na pogubljenje. Toga se nisi sjetio, nije li tako? To je zato što ti nisi pisac, za razliku od
mene - ili se barem nadam da ću biti.

22
DVADESET KILOMETARA IZNAD RAJSKOGA GRADA - 1858.
Znam, ovo je veoma neobično mjesto događanja radnje. Ljudi ne mogu letjeti niti jedan kilometar iznad grada. Ljudi uopće
ne mogu letjeti - i točka. Mogu lebdjeti malo iznad zemlje u balonima napunjenim toplim zrakom, ali ljudi nikad neće
moći letjeti, zar ne? Doduše, moraš se prisjetiti da se sad vraćamo Prometeju, a njemu je Zeus dao krila. Sad vidiš kako
su ove dvije priče povezane — ali ne posve. Još ne.
“Oh, Zeuse, što sam to uĉinio?” prošaptao je Prometej dok je lebdio iznad Rajskoga grada. “Ljudima
sam dao vatru i oni su zapalili cijeli svijet.”
Mladić je, gledajući dolje, vidio debeli oblak ljubiĉaste i ţute, zelene i smeđe, sive i crne boje. Visio
je nad gradom kao uprljana krpa na crvljivom i pokvarenom komadu mesa. Prema njemu su se iz magle
uzdizali zavojiti tornjevi i oštri šiljci. Grad je izgledao poput prljavog madraca iz kojega prema nebu strše
ĉavli.
No još je nešto bilo gore. Ĉinilo se kao da ti ĉavli poseţu za njim. Poput oštrih pandţi. Osjetio je
bol u jetri. Grad ga je podsjetio na njegova neprijatelja, Furiju. Teo se oprezno i paţljivo uzdignuo još
više u zrak. Je li se u Rajskome gradu skrivala Osvetnica? Ili su moţda grad i ptiĉurina bili ortaci u prljavu
poslu?
Na osunĉanoj strani Zemlje mogao je vidjeti planine i šume, rijeke i doline, jasne i zelene poput
onih u Grĉkoj. Bolne su ga ruke nosile prema hladnim jezerima i ţutim kukuruznim poljima na zapadu.
Uzdahnuo je. “Ako sam kriv za ovo zlo u zraku, pretpostavljam da moram ući u samo njegovo središte.”
Spustio se u mrtvi zrak iznad Rajskoga grada.
Dok se spuštao prema vrhovima kula, progutao je vlaţan i smrdljiv zrak. Bockao mu je oĉi pa je
neko vrijeme bio zaslijepljen suzama i maglom.
Još niţe.
Traĉak svjetla - blijed zelenkasti odsjaj plinskih svjetiljaka duţ blatnjavih ulica. Ţuti odsjaj uljenih
svjetiljaka i svijeća iza prljavih prozora. Plave svjetiljke uz policijske stanice. I sjajna crvena svjetiljka na
vratima krĉme, iza natpisa na crvenom staklu - "Olujna krĉma". Drvena se krĉma nalazila u prljavoj luci.
Ĉamci su se njihali na prljavoj vodi i strugali o dok.
Prometej je preletio preko palube teglenice i spustio se na cestu uz krĉmu. Pljus.
Nitko ga nije vidio.17
17 Vjerojatno misliš da je ovo malo ĉudno. Neki poznati lik iz grĉkoga mita leti s labuđim krilima iznad grada i nitko ga nije
vidio? “Da, da, sigurno nije” povikat ćeš. No radnja se događa u Rajskome gradu 1858. godine. Tada se gledalo u tlo da ne
staneš u rupu s blatom - gledalo se u tamne sjene da te ne zaskoĉi neki razbojnik i prereţe ti vrat, osvrtalo se preko ramena da

23
Zaĉuo je zveĉanje, pištanje i ĉegrtanje koĉije koja je jurila prema njemu. “Skloni se s puta, idiote
jedan!” povikao je koĉijaš. Prometej je skoĉio s puta, a koĉija ga je poprskala blatom uz glasne vozaĉeve
psovke: “Samo ti stoj na cesti ako ţeliš da te pregaze, budaletino!”
Mladić je htio upitati: “Je li Budaletina nešto kao Glupan, Tikvan, Bukvan Blesan, Praznoglavac,
Šupljoglavac, Bena, Tupoglavac i Neznalica? Jesam li to u školi?” No vozaĉ je ošinuo konja i zaĉas se
udaljio u tami.
Prometej je skinuo krila sa svojih leđa, paţljivo prekoraĉio lokvu i stao na drveni ploĉnik ispred
krĉme. Bilo je rano i unutra je još sve bilo tiho. Jedan je ĉovjek u smeđesivoj jakni sjedio za stolom
umrljanim pivom i pijuckao svoje piće.
Krĉma je imala odškrinuta vrata. Prometej je zavirio unutra. U ĉudu je promatrao kako ĉovjek
guste sive brade trlja drveni štapić s ruţiĉastim vrhom o jednu stranu kutije. Na vrhu štapića planula je
vatra. Tada je ĉovjek u usta stavio drvenu cijev koja je na drugom kraju imala drvenu zdjelicu. Gorući
štapić stavio je u zdjelicu i sisao cijev.
“Ne!” zadahtao je Prometej. “Nisam vam dao vatru da je pijete!”
No ĉovjek se zavalio u klimavu stolicu i izgledao posve zadovoljan. Tada je Prometej ušao i stao
na prljavu piljevinu koja je prekrivala pod. Ĉovjek s lulom ga je odmjerio od glave do pete. Pušaĉ je
ugledao mladića odjevenog samo u tanku tuniku i sandale. “Dobra veĉer”, rekao je kimnuvši glavom.
“Hladno ti je?”
“Ne toliko kao za zimskih noći na planini”, rekao je Prometej.
Ĉovjek s lulom odmahnuo je glavom. “Mislim, zar ti nije hladno — hodaš okolo tako, bez gaća?”
“Gaća?” Prometej je razumio rijeĉ, ali ne i njezino znaĉenje.18
Ĉovjek s lulom zamahnuo je nogom prekrivenom nekim sivim materijalom. “Znaš. Hlaĉe... gaće...
pokrivala za noge. Griju ti noge i pokrivaju nepristojne dijelove.”
“Nepristojne dijelove?” Prometej je pogledao svoje noge i podignuo tuniku. Poput svih starih
Grka, ni on nije nosio rublje.
Ĉovjek s bradom skoro se ugušio pivom. “Što ti je? Pokrij se!”
“Zašto?”
“Jer će te strpati u zatvor, eto zašto.”
“Bio sam u lancima dvjesto godina”, tuţno je rekao Prometej i spustio tuniku.
“Molim?” upitao je ĉovjek.
U tom su se trenutku vrata iza šanka naglo otvorila i uţurbano je ušla jedna djevojka. Bila je
mršava i imala bi riđu kosu da ju je oprala. Visjela joj je poput repova štakora oko ruţnog lica.19
“Dođi ovamo, January”, rekao je ĉovjek s lulom. “Ovaj mladić nema hlaĉe. Upravo je izašao iz
zatvora - kaţe da je bio tamo dvjesto godina. Mora da su mu za to vrijeme ukrali odjeću.”
January Storm je odloţila kantu koju je drţala u rukama. “Ĉini se da si visok kao Veliki Bill”, rekla
je i nestala iza šanka. Vratila se sa sveţnjem u rukama - s košuljom i crnim odijelom. “Moţeš ovo uzeti.”
“Zar ih Bill neće trebati?” upitao je Prometej.
te ne slijedi kakav dţepar - ali, vjeruj mi, nitko nije gledao u zrak i traţio likove iz grĉkih mitova. Zato ga nitko nije vadio...
vodio... što li već. Razumiješ li? Oh, nije vaţno.
18 “Aha”, reći ćeš. “Kako je Prometej razumio jezik?” Pravo si zapitkivalo. Dakle, reći ću ti. Budući da je bio polubog, to je
bila jedna od njegovih moći - mogao je ĉitati misli, tj. vidjeti slike koje se stvaraju u umu, ne rijeĉi. Vidiš? Jednostavno je.
Mogu li sada nastaviti s priĉom, molim? Ne znam kako ti, ali ja ţelim znati što se dalje dogodilo.
19 Znaš, ova je djevojka bila January Storm, krĉmareva kći. Proĉitala je moju priĉu i htjela unijeti neke preinake - voli
zapovijedati i misli da zna bolje od pisca (kao što sam ja) kako treba napisati knjigu. Htjela je da napišem da nije zapravo bila
ruţna. Rekla je da posjeduje “skrivenu unutarnju ljepotu” - a ja mogu samo reći da je onda jako dobro skrivena u njoj. Imala
je lice od kojega bi se i zmaj prestrašio. Ah, da, i njezina kosa nije riđa, rekla je, već “kestenjasta”. Kako da ne, kao i moj jezik.

24
“Ne trebaju mu tamo kamo je otišao”, zakokodakala je January.
“Kamo je otišao?”
“Na groblje. Umro je sinoć.”
“Ţalosno.”
“Naravno da je ţalosno - nije platio ni hranu ni piće. Uzeli smo njegovu odjeću da je prodamo, ali
nije nimalo vrijedna. Moţeš je uzeti!”
“Ljubazna si”, rekao je Prometej. “Mogu li ti se kako oduţiti?”
January ga je lukavo pogledala i uzela svoju kantu. “Da, moţeš posuti ovu piljevinu po podu prije
nego što dođu gosti, a zatim moţeš obrisati stolove i pomesti podij.”
“Podij?”
“Ono uzvišenje tamo - veĉeras nastupaju neki plesaĉi.” Rukom je prekrila usta i uplašeno rekla:
“Nisi valjda ti jedan od plesaĉa?”
Oglasio se ĉovjek s lulom: “Rekao sam ti - upravo je izišao iz zatvora.”
“Ne, ne”, rekla je January. “Pod rukom drţi lijepa krila. Pomislila sam da mu trebaju za ples.
Mislim, tako velik mladić neće naokolo mahati krilima kao neka vila, zar ne?”
“Ne”, sloţio se ĉovjek s lulom. “Pa što će ti onda krila, ako nisi plesaĉ?”
“Da mogu letjeti”, rekao je Prometej.
January je pogledala ĉovjeka s lulom. Ĉovjek s lulom pogledao je nju. Prometej je to vidio i znao
što znaĉe ti pogledi. “Mislite da sam neki luđak, zar ne?”
January ga je njeţno pogledala. “Mislim da trebaš obući odjeću Velikog Billa i mislim da ti moram
dati jedan dobar obrok.”
“Obrok?”
“Svidjet će ti se - ja sam ga sama pripremila”, ponosno je rekla.
“Što si skuhala za veĉeru, January?” upitao je ĉovjek s lulom.
Ona se nasmiješila pokazavši svoje ţute zube i gurnula Prometeja rukom u rebra. “Svidjet će ti se”,
obećala je. “Dobro je i ima okus na... jetru!” rekla je.
“Oh, ne”, zastenjao je Prometej i onesvijestio se pavši na gnjecavu piljevinu.
U tom su se trenutku širom otvorila vrata i...

25
OLUJNA KRĈMA, RAJSKI GRAD
Napokon su se spojile dvije polovice priče. “Bilo je i vrijeme!” reći će zloban čitatelj s licem sličnim krumpiru. Dopusti da ti
kaţem, krumpirko, tko čeka taj i dočeka - ili taj čeka... ili što čeka. Nema veze. Ako nisi pogodio tko je ušao kroz ta
vrata, nisi bio dovoljno paţljiv.
Ujak Edward i ja zakoraĉili smo kroz vrata Olujne krčme i ugledali neobiĉan prozor.
Ĉovjek s bradom sjedio je za stolom puckajući lulu, dok se pred njim nalazila ĉaša piva. Ovdje
ništa nije bilo neobiĉno.
Ruţna kestenjasta djevojka (s unutarnjom ljepotom i kosom u obliku štakorskih repova) stajala je
drţeći kantu s piljevinom. Ni ovdje nije bilo ništa neobiĉno.
Ĉovjek je leţao na podu, u piljevini natopljenoj pivom i poprskanoj krvlju.20
Bio je visok i zgodan,
iako mu je kosa bila malo preduga. Imao je mišiće poput konja za vuĉu. Ni ovdje nije ništa bilo
neobiĉno. No bio je odjeven u bijelu tuniku, a uz njega je leţao par labuđih krila.
Mislim da je ovo malo ĉudno, nije li?
“Onesvijestio se”, rekla je djevojka.
U šoku sam stavio ruku u usta. “Oh, ne! Nije valjda vidio tvoje lice!” povikao sam.
Ima jedna stara grĉka legenda o ţeni koja se zvala Meduza. Umjesto kose imala je zmije. Njezin je
pogled sve pretvarao u kamen. U tom mi je trenutku upravo tako izgledala January Storm. “Ponudila
sam mu veĉeru”, pljunula je.
U uţasu sam rukama prekrio oĉi.
“Aah! Jadni ĉovjek! I sama pomisao na tvoje kuhanje dovoljna je da se svatko razboli.”
January sam poznavao samo jedan dan, ali smo već oboje nauĉili kako ćemo napakostiti jedno
drugome. “Molim te, okreni se na drugu stranu. Tvoj će mi smradni dah iz usta sprţiti kosu”, rekla je
reţećim glasom.
“Kada sam zadnji put vidio nešto s takvom kosom, to je jelo bananu”, rekao sam smijući se.
“Toliko si ruţan da sva ogledala pobjegnu i sakriju se ĉim uđeš u sobu!”
“Djeco! Djeco!” povikao je ujak Edward. “Dosta! Ovdje imamo bolesnog mladića. Pogledajmo
moţemo li mu pomoći.” Posegnuo je prema stolu i zgrabio ĉašu s pivom. Izlio ju je na mladićevo lice.
20 Zar nisam spomenuo krvave mrlje? U Olujnoj krčmi bilo je mnogo tuĉnjava. Nisu se niti trudili obrisati krv ili pomesti
krvavu piljevinu. Samo bi po vrhu posuli novu. Jesi li znao da su Rimljani ĉinili to isto u svojim krvlju natopljenim arenama?
Gladijatori su krvarili i umirali - robovi su samo posuli svjeţi pijesak po lokvama krvi i igre su se nastavljale. To mi je rekao
ujak Edward. Volio bih da nije.

26
Ĉovjek s bradom je jauknuo: “To je moje pivo! Skupo sam ga platio. I što ću sad piti?”
“Moj vam je ujak vjerojatno spasio ţivot”, promrsio sam. “Pivo iz Olujne krčme pravi je otrov i
pokvareno je kao pokvarena djevojka.”
January je upravo htjela odvratiti nešto otrovno, kad je mladić tiho zastenjao. Pomaknuo se i
ogledao unaokolo. “Dobra veĉer, gospodine”, rekao je ujak Edward skidajući uza zamah svoj šešir.21
“Edward Slaughter, glumac, komiĉar, tragiĉar i pjesnik, vama na usluzi.”
“Ja sam Prometej”, rekao je mladić sjedajući.
“Lijepo i starinsko ime”, rekao je ujak Edward. “Ime grĉkog boga, ako ne griješim.”
“Poluboga i poluĉovjeka”, rekao je mladić. “Zapravo, titana.”
“Ujak Edward je struĉnjak za grĉke mitove”, rekao sam.
“Prijatelji me zovu Teo”, rekao je. “Ovdje ne ţelim koristiti ime Prometej - ne ţelim da me otkrije
moj progonitelj.”
“Upravo je izišao iz zatvora”, objasnila je January. “Odsluţio je dvije stotine godina za svoja
nedjela. Dok je bio u zatvoru, uzeli su mu sve što je imao. Ĉak i odjeću. Upravo smo ga htjeli obući u
odjeću Velikog Billa”, rekla je.
“Jadni Bill”, uzdahnuo je ujak Edward.
“Jadni Bill”, sloţio sam se. “Umro je sinoć nakon što je pojeo tvoje varivo, nije li tako?” upitao
sam.
“Umro je jer se vani upustio u tuĉnjavu”, rekla je January.
Slegnuo sam ramenima. “Samo kaţem da mi je to malo ĉudno - pojeo je tvoju veĉeru i ubrzo
nakon toga umro. Ti nisi kuharica, ti si ubojica.”
Njezino je lice poprimilo crvenu boju poput njezine kose - a bilo je i jednako tako prljavo. “A ja
samo kaţem da ćeš ovom kantom piljevine dobiti po ušima!” Ustuknuo sam.
Ona je koraknula prema meni. “Te tvoje uši ne bih mogla promašiti, zar ne? Tim bi ušima mogao
ubijati muhe.”
“Ovdje ima puno muha koje treba zgnjeĉiti”, zadirkivao sam je.
“Zašto ne okreneš zube na drugu stranu i ugrizeš sam sebe”, rekla je i podignula kantu.
“Tiho, vi praznoglava i šašava djeĉurlijo!” zapovjedio je ujak Edward. “Zajedno ću vas zakljuĉati u
ormar i baciti kljuĉ.”
“Uh!” rekla je January nabravši nos. Imala je nos koji zovu rimskim - zauzimao joj je cijelo lice.
“Uh!” sloţio sam se i ja, ali sam utihnuo.
“Sada ćeš ti, January, odvesti mladog Tea u našu sobu da obuĉe odjeću Velikog Billa. Jim i ja ćemo
se pripremiti za veĉerašnju predstavu... Stavi krila ovoga mladića ispod pozornice. Mi ćemo poslije odatle
uzeti naš lišes.”
Teo se osovio na noge. “Obećao sam da ću pomoći u ĉišćenju gđici January - moram joj se oduţiti
za odijelo.”
Ujak Edward je odmahnuo glavom. “Ne brini za to, moj djeĉaĉe. Ja imam posao za zatvorsku
ptiĉicu kao što si ti...”
“Ja zapravo nisam ptica”, rekao je Teo. “Ova mi je krila posudio tata.”
Ujak Edward se nije obazirao na njegove rijeĉi. “Treba mi snaţan mladić poput tebe da mi nešto
nosi. Onda, jesi li uz nas?”
Teo je sagnuo glavu. “Bit će mi ĉast ako mogu pomoći”, rekao je.
21 Jesam li spomenuo da je sve radio sa zamasima? Jesam? Oprosti, onda. Još sam novi u ovom pisanju pa ću sigurno napraviti
još nekoliko grešaka. Ili moţda deset.

27
“Ali najprije te moramo pristojno obući. Poţuri, nemamo puno vremena.”
“Naša će predstava zapoĉeti tek u jedanaest sati”, rekla je January. “Imate vremena na pretek.”
“Mi ćemo veĉeras izvesti predstavu za g. Georgea Mucklethrifta. Vratit ćemo se poslije predstave i
onda zabavljati vaše goste”, obećao je.22
Odveo je Tea prema stubama pa su se popeli u našu sobu (siroti će se ţohari morati stisnuti da
naprave dovoljno mjesta za velikog Tea).
January Storm ispustila je dubok uzdah. “Oh, nebesa.” Uzdah. “Oh, nebesa, oh.” Uzdah, oh, uzdah!
“Oduvijek sam htjela vidjeti kako iznutra izgleda velika kuća poput one g. Mucklethrifta”, slinila je.
“Povedite me sa sobom”, rekla mi je.
“Mi ćemo tamo raditi”, rekao sam. “Izvoditi predstavu”, dodao sam... iako je, kao što znaš, naš
pravi posao bio pljaĉka.
“Mogli biste me povesti sa sobom.”
“Povesti te?”
“Nešto poput spoja - kao da me vodiš van.”
“Ha!” uzviknuo sam podrugljivo. “Tebe ne bi htjela voditi ni plima.”
Bilo mi je drago što je moja bila zadnja. Okrenuo sam joj leđa. Velika pogreška. Trenutak poslije i
kanta s piljevinom zalijepila mi je uho za lubanju.
Jaoj.
22 Morali smo zabavljati goste u Olujnoj krčmi jer ćemo time platiti svoju sobu. Da nije tako, odmah bismo otišli iz grada s
plijenom iz kuće g. Mucklethrifta. To smo i trebali uĉiniti pa ne bi bilo svih tih nevolja s vješanjem...

28
OLUJNA KRĈMA, RAJSKI GRAD - MALO POSLIJE
Pisac mora nešto malo znati i o “ritmu”. Stoga preskočimo nekoliko minuta. Ne ţeliš čuti što se dogodilo nakon što me je
January Storm udarila u glavu kantom s piljevinom - kako sam pokušavao iščupati s korijenom njezinu riđu kosu i kako
su me odvlačili ujak Edward i Teo. Ne ţeliš znati kako smo se uspinjali mračnim stubištem do svoje sobe. Idemo tamo,
hoćemo li?
Sjeo sam na krevet i odigrao “Utrku sa ţoharima” dok je ujak Edward pomagao Teu da obuĉe odjeću
Velikog Billa. Svako toliko trljao sam bolno uho i proklinjao onu ruţnu djevojku u prizemlju.
Veliki je Bill morao biti veoma uredan što se tiĉe odjeće. Crno je odijelo bilo takoreći ĉisto, a i
košulja gotovo bijela. Ujak Edward je na nju priĉvrstio jedan od svojih uštirkanih ovratnika. Prsluk je bio
ukrašen srebrnim nitima, a tu je bio i crni šešir zbog kojega je Teo izgledao poput kockara.
Dok je Teo zavlaĉio ruke u rukave, iz njih su na pod ispale igraće karte. Bio je to as tref i as herc.
“Kako su dospjele ovamo?” upitao je Teo.
Ujak Edward je raširio ruke.” Veliki je Bill varao na kartama. Mislim da je sinoć prevario neke
momke za veliku svotu. Doĉekali su ga u uliĉici iza Olujne krčme. Namjeravali su ga pretući i vratiti svoj
novac.”
“Pretući?” upitao je Teo dok je pokušavao ostrugati krvave mrlje s prednje strane košulje.
“Umro je, luda jedna”, rekao je ujak Edward. “Dobio je što je i zasluţio.”
“Dobio je što je i zasluţio? Zbog varanja na kartama?” upitao je Teo.
“Ne - dobio je što je i zasluţio zbog svoje tanke lubanje. Nemoj nikad varati na kartama ako imaš
tanku lubanju”, rekao je ujak Edward i prijeteći podignuo svoj debeli prst.
Teo se namrštio. “Zapamtit ću to, g. Slaughter”.
Poravnao je odjeću i pogledao se u ogledalu. Izgledao je kao da još nikad nije nosio hlaĉe i jaknu.23
Koraĉao je gore-dolje po sobi u svojim crnim ĉizmama zgnjeĉivši više ţohara dok se nije priviknuo na
svoju novu odjeću. No ma koliko je dugo nosio, nikad neće izgledati kako treba - a neće ni ţohari koje je
Teo pregazio.
“Što ţelite da uĉinim za vas, g. Slaughter?” upitao je promatrajući se u ogledalu i poigravajući se
svojom tankom kravatom.
23 Dobro, dobro, ti znaš da nikad prije nije nosio hlaĉe - vidio si slike grĉkih bogova u njihovim laganim i prozraĉnim bijelim
ogrtaĉima. Ali ja tada nisam znao ono što znam danas - da Prometej nije bio samo neki bezvezni Prometej. ON je bio ONAJ
Prometej.

29
Ujak Edward ga je lukavo pogledao. Znao sam da ne ţeli Teu reći previše - napokon, ako kaţe:
“Idemo opljaĉkati srebrninu i zlatninu u kući”, Teo bi sigurno poţelio dio plijena.
Ili bi Teo mogao biti policijski špijun. Zato mu je ujak Edward rekao poluistinu. Pokazao je rukom
prema meni: “Mali Jim i ja smo glumci. Predstave izvodimo gdje god ima publike. Ja sam samo siroti
glumac koji se satima troši i izgara na pozornici, a zatim se za njega više ne ĉuje.”24
“Ţelite da se ja trošim i izgaram?” upitao je Teo zabrinuto. “Kako ću to uĉiniti?”
“To je samo izreka. Shakespeareova”, rekao je ujak Edward.
“Ţelite da protresem koplje?”
“Shakespeare je pisac - naţalost, mrtav već mnogo godina.”
“Je li i on imao tanku lubanju?” pitao je Teo.
“Shakespeare. Veliki pisac.”
“Zašto je pisac tresao koplje?” upitao je Teo.
“Ne...” ujak Edward se poĉeo ljutiti. “Vidim da nikad nisi bio u školi!”
Teo je izgledao preplašeno. “Nisam, ali sam ĉuo o njima. Okrutna mjesta na koja tjeraju djecu i
gdje ona izgledaju poput luda... Gdje ih nazivaju imenima poput Glupana, Tikvana, Bukvana, Klipana,
Blesana, Neznalice, Praznoglavca, Tupo-glavca, Bezveznjaka i Šeprtlje.”
Ujak Edward je sjedio na krevetu. Osovio se na noge i stavio ruku na Teovo rame. Pogledao mu je
u oĉi, iako nije bio dovoljno visok. Zato mu je zapravo gledao u najgornji gumb na košulji. “Teo, moj
djeĉaĉe, od tebe ţelim samo da nam pomogneš nositi kutiju.”
“Kutiju? Mogu nositi kutiju.”
“Izvrsno. Mali Jim i ja se obiĉno izmuĉimo dok je nosimo na naše predstave. Mali je Jim veoma
mršavo dijete - jedva je toliko jak da zaveţe vlastite vezice na cipelama.”
“Nije tako, ujaĉe”, povikao sam.
“Jim je toliko slab da ne moţe podignuti ni ţlicu do usta.”
“Mogu!” usprotivio sam se.
“Moţeš?”
“Mogu!”
“Izvrsno.”
“Zašto izvrsno? Zašto je to izvrsno?”
“Zato,” rekao je ujak Edward s posebnim sjajem u oĉima, “što onda moţeš nositi jedan kraj liješa
dok Teo drţi drugi.”
“A što ćeš ti nositi?” upitao sam.
“Ja, dragi Jime, moram na svojim širokom ramenima nositi sve brige svijeta. I nosit ću ĉarobnu
svjetiljku”, objasnio je.
Šmrcnuo sam. Prevario me je i nadmudrio - opet.
“Što je taj liješ?” upitao je Teo.
“Ah”, rekao je ujak Edward. “To nije pravi liješ - to je dio namještaja na pozornici. Ono što mi
glumci zovemo 'rekvizitima'. Potreban nam je kad izvodimo poznatu poemu Ujak - vidjet ćeš je veĉeras
u kući g. Mucklethrifta”, obećao je. “Zatim, kada predstava završi, donesi je opet ovamo i negdje sakrij.”
“Zašto?” zbunjeno je upitao Teo.
24 To je stvarno bilo glupo. Od svih drama koje je Shakespeare napisao, samo je jedna ukleta. U kazalištu se iz tog djela nikad
ne smiju recitirati dijelovi, inaĉe će te zadesiti nesreća. Dakle, Olujna krčma nije baš bila kazalište, ali će to biti kasnije veĉeras
kada budemo izvodili svoju predstavu. Rijeĉi “troši i izgara” upravo su iz te drame kojoj se bojim izgovoriti ĉak i ime da ne
ureknem ovu knjigu. Mi glumci zovemo je “Škotskom dramom”. Je li nas te veĉeri zadesila nesreća nakon što je ujak Edward
izlanuo one stihove? Što misliš?

30
“Ah, ovaj... Zato jer ljudi ne vole gledati liješove. Podsjećaju uh na njihove mrtve prijatelje i
voljene. Liješovi uznemiruju ljude... Zato ga donesi ovamo što brţe moţeš i sakrij ispod pozornice.”
Teo je pucnuo prstima... pa je još jedna igraća karta ispala iz njegova rukava. As herc. “Mogu ga
donijeti i staviti na pozornicu”, rekao je zadovoljan sam sa sobom.
Ujak Edward je suzio oĉi. “Zašto bi to uĉinio, moj djeĉaĉe?”
“Zato što ćete istu predstavu izvesti u jedanaest sati za ljude u Olujnoj krčmi!” rekao je. “I tada će
vam trebati ta kutija.”
“Ne!” oštro je odrezao ujak Edward. “Tu ćemo izvesti drugu predstavu. Predstavu Dječak stajaše na
gorućem brodu.”
“Zašto je to ĉinio?” upitao je Teo.
“Zato, moj djeĉaĉe, jer je bio junak. Vidjet ćeš.” Ujak Edward je zapoĉeo priĉu o djeĉaku koji je
stajao na gorućem brodu, ali Teo nije slušao. U oĉima mu je bio sanjarski pogled dok je mrmljao sebi u
bradu: “Junak... Da, njega ţelim pronaći. Junaka. I tada se mogu vratiti kući.”
No Teo je bio jako daleko od doma i veoma blizu ĉvrstoj omĉi oko vrata...

31
GRĈKA - DAN NAKON OSVITA VREMENA
“Ovo stvarno ţivcira”, reći ćeš. “Ovaj je pisac rekao da su se spojile ove dvije priče. A sad tu nešto prtlja o povratku u
Grčku. Ovaj mi pisac laţe. Ide mi na ţivce.” Nemoj tako. Dok smo planirali pljačkanje kuće g. Mucklethrifta, puno se
toga događalo u nekom drugom vremenu i na nekom drugomu mjestu. Stvari koje su utjecale na moju priču. Zato, iako
nisam bio tamo, mogu razabrati što se događalo.
Zeus je sjedio na svome prijestolju drţeći noge u zdjeli tople i slane vode i s takvim izrazom na licu da bi
prestrašio i utvare. “Oooh! Moja stopala! Mrzim hodanje. Jesam li ti ikad rekao da mrzim hodanje?”
“Jesi, dragi”, rekla je njegova ţena Hera i nalila još vode u zdjelu.
“Hodao sam sve od Kavkaza.”
“Pravo ti i budi kad si svoja krila dao rođaku Prometeju”, frknula je.
Ĉudovišna je ptiĉurina ĉuĉala uz prijestolje. Vrat joj je bio iskrenut pod ĉudnim kutom, kao da je
bio slomljen... i bio je, naravno. “Da, pravo ti i budi”, progunđala je i ptica.
Zeus ju je potapšao po glavi: “Da, da.”
Furija je bila bijesna. “Prestani s tim tapšanjem. Znaš, ja ti nisam kućni ljubimac, nekakva papiga.
Ja sam najstrašnija Osvetnica na svijetu.”
“Sada ne izgledaš tako strašno s tim smiješno zavrnutim vratom”, blago je rekla Hera. Zbog toga je
Furija bila još gnjevnija.
“Kad opet uhvatim Prometeja, neću mu rastrgati samo jetru. Otrgnut ću mu onu ruţnu glavu,
išĉupati noge, pojesti mu oĉi...”
“Da, da”, uzdahnuo je Zeus. “Ali ti ga nikad nećeš pronaći. Odletio je. Nema ga više.”
Perje joj se nakostriješilo na povjetarcu. “Pronaći ću ga, makar morala pretraţiti cijelu Zemlju.”
Zeusa su boljela stopala - dug je put od Kavkaza do Olimpa. Upravo je zato izlanuo jednu glupost
- mislio je na svoje noge pa nije obraćao paţnju na jezik. “Da, ali ne moţeš traţiti sve do svršetka
vremena.”
Ptiĉurina je polako i ukoĉeno okrenula svoj vrat (jer joj je bio ukoĉen).
“Što si rekao?”
Zeus je umakao noge u zdjelu s bolnim izrazom na licu. “Ništa.”
“Vrijeme? Prometej je pobjegao u drugo vrijeme?”
“Nisam to rekao”, brzo je odgovorio Zeus.
“Lajavĉe”, promrmljala je Hera.

32
No ptica je već uzbuđeno strugala pandţama po mramornome podu. “Jasno, ima smisla. Prometej
se ne bi mogao sakriti od mene na ovome svijetu. Morao bi otići u drugo vrijeme - pretpostavljam da je
otišao u budućnost... tisuće godina u budućnost...”
“Najmanje toliko”, nasretno je promrmljao Zeus. Hera je zakolutala oĉima prema nebu.25
“Misliš, MILIJUNE godina?”
“Nisam to rekao”, promrsio je Zeus.
“Nisi ni morao”, zagraktala je ptiĉurina. “Jednostavno je kao i kljun na mojoj glavi. Prometej ţivi u
budućnosti. Sigurno je potraţio ona jadna mala bića koja zovemo ljudima i koje on toliko voli da će se
pokušati sakriti među njima. Ali neće uspjeti.”
Ĉudovišna je ptiĉurina raširila krila i poĉela njima mahati. Voda u Zeusovoj zdjeli poprskala ga je i
on je povikao: “Paţljivo, ti nepromišljena vrano, ti nespretni kanarince, ti glupi noju, ti blesavi ĉvorĉe, ti
praznoglavi golube bez mozga... ”
Ĉudovište nije slušalo. Furija se gegala i prelijetala u niskom letu blistavi pod dvorca, više puta
zamahnula krilima i napokon odletjela. Izletjela je kroz vrata i nestala u nebeskim visinama iznad Olimpa.
Hera je odmahivala glavom. “Nadam se da si sad zadovoljan. Pustio si rođaka Prometeja, a sad si
naveo Furiju na njegov trag. Za tebe nema nade, Zeuse, nikakve nade.”
Lice velikoga boga je pocrvenjelo. Uzeo je munju iz posude koja se nalazila uz prijestolje. “Ne
moţeš tako razgovarati sa mnom! Ja sam Zeus!”
“I, što ćeš sad uĉiniti? Uobiĉajeno? Izgubiti ţivce? Bacati munje po dvorcu? Zeuse, vrijeme je da
napokon odrasteš”, prigovorila je Hera.
Zeus je zavitlao munju kroz vrata. Negdje na Zemlji oprţio je neku šumu. “Što bi ti uĉinila? Ha?
Stavljaš mi pod nos MOJE greške, a ni sama nemaš boljih ideja, nije li tako?” vikao je. Njegovo je vikanje
sigurno izazvalo lavinu tamo negdje u Africi.
Hera je prekriţila ruke. “Imam.”
Zeus se namrgodio. “To sigurno nije dobra ideja.
Hera je slegnula ramenima. “Nikad se ne zna, nije li tako?”
“Reci mi onda”, srdito je rekao.
“Lijepo me zamoli.”
“Neću.”
“Dobro, onda ćeš se zauvijek pitati bi li upalilo.”
Zeus je bacio munju zbog koje se isušilo malo jezero u Aziji. “Oh, prestani s time, ţeno. I sama
znaš da mi ţeliš reći.”
Hera je sjela na prijestolje do svoga supruga. “Prometej voli te ljude. Nije im dao samo vatru. Dao
im je i zidarstvo, drvodjelstvo, prepoznavanje godišnjih doba po zvijezdama, brojeve i slova (tako da
mogu pisati i pamtiti stvari). Dao im je volove i kola, sedla, brodove i jedra. Dao im je lijekove, zlato i
srebro i svu umjetnost.”
“Mogli bismo unijeti malo umjetnosti na Olimp”, uzdahnuo je Zeus. “Htio bih da na onome
mramornom zidu imamo lijepe slike. Lijepo bi izgledao buket suncokreta u vazi... ili ţena s neobiĉnim
osmijehom na licu.”
“Zeuse?”
“Da, draga?”
“Ušuti i slušaj.”
25 Postoji uzreĉica “zakolutati oĉima prema nebu”. No Hera je naravno već bila NA nebu... zato što je bila boţica. I zato je,
kad je zakolutala oĉima prema bilo ĈEMU, zakolutala oĉima prema nebu. Stoga to ne treba niti govoriti. Ovo je pravi
problem, zar ne? Katkad je uistinu teško biti pisac.

33
“Oprosti, draga.”
“Rođak Prometej uzeo je sva ta ĉuda s nebesa i dao ih ljudima”, polako je izgovarala Hera.
Zeus je potvrdno kimao, ali nije vidio kamo to vodi. “Pa?”
“Pa... Kad Prometej stigne milijun godina u budućnost, otkrit će da ljudi ţive u prekrasnim
dvorcima, sjede uz iskriĉave bistre vode i jedu izvrsnu hranu dok slušaju prekrasnu glazbu.”
“Glazba! Da, i to bismo mogli uvesti u dvorac.” Bacio je munju tako da je najviša planina na
Zemlji postala najdublja dolina. Poslušao je tutnjavu grmljavine. “Otprilike ovakvu glazbu!” rekao je.
“To je bilo samo rušenje kamenja, a ne glazba”, povikala je Hera.
Zeus se nadurio. “Za mene je rušenje kamenja prava glazba. Volim rock-glazbu.”
“Zeuse, hoćeš li odloţiti tu zdjelu s munjama i poslušati što ću ti reći?”
“Prometej će stići u nebeski ljudski svijet. Ukrao je vatru i pokazao da te ne poštuje. Zato ga treba
kazniti.”
Zeus je ispruţio svoje moćne ruke. “Mislio sam da smo se sloţili kako je prikivanje za stijenu i
kljucanje jetre ipak malo previše.”
“Jesmo. Zato mu treba bolja kazna. Kazna koja će odgovarati nedjelu koje je poĉinio. Trebao bi
stići u svijet koji je razrušen i pokvaren. Svijet u kojemu njegova vatra zagušuje zrak. Mjesto na kojemu
su ta mala ljudska stvorenja ostvarila svoje rajeve i pretvorila ih u pakao.”
Zeus je potvrdno kimnuo. “To je veoma pametno, Hero. Nisi valjda smislila i naĉin na koji to
moţemo srediti?”
“Jesam.”
Zeus je uzdahnuo. “Nekako sam naslućivao da jesi.” Zaigrano je bacio još jednu munju i izbrisao i
posljednje krdo dlakavih mamuta s lica zemlje.
“Zeuse, pazi malo!”

34
OLUJNA KRĈMA - MALO POSLIJE
Dobrodošao natrag. Bili smo u svojoj sobi u krčmi, kad je ujak Edward spomenuo dječaka koji je stajao na gorućoj
palubi. Više o tome nešto poslije. Najprije moramo s liješom otići u kuću g. Mucklethrifta. A snaţan mladić poput Tea
bit će od velike koristi.
Teo je bio toliko snaţan da je sam na ramenu mogao nositi liješ. Kad bude pun Mucklethriftovih
dragocjenosti, nadam se da neće biti preteţak i da će ga moći sam nositi - ako bude preteţak, to znaĉi da
ćemo biti bogati, a Mucklethriftova je kuća bila najbolja gajba koju smo operušali.26
Izvukao ga je ispod pozornice u Olujnoj krčmi. Ĉovjek s bradom pogledavao je iznad ruba svoje
ĉaše i puckao lulu. Izgledao je kao pravi engleski gospodin koji putuje zemljom i prodaje knjige.
Engleski je gospodin imao jedno veoma pametno pero koje je u sebi imalo tintu - zvao ga je
nalivperom. Lijepo je izgledalo i imalo je sjajnu zlatnu kapicu. Moţda bismo ga, ako budemo imali
vremena, mogli ukrasti iz njegove sobe prije bijega iz Rajskoga grada (ţao mi je, ne mogu si pomoći).
Ruţna mala January Storm budno nas je promatrala. Imala je oĉi pune mrţnje i ruke pune boca.
Boce je slagala na police, tako da budu spremne kad stignu gosti.
Izgledala je kao gušter koji pati od zubobolje.
Zakoraĉili smo u vlaţan noćni zrak. Magla je lebdjela nad rijekom, a uliĉne plinske svjetiljke na
uglovima nisu uspijevale rastjerati sjene. Bile su to sjene Rajskoga grada - gutale su svjetlo kao što gladna
maĉja usta gutaju krv s tanjurića.
Drţali smo se drvenih ploĉnika, izvan domašaja koĉija koje su klepećući prolazile prebrzo uz nas.
Ako ikad budem gradonaĉelnik nekoga grada, donijet ću zakon protiv prebrze voţnje. Imat ću prometne
policajce na biciklima koji će hvatati prijestupnike i natjerati ih da plate kaznu.
Ja nikad neću biti gradonaĉelnik, naravno, pa se to neće ni ostvariti.
Ulicama su ţurili ljudi sivih lica dok se Teo u ĉudu okretao oko sebe. Zavirivao je kroz prozore
osvijetljene svijećama. Jedna je kuća bila tek nešto veća od kolibice. Na prednjem joj se zidu ljuštila boja.
Bila je obojena tako da je sliĉila na kućicu od paprenjaka s kolaĉima od višanja i ukusnim pitama koje su
visjele s krova od šećerne vune. Već sam negdje vidio takvu kolibu. Gdje li je to bilo?
26 “Operušati gajbu” je ţargon kojim se sluţe pljaĉkaši. Smisao je u ovome: ove neobiĉne rijeĉi koristimo kako policija ne bi
razumjela što govorimo, ako nas kojim sluĉajem uhode. “Što to znaĉi 'operušati gajbu'?” pitat će se uhoda. “Moţda imaju
kokošinjac pa će pokupiti perje!” I tako će nas pustiti na miru, misleći da smo bezopasni, a mi smo zapravo pokvareni lupeţi
koji planiraju opljaĉkati kuću.

35
Boja na prednjem zidu bila je izblijedjela i prljava. Na ispucanoj je ploĉi pisalo “Ĉudesan djeĉji
svijet gđe Waters. Najbolje jaslice za napuštenu djecu u gradu.”
Tada sam se sjetio gdje sam već prije vidio takvu kolibu - u jednoj staroj knjizi bajki i sjetio sam se
da je to bila vještiĉja jazbina.
Prozori su bili posve ĉađavi. Teo je slobodnom rukom obrisao jedno okno i zavirio. Ja sam se
sakrio ispod liješa koji je on drţao i također zavirio.
Na golom drvenome podu sobe s debelim slojem prašine i s mnoštvom paukovih mreţa nalazilo
se desetak kolijevki. U svakoj su kolijevci leţale blijede bebe pokrivene prljavim šalovima. Neke su bile
naborane poput majmuna, neke pak nepomiĉne poput bakalara na ribarnici, a nekima je iz slinavih usta
izlazilo tiho skviĉanje.
“Što je to?” upitao sam.
Ujak Edward prignuo je glavu prema ploĉi na vratima. “Gđa Waters - odgajateljica napuštene
djece”, proĉitao je.
“Uzgajateljica djece? Uzgaja djecu? Kao ratar?” prošaptao je Teo. “Ne smije to ĉiniti. Samo bog
moţe napraviti ĉovjeka.”
Ujak Edward je odmahnuo glavom. “Ona se brine za neţeljenu djecu. Roditelji plaćaju gđi Waters
da se cijeli ţivot brine za njih samo da im ih skine s grbaĉe.”
“Mora da joj plaćaju jako puno - za bebe se treba brinuti mnoge godine.”
Ujak Edward ima okruglo i veselo lice - ĉim ga stranci ugledaju, poţele se nasmijati. Ali te noći, u
blijedozelenom odsjaju plinskoga svjetla, lice mu je izgledalo izmuĉeno.
“Bebe za koje se ona brine ne ţive tako dugo”, rekao je. Pogledao me je. “Brzo umiru. Ne mora se
dugo brinuti za njih. Jime, tebe sam našao u sirotištu. Sirotište je za djecu koja nemaju roditelje. Sirotište
je nešto strašno. Jaslice za neţeljene bebe sto su puta gore.”
Iznenada su se otvorila vrata sobe pune djeĉjih krevetića. Zasvijetlila je svijeća i ušla je ţena nalik
na ţutokosu vješticu iz neke bajke. Prišla je kolijevci u kojoj je plakala beba, grubo je stresla i povikala na
dijete da spava. Zatim je odjednom dignula pogled kao da je osjetila da je promatramo. Zurila je u nas
svojim crvenim oĉima i povikala da odemo.
Teo je ustuknuo i zamalo ispustio liješ. “Gdje sam pogriješio?” zastenjao je.
Nastavili smo drvenim ploĉnikom. “Nisi ti kriv, moj djeĉaĉe”, rekao je ujak Edward.
“Oh, ali jesam”, rekao je Teo. “Htio sam da zemlja bude za ljude poput neba. Nisam znao da će
ovako završiti.”
Negdje u dalekoj tami vrisnula je ţena i jauknula maĉka. Na rijeci se turobno oglasila sirena za
maglu. “Stvari bolje izgledaju na danjem svjetlu”, rekao je ujak Edward.
“I izgledaju”, rekao je glas ispod naših nogu.
Na pragu je leţao ĉovjek pokriven tankom dekom. Kosa mu je bila bezbojna, a oĉi sakrivene
tamnim naoĉalama.
“Oprostite?” rekao sam.
“Nemoj govoriti oprostite!” rekao je ĉovjek smijuljeći se. “Niste stvarno stali na mene. Ali ako vam
je stvarno ţao, mogli biste mi dati malo zlata - ĉak i s malo srebra mogu kupiti kriglu toplog piva.”
“Nemam novca”, rekao sam.
“Ne dajemo novac prosjacima”, rekao je ujak Edward povlaĉeći me za rukav.
“Slijepim prosjacima, ako vam ne smeta. Ja sam siroti slijepi prosjak. Moţete mi dati novac zato jer
ne vidim pa ne mogu raditi.”
“Ţao mi je”, rekao sam.

36
“U redu je”, rekao je slijepi prosjak. “Pazi kuda ideš. Ne ţelimo da ispustiš taj liješ, zar ne? Moţda
jesam slijep, ali sam još uvijek bolji od tog leša u liješu, tako ja na to gledam!”
“Imate pravo”, rekao sam. “Laku noć, gospodine.”
“Laku noć!” povikao je za nama.
Stali smo na uglu ulice. Teo me je pogledao. “Ako je slijep, kako onda zna da nosim liješ?”
“Nije slijep”, rekao je ujak Edward.
“Rekao je da jest”, usprotivio se Teo.
“Lagao je.”
“Laţljivci i uzgajivaĉi djece? Kakav je ovo svijet?”
Prošli smo uz vrata tvornice ĉiji su visoki dimnjaci nestajali u gustome noćnom nebu. Vrata su bila
prekrasno obojena i na njima je velikim zlatnim slovima pisalo: “Mucklethriftovi strojevi”.
Vrata su bila širom otvorena pa smo unutra vidjeli grimizno crveni sjaj peći koje su buĉale i
pljuvale dim. U crvenom odsjaju strojevi su zveketali, kotaĉi zujali.
Kroz vrata su teturajući izišla odrpana djeca kašljući i šepajući. “Radili su ĉetrnaest sati bez
odmora”, objasnio je ujak Edward prije Teova pitanja. Zatim je izrecitirao pjesmu - znao je mnoštvo
pjesama, po jednu za svako mjesto na kojemu smo bili:
“Majko, ne mogu paziti na kotač svoj;
Suha su mi usta, hole me ruke;
O, da samo osjećaš bol moj!
Ali, oh, osjeća li tko iste moje muke?”
Tada je Teo opet rekao nešto ĉudno. “Nisam ni slutio da će ovako završiti.” Dodao je nešto još
ĉudnije. “Gdje su bogovi? Kako su mogli dopustiti da se ovo dogodi?”
TADA nismo znali da su bogovi to NAMJERNO uĉinili! A sve je poĉelo prije milijun godina u
Grĉkoj...

37
GRĈKA - U ZEUSOVU DVORCU NA OLIMPU
Evo nas opet ovdje. Da sam išao u Školu, znao bih ovu priču. Moţda je zna poneki od vas čitatelja. Ako je tako, moţeš
preskočiti ovo poglavlje i vidjeti što se događalo u kući g. Mucklethrifta. Ali ako nisi čuo za Pandoru, onda čitaj o
Zeusovoj osveti.
Hera je oduzela Zeusu zdjelu s munjama i uhvatila ga za ruku. “A sada, muţu moj, moramo posijati
malo jada u svijet ljudi.”
“Da, draga”, rekao je već unaprijed se dosađujući.
“A to treba uĉiniti ţena”, rekla je Hera.
“Kojeg li iznenađenja”, promrmljao je Zeus. Hera je bijesno pogledala velikog boga. On se
nasmiješio i rekao: “Kakvi su ti planovi, najdraţa?”
“Prvo, treba nam ţena - i to mlada ţena. Nabavi mi jednu.”
Zeus je posegnuo preko stola koji je stajao uz prijestolje i uhvatio malo zvono. Pozvonio je.
Odjek zvonjave je prestao. Ništa se nije dogodilo.
Zeus je ponovno pozvonio. Dvaput. Cin! Cin!
Uzdahnuo je. Hera je zatoptala nogama. Ništa se nije dogodilo.
Zeus je pozvonio tri puta. Ĉetiri, pet, šest puta - sve glasnije i sve gnjevnije. Nešto se dogodilo.
“Dobro, dobro, dobro! Evo me. Nemoj skidati tuniku, Zeuse. Dragi boţe!”
Kroz vrata je doletio mladić noseći torbu preko ramena. Drveni štap oko kojega su bile omotane
zmije odloţio je do vrata. Na sandalama i kacigi mladić je imao krila, a na licu ljutit izraz. “Što sada ţeliš,
ti kukavni stari jarce?” srdito je rekao mladić.
Zeus ga je iznervirano pogledao. “Ţelim da otrĉiš i nešto mi obaviš, sine moj Hermese.”
“Oooh! Tata ţeli da trĉim i da mu nešto obavim! Netko bi mogao pomisliti da sam neka vrsta
kurira. Hermese, skoĉi ovamo, idi tamo! Ja pucnem prstima, a ti Hermese skoĉi kroz vatreni obruĉ. Za
koga ti mene smatraš?” kukao je.
“Ti si glasnik bogova!” zareţao je Zeus i spustio lavinu s Alpa. “To je tvoj posao, Hermese. Dobio
si krila da ga moţeš obavljati. Što ti misliš, zbog ĉega si na Olimpu?”
Glasnik se ispuhao i razmislio. “Pa, svi ostali bogovi sjede, jedu ambroziju i piju nektar, nije li tako
- kada ne rade boţanske stvari”, prezirno je otpuhnuo.27
27 Ako nisi znao, ambrozija je hrana bogova. To je najukusnija hrana koju moţeš zamisliti. Zapravo, najukusnija hrana koju i
ne moţeš zamisliti. Spoji svu svoju omiljenu hranu u jedno - za mene bi to bilo pile u umaku i ĉokoladni sladoled. Jednom sam
ukrao malo iz kuhinje neke bogate kuće i otada nisam jeo ništa ukusnije. To bi bila moja ambrozija.

38
“Toĉno”, rekao je Zeus uhvativši Hermesa za remen torbe. “Svi oni zarađuju svoju ambroziju
ĉinjenjem boţanskih stvari. Posejdona nema ovdje - njegov je posao da nadgleda mora.” Odgurnuo je
glasnika od sebe.
“Razbolim se od njega”, zadirkivao ga je Hermes. Nasmijao se kao kada magarac njaĉe. “Kuţiš?
Bolest? More? Morska bolest?”
Hera ga je bijesno pogledala, a on joj se nasmiješio.
“Rođak Had brine se za Podzemni svijet”, podsjetila ga je. “A tamo ćeš ti otići ako ne poslušaš
Zeusa.”
“Oooh! Podzemni svijet!” njakao je Hermes. “Izvrsno mjesto, da umreš od uţitka! Kuţite? Da
umreš? Svijet mrtvih?”
“Moram li te podsjetiti na Atlasa? Njegov je posao da na svojim ramenima drţi svijet.”
“Oooh! Posao od kojega pucaju leđa”, rekao je Hermes uz podrugljiv izraz boli na licu.
Hera se razbjesnila. “Zeuse, baci na njega jednu munju.”
“Uzela si mi ih, draga”, tiho ju je podsjetio.
Hermes je sada prestrašeno ustuknuo. Doduše, pokušao je zadrţati hrabar izraz na licu. “Oooh! Vi
veliki bogovi ne znate se šaliti, zar ne? Naravno da ću odnijeti tvoju porukicu, oh, veliki boţe”, rekao je i
zamahnuo krilima. “Što ţeliš?”
Zeus se namrštio. “Zaboravio sam.”
Hera se nagnula naprijed. “Ţeli ţenu”, rekla je.
“Oooh! Zašto bi poţelio drugu ţenu kad ima nekoga već tako lijepog kao što si ti, najdraţa
maćeho?” uzrujano je mahao krilima.
Hera je ispruţila ruku i zgrabila Hermesa za remen torbe, baš kao što je to malo prije uĉinio Zeus,
ali ona je imala duge nokte koji su se zabili u njegova gola prsa. Glasnik je zacvilio. “Slušaj, pastorĉe.
Naredila sam da se napravi specijalna ţena. Nalazi se u špilji ispod Olimpa, u škrinji na kojoj piše
'Pandora'.”
“Oooh! Mora da joj je tamo zagušljivo”, rekao je Hermes, koprcajući se u nastojanju da se
oslobodi njezina stiska.
“Ona spava. Donesi mi je”, tiho je rekla Hera. “I donesi kutiju koja stoji uz njezinu škrinju. Jesi li
razumio?”
“Nisam glup”, uvrijeđeno je rekao Hermes.
“Ako se ne vratiš ovamo do deset udaraca šišmiševih krila, reći ću Zeusu da baci munju u tvoja
drska usta.”
“U redu!” zacvilio je Hermes. “Pusti me! Pusti me! Vratit ću se dok trepneš.”
Hera je trepnula.
“Jako smiješno”, rekao je Hermes kada ga je ispustila iz stiska. Protrljao je bolno mjesto i odletio u
podnoţje planine.
“Sada nam treba glupi muškarac”, rekla je Hera gledajući u Zeusa.
“Ne gledaj mene”, rekao je njezin suprug.
“Koji je titan najgluplji?” upitala je.
“Prometejev brat - Epimetej”, rekao je Zeus. “Svi to znaju.”
“Toĉno - znaĉi da moramo poslati Epimeteja da ljudima donese prokletstvo”, samozadovoljno je
rekla Hera.
Boţanski je par ugledao Hermesa koji je doletio na vrata noseći beţivotno tijelo lijepe ţene i malu
kutiju u svojoj torbi. Glasnik ih je poloţio na mramorni pod ispred Zeusa, pomno promatrajući zdjelu s
munjama koja se nalazili kraj Here.

39
“Mogu li sada ići?” upitao je.
“Ne”, odsjekla je Hera. Okrenula se prema Zeusu. “Ovo je Pandora.”
“Prekrasna je”, rekao je Zeus, a zatim vidjevši pogled svoje ţene, dodao: “Ali ne kao ti, draga.”
“Dovoljno lijepa za Epimeteja”, rekla je. “Naredila sam da se napravi takvom. A sad, Hermese,
moj dragi posinĉe, puhni u nju i daj joj dar laţljiva jezika i prevrtljiva srca.”
“Ne znam o ĉemu govoriš”, namrgodio se Hermes.
“Samo uĉini to, sine”, uzdahnuo je Zeus. Glasnik je puhnuo u ţenu koja je leţala i tada je u njezine
zatvorene oĉi ubacio prepreden pogled.
Tada je došao red na Heru da puhne u mladu ţenu. Kada je to uĉinila, Pandora se posjela i
ogledala unaokolo - prepredeno.
Hera je, zadovoljna sama sa sobom, kimnula. “Djevojko,” rekla je. “Tvoje je ime Pandora i za tebe
imamo jedan mali zadatak.”
“Aah!” Djevojka se nasmiješila poput zmije koja se sprema progutati vjevericu. “Izvanredno!”

40
KUĆA G . MUCKLETHRIFTA - NAVEĈER
“Aha! ” povikat ćeš. “Dvije se priče razdvajaju... opet. ” Znam zašto to misliš. No zapravo će se ove dvije priče
neočekivano spojiti. Toliko neočekivano da to nikad ne bi očekivao. Niti jedan se pisac tome ne bi dosjetio - čak ni tako
dobar pisac kao što sam ja. No to se uistinu dogodilo. Opet smo u Rajskome gradu, na putu prema kući g.
Mucklethrifta...
“Kako se to dogodilo?” nastavljao je govoriti Teo cijelim putem do kuće g. Mucklethrifta.
“Sto, Teo?” upitao sam.
“Laţljivci poput onog prosjaka. Sudbina onih beba. Djeca koja rade kao robovi. Bogove nije briga.
Zeusa nikad nije bilo briga”, mrmljao je premještajući liješ na ramenima i hodajući dalje. “Zeus mi je
uvijek govorio da ostavim te male bezdlake ljude na miru u njihovim hladnim špiljama. Govorio je da će
ubrzo izumrijeti kao i dinosaurusi. Ali su marili neki drugi bogovi. Moj brat Epimetej toliko je mario da
je otišao ţivjeti s ljudima. Što je pošlo po zlu?”
Ĉinilo se da ga sve brine, od mršavih pasa koji su se hranili otpacima iz jarka, još mršavije
djevojĉice koja je na uglu prodavala ţigice i dima iz oronulih kućica, do svadljivih muškaraca koji su
jedan drugoga obarali u konjski izmet na sredini ceste dok su uokolo stajale grube ţene koje su se
naslađivale i cerekale.
Od huke i pištanja vlaka u daljini zadrhtao je od uţasa.
“Moramo prinijeti ţrtvu”, rekao je dok smo skretali u Staniĉnu ulicu, a ja sam morao poskoĉiti da
odrţim korak s njime i ujakom Edwardom.
“Ţrtvu? Moramo nekoga ubiti?” zadahtao sam.
“Da. Ĉak i na ovom groznomu mjestu mora biti neki hram. Bogovi su ljuti. Moramo ţrtvovati vola
i dobro meso dati bogovima”, objasnio je. “Gdje je tu neki hram?”
Slegnuo sam ramenima. “Ţao mi je, Teo. Ujak Edward i ja tek smo juĉer stigli u Rajski grad - a
odlazimo već ponoćnim vlakom”, rekao sam (mogao sam dodati i: “prije nego što nas uhvate”). “Ne
poznajem ovaj grad. Ali nisam vidio hram niti u jednom gradu u kojemu smo bili.”
Kimnuo je glavom. “Zato je sve puno zla. Odakle li je samo stiglo?” upitao je. Još malo i dobit će
odgovor.
Ujak Edward stigao je do vrata kuće g. Mucklethrifta i baš kada je htio pokucati, vrata su se širom
otvorila. Sluga ledena lica stajao je tamo i ţurno nam domahnuo rukom da uđemo.
Toplina kuće obavila se oko nas. “Aha!” povikao je ujak Edward. “Oĉekivali ste nas... Gospodar
kuće nas oĉekuje s vinom i najfinijom hranom, pretpostavljam?” dodao je pun nade.

41
Sluga je izgledao uznemireno. “G. Mucklethrift vas oĉekuje u knjiţnici”, rekao je zabrinuto kao crv
za kišnoga dana.
“Naravno da nas oĉekuje!” uzviknuo je ujak Edward. “Ţeli se upoznati s našim programom -
moţda da malo porazgovaramo i popijemo koju ĉašicu ţestokog pića. Mora da se rijetko susreće s
ljudima kao što sam ja, taj g. Muckle...”
No sluga ga je prekinuo tako naglo kao da zatvara dotok plina. “Ne vas, gospodine Slaughter. Ţeli
vidjeti mladoga gospodina.”
“Mene?” zaskviĉao sam. “Što sam uĉinio? Nisam ništa uĉinio! Nikada nisam bio u toj knjiţnici”,
lagao sam, “i nemam pojma o srebrnom perorezu koji drţi u najdonjoj ladici pisaćeg stola i...”
Mene je prekinuo još naglije od ujaka Edwarda.
“Ne, tebe, uliĉni derane”, podrugljivo je rekao. Podignuo je svoj iskrivljeni prst i pokazao na Tea.
“Ovoga mladića. Vaše je ime g. Teo?”
“Jest”, odgovorio je Teo.
“A g. Mucklethrift je vaš rođak?”
“Pa.... ” zapoĉeo je Teo. Vidio sam da namjerava reći: “Ne.”
Upao je ujak Edward. “Gospodine, mi upošljavamo pomoćnike poput Tea samo ako potjeĉu iz
dobrih obitelji. Evo, Jim je prapranećak posljednjega francuskog kralja.”
“Jesam li?” zaškiljio sam.
“Ah, nikad ti to nisam rekao”, rekao je ujak Edward. “Htio sam ti to reći na tvoj dvadeset i prvi
rođendan.”
“Hvala”, rekao sam.28
“Teo, stavi sanduk u dnevnu sobu tako da ga mogu pripremiti za veĉerašnju veliku predstavu,”
naloţio je ujak Edward, “a zatim otiđi i popriĉaj sa svojim dragim rođakom, hm...”
Teo je izgledao tupavo.
“Georgeom”, brzo sam dodao.
“Rođakom... Georgeom?” rekao je Teo.
Paţljivo je odnio liješ u dnevnu sobu i polako ga poloţio na stol. Stresao je prašinu s ramena i
otresao šešir. Tada je bio spreman slijediti slugu.
A ja sam bio spreman slijediti njega. Nisam zabadalo. Samo sam znatiţeljan. Uostalom, trebali
biste biti zahvalni što sam ga slijedio jer vam sada mogu reći što se dalje događalo, nije li tako?
Sluga je poveo Tea dugim hodnikom obloţenim debelim i mekanim sagom, govoreći mu nešto
jednako tiho kao što je i koraĉao.
“Oprostite. Malo sam zbunjen, g. Teo. Pomagao sam g. Mucklethriftu da se odjene u njegovoj
sobi, a zatim sam sišao stubama da sloţim stolice u dnevnoj sobi.”
“I?” rekao je Teo.
“Dok sam prolazio uz knjiţnicu, pozvao me je g. Mucklethrift. ”
“ I ? ”
“I - samo nekoliko trenutaka prije ostavio sam ga u njegovoj sobi. Kako je dospio u knjiţnicu?”
pitao se zbunjeni sluga.
“Ne brinite se”, rekao sam veselo. “Vjerojatno su vam se pomiješali kotaĉići.”
28 Imam jako dobro pamćenje. Zato me je ujak Edward i spasio iz sirotišta. Trebao mu je djeĉak koji će brzo nauĉiti puno
dijaloga iz drama i pjesama. Zapamtio sam ime g. Mucklethrifta još prije te veĉeri - to je opisano u drugom poglavlju. Kladim
se da si to zaboravio. Vidiš? Zato ću ja biti veliki pisac, a ti nećeš - vjerojatno. Nema veze - moţeš biti uĉitelj ili smetlar ili
raditi neki drugi jednostavan posao.

42
Sluga je izgledao ţalosno. “To sam si i mislio.”
Došao je do teških hrastovih vrata knjiţnice i pokucao prije nego što ih je otvorio. Soba je bila
mraĉna, gorjela je samo jedna svijeća. “Uđite!” zagrmio je glas koji je trebao pripadati g. Mucklethriftu.
Teo je ušao.
Dok se sluga okretao da zatvori vrata, kliznuo sam mu iza leđa i ušao u mraĉnu sobu. Vrata su se
zatvorila, a ja sam stao iza zavjese tako da me ne vidi ni Teo ni g. Mucklethrift. No dva su muškarca bila
previše zauzeta buljenjem jedan u drugoga da bi zamijetila mršavog djeĉaka poput mene.
Mucklethrift je izgledao kao na onome portretu. Samo što mu je tijelo izgledalo nekako treperavo -
ne onako pozamašno i debelo, više je izgledao kao duh, utvara ili sablast. Ili kao bog koji pokušava
preuzeti izgled g. Mucklethrifta.
“Uđi, rođaĉe Teo”, rekao je svjetlucavi lik.
“Zeuse”, uzdahnuo je Teo. “Što ti radiš ovdje?”29
29 Vidiš? Što sam ti rekao? Nisi ovo uopće oĉekivao, zar ne? JA ne bih mogao izmisliti tako fantastiĉan zaplet
radnje. Zato je ovo istina. A što se tiĉe posljednje Teove opaske, to je ono što se zove “dobrim pitanjem”. Što je
vrhovni bog radio u kući g. Mucklethrifta... i u njegovu tijelu? Bojim se da je i ovo jedna od onih stranica koje se
brzo okreću. Nastavi dalje.

43
KUĆA G, MUCKLETHRIFTA - NAVEĈER, NEKOLIKO TRENUTAKA NAKON
ZAVRŠETKA PRETHODNOG POGLAVLJA
Moraš imati na umu da ja u tom trenutku nisam znao tko su Teo i Zeus. Sada znam. Pokušat ću opisati što sam tada
vidio i čuo, kao da sam bio muha na zidu.30
Zeus je podignuo svoje obrve... ili obrve g. Mucklethrifta. To mora da je bilo stvarno teško jer su obrve
g. Mucklethrifta bile deblje od trnovita grma.
“Teo, dragi rođaĉe, kako me to doĉekuješ nakon milijun godina?” rekao je izgledajući povrijeđeno.
“Pronašao si me”, potišteno je rekao Teo. “Pretpostavljam da ni Osvetnica nije daleko.”
“Zbog ĉega to pretpostavljaš?”
“Zato jer... Ako si me Ti našao, naći će me i ona.”
G. Mucklethrift je odmahnuo svojom velikom glavom. “Ne. Rekao sam ti. Furija će te pronaći
samo ako koristiš svoje boţanske moći i odašalješ zelenu iskru u nebo. Nisam te tako pronašao.”
“Nego kako si me pronašao?” upitao je Teo.
“Kamen i karika lanca, dragi rođaĉe”, rekao je Zeus. "Dok nosiš kamen i prsten mogu te pronaći
ma gdje otišao.”
Teo je pogledao sivi kamen i jednostavan metalni prsten i kimnuo glavom. “Što ţeliš od mene?”
G. Mucklethrift je slegnuo ramenima. “Htio sam samo vidjeti kako ti ide. Da vidim imaš li bilo
kakvu šansu obaviti svoj zadatak i pronaći ljudskog junaka.”
Teo se malo razvedrio. “Rekli su mi da ću veĉeras vidjeti junaka u Olujnoj krčmi”, rekao je. “Barem
će mi g. Slaughter i mladi Jim ispriĉati priĉu o njemu - a zatim moram samo pronaći tog djeĉaka koji je
stajao na brodu u plamenu.”
“Što ako je mrtav? Ti ljudi ne gore baš dobro, Teo. Zato im i nisi trebao dati vatru.”
“Špiljskim je ljudima bilo hladno!” suprotstavio mu se Teo.
Zeus je opet slegnuo ramenima g. Mucklethrifta. “Jesi li vidio što su uĉinili s tvojom vatrom?” tiho
je upitao Zeus.
Teo se pokunjio. “U zraku ima dima”, sloţio se.
Zeus je prezirno otpuhnuo kroz debeli nos g. Mucklethrifta. "Ima dima? Cijeli je grad obavijen
debelim slojem ĉađe i magle. I na drugim kontinentima gradovi sliĉno izgledaju. Jednoga će se dana dim,
magla i smog spojiti u jednu cjelinu i zagušiti cijelu Zemlju.”
30 Muhe na zidu ne razumiju što se događa, naravno. I muhe imaju krila. Ja nemam krila, inaĉe bi me zval i “muha” ili “ptica”
ili “pterodaktil” ili “šišmiš”. Zato zaboravi ono što sam rekao o muhi na zidu... zato što sam se sada posve zbunio.

Terry deary-kradljivac-vatre

Recommended

Recommended

More Related Content

Similar to Terry deary-kradljivac-vatre

Similar to Terry deary-kradljivac-vatre (20)

More from zoran radovic

More from zoran radovic (20)

Terry deary-kradljivac-vatre