SlideShare a Scribd company logo

Nindja 048 derek finegan - na tragu demona

•
•
zoran radovic
zoran radovic

zoran

Internet
1 of 100
Download to read offline
;ka>10Skr BROJ 48 CENA 300 DINARA NINĐA NA TRAGU DEMONA
Derek Finegan NA TRAGU DEMONA
SERIJA Borilačke veštine NINĐA Naslov romana: NA TRAGU DEMONA Autor: Derek Finegan Glavni i odgovorni urednik: Mirjana Šterijevski Urednik: Borivoje Lošić Recenzent: Slobodan Lukić Lektor: Mirjana Šterijevski Korektor: Nada Maksimović Slog i štampa: »Litopapir«, čačak © 1987. DEN PRESS NINĐA BROJ 48 - MAJ 1987. godine. CENA 300 DINARA. Izdaje NIRO »Dečje novine«, 32300 Gornji Milanovac, Tiho- mira M atijevića 4. Telefoni: (032) 712-247 lokal 28 uredniš­ tvo i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Izdavački savet: Anđel­ ka M ilojković (predsednik), Milica Bogojević, Ljiljana Jere- mić, Vera Smrekić, Anđelko Vidosavljević, Dragica Mićović, Miroslav Joković, Miladin Marković, Nada Maksimović, Ruži­ ca Vukašinović, Vesna Jelesijević, Gojko Štulović, Svetlana Mijatović. Broj tekućeg računa kod SDK u Gornjem Milano- vcu: 61320-603-1263. Devizni račun kod Beobanke u Beogradu: 60811-620-16-257310-03292.
DEREK FINEGAN NA TRAGU DEMONA Pod snažniim svetlostima te­ levizijskog studija izgledalo je da su naočari profesora Šafro- ta dva zasebna izvora crvene svetlosti koja zastrašuje i ne­ hotice nameće pitanje: šta se krije iza njih? — Serija užasnih događaja kojima je izložen ovaj grad — govorio je lagano, naglašavaju ći reč po reč — rodila je niz različitih, čak niz fantastičnih pretpostavki. Invazija iz sve­ mira, ruska invazija, masovna hipnoza, kolektivno ludilo, da pomenem samo neke od njih. M eđutim ... bojim se da je is­ tina mnogo strasnija od svih tih nagađanja... Ostvaruje se jedan od najstrašnijih straho­ va ljudske rase: demoni su po novo među nama! Upola zatvorenih očiju, kao da drema, doktor Kristofer Mo fat čuo je Šafrotove reči samo kao nerazgovetno mrmljanje bez smisla. Naravno, trebalo je da odbije poziv za učešće za tim glupavim »okruglim sto­ lom « televizije čim je čuo da će doći i taj šarlatan Šafrot. Sada... sada mu je jedino pre- ostajalo da se dosađuje i .. . Osmehnuvši se u sebi, on malo više pažnje posveti pro­ učavanju izreza haljine Marte Valin, žene koja je od svoje polučasovne večernje emisije ponekad umela da stvori pra­ vu arenu za obračun ljudi su­ protnih mišljenja. Znala je sv oj posao, to je morao priznati; nema ni dva meseca kako su za istim ovim stolom dva raz- besnela senatora skočila jedan drugom za gušu, isprovocirani lukavim pitanjima žene koja je iza raskošne fasade krila oš­ tar i pronicljiv um.
4 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 »Sa ovakvim grudima«, po­ misli Mofat, »isto tako lepo mo gla bi da zarađuje radeći i kao foto-model. Ili striptizeta... ili kol-gerla, do đavola! Među­ tim, vara se ako misli da će me isprovocirati da tom uobra ženom Šafrotu kažem koliko je šašav... biću fini i pristoj­ no mu reći da je sve ovo što govori već skoro pet minuta samo gomila gluposti nabaca­ nih bez reda i sm isla... Njegovo usko, mršavo lice preplanulo od sunca, vitko te- lo sportiste ležerno opušteno u fotelji i onaj nehajni izraz ko­ ji žene uzbuđuje i iritira bili su glavni razlog što je Marta Valin upravo njega odabrala za gosta koji će se suprotsta­ viti debeljuškastom i neprivla­ čnom Šafrotu, nagađao je. Že­ nski deo gledališta obično me- nja kanal kada počnu ovakve diskusije; ovoga puta, to se ve rovatno neće dogoditi... D o đa vola sa ženama; u redu, lepo je sa njima i sve to, a li... — Doktore Mofat — okrete mu se naglo Marta, prekidaju­ ći Šafrotovo predavanje u po­ la reči. — Čuli ste našeg uva­ ženog gosta. Kakvo je vaše mi šljenje o demonima? Uzvraćajući osmehom na bli stavi, profesionalni osmeh že­ ne, Mofat se naže napred. Iz ovog ugla izrez njene skupe haljine bio je đavolski privla­ čan. On pročisti grlo, govoreći se bi kako nije nimalo slučajno što mu Marta Valin dopušta da uživa u njenom dekolteu. — Pretpostavljam da želite da budem kratak — reče svo­ jim malo otegrlutim južnjačkim govorom. — Pa, u redu... Čineći dramatičnu pauzu, on pređe pogledom po velikom stu. diju, ispunjenom nečujnom go milom ljudi koji su tiho i sp­ retno radili svoj posao. Sa ov­ og mesta nije im mogao vide- ti lica, ali je znao da je bar desetak pogleda napeto upere­ no u njega. — Dakle, biću kratak — na­ stavi, drsko se osmehujući. — Koliko vidim, u ovom studiju svi smo odrasli ljudi. Nadam se da su i roditelji oterali de- cu od televizora kada je ovaj program počeo... Krupne oči Marte Valin ma­ lo se skupiše i ona zausti da progovori. Smešeći se, Mofat je zausta­ vi pokretom ruke. — Za sve ovo što smo čuli od »profesora« Šafrota — pro­ duži postoji jedna lepa stara engleska reč... sranje! Malo razočaran, on se pono­ vo zavali u svoju fotelju. Do očekivane reakcije nije došlo.
B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 5 Šafrot je nepomično sedeo sa rukama na kolenima i motrio ga iza bleštavih stakala naoča ra. Marta Valin se zakikotala, kao šiparica, zabacujući glavu unazad. Vrhovi njenih dojki pokretoše se pod tankom tka­ ninom haljine. U polumračnoj dubini studi­ ja iznenada odjeknu glasan kr­ ik. Okrećući se na tu stranu, Mofat vide da se Marta Valin trgla, stežući usne. Nasuprot njoj, Šafrot je i dalje sedeo kao statua Bude, njegovi prs­ ti rašireni na skupoj tkanini pantalona bili su potpuno mi­ rni. Iz monitora pred Mofatom, zagrme muzika reklamnog spo ta koji je neko iz režije, s pu­ no prisustva duha, ubacio u program dok se ne sredi situ­ acija u studiju. Cereći se, Mo­ fat skoči na noge, misleći ka­ ko je i pored svih njegovih ti­ tula u osnovi ostao čovek od akcije. Ono što se dešavalo tamo, u dnu studija... Prokletstvo! Sada je nekoliko ljudi i že­ na istovremeno urlalo od stra­ ha, panično bežeći od ugla u kojem je gužva počela. Jedan od snažnih reflektora naglo sk rete svoj snop prema tom me- stu, neravnomemo skačući sa jednog na drugi rešetkasti no­ sač pod tavanicom. Da! Tamo! Stežući zube, Mofat dugim, elastičnim korakom potrča na- pred, iako je one hitre prilike već nestalo u tami konstrukci­ je natrpane čitavim mnoštvom ugašenih reflektora. Ipak, na trenutak je sasvim jasno video duge, vitke udove i . .. Ne, nije se mogao prevariti, boga mu! Prilika pod tavani­ com imala je — rep! »Majmun«, pokuša on da ube di sebe, ali šake koje su mu se instinktivno zgrčile u pesni ce već su demantovale tu umi- rujuću pomisao dok je trčao dalje, izbegavajući sudare sa unezverenim ljudima. »Neki ša ljivdžija je ubacio majmuna u studio da b i...« Jedan po jedan, zraci refle­ ktora zaplesali su po konstru­ kciji tavanice, ukrštajući se i preplićući, otkrivajući svakih nekoliko sekundi poneki novi detalj prilike koja se čudesnom spretnošću prebacivala sa je­ dnog nosača na drugi, tražeći zaklon. Udovi dugi i pravi, ni nalik majmunskim. G lava... — Prokleti kučkin sin! — procedi Mofat kroz stisnute zu be, zastajući naglo kao uko­ pan. — Prokleti kučkin... U kratkom deliću sekunde dva zraka reflektora istovre­
6 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 meno su osetili lice prikaze pod tavanicom pre nego što je ono ponovo nestalo u tami. Preko debele donje usne št­ rcala su dva duga očnjaka pod zatupastim, psećim nosom. Ni­ sko čelo obraslo gustom dla­ kom iste pakleno crne boje kao i brada, šiljate pseće uši i ... Rogovi! Kao da se otrže iz noćne mo re koja ga gušd, Mofat potrča prema metalnim lestvama ko­ je su uz gold zid studija vodi­ le do uske platforme pod tava­ nicom. »Video si već što-šta u ži­ votu, Kristofere Mofate«, reče sebi dok je jurio prema podno žju lestvi. »Ovoga puta možeš sebi čestitati što si konačno vi deo i samog mister Lucifera glavom, bradom ... i rogovima!« Njegovi snažni prsti izvuko- še ga uz prvih nekoliko stopa lestvica, koristeći zalet tela, pre nego što se morao uopšte odupreti nogama. Gledajući na peto, preko ramena, on još je­ dnom uoči pokret među senka ma konstrukcije. Đavo — ili jedan od Šafrotovih mnogo re­ klamiranih demona — pribli­ žavao se mestu na platformi gde su se lestvice završavale. Nimalo zadihan, Mofat se dočepa platforme čiji je pod bio izrađen od guste metalne mreže koja se blago povijala pod njegovom težinom. Povija jući kolena, on pogledom po­ traži spodobu koja je na tako neočekivan način prekinula ve černji program Marte Valin. »Prokletstvo«, prolete mu kr oz glavu, »a šta ako je to sa­ mo trik koji je ta lukava že­ nska izvela da bi reklamirala temu večerašnje emisije? Šta ako tobožnji demon mirno ski ne svoju masku i učtivo se pre dstavi kao jedan od učesnika u diskusiji? K o zna, možda baš u ovom trenutku jedna kame­ ra sledi izraz na mom licu, za­ bavljajući gomilu besposliča­ ra pred njihovim ekranima«? Kao da žele da ga razuvere, sva svetla u studiju se, uz gla san prasak, iznenada pogasiše. Instinktivno, Mofat se pribi uz hladni zid od cigala, odmičući se od ponora pod svojim noga­ ma. — Boga mu! — zastenja po­ luglasno. — To čudovište ili ima čarobne m oći... ili mu ne­ ko u studiju spretno pomaže... Ono ć e ... U času kada su prva pomo­ ćna svetla zatreperila duž zi­ dova, krupna tamna prilika pro lete pored Mofata i on oseti kako se mreža povija pod nje­ nom težinom. Pokušaj da je zaustavi ne uspe. Vrhovi nje­ govih ispruženih prstiju samo okrznuše dlakovo rame čudo­
B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 7 višta, čak i ne usporavajući njegovo kretanje. Opsovavši kroz zube, Mofat zadrža dah. Čudovište je odi­ sta smrdelo kao sam pakao... Odbacujući se od zida, on hitro ali oprezno potrča za se- nkom koja je odmicala pred njim. Bio je siguran da je pre ili kasnije mora dostići, jer sa platforme nije bilo drugog iz­ laza sem lestvi na drugom kra ju studija, upravo tamo gde se sada koncentrisala čitava go­ mila uzbuđenih ljudi prateći šta se zbiva nad njihovim gla­ vama. — Stoj! — zaurla Mofat sna žnim glasom. — Stani, ili... Senka pred njim ne uspori, naprotiv. Stežući zube, Mofat naglo stade. — Lud je! — prošaputa. — Lud! On ć e ... Kao da pred sobom ne vidi zid od čvrstih cigala, senka je i dalje trčala nesmanjenom br­ zinom. Još tri koraka, još dva, i dlakavo, repato i rogato ču­ dovište sudariće se sa zidom, a onda... Sa glasnom psovkom na us­ nama, Mofat se prenu i potr­ ča dalje. Proklet bio ako sada stane i dopusti toj spodobi da umakne! Kao u bajci — kao na fil­ mu — čvrsti zid otvorio se pr­ ed čudovištem i ono se izgubi Mofatu iz vida. Na mestu gde je prošlo, zid je i dalje sta jao, kao i mnogo godina pre, kada su ga podigle ruke nekih nepoznatih lju d i... * * * Usporavajući trk, Mofat po­ kuša da nadjača krik koji se istovremeno zaorio iz grla dva desetak ljudi iz mase pod njim. — Napolju! — urlao je. — Izašao je napolje, proklet bio! Požarne stepenice... stepenice! Sumnjajući da je iko iz te zaplašene gomile shvatio šta se od njega traži, Mofat oprezno ispruži ruku. Ne, maločas ga oči ipak ni­ su prevarile. Umesto trvdih ci gala, pod rukom oseti hrapa­ vu hartiju koju je neko vešto oslikao tako da se pri slaboj svetlosti ne može razlikovati od okolne površine od cigala. Laka pregrada otvori se na pritisak njegove ruke i Mofata zapahnu miris vlažnog vazdu- ha sa okeana pomešanog sa iz- duvnim gasovima automobila, karakteristični miris jeseni u Los Anđelesu. Napolju, sa druge strane ot­ vora, pružale su se požarne ste penice studija čiji se vrh gu­ bio u tami.
8 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 Jednim pogledom Mofat se uveri da demonska prilika ni­ je umakla naniže, prema jar­ ko osvetljenom parkingu pu­ nom automobila. Ostajao je, da kle, samo jedan put — naviše! Obrisavši znoj sa čela, on op rezno izviri preko ograde na­ stojeći da pogledom prodre kr oz tamu. Stepenište se u cik- -cak uzdizalo duž zida visoke zgrade čiji su prozori u ovo doba noći već bili zamračeni. »A ko ostane na stepeništu, moj je«, zaključi Mofat lagano počevši uspinjanje. »Međutim, ako kroz neki od prozora uđe u zgradu i izgubi se u laviri- ntu praznih kancelarija, biće potrebna čitava armija ljudi da ga pronađe...« Kao iskusan lovac, što je uo­ stalom i bio, Mofat nije žurio u svojoj poteri. Zastajao je na svakom ođmordštu, štedeći dah i proveravajući nije li lovina koju sledi već umakla kroz je dan od velikih prozora zgrade televizije. Još dva sprata do vrha zgra­ de. Mofat zastade još jednom, žaleći što uz sebe nema svoj lovački karabin. Ili bar stari kolt 45, onaj kojim je vežba- jući probijao dasku od dva pa­ lca sa trideset jardi rastojanja. Uzdahnuvši, on podiže nogu da zakorači na sledeći stepenik. Godine usamljeničkog života u pustinji Novog Meksika nauči­ le su ga da za onim što se ne može dobiti ne vređi žaliti. Pre ma tom e... Podignuta noga, ostade u va zduhu i on se ukoči u mestu, upozoren na iznenadnu opasno st čulom koje mu je takođe do neo život u prirodi. Neko — ili nešto — stajao je u mračnom uglu između stu ba stepeništa i zida. Mofat oseti kako mu se ko­ sa diže na glavi, ali njegove oštre oči nastavile su, nezavi­ sno od instinkta koji je govo­ rio kako treba bežati, što pre bežati, da istražuju detalj po -detalj jedva vidljive prilike. Čovek, bez sum nje... vitak, visok, snažan... obučen u ode ću od nečeg crnog što se nije presijavalo na slaboj svetlosti. Njegovo lice ... Mofat šumno ispuni pluća va zduhom i oprezno ustuknu una zad, opipavajući opruženom ru kom ogradu stepeništa iza se­ be. Čovek u senci nije imao lica! Njegova glava bila je potpu no prekrivena onom istom ta­ mnom tkaninom koja je služi­ la kao savršena kamuflaža u mraku. Mofat obliznu suve us­ ne, zadržavajući pogled na ne­ čemu što je malo štrcalo nad
B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 9 levim ramenom čoveka u se- nći. — Ko je to? — reče, nas­ tojeći da mu glas bude sigu­ ran. — Kakva je ovo prokle­ ta maskarada čitave noći? U dva uska proreza tkanine na licu u istom trenutku za- svetleše oči. Mofat proguta piju vačku, ali hrabro ostade na mestu. — Natrag! — dopre prigušen glas ispod tkanine. — Vrati se, čoveče! Ovo što će se dogoditi nije za tvoje oči! Kao hipnotisan, Mofat uzma če korak niz stepenice. Zatim drugi, treći... »Nemoguće!«, pomisli. »M oji sopstveni mišići ne slušaju ko mande mog mozga, već taj ne obični, prigušeni glas! Kako?« — Natrag! — ponovi čovek u crnom još jednom, naglo iz­ lazeći iz svog zaklona. Ne osvr ćući se, on dugim, bešumnim skokovima jurnu uz stepenice, doslovno gutajući prostor, još više nalik senci nego dok je ne pomično mirovao. Na njegovim leđima Mofat opazi ukoso privezane korice dugog mača čija je drška štr­ cala nad levim ramenom. Mač? Crna odeća, kapuljača sa dva uska proreza za oči? Te bešu- mne i fantastično hitre i spre­ tne kretnje, glas koji ne trpi otpor... Šireći usne u hladan osmeh, Mofat pohrli uz stepenice za senkom koja je već nestala u tami iznad njega. Ako za spodo bu u studiju, čudovište sa re­ pom i rogovima još nije bio si­ guran šta je, za čoveka u cr­ nom jeste. Ne da mu je to pružalo mno go više spokojstva, ali je Mo fat još kao regrut u Vijetnamu naučio da od opasnosti ne vre- di bežati. Hrabri umiru samo jednom, a kukavice stotinama puta, zar ne? Nastojeći da bude što tiši, Mofat oprezno pomoli glavu nad ivicu ravnog krova zgra­ de. Ovde, na visini od gotovo stotinu dvadeset stopa, vazduh je bio svežiji i vlažniji nego dole, bliže asfaltu koji je u to ku dana čak i jesenje sunce su­ više ugrejalo. Sa oblačnog neba nije dopi- ralo dovoljno svetla da bi m o­ gao odmah otkriti ono što je tražio među senkama koje su bacali objekti izgrađeni po kro vu. Izašavši na krov, Mofat za- stade da bolje osmotri oko se­ be. Sluh ga je, međutim, prvi u- pozorio da se nešto zbiva i on bez oklevanja potrča u smeru iz kojeg je dopiralo nerazum­
10 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 ljivo mumlanje, nalik glasu di vije zveri saterane u ugao. I pored žurbe nije zaboravio na opreznost: utišao je svoj korak i samo jednim okom izvirio iza ugla kućice u kojoj se nalazio mehanizam jednog od liftova. Divlja zver jeste bila satera- na u ugao. U ugao krova, odvo jen od ponora ne naročito vi­ sokom čeličnom ogradom. Čovek u crnom stajao je tako da svojim telom zatvori izlaz iz ugla, leđima okrenut Mofatu. Bez obzira na to, ovome je ne što govorilo da maskirani i te kako dobro zna da se on nalazi tu, svega desetak koraka iza njega. Iskeženih zuba, sa očnjacima koji su bleštali u tami, demon je režao, kao da želi da zastra­ ši iznenadnog protivnika. Bez efekta, očigledno, jer se ovaj približavao, lagano i preteći, je dva vidljivim pokretima. Šireći ruke, kao da želi da pokaže da su prazne, čovek u crnom nešto reče tihim glasom. Kroz iskežene zube dopre sa­ mo novi talas režanj a, još straš niji nego maločas. Mofat odmahnu glavom. Pri zor pred njegovim očima iz ča sa u čas postajao je sve fanta- stičniji, sve neverovatniji. Kao da se ne nalazi u Los Anđele- su, duboko u drugoj polovini dvedesetog veka, v e ć... Ponovo tihi, jedva čujni glas prilike u crnom. I ponovo ni­ kakvog odgovora sem prete- ćeg zverskog režanja. Čovek u crnom načini izne­ nadan skok unapred, tako hi­ tar da se činilo da nije trajao duže od stotog delića sekunde. Šake u crnim rukavicama oba više se oko vrata demona, po vijajući mu gornji deo tela u- nazad, preko ograde. Vrisnuvši iznenađujuće ljud­ skim glasom, rogato čudovište podiže obe ruke — ili šape — pokazujući prste naoruža­ ne dugim, oštrim kandžama. Još delić sekunde i one će se zariti u leđa i ramena onoga koji ga je držao u opasnom položaju. — Ne! — uzviknu Mofat, is­ kačući iz svog zaklona. — Mo­ ramo. .. prokletstvo! Još jednim munjevitom pokre tom prilika u crnom podiže te- lo demona sa površine krova, i, naizgled bez napora prebaci ga preko ograde, u prazninu. Krik čudovišta, stopi se sa Mo fatovim krikom. Čovek u crnom mu se okrete licem, ali sada mnogo sporijim pokretom nego maločas. Savije nom levom rukom nastojao je da dohvati mesto na leđima gde ga je samo na trenutak dokačila jedna od kandži de­ mona.
BOR IL AČ KE VEŠTINE 48 11 — Dođi! — reče promuklo gledajući Mofata u Oči. — Br­ zo! Ponovo onaj isti ton u glasu, koji ne trpi protivljenje. Mi­ šići Mofatovih nogu poneše ga napred brzinom koja je i njega samog iznenadila. — Uzmi! — reče maskirani. U desnoj ruci mutno mu zabli sta oštrica dugog, šiljatog no­ ža. — Te kandže su bile otro­ vne. Otvorićeš ranu na mom ra menu i isceđiti što više krvi iz nje... Klimnuvši glavom, Mofat se dade na posao. Znao je šta tre­ ba činiti. Svako ko je u No­ vom Meksiku proveo više od šest meseci brzo nauči kako se postupa kada zvečarka ujede čoveka ili kon ja... Ruka mu je bila sigurna ka­ da je u koži pod razderanim kostima od crne svile načinio dubok urez duž ogrebotine na činjene kandžom demona. Je­ dan i još jedan, malo dublji i duži. Ispustivši nož on snažnim prstima dohvati mišiće sa obe strane zareza, nastojeći da pri­ tiskom istisne što više krvi iz plitke rane. Bol je morao biti užasan, ne podnošljiv, ali se koža pod nje govim prstima nijednom nije čak ni zgrčila. Čovek u crnom disao je ravnomerno, iz njego­ vih usta nije se čuo čak ni naj tiši je ca j... Mofat duboko udahnu vaz- duh, osećajući kako mu lice obliva znoj. Prokletstvo, on i- ma dobar želudac, ali ovaj kr­ vavi prizor, topla krv koja mu se sliva niz prste... — U redu je — reče iznena­ da čovek u crnom odvajajući se od njega i saginjući se da dohvati nož. — Hvala. — Lud si! — zapanji se Mo­ fat. — Moraš hitno kod lekara, čoveče. Taj otrov... — Nema više otrova u m ojoj krvi — mirno reče maskirani. — Moram otići, ljudi već stižu uz požarne stepenice. — A li... U uskim prorezima maske si nu čelično-plavi plamen. — I bolje će biti da nikome ne govoriš koga si ovde video — reče maskirani. Bez pretnje u glasu, ali je ona bila nepotre­ bna. Mofat još jednom oseti da nema drugog izbora nego da mu se potčini. — Ja znam ko si ti — reče tiho, vlažeći osušene usne vr­ hom jezika — taj kostim, mač, veština u borbi... — Da? Maskirani je zastao na pola puta do senke koju je pružala kućica lifta. — Ti s i... ninđa — reče Mo fat. — Ninđa!
12 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 — Da. Pa? Mofat odmahnu glavom. Uo­ stalom, šta se i moglo odgovo­ riti na takvo pitanje? Maskirani se stopi sa sen- kom kućice i nestade u tami u času kad površina krova za- tutnja pod koracima mnoštva ljudi u policijskim uniforma­ ma. Mofat podiže ruke da zaš­ titi oči od snažnih mlazeva sve tlosti iz njihovih lampi. — To je Mofat! — reče ne­ ko u gomili. — A gde je ... gde je demon? — Gde je on? — prodera se Mofatu u lice najbliži policajac, u košulji potpuno mokroj od znoja. — Govori, čoveče! Mofat pokretom glave poka­ za iza sebe. — Tamo — reče. — Pao je preko ograde... Čitava gomila odlepi se od njega i svi potrčaše ogradi, na ginjući se preko nje. Mofat iz­ vuče maramicu iz džepa svog elegantnog sakoa, pokušavaju­ ći da nekako obriše sa lica znoj koji se neprestano slivao. — Doktore Mofat! — Da? — Sigurni ste... o v a j... da je demon pao preko ograde? Da n ije ... odleteo? Odgurnuvši najbliže policaj­ ce, Mofat se naže preko ogra­ de. Površina parkinga pod njim i dalje je bila osvetljena sna­ žnim svetlostima. I dalje pot­ puno prazna, sem komadića ha rtije koje je vetar nosio una­ okolo. Nigde ni traga telu koje je samo nekoliko minuta ranije odletelo u ponor uz glasni krik užasa. Nigde čak ni traga njegove k rv i... * * * — Dobro sam pogledao to mesto — umorno reče novinar »La Heralda«. — Nema tamo ničega, doktore Mofat. Ako je on zaista pao sa krova, moralo b i... — U redu — uzdahnu Mofat sležući ramenima. — Pogrešio sam kada sam rekao da je to čudovište palo. Sve što sam vi deo bilo je da je preleteo pre­ ko ograde i izgubio se iz mog vidnog polja. Zadovoljni? — To nije ono što želimo da znamo — reče čovek koji je neprestano gurao Mofatu pod nos mikrofon sa oznakom jed­ ne od lokalnih radio-stanica. — Nas zanima šta se dogodilo sa demonom, mister Mofat!
B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 13 — Pojma nemam. I to sam rekao bar deset puta do sada, boga mu! — Doktore Mofat, doktore Mofat! — zažagoriše uglas osta li iz gomile. Mikrofoni, kame­ re, bleskovi bliceva, sve to već je dosadilo Mofatu u poslednjih desetak minuta. On podiže ru ke pokazujući kako želi nešto da kaže. Hladno se smeškajući on im, slovo po slovo, izgovori gadnu psovku, sa zanimanjem prate­ ći kako se menjaju izrazi nji­ hovih lica. — I to je jedino što ćete ove noći još čuti od mene — doda- de uz blistav, razoružavajući osmeh na licu. — Laku noć, gospodo! Tek kada se probio kroz go­ milu reportera u jednoj od ma lih sala zgrade televizije, pri- metio je da je i Marta Valin tu. Sedela je u uglu, prekršte- nih nogu i staloženo odbijala dimove iz duge cigarete. »O-ho«, pomisli Mofat prila­ zeći joj. »Ova noć možda ipak neće predstavljati potpuni fija­ sko. ..« Videvši da joj Mofat prilazi, ona ustade i zgnječi cigaretu u pepeljari. Još uvek je bila u onoj istoj haljini u kojoj je vo dila svoj program. — Idemo ovuda — reče že­ na pokazujući glavom vrata iza sebe na kojima je pisalo »Sa­ mo za osoblje«. Smešeći se Mo fat pođe za njom, ispraćen po đrugljivim povicima reporte­ ra. — Toliko o našem dobrom glasu — promrmlja kad Marta zaključa vrata za njima. — Ži vela sloboda štampe! Uski hodnik u kojem su se našli bio je prazan i tih. Oslo njena ramenom o zid, upola sklopljenih očiju, žena je prou­ čavala njegov lik. — Mislio sam da ste to oba vili mnogo pre nego što ste me pozvali da budem vaš gost u onom zlosrećnom razgovoru, mis Valin — reče on paleći ci­ garetu. — I jesam. Izbliza, međutim, izgledate ioš uzbudljivije, do­ ktore Mofat. — Kris, molim vas. Ja sam dete prirode. U mom kraju do ktori još uvek nose bele ma­ ntile i stetoskope oko vrata. — Vrlo dobro, Kris. Pod u- slovom da i ti mene zoveš Mar ta. Ili Mart. Važi? On prihvati ispruženu ru­ ku žene među svoje snažne pr­ ste. »Do đavola sa dugim uvo­ dima«, pomisli. »Odrasli smo, oboje. I oboje umemo da tra­ žimo ono što poželim o...« — Hvala, Mart — reče malo promuklim glasom. — Posle svih uzbuđenja ove noći, drago
14 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 mi je što dolazi i nekoliko pri jatnih trenutaka. — Samo nekoliko? Imaš do­ sta loše mišljenje o meni, Kris — nasmeja se ona grlenim gla som. Kao i pre sat ili dva u studiju, vrhovi dojki zaigraše joj pod tankom haljinom. Mofat proguta pljuvačku s naporom otržući pogled sa tog prizora. — Nadam se da u ovoj odvra tnoj zgradi postoji i neko udo­ bnije mesto od ovog hodnika — promrmlja. — Kuda me sa­ da vodiš, Mart? — P ostoji... ali je rezervi- sano isključivo za direktore i njihove male zabave sa počet­ nicama koje maštaju o karije­ ri na televiziji. Tvoj stan ili moj stan, Kris? — Moj stan je odvratna so­ ba u odvratnom hotelu, čija je jedina prednost u tome što je umereno skup. Bojim se da će to biti tvoj stan, Mart. Klimnuvši glavom, ona po­ đe prema vratima lifta, dotaka vši ga bokom u uskom hodni­ ku. Iskušenje je bilo preveliko i Mofat, drsko se cereći, obavi ruku oko njenog pojasa, privla čeci je sebi tako naglo da je iz gubila ravnotežu i skoro mu pala na grudi. Poljubac je bio tako dug da su oboje ostali bez daha. Mofa tovi prsti skliznuše do vrhova njenih dojki i blago ih pomi- lovaše. Zajecavši, žena se stre­ se kao od električnog udara. — Idemo — reče on šapatom. — Idemo pre nego što strgnem tu haljinu sa tebe i povalim te na ovaj prašnjavi pod dole, M art... — Mislim da nam ni tu ne bi bilo loše... ali će kod mene ipak biti udobnije... Bešumni, brzi lift za nekoli­ ko sekundi preneo ih je u pod zemnu garažu zgrade, rezervi- sanu za vozila televizije i sada gotovo praznu. Prisetivši se do gađaja od pre sat ili dva, M o­ fat je ispod oka motrio na polu mračne uglove pod svodom ko ji je odbijao i izobličavao šum njihovih koraka, nesvesno gr- čeći pesnice. »Prokletstvo, valjda se i de­ moni ponekad moraju odmara­ ti«, pomisli ulazeći u glomazni »Kadilak« Marte Valin, ali i- pak ne propuštajući priliku da se još jednom osvrne. »Ova priča mi se sve manje dopada... a naročito otkada se u nju ume šao i jed an ... ninđa!« Jedna topla ruka pade mu na butinu i steže mišić. — Zamišljen, Kris? Nešto ni je u redu? — Ne — reče on, osećajući kako dugi, vitki prsti klize na­ više duž njegove butine. — Pi tam se samo ko stoji iza ove
B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 15 proklete izmišljotine o demoni ma. Tvoj drugi gost, profesor Šafrot, ponašao se kao da zna sve o njim a... Hej, mala, to što radiš nije pristojno! — A li je prijatno! — nasme- ja se ona. — Oh, dragi... čak mnogo prijatnije nego što sam zamišljala. — Mi iz Novog Meksika smo višestruko talentovani ljudi — reče Mofat naginjući se nad nju. Njegove nestrpljive usne spustiše se na kožu koju je ot­ krivao izrez haljine. — Samo... ako još malo nastaviš to da ra diš, tvoja haljina će morati na hemijsko čišćenje... — Do đavola s njom! Zai­ sta si mesecima živeo potpuno sam u tamo nekoj pustinji, Kr- is? — Aha. Danima nisam viđao nikoga sem zvečarki, kojota i lešinara. Čuvaj me se, mala, ra strgnuću te! — Koliko dugo nisi imao že­ nu? — Užasno dugo. Uskoro će biti puna dvadeset četiri sa­ ta! — Propalice! — nasrneja se Marta, odvajajući se naglo od njega. — A ja sam m islila... — Znaš kako radimo mi, ka- uboji — reče on otežući po ju­ žnjački. — Kad se jednom do­ čepamo grada, ne izlazimo iz saluna i javnih kuća sve dok ne potrošimo poslednji cent! Vožnja do stana Marte Valin, apartmana u jednoj od ogrom nih stambenih zgrada u blizini puta koji je vodio prema Santa Moniki, nije trajala dugo. Kao ni vožnja liftom, naravno, ali je sve to bila suva i objektiv­ na procena vremena koju da­ ju mehanički ili električni časo vnici. »Za čoveka koji želi ili nešto očekuje, vreme nikada nije ob jektivno«, pomisli Mofat, vra­ ćajući se svojoj omiljenoj tezi. »Ovih pola sata učinili su mi se kao večnost zato što želim tu ženu pored sebe. I ljudsko društvo u celini ima osobine slične osobinama individua ko­ je ga čine. Čak se i potreba za stvaranjem čitave te bajke o demonima u jednom trenutku ljudske istorije pojavila zato što je čovek poželeo nekog sna žnijeg i opasnijeg od sebe ka­ ko bi se mogao osvetiti onima koji su mu naneli z lo ... Ali, do đavola, s tim, Kristofere! Završio si disertaciju i stekao titulu... vreme je da se malo zabavljaš, dečko m oj!« — Oh! — reče kada su se vrata zatvorila za njima i upa­ lila svetla po stanu. — Oh — oh! Marta mu zatvori usta po­ ljupcem ispuštajući svoju taš-
16 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 nu na pod. Njene mu ruke ne rvozno ali vešto strgoše sako sa ramena, raskopčaše košulju. — Ovde jeste udobnije nego u onom hodniku — zastenja Mofat — ali kladim se da u stanu imaš i boljih mesta za ono što ćemo raditi... — Dva ili tri — uveravala ga je ona nerazgovetno, jer su joj usne bile priljubljene uz njegove dlakave grudi. — Po- kazaću ti sva, K ris... On napipa zatvarač na nje­ nim leđima i otvori ga. Laka tkanina sklizjiu naniže, otkriva jući ramena, grudi, trbuh, du­ ge bokove skrivene providnom svilom ... Poduhvativši je svojim sna­ žnim rukama, Mofat odvoji že­ nu od poda i ona spremno ra­ širi noge da ga obuhvati oko pojasa. Stajali su tako nepomi čno nekoliko dugih sekundi, spo jenih usana, a onda Marta po- meri glavu u stranu. — Kupatilo! — šapnu. — Od­ mah! — Da te odnesem? —Svakako, lenštino. I da me svučeš do kraja... a onda da me opereš, lagano, deo po deo. — Pre ili posle? — nasmeja se Mofat, zakoračivši prema smeru koji mu je pokazala. — Ili i pre i posle? Ođgumuvši ramenom vrata, on je nežno spusti na pod i u- pald svetio, a onda poče da se izuva motreći na divnu zadnji­ cu pred sobom dok je Marta punila kadu toplom vodom. Ku patilo je bilo jedno od onih ka­ kva obično nalazimo u holivu- dskim filmovima: ogromno, bli stavo, čisto i sa kadom u kojoj su i dva para mogla voditi Iju bav ako im to baš padne na pa­ met. .. Bio je potpuno nag kada se ona okrenula. Obliznuvši usne, žena sa uži­ vanjem pređe pogledom preko vitkog i čvrstog tela preplanu­ log toliko da je gotovo dobilo boju mahagonija. — Koliko vidim — reče ona promuklo — dole u Novom Me ksiku vi kauboji se sunčate na nudističkim plažama... Hajde, dođi, K ris... uzmi me, ne mo­ gu više da čekam! Njegovi prsti kao kandže zde raše poslednje ostatke odeće sa nje. Podigavši je na ruke, on je nežno spusti u toplu vodu čiji je nivo bio tako podešen da ih ne ometa u vođenju lju­ bavi. Ušao je u nju tako silovito da je kriknula i zarila mu no­ kte u leđa. Vrlo brzo, među­ tim, dva naga tela pokrenula su se u skladnom ritmu koji je diktirao muškarac. Sklapajući oči, Mofat izvi te lo da bi svoje usne spustio na
B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 17 vrhove njenih grudi koji su kao dva cveta štrcali iz vode. Stenjući, ona se podiže da mu to olakša. Telo muškarca, međutim, iz­ nenada se ukruti. Ispravljajući se u klečeći položaj, on se mu­ njevito okrete otvorenim vrati­ ma. — Prokletstvo! — reče gne- vno. — Taj debeljko nije samo šarlatan... on je i voajer! — Šta?! Ne trudeći se da zakloni svo­ je divne grudi, Marta sede u kadi. U njenom pogledu bli­ stao je čist gnev. Lice profesora Šafrota, goto­ vo upola zaklonjeno neprovid- nim naočanima, bilo je potpuno mimo. Njegova zdepasta figura ispunjavala je čitav otvor vrata kupatila. — Žao mi je, prijatelji — re če on svojim neprijatnim, šuš­ tavim glasom. — Ono što vam moram reći tako je strašno da odista nisam imao drugog izbo ra nego da upadnem u vaš stan, rmis Valin. .. Dohvatajući peškir, Mofat ga omota oko pojasa i izađe iz ka­ de. Prilazio je Šafrotu brzim, gnevnim koracima punim pre- tnje. — Ovaj, međutim, ničim ne pokaza da se plaši. — Šta to hoćeš da kažeš, ti debela mešino?! — zareža Mo­ fat. — Kako si ušao, proklet bio? — To sada nije važno, dokio re Mofat — odvrati debeljko mirno. — Vidite, maločas sam konsultovao jednog od pozna­ tih m edija... — Medija? — zacereka se Mo fat. — Prizivanje duhova, a? I? Šta je rekao naš dragi duh? — Stvar je veoma ozbiljna, doktore Mofat. I poruka je vi­ še nego jasna. Ako u roku od dvadeset četiri sata ne napus­ tite ovaj grad... umrećete uža­ snom smrću! Udobno oslonjen o gomilu ja štuka nagim leđima, Mofat je sa uživanjem jeo doručak iz poslužavnika pred sobom. Na drugom kraju ogromne poste­ lje Marta je klečala, potpuno naga, i sa osmehom na licu pra tila kako on jede. — Prokletstvo — reče — ka­ da bih ja toliko ždrala morala bih reći zbogom televizijskim kamerama! Mofat otpi dug gutljaj kafe. — Ovo je dobro — reče. — Topla hrana, udoban krevet, le pa žena... Da nisam okoreli
18 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 neženja, sad bih zatražio tvoju ruku, Mart! — Ruku? A meni se čitave noći činilo da ti želiš nešto sa svim drugo, dragi! — Ruku i ono što ide uz nju — odvrati Mofat milujući po­ gledom telo pred sobom. Marta Valin bila je divno građena, ali ne samo to: umela je da koristi svoje telo na način koji oduševljava svakog pravog mu škarca. Čak i sada, posle noći u kojoj su oboje spavali svega sat ili dva, on je osećao da je ponovo želi. Kao da pogađa njegove misli, žena senzualnim pokretom po milova napete bradavice svo­ jih grudi, lagano spuštajući pr­ ste niz trbuh... Mofat oprezno odloži poslu- žavnik na stočić pored kreveta, ne skidajući pogleda sa nje, a onda zbaci pokrivače na pod. Kao da samo to čeka, Marta se baci na njega, pokrivajući ga svojim čvrstim, vrelim telom ... Tek čitav sat i po kasnije Mo fat se našao u malom bistrou, daleko od centra grada, sladeći svoj prvi jutrošnji viski sa so­ dom koji nije uspevao da spere ukus Martinih usana. Telefonska kabina bila je u mračnom uglu, ali dovoljno da leko da nekoliko ranih poseti- laca bistroa ne bi mogli čuti šta on govori. Zatraživši redakciju »Klari- ona« on strpljivo sačeka neko­ liko trenutaka da pronađu Mi- ča Dmitrika. Kroz slušalicu do njega su dopirali glasovi, rafali pisaćih mašina, zvonjava tele­ fona i svi oni šumovi velike re dakcije u punom pogonu. — Dmitrik — reče dobro po­ znati glas na drugoj strani. — Izvolite? — Mič, ovde je Kris. Kris Mofat. — Kris! Ipak nisi zaboravio starog prijatelja loveći demone! Prokletstvo, zašto se nisi ja­ vio čim si stigao u grad? — Viidim da pratiš program Marte Valin — nasrneja se Mo fat. — Kajem se što sam uop- šte prihvatio njen p oziv... iako se na kraju sve lepo završilo... — Marta Valin? — upita Mič sa čežnjom u glasu. — Nemoj mi reći da s i...? — Ti znaš da pravi džentlme ni nikada ne govore o damama sa kojima su proveli noć — na smeja se Mofat. — Pa čak ni najboljim prijateljima. — U redu, u redu ... reci mi samo da li je odista onako do­ bra kao što izgleda. — Bolja — odvrati Mofat ozbiljnim glasom. — Mnogo bo lja, Mič... — Kada mišljenje dolazi od takvog autoriteta za žene, on­ da nimalo ne sumnjam u nje­
BOR IL AČ K E VEŠTINE 48 19 ga — uzdahnu Dmitrik. — Sre ćmče... nisi me valjda zvao sa mo zato da se praviš važan, a? Ili te zanima čitava ta gužva sa demonima? — U gužvu sa demonima ule teo sam potpuno slučajno, kao što znaš, Mič. štaviše, do sinoć nisam verovao da takvo šta uo- pšte postoji. Do đavola, mene je demonologija zanimala samo kao sredstvo koje tumači sta­ nje ljudske psihe uopšte i po­ kušao sam da odgovorim na pi tanje zašto je takva izmišljoti­ na bila potrebna čovečanstvu... — A sada? Mofat na trenutak sklopi oči, prisećajući se snažnog zadaha dlakavog tela, oštrih zuba, ro­ gova, otrovnih kandži. — Sada ne znam, Mič. Ono što sam noćas video gotovo me je uverilo da nečega ima. Uo­ stalom, zato sam i došao u Los Anđeles. Buka koja se u ovom gradu digla oko demona doprla je i do Novog Meksika, znaš. — Nimalo čudno — složi se Dmitrik, sada potpuno ozbilj­ nim glasom. — Vidiš, najpre ni sam nisam verovao u te glupo sti, ali su dokazi — opipljivi dokazi — počeli da se gomilaju. Leševi unakaženi oštrim kandža ma, opisi pouzdanih očevidaca, fotografije... sada čak i dobar televizijski snimak tvog prija­ telja od sinoć. Nisi ga video? — Snimak ne. Ali ono što sam video sopstvenim očima sa svim je dovoljno za jednu ili dve gadne noćne more u idu­ ćih nekoliko dana. — Verujem ti, ortak. I sam sam počeo da gledam pod kre vet pre nego što legnem uve- č e ... — Pametno. I drži pištolj na­ dohvat ruke. Za svaki slučaj. Sinoć sam bio spreman da dam Holivud i Santa Moniku za svoj stari kolt. Nego, da ti konačno kažem zbog čega sam te zvao: ko se u Los Anđelesu najbolje razume u Japance? — Japance? Koja te oblast zanima, Mič? Elektronika, auto mobili, žene, pozorište? — Istorija Japana, recimo. Primetio sam da u mojim pro­ učavanjima nedostaju demoni Dalekog istoka, znaš. — A-ha. Shvatam te ... Če­ kaj malo, baš maločas sam pri­ metio nešto među ovom gomi­ lom hartija na stolu... Da, to je to: »Japanska srednjoveko- vna umetnost, sa posebnim os­ vrtom na umetničku izradu o- ružja«. Predavanje koje će ve­ čeras biti održano u sali cent­ ra Robins. Odgovara? Mofat razvuče usne u osmeh, ali je taj osmeh bio zamišljen. Koincidencija? Ili nešto sasvim drugo?
20 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 Svejedno, bila je to prilika koju ne bi smeo propustiti, u trenutku kada ga zanima upra vo japansko sređnjovekovno o- ružje. I čovek koji se tim oružjem služi, naravno. — Centar Rohins? — reče on u mikrofon. — Večeras u...? — Šest. Pravo vreme, a? Po­ sle toga ćeš moći nekud da iz- vedeš svoju novu prijateljicu. — Verovatno. Ko je preda­ vač, Mič? — H m m ... a-ha! Izvesna go­ spođica Sumiko. Pretpostavlj­ am da joj je to prezime. S ma­ lo sreće biće mlada i zgodna. Te Japanke su mi se uvek do­ padale. Tako su slatke i krhke, kao lutkice. Ako nađem malo vremena, skoknuću i sam na to predavanje. — Tebi se uvek dopadalo sve što je žensko — nasmeja se Mofat. — Koliko se sećam, po- slednjd put u Albukerkiju si me ubeđivao kako su tvoj tip krupne i plave Skandinavke i kukao što ih u gradu nikada nema dovoljno. U redu, hvala ti, Mič. Nadam se da ćemo ov­ ih dana uspeti negđe i da se sretnemo i popričamo o starim dobrim vremenima, uz piće, a? — Važi, Kris. Srećno... i ču vaj se demona! Odloživši slušalicu na mesto, Mofat se zamišljeno zagleda u zid išaran telefonskim brojevi­ ma devojaka iz kraja i prime- dbama na njihovu lepotu i spo sobnosti koje su davali mladi­ ći iz kraja. Odmahnuvši glav­ om, on se vrati za šank i na­ ruči još jedan viski sa sodom. »Demoni«, mislio je. »I na to još i ninđa! Prokletstvo, ka­ kva je to đavolska zbrka u o- vom šašavom gradu? I šta mi je trebalo da u nju upadnem?« Mršteći se, seti se zagonet­ nog lica profesora Šafrota koje je, jedva pomerajući usne, izgo vorilo onu pretnju smrću. Ima li Šafrot neke veze sa pojavom demona? Ili »demo­ na«? Ne bi bilo previše teško prerušiti spretnog čoveka u ko stim koji liči na uobičajene pre dstave o đavolu, a li... Zašto bi to neko činio? Per­ verzna zabava možda? Ipak, nekoliko ljudi je već umrlo, a on sam pomogao je ninđi da se oslobodi pretnje ot­ rova sa kandži čudovišta koje je na tako zagonetan način uma klo. Čitava stvar već odavno je prevazišla granice i najgru­ blje šale... I ninđa! Prokletstvo, zašto? Šta jedan ninđa — koji uz to nije Japanac, o čemu svedoče čeličnoplave oči i svetla koža oko ramena — šta jedan ninđa traži u Los Anđelesu?
BOR IL AČ KE VEŠTINE 48 21 Šest uveče, centar Robins... šta da radi do šest? Zatraživši sitninu od ćutlji- vog barmena, on se vrati do telefonske kabine. Utrošio je gotovo sve novčiće pre nego što je, uz mnogo ubeđivanja i lažno se predstavljajući kao kulturni ataše u Tokiju, uspeo da dođe do adrese tajanstvene mis Sumiko u jednom od ho­ tela u gradskom jezgru. Bacivši u prolazu nekoliko novčanica na šank, on hitrim korakom izađe na ulicu, danas osvetljenu blistavim kaliforni- jskim suncem. Jedan taksi za­ ustavi se na njegov znak i on se zavali u sedište pošto je dao adresu hotela. »Ako ništa drugo«, razmiš­ ljao je, »ta Japanka mi može reći nešto više o ninđama. I njihovom naoružanju. Prokle­ tstvo, doskora se mislilo da njih već dugo nema, iako se pone- gde govori da i dalje ubijaju po Japanu. Ovaj moj prijatelj očigledno nije Japanac... da li je on uopšte pravi ninđa ili samo koristi kostim i oružje koje je video u nekom od onih glupih film ova?« Na bulevaru Los Feliz taksi zastade u dugoj koloni vozila nagomilanih pred semaforom. Rasejano se osvrćući oko sebe, Mofat opazi jedno napeto lice koje je odudaralo od ravnodu­ šnosti na licima ostalih prola­ znika. Visok, mršav čovek sa šeši­ rom navučenim nisko nad čelo nešto je tražio pogledom u ko Ioni automobila. Mofat iznenada oseti hlad­ noću koja upozorava na opas­ nost. Pogled čoveka zaustavi se na njegovom taksiju. Hitrim korakom, bezobzirno se probijajući kroz gomilu, v i­ soki pođe prema taksiju zausta vljenom uz samu ivicu troto­ ara. Njegova desna ruka, skri vena u džepu dugog svetlog mantila zauzimala je neobičan položaj. Osetivši kako mu po leđima izbija hladan znoj, Mofat se munjevito osvrte oko sebe. Na suprotnoj strani jedna kola sta jala su tako blizu taksiju da nije mogao otvoriti čak ni vra ta kako bi umakao. Tamo, da­ kle, odstupnice nije b ilo... Zgrčivši svoje duge noge po red sedišta, Mofat hitrim i ne upadljivim pokretom ruke os­ lobodi bravu vrata na desnoj strani. Visokom je preostajalo svega još nekoliko koraka do taksija. — Šta to ...? — zausti tak­ sista, okrećući se pošto je kra jičkom oka opazio pokret. Na korak od taksija, visoki se saže i njegov pogled se sre­ te sa Mofatovim.
22 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 Sa ledenim osmehom na us­ nama, čovek u mantilu lagano izvuče ruku iz džepa, pokazu­ jući Mofatu automatski pištolj velikog kalibra, jedan od onih koji upotrebljavaju plaćene u- bice. Svud unaokolo, motori ja­ če zabrujaše. Svetio na semafo ru ispred njih promenilo se u žuto. Naglo ispravljajući obe no­ ge, Mofat svom snagom pogo­ di vrata koja se otvoriše brzi nom strelice odapete sa luka. Ivica snažno lupi ubicu po ispruženoj ruci, izbijajući oru­ žje iz nje. Shvativši šta se do­ gađa taksista zaurla od stra­ ha. — Vozi! — dreknu Mofat na ginjući se da bolje vidi čoveka u mantilu. — Vozi, proklet bio! Stigavši do kraja svoje puta nje, vrata pođoše natrag u ča su kad taksi poskoči, povećava jući brzinu. Cereći se, Mofat dobaci gadnu psovku u Lice čo veka koji je urlao od bola, ste žući povređenu ruku. Čitave dve milje dalje na bulevaru, taksista se usudi da se okrene, smanjujući brzinu. — Mister — reče on drhta­ vim glasom. — Onaj čovek ta mo, on je ... — Hteo je da me sredi, or­ tak. Ali će najbolje biti da za­ boraviš ovo što si video. Prošli smo dobro, obojica. — Ali vi naročito — usilje­ no se osmehnu taksista, brišu­ ći znoj sa čela. — U redu... nije ni u mom interesu da su više pričam, a? Ovaj prokleti grad postaje sve gadniji... Dodajući na cenu vožnje po zamašnu napojnicu, Mofat is­ koči iz taksija pred ulazom u hotel »Kventin«, oprezno se osvrćući oko sebe. Hotelski hol bio je ispunjen užurbanim go stima, pa je nekoliko trenuta­ ka morao sačekati kraj pulta recepcije da bi mu se jedan od uniformisanih ljudi iza pulta obratio. — Izvolite? — Želeo bih da proverim da li je mis Sumiko u svojoj so­ bi — reče Mofat smešeći se. — Sumiko — ponovi čovek. — Samo trenutak... to je pre­ zime gospođice, zar ne? Njegovi prsti zaigraše po ter minalu kompjutera ugrađenog u pult, prisilivši Mofata da se nasmeši na pomisao kako je u stara dobra vremena, bez ele­ ktronike, bilo mnogo jednosta­ vnije naći nekog gosta čak i u ovako velikom hotelu kao što je »Kventin«. Čak i mnogo brže, jer po­ što je recepcioner uverio sebe da je takva osoba zaista gost hotela, tek tada je bacio uobiča
BOR ILAČ KE VEŠTINE 48 23 jeni pogled na tablu sa klju­ čevima. — Da, gospođica je ovde — reče zadovoljno. — Apartman 362. Želite da je pozovem? — Nije potrebno progovori prijatan ženski glas iza Mofa- ta. — Pošto sam ja jedini sta­ nar apartmana 362, pretposta­ vljam da doktor Mofat traži upravo m ene... * * * Doktor Kristifer Mofat okre­ te se naglo, već upozoren pri­ jatnim glasom žene da može očekivati osobu koja ne izgle­ da kao sredovečna neuredna profesorka čiji se pojm ovi o modi završavaju negde pede­ setih godina. Ono što je ugle­ dao predstavljalo je suštu su­ protnost jednoj takvoj pojavi. Devojka pred njim bila je upadljivo niskog rasta, ali to je samo još više isticalo drža­ nje vitkog i savršeno građenog tela, obučenog u uske pantalo- ne i majicu koja je iskreno po kazivala kako njena vlasnica ispod nje ne nosi baš ništa dru go osim lepo izvajanih dojki. Ipak, čitavom pojavom đomini ralo je lice uokvireno prame­ novima potpuno crne kose. Sa lica te egzotične lepotice, sa tek blago naznačenim tragovi­ ma japanske krvi, Mofata su posmatrala dva ogromna crna oka. Po prvi put posle mnogo go dina Mofat ne uspe odmah da nađe pravu reč pred jednom ženom. To izazva ošmeh koji na trenutak obasja lice devoj- ke. — Verujem da ćete se setiti zbog čega ste želeli da me vi­ dite, doktore Mofat, pre nego što stignemo u moj apartman. Izvolite! Mofat se glasno nasmeja svo joj zbunjenosti. — Draga moja gospođice — reče — oprostite, ali sam oče­ kivao da će dobar poznavalac japanske istorije izgledati mno go drukčije. A onda... iznena­ dilo me je što znate moje ime. Nisam mislio d a ... — Zaista? Koliko znam vaša knjiga »Demoni su u nama« prodaje se veoma dobro i tre­ balo bi da očekujete da vaš lik bude poznat i širem krugu lju­ di, doktore Mofat. A onda, o- na egzibicija sinoć na televi­ ziji. .. Osmehujući se zadovoljno, Mofat propusti devojku ispred sebe u upola ispunjen lift, ne­ upadljivo udišući prijatan m i­ ris njene kose.
24 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 »Ako ništa drugo«, mislio je, »u ovoj prokletoj zbrci sa demonima svaki čas natrčavam na neko zgodno žensko biće... Hmm, bilo bi interesantno pro veriti da li su Japanke odista tako dobre u krevetu kao što se priča.'..« — Gledali ste sinoć program Marte Valin? — upita on ka­ da su ponovo ostali sami u ho­ dniku trećeg sprata. — Mora da sam izgledao vrlo glupo dok sam trčao za onim čudoviš­ tem. .. — Prilično — složi se ona uz smeh koji je podsećao na srebrne zvončiće na vetru. — Naročito u trenutku kada je demon prošao kroz naizgled čvrsti zid. Čovek koji vas je pratio kamerom osetio je da u tom trenutku treba da približi vaše lice. — Proklet bio! — progunđa Mofat zastajući pred vratima apartmana označenog brojem 362. — Ali, šta se tu može, dri pac mi je um akao... — Dripac? — devojka izne­ nada ozbiljnog lica podiže obr ve. — Vi, dakle, ne verujete da je to bio pravi demon? — A vi? — uzvrati Mofat pitanjem, ulazeći za devojkom na vrata apartmana. — Ne li­ čite mi na devojku koja b i ... Zastao je u pola reči. Iza u- skog predsoblja nalazila se dne vna soba apartmana sa udob­ nom kožnom garniturom, a u jednoj od fotelja te garniture sedeo je džin plave kose i gru bog lica. Mofat se osmehnu. Momak je delovao zbilja opasno i to ga je, posle onoga što se zbilo na bulevaru Los Feliz i reči devojke da je jedini stanar a- partmana na trenutak navelo da pomisli na opasnost. Džin podiže pogled sa ono­ ga što je na tepihu radio svo jim snažnim rukama. Nevinija zabava nije se ni mogla zami­ sliti: pokušavao je da od pra­ znih konzervi za pivo načini piramidu koja bi ga, kada bude gotova — i ako bude gotova — mogla potpuno zakloniti. — Halo! — reče on veselim glasom videvši pridošlice. Nje­ govo grubo lice ozari osmeh neobjašnjive privlačnosti i ša­ rma. — Doktor Mofat, pretpo­ stavljam? »Porkletstvo, ništa od moje zamsili da sa malom Sumiko pokušam da razmenim misli u krevetu«, pomisli Mofat uzvra ćajući na taj ljubazni pozdrav. — Ovo je Tabasko Pit — re če Sumiko Mofatu, pokazujući glavom na plavokosog džina koji se i dalje oduševljeno ke- zio kao da je Mofat ono što či tavog dana očekuje. — Moj prijatelj i momak koji bi sa
BOR ILAČ KE VEŠTINE 48 25 zadovoljstvom ščepao jednog od vaših demona za gušu, samo ako mu se ukaže takva prili­ ka. Momak se sa uzdahom spu­ sti u ponuđenu fotelju. — Ja to ne bih činio — re­ če. — Njihove kandže... su otrovne! — Znam — reče Tabasko Pit veselo dohvatajući novu ko nzervu iz kutije zgodno smeš- tene na podu kraj njegove de sne ruke. — Ali to ne menja stvar, verujte, doktore? Pivo? — Australijsko, ako se ne varam? — Nijedno drugo ne vredi ni koliko lim za ovu konzervu! — glasno objavi plavokosi, pru žajući mu pivo. Mofat zastade sa ispruženom rukom. — Samo trenutak... Kako ste znali da dem oni... da su im kandže otrovne, Pite? — Nešto sam načuo o tome —- nehajno odvrati plavokosi ispijajući sadržaj sledeće konze rve. — Prljav trik, zar ne? — Veoma — odvrati Mofat. ali njegov briljantni mozak ra dio je punom brzinom. Činje­ nice su bile tvrdoglave: ako ovo dvoje znaju za otrov na kandža ^a, uz dodatnu činjenicu da je devojka stručnjak za japan­ sku istoriju — i sređnjoveko- vno oružje — to bi moglo da znači da... Da ovo dvoje imaju veze sa zagonetnim čovekom u crrtom kostimu čije je glavno oružje katana, strašni samurajski m ač... da imaju veze sa nin- đom! Sumiko je bez ustručavanja proučavala njegovo lice pogle­ dom koji kao da je prodirao kroz kožu. — Imate lice kojem se mo­ že verovati, doktore Mofat — reče ona mirno. — Uz ono što sam do sada čula o vama, to mi je dovoljno da zaključim kako ste upravo vi čovek koji mi je potreban. — Ja? Gospođice, imam uti­ sak da sam ovamo došao zato što ste vi potrebni meni! — U redu — nasmeja se ona — recimo da smo potrebni jedno drugom. — Trenutno, vi ste autoritet broj jedan u zem­ lji za sve što se tiče demonolo gije. Mene, Pita i neke naše prijatelje zanima ovo što se poslednjih dana događa u gra­ du. Vi, sa svojim znanjem, mo gli biste nam pomoći. — Vrlo rado. Uz uslov da najpre doznam ko su ti vaši prijatelji. — Ah! — zadovoljno reče Pit odlažući praznu konzervu na vrh svoje piramide. — Re­ kao sam ti da tako neće, ići
26 BO R IL A Č K E VEŠTINE 48 Sumiko. Momak je vrlo inte­ ligentan. — Zvaničnog statusa nema­ mo, ako je to ono što vas zani­ ma — sleže devojka ramenima. — I naš metod, strogo rečeno, nije uvek potpuno zakonit. Re cimo, mi smo grupa privatnih istražitelja čija je prednost u tome što ne mora slediti meto­ de policije. — Shvatam. Ali zbog čega upravo demoni iz Los Anđele- sa? Neko vas plaća da otkrije­ te istinu? — Naš cilj je istina, bez obzi ra hoćemo li na neki način na­ platiti naše usluge ili ne. Ako mislite da vreme uloženo u po sao koji ću vam predložiti ima svoju cenu, ne ustručavajte se da je zatražite, doktore Mofat. Mofat odmahnu glavom, ce­ reći se. — Nisam to pitao zbog toga, draga moja, već da bih doznao nešto više o motivima vaše grupe. Bojim se da ste još u- vek previše tajanstveni: kakav mi posao nudite? — Želim da zajedno sa mnom pregledate materijal koji posto ji o demonima Los Anđelesa i pokušate da utvrdite ima li za jedničkih činjenica sa onim što je kroz predanja raznih naroda sveta poznato o demoni ma uopšte. To je sve. Potrudi- ćemo se da vas ni na koji na­ čin ne izlažemo novim opasno­ stima. — Utešna pomisao — promr mlja Mofat ispijajući svoje pi­ vo. — Posle onoga što mi se dogodilo na putu do ovog me sta, imam utisak da .. .šta je to? Melodičan signal dopre kroz otvorena vrata iz susedne pros torije apartmana. Još pre nego što se on završio, Sumiko se podigla i pohitala u tom pra­ vcu. — Ta spravica je baš pame­ tna — reče s poštovanjem Ta- basko Pit oprezno se dižući iz fotelje da ne poremeti ravnote žu piramide. — Prokletstvo, vreme je da se razm rdam ... ovo sedenje mi već ide na ži­ vce! — Kakva spravica? — na- mršti Mofat obrve i sam usta- jući. — Vas dvoje kao da na- merno stavljate na iskušenjp moju strpljivost. — Sumiko je povezala tele­ vizor sa svojim kompjuterom — objasni Pit u hodu — tako da reaguje na izvestan broj ključnih reči. >Demoni«, »na­ pad«, »strah« i slično. Kad god se neka od tih reči pojavi u programu, kompjuter uključuje video-rekorder i poziva nas o- nim signalom. Lukavo, a? — Svakako. I štedi đavolski mnogo sedenja pred ekranom
B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 27 — osmehnu se Mofat zastajući na otvorenim vratima susedne prostorije. Devojka je stajala pred tele­ vizorom povezanim gomilom kablova sa uređajima složenim po podu. Slika na ekranu je podrhtavala. Videlo se da čak ni ruke kamermana nisu mogle da ostanu mirne pred prizo­ rom koji je pratio oko kame­ re. Dva policajca dizala su na nosila ukrućeno telo čoveka u uniformi nalik njihovoj, ali su grudi i trbuh leša bili otvore­ ni dugim paraj ućim udarcem koji mu je potpuno otkrio u- nutrašnje organe. Kamera na trenutak zastade na licu uko­ čenom u masku užasnog stra­ ha. » . . . i leš drugog čuvara«, go vorio je uzbuđenim glasom ko mentator. »Na njemu, međutim, nema nikakvih povreda i poli cijski lekar pretpostavlja da je došlo do srčanog udara, izazva nog najverovatnije šokom. Di­ rektor banke, gospodin Henri Ratel, nije nam mogao reći ko lika je opljačkana suma prs nego što pregleda otvoreni sef, a poručnik Čembers, zadužen za ovaj, slučaj ne želi...« — Oho! — reče tiho Taba- sko Pit vrteći glavom — mora da je inflacija konačno stigla do pakla. Demoni su počeli da se bave pljačkom banaka, boga mu! — Demoni? — začudi se Mo fat. — A li... — To tvrdi policija — doba­ ci Sumiko ne skidajući pogled sa ekrana koji je sada pokazi­ vao masu sveta okupljenu isp­ red opljačkane banke. — Treći čuvar je izbegao smrt, ali je i on još u šoku od pretrpljenog straha. Maločas su to pomenu- li na televiziji, pre nego što ste vi stagli... Pogledi dvojice muškaraca se sretoše i Tabasko namignu Mofatu. — Sad znamo kome je bilo potrebno da lansira priču o de monima — reče plavokosi džin. — A nama daje jedan đrago- cen podatak: krajnji motiv te proklete zamisli! — Ne verujem — odmahnu Mofat glavom. — Prokletstvo, čoveče, postoje provereni, kla­ sični načini da se opljačka je­ dna banka. Zbog čega bi ono­ me ko je to zamislio bili po­ trebni demoni? — Čista psihologija — sleže Pit ramenima, ne skidajući po gled sa ekrana. — Čuvari ba­ naka su naoružani i obučeni da očekuju klasične pljačkaše. U novoj situaciji, pred prizorom koji izaziva strah, oni svakako nisu stigli da reaguju na pravi način. Čujete: pljačka je otkri
28 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 vena tek jutros, kada su služ­ benici banke došli na posao! — A li... —Pit je u pravu, doktore Mofat — reče Sumiko okreću­ ći im se. — Sve ovo što se do sada zbivalo u gradu bio je sa mo uvod, stvaranje atmosfere straha i nesigurnosti u kojoj oni koji se bave prljavim po­ slovima mogu da profitiraju. Mislim da sve ovo neće još du­ go trajati i da će se banda po­ vući posle dve ili tri slične ope racije koje će dm doneti bogat plen. Mofat klimnu glavom. Da, njih dvoje su u pravu, nara­ vno. Demoni ne postoje, do đa­ vola. A čak i da postoje, plja­ čkanje banaka je poslednje če mu bi se posvetili, ma šta Pit mislio o paklu i o inflaciji. To je značilo... — Da! — reče naglas. — To se slaže i sa napadom na me­ ne. Tip sa pištoljem nije bio demon, već običan profesional­ ni ubica. — Napad? — začuđeno upi­ ta Sumiko. — Kada se to do­ godilo? — Kada sam dolazio ovamo. Pratili su me i videli kada sam ušao u taksi. Momak je čekao na bulevaru Los Feliz, znaju­ ći da se semafor zaustaviti ko la. Prišao je i upravo se spre­ mao da ispali šaržer u mene kada sam mu pokazao neke trikove ,iz Novog Meksika. Pit i Sumiko se zgledaše. — To je novi element — reče tiho devojka. U pravu ste, doktore, imamo posla sa ban­ dom koja je opasna i veoma, veoma dobro organizovana, što pokazuje i sinoćna scena u te­ levizijskom studiju. Svaki de­ talj bio je brižljivo isplaniran, što je i omogućilo »demonu« da umakne. Mofat duboko uzdahnu. — Profesor Šafrot — reče. Njegov mozak iznenada je do šao do jedinog mogućeg zak­ ljučka. — Šta? — Šafrot me je prošle noći upozorio da moram odmah na pustiti grad, pod pretnjom sm rti. Predstavio je to kao upo­ zorenje koje je došlo sa onog sveta, preko jednog od m edi­ ja, ali je to gomila gluposti. Šafrot mora imati neke veze sa njima, proklet bio. I sinoć, u studiju, bio je jedini koji je mirno ostao na svom mestu! Klimnuvši glavom, devojka hitrim korakom priđe telefonu i podiže slušalicu. Govorila je tako tiho da Mofat nije mo­ gao čuti koji je broj zatražila od hotelske centrale. — Idemo, ortak — reče Pit pokazujući mu glavom prema salonu. — Pivo će se ugrejati.
B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 29 Mofat još jednom zastade na vratima, tobože gledajući u ek ran televizora. Sumiko je sa­ da govorila nešto glasnije, ali na jeziku koji nije razumeo. Na japanskom ... Razgovor nije trajao dugo. Tek što su se on i Pit vratili u fotelje sa konzervama sve- žeg piva u rukama, ona se po novo pojavi na vratima suse- dne prostorije. — Žao mi je — reče — vi­ dim da ste se udobno smestili. Pit i ja moramo da krenemo, doktore M ofat... — U posetu Šafrotu? — us- kliknu Pit skačući na noge. — Ah, najzad malo akcije za me ne! Mofat je netremice gledao devojku, ne skrivajući svoje divljenje. — Gospođice Sumiko — re­ če m im o — mislim da bih i ja imao da progovorim dve ili tri reči sa mojim cenjenim ko legom, profesorom Šafrotom ... * * * Jesen u Kaliforniji još jed­ nom je pokazala svoju ćud. Za ^nanje od sat vožnje, koliko im Je bilo potrebno da stignu do Long Biča, nebo se toliko na­ b a c ilo da je Tabasko Pit bio prinuđen da upali farove ve­ likog starog »ševroleta« koji je, međutim, ponegde dostizao iznenađujuće veliku brzinu. Sa okeana je iznenada sti­ gao olujni front donoseći gus­ te mlazeve kiše iz niskih ob­ laka koje je vetar nosio pred sobom. Dva ili tri puta duge kolone vozila na auto-putu os- vetli blesak munje, a nepres­ tano se čula tutnjava nalik pro lasku duge kompozicije teret­ nog voza. Mofat se strese u svom se- dištu pored vozača. — Ipak mislim da je glupo­ st što smo krenuli goloruki — progunđa. — Izgledi da Šafrot radi sa demonima su veliki. Šta ako nas ta čudovišta na­ padnu dok ga budemo tražili? — Nismo mi te sreće — ute ši ga Pit napinjući mišiće pod tankom majicom. — Meni se takve stvari obično događaju, znaš: kad krenem nekud že­ ljan jednog poštenog obraču­ na pesnicama, tipovi koje tra­ žim jednostavno ispare. — Bojim se da ovi nisu u toj klasi — reče Mofat. — Po jedan pištolj ne bi nam sme­ tao, zar ne, Sumiko? — Smetao bi — odvrati de- vojka tihim glasom. Nešto vi­ še od jednog sata, koliko su proveli zajedno u apartmanu tragajući za tačnom adresom
30 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 vile profesora Šafrota, njih tro je su se zbližili i sada već bi­ li na ti. Činilo se, međutim, da Mofat još uvek nije zado­ voljan time što se devojka ip­ ak drži na odstojanju. — Oru­ žje uvek izaziva napad, jer o- naj drugi želi da te preduhi­ tri, da te spreči da ga upotre- biš. Veruj mi, nenaoružani ima mo mnogo veće izglede da ne­ što doznamo, jer se eventualni protnvnici neće žuriti da na­ padnu. — A i ako napadnu — za* cereka se Pit — doživeće ne­ koliko neprijatnih iznenađenja. Ova devojka neće to iz skro­ mnosti da kaže, ali je pravi majstor borilačkih veština. Ne koliko puta, dok smo vežbali, tako je lako izašla na kraj sa mnom da sam od tada počeo da je izbegavam, veruj mi. Kris. A onda, ni ti nisi baš bezazlen borac, a? — Valjda nisam — uzdah­ nu Mofat — Bio si u Vijetna­ mu, do đavola. Oni žuti m o­ mci preko imali su siguran si­ stem da sve bezazlene mom­ ke veoma brzo eliminišu iz na ših redova.... Koliko još ima do te proklete kuće? — Dve-tri milje, ne više. Na samoj je obali, kažu. — I šta ćemo učiniti? Ući i optužiti Šafrota da je vrho­ vni šef demona, je li? — Zavisi kako će nas doče­ kati. Ako budu fini, i mi će­ mo se ponašati pristojno i uč­ tivo zamoliti Šafrota da nam kaže zbog čega je toliko sigu­ ran da su demoni ponovo me­ đu nama. Ova devojčica iza nas ima pravi mali detektor laži među ušima, Kris. Odmah ćemo znati da li nas debeljko laže ili ne. Podskočivši, »ševrolet« izne­ nada siđe na jedva vidljivi bo čni put koji je vijugao kroz retku šumu šibanu talasima kiše. Ovde je bilo još mračni­ je nego na putu obasjanom bar farovima drugih vozila i Moaft se još jednom strese. Pogledi Pita i Sumiko sre- toše se u ogledalu iznad gla­ ve vozača, ali to ipak ne pro- rnače Mofatu. »U redu, u redu«, reče on u sebi, stežući zube. »Mislite da sam kukavica, je li? Pa do­ bro. .. videćem o...« M ilju kasnije Tabasko Pit iznenada zaustavi kola i naže se napred da bolje vidi kroz staklo niz koje se slivala vo­ da. — Gospode bože! — reče ti­ ho. — Pogledaj ti to ... Obavijen maglom, obasjan povremenim blescima munja, pred njima je na vrhu stene koja se uzdizala nad okeanom stajao pravi zamak duhova,
B O R IL AČ KE VEŠTINE 48 31 građevina kakavu je mogla srni sliti samo mašta arhitekte za neki horor film. Sliku je još strašnijom činila zvučna kuli­ sa: zavijanje vetra i besno uda ranje talasa o podnožje stene. — Ipak si bio u pravu, Kris — reče Pit cereći se kada je ponovo pokrenuo kola. — Ose- ćao bih se mnogo prijatnije da se ovim putem vozim u jed­ nom lepom, čvrstom tenku na oružanom sa topom i dva-tri mitraljeza. Prokletstvo, kako nekome može uopšte pasti na pamet da živi na ovakvom me stu? Pola milje dalje, put im je preprečila visoka kapija od če ličnih šipki iskovanih na sta­ rinski način. Levo i desno od nje pružao se zid visok goto­ vo deset stopa. Kapija je, međutim, bila po­ luotvorena. U kućici čuvara kraj nje nikog nije bilo. Ježeći se, Kris Mofat iskoči na kišu da odgurne kapiju u stranu. Tih nekoliko sekundi bili su dovoljni da njegov ele­ gantni sako, obučen sinoć za razgovor u televizijskom studi ju, bude potpuno promočen. Kroz park, kome očigledno nije bilo posvećivano dovoljno pažnje, put je sada vijugao la­ gano se uspinjući prema steni. Obasjana munjama, mračna fa sada zamka delovala je zastra šujuće, sve više se nadnoseći na njih. — Gle, gle! — reče Pit na­ glo zaustavljajući kola kada su izbili iz poslednje krivine. — Šta sada? Nastavljamo heliko pterom? Ili... Put se završavao visokom glatkom stenom koja je činila osnovu zamka. U steni nije bi lo nikakvih stepenica, nikakvog načina da se dospe do unutra­ šnjosti građevine. — Tu mora da su neka vra­ ta, Pite — reče Sumiko tiho sa svog mesta. — Produži još malo napred. — Misliš? H m m ... baš da vidim o... Prisustvo kola u blizini ste­ ne verovatno je aktiviralo ne­ ki automatski uređaj, ili je ne­ ko iz zamka pratio njihovo pri bližavanje. Tek, u naizgled čvr stoj steni pojavi se svetao pra vougaoni otvor koji se sve vi­ še širio kako su velika vrata klizila u stranu, otvarajući pro laz u dobro osvetljenu podze­ mnu garažu. Pit glasno opsova, napeto po smatrajući oko sebe. Mofat sku pi noge, spreman da iskoči iz kola ako u tom podzemnom prostoru iznenada zapreti ne­ ka opasnost. Garaža je bila potpuno pra­ zna, ako se ne računaju duge neonske cevi pod neravnom ka
32 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 menom tavanicom i vrata lif­ ta u jednom uglu. ZaSkripavši gumama na betonskom podu, »ševrolet« se zaustavi. — Da izađemo, a? — upita Tabasko Pit. Verovatno nije ni bio svestan da govori jedva čujnim šapatom. Mofat dotače bravu na svo­ joj strani, osvrćući se. Iza njih, teška vrata ponovo su klizila unazad, postepeno zatvarajući prolaz. — Boga mu! — dreknu Ta­ basko Pit. — Boga mu! Svetio nad njihovim glava­ ma iznenada se ugasi, ostavlja jući ih u mrklom mraku. Ok­ renut prema vratima, Mofat vide kada su ona, gotovo u istom trenutku, zaklonila i ono malo svetlostd koja je dopira­ la spolja. Da li mu se samo učinilo? Ili. . .? Nije mogao biti siguran, jer ljudsko oko teško se prilago- đava naglim promenama inte­ nziteta osvetljenja. Ipak, uči­ nilo mu se da se jedna senka hitro uvukla kroz vrata delić sekunde pre nego što su se ona čvrsto zatvorila. — Ne pali farove, Pite — reče Sumiko. — Tako ćemo samo predstavljati bolju metu. Izađimo napolje... tih o... Nastojeći da bude što tiši, Mofat dotače nogama betonski pod. Pit i Sumiko izašli su na suprotnu stranu. Zatvarajući oči, da bi se bo lje navikao na tamu, Mofat kroči korak u stranu. Neko ga zaustavi rukom koja mu je iz nenada pala na rame i on sa­ mo s mnogo napora uspe da zadrži krik straha. Ispruženi Mofatovi prsti na momenat dotakoše odeću nepo znatog. Vlažna svila... — Ninđa? — šapnu on u ta mu. — To si ti? — Da. Ostani tu gde si, Mo fa t... i ni šuma! Opuštajući se, Mofat oseti po kret vazduha u svojoj blizini, jedini znak da se ninđa po­ krenuo. »Taj čovek«, pomisli. »Nevi­ dljiv i nečujan, kao senka... da li je možda istina da oni poznaju tajne koje ih čine sto struko opasnijim od drugih Iju di?« Jedva čujan šapat odade mu da se ninđa nešto dogovara sa ono dvoje na drugoj strani kola i Mofat se osmehnu u ta­ mi. Ono što je naslućivao bilo je tačno: neobični par koji je upoznao u hotelu »Kventin« radio je za tajanstvenog čo- veka u crnoj svili. »Sada znam i zašto nisu že- leli da nose oružje«, pomisli. »Jedini cilj ovog izleta bio je da ninđi omogući da neopaže-
BORILAČKE VEŠT1NE 48 33 no uđe u zamak. Bez obzira na njihove zube i kandže, Ša- frotovim demonima se ne piše dobro...« — Mofat! — šapnu Sumiko pored njega. — Daj mi ru­ ku. .. idem o... — Kuda? — on ispruži ru­ ku, spajajući prste sa toplim prstima devojke i privlačeći je sebi. U tami njihova tela se na trenutak dodirnuše i Mofat proguta pljuvačku, nastojeći da u prstima slobodne ruke što duže sačuva osećaj čvrste doj­ ke koju je jedva datakao. — U lift. Nema drugog izla­ za odavde. Levo od njih Tabasko Pit je gotovo bešumno nosio svoju te lešinu pravo prema liftu. Njih dvoje bili su na nekoliko ko­ raka od zida kada je on počeo da pipa po njemu, tražeći du­ gme kojim će dozvati kabinu. Negde nad njima tiho zazu- ja elektromotor. — Zatvori oči! — šapnu Su- miko. — Možda će u liftu biti svetia ... Mofat još jednom proguta pljuvačku. Do đavola sa Šafro tom i demonima! To krhko te lo pored njega dovodilo ga je do ludila i on se, kao i obič­ no, u deliću sekunde odluči na ■akciju. Obavijajući uska ramena de vojke, on je naglo privuče se­ bi, obarajući glavu da bi joj dotakao usne. Druga ruka ne­ strpljivo zaroni između dug­ madi njenog kišnog mantila i obuhvati dojku preko tanke tkanine bluze. Potpuno nepomična, kao sta tua, Sumiko se prepustila gru bom milovanju sa onom indi- ferentnošću koja mora razoru­ žati i najuzbuđenijeg muškar­ ca. U tami Mofatovo lice izne­ nada obli rumenilo i on se tr­ že, povlačeći ruke kao da se opekao. — J a... — reče promuklo. - J a ... Jedna mala ruka pade mu preko usta i on zaćuta. Zuja­ nje elektromotora se utiša i ka bina lifta se zaustavi iza još uvek zatvorenih vrata. — Nemoj to više činiti, Kr- is — šapnu devojka tiho. — I sklopi o č i... Vrata lifta se otvoriše, pro­ puštajući prigušenu svetlost u garažu. Čak i ta, jedna jedina mala sijalica pod tavanicom kabine zadavala je bol Mofa- tovim očima naviknutim na ta mu. — Idemo! — reče ninđa mi­ rnim glasom ulazeći prvi u us ki prostor, Pit za njim. U kabini je bilo tako malo mesta da se Mofat ponovo na­ šao uz telo devojke. Taj do­
34 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 dir nije se mogao izbeći i on još jednom proguta pljuvačku osećajući kako u njemu bukti oganj koji neće biti tako lako ugasiti. Vrata lifta se zatvoriše za njima i elektromotor ponovo zazuja. Kabina, međutim, ne krete naviše već — naniže! Tabasko Pit prvi je preki­ nuo tišinu. — Znao sam — reče — da ću jednog dana stići u pakao, boga m u ... ali nisam očekivao da će to biti ovako brzo! * * Put lifta nije bio dug. Sve­ ga nekoliko sekundi kasnije on se uz blag potres zaustavi i vrata se još jednom otvoriše. Podzemna prostorija u koju ih je lift doveo morala je biti prostrana, ali se njene stvar­ ne dimenzije nisu mogle pro- ceniti zbog polumraka koji je u njoj vladao. Crvena svetlo- st, nalik svetlosti vatre koja samo tinja, dopirala je iz iz­ vora vešto skrivenih u zidovi­ ma, otkrivajući najviše detalja na glatkom mermernom podu išaranom nerazumljivim kaba- lističkim znacima. Svud unaokolo, duž zidova, stajali su nepomični, ćutljivi demoni, potpuno isti kao onaj koga je Mofat upoznao pretho dne večeri. Progutavši pljuva­ čku, on pokuša da ih izbroji pogledom. Dvadeset... možda i trideset... u svakom slučaju prokleto mnogo. Na suprotnom kraju inače prazne prostorije stajao je pre sto osvetljen crvenom svetilj- kom postavljenom na tavanicu iznad njega. Bio je prazan, ali je jedna zdepasta prilika sta­ jala nekoliko koraka iznad nje ga- Crvenkasta svetlost koja ss odbija od stakla naočara... pro fesor Šafrot, naravno! — Idemo! — reče ninđa iza Mofata odlučnim glasom. — Hajde, Mofat! Nastojeći da se ceri što d r­ skije, Mofat izađe iz lifta, po- merajući se u stranu kako bi dao svojim prijateljima mesta da stanu pored njega. Kao i uvek do sada kada bi se na­ šao u opasnosti, osećao je ka­ ko mu snažno uzbuđenje ubr­ zava puls i ispunjava krv ad­ renalinom, pripremajući telo na iskušenja koja nailaze. Šafrot prvi naruši tišinu, do tada uznemirenu samo potmu­ lom tutnjavom koja je poka­ zivala da talasi okeana još uv-
BOR IL AČ K E VEŠTINE 48 35 ek besne nad njihovim glava­ ma. — Mofat, prokleta budalo! — reče on gnevno svojim ne­ ugodnim glasom. — Tebe za­ ista ne vredi opomenuti! Zaš­ to nisi olišao iz grada kada sam te upozorio? Ti uopšte ni­ si svestan kakva te užasna su­ dbina očekuje! I tebe i ljude koje si doveo ovamo! — Dosta! Glas ninđe nije bio snažan, ali je to bilo dovoljno da se Šafrot trgne i ustukne korak unazad. Duž reda demona po­ red zidova prođe pokret. Neki od njih takođe su ustuknuli, neki podigli ruke na kojima su se presijavale kandže, spre­ mni za napad. — K o ... ko si ti? — upita Šafrot malo sigurnije. — Ka­ kav je to glupi kostim? Ne že liš da ti vidim lice, zar ne? _ — Ja sam ninđa, profesore Šafrot. Nadam se da znaš šta ta reč znači. — Ninđa? Gluposti! U glasu koji je dopirao is­ pod crne kapuljače zatreperi osmeh. — To se lako da proveriti. Šafrot. Pošalji četiri — ili još bolje šest — tvojih demona na mene. Videćeš šta će se do­ goditi. —■ Ti si lud! — uzbuđeno Uzviknu Šafrot, dižući ruke. — Čak i kada bih im mogao za- povedati, ne bih to učinio. Če ka te sigurna smrt! Oni ne mo gu umreti od ljudske ruke, lu­ đače ! — Zaista? Kladim se da se varaš, Šafrot. Kod mene, me­ đutim, tvoj blef ne može upa­ liti. Te maske deluju strašno... ali ne i za nas četvoro koje ovde vidiš. — Ludi ste, ludi! — vrteo je glavom Šafrot, a stakla nje govih naočara su bleskala kao dva otvora na užarenoj peći. — Imaš sreće što njihov i moj gospodar još nije stigao, ina­ če. .. — Kako se on zove, Šafrot? — kreštavo se nasmeja Tabas- ko Pit stupajući korak napred. — Lucifer? Belzezub? Ili ima neko treće lepo ime? Da nije to ime ipak — Šafrot, a? — Kad dam znak, natrag u lift! — zapovedi ninđa oštrim šapatom, nečujnim za Šafrota i njegove užasne pomagače. — Suviše si izašao napred, Pite, zasmetaćeš mi da gađam! »Da gađa?«, pomisli Mofat, povlačeći se malo unazad. »Iz čega? Čime? Sem onog mača i noža za pojasom, ne prime- ćujem više nikakvo oružje. A li...« Podigavši obe ruke nad gla­ vu, Šafrot visokim falsetom žurno izgovori nekoliko reči
36 B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 na nerazumljivom jeziku. Ton njegovog glasa podsećao je na vradžbine, izazivajući istovre­ meno nagli pokret u redovima demona duž zidova. — Sad! — kratko reče ni- nđa tihim glasom. Oslonjen sa mo na vrhove prstiju leve no­ ge, njegovo telo opisa pun po lukrug. Sve do tada skriveni prstima ruku, iz njih uz zviž­ duk poleteše sitni čelični pre­ dmeti. »Šurikeni!«, prolete Mofatu kroz glavu dok se dugim sko­ kom vraćao u lift, vukući Su- miko za sobom. »Šestokrake zvezde ninđi, smrtonosne u nji hovim rukama!« Kao da ih je dočekao rafal mitraljeza, najbližih pet ili še st demona zastade u mestu, ču pajući kandžama mesta na gru dima gde su ih pogodili pro­ jektili sa ivicama oštrim po­ put oštrice brijača. Jedan jedini, onaj najbliži vratima, i dalje je slepo srljao napred, ne mareći za blistavi šiljak koji mu je virio iz je­ dnog oka. Njegov krik slio se sa neljudskim krikom ostalih demona koji su jurnuli napred. Gurajući Sumiko u dno ka­ bine, ovoga puta čak i ne pri- mećujući da su mu ruke po­ novo na njenim grudima, Mo- fat glasno kriknu upozorava­ jući Tabasko Pita na opasnost. Potpuno nepotrebno. Oslo­ njen čvrsto na obe noge, Pit zadade strahovit udarac des­ nicom u iscereno lice demona, unoseći u to čitavu težinu sv­ og tela. Noge čudovišta klec- nuše i ono se stropošta na pod. -ne stigavši čak ni da prinese ruke polomljenim kostima lica. Nešto blesnu pod niskim svo dom, kao munja. Duga oštri­ ca katana opisa polukrug nad glavom ninđe, a zatim se spu­ sti niže, u visinu grudi kom­ paktne gomile koja je već pru žala svoje kandže da ščepa vi­ tku priliku u crnom. Uskačući u kabinu, Tabasko Pit trijumfalno zaurla, nadja­ čavajući fijuk oštrice mača i neljudske krikove pogođenih. U deliću sekunde prostor oko ninđe se očisti, jer su oni ko­ je oštrica katana nije dohvati­ la, naglo zastali na bezbednom rastojanju. Ili na rastojanju koje su oni smatrali bezbednim ... Odvojivši se od poda, tek to liko da preskoči gomilu obe­ zglavljenih tela i tela prese- čenih ukoso poput lutaka od krpe iz kojih se na mermer poda cedila gusta tamna teč- nost, ninđa je kretao u napad. Oštrica mača još jednom za peva svoju pesmu smrti, ne mareći za Šafrotovo upozore-
B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 37 aje da demoni ne mogu umre- ti od ljudske ruke. »Uostalom, možda su obojica u pravu!«, prolete Mofatu kr­ oz glavu. »Možda pojava u cr­ nom kostimu — i nije čovek!« Kao lišće pred naletom ve- tra, preostali demoni se raz- bežaše pred ninđom, ostavlja­ jući još tri tela da se grče na glatkom podu, obilato ga zali- vajući skoro crnom krvlju. U dnu sale Šafrot je uzmicao ko rak po korak, kao da traži za­ klon iza ogromnog kamenog prestola. Njegov piskavi glas i dalje je zavijao, odbijajući se od zidova. Zbijajući se u gomilu, goto­ vo se dodirujući ramenima, de moni ponovo kretoše napred, pružajući pred sebe ruke sa dugim kandžama. Iz dvadese­ tak grla izvi se pravo zversko rezanje. U dva skoka ninđa se stvo­ ri pred vratima lifta. U prola­ zu, on na vrh mača nabode jednu užasno iskeženu glavu koju je udarac potpuno odvo­ jio od tela. Urlanje demona se pojača, ali su se vrata lifta već zatva­ rala za hitrom prilikom u cr­ nom kostimu. Kabina zadrhta i pojuri naviše. M ofat se sa gađenjem odma če od mrtve glave oko koje se širio isti onaj miris koji je je­ dnom već osetio. — Zgodan momak! — pri- meti Tabasko Pit poluglasno. — Mora da je učestvovao na izboru za mister univerzuma donjeg sveta prošle godine... Šta će ti to, ortak? Nemoj mi samo reći da ćeš početi da re­ daš lovačke trofeje po zidovi­ ma! — Videćeš — kratko odvra­ ti ninđa iskačući kroz ponovo otvorena vrata lifta. — Uđite u kola vas troje. Pite, ti vo­ ziš! Snažnim udarcem noge, ni­ nđa smrska vrata lifta, zadr­ žavajući tako kabinu na ni­ vou garaže bar nekoliko dra- gocenih minuta. Odjek udarca još je odzvanjao pod svodom kada se on, osvetljen farovi­ ma »ševroleta«, stvorio pred spoljnim vratima, noseći svoj krvavi teret u jednoj ruci. Dva ili tri hitra pokreta slo bodnom rukom, a onda oset- ljivi prsti ninđe napipaše tra­ ženo mesto na zidu. Potpuno bešumno, velika vrata garaže počeše da klize u svom ležiš­ tu, otvarajući prolaz. Motor »ševroleta« zaurla. Kao da čeka samo taj tre­ nutak, u sve širem otvoru vra ta naglo se pojavi prilika po­ gurenog čoveka sa skraćenom sačmarom u rukama. Mofat ot
38 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 vori usta da zaurla. Sa ovog rastojanja strelac ne može pro mašiti. Ninđa će iz neposred­ ne blizine biti zasut krupnim komadima olova koje će došlo vno raskinuti njegovo telo! U magnovenju, ruka sa od- sečenom glavom demona se po diže i spusti i okrugli, crni predmet užasnom snagom po­ godi pravo u lice čoveka sa puškom, odbacujući ga nekoli ko koraka unazad. Za volan­ om, Tabasko Pit se glasno na- smeja, naglo dajući gas, tako da gume kola zaškripaše po betonu. Nagnut nad svoju najnoviju žrtvu, ninđa je pažljivo posma trao dve zdrobljene lobanje, a onda se ukloni u stranu u tre nutku kada se prednji točkovi »ševroleta« zaustaviše samo ne koliko palaca od krvave mase. Delić sekunde kasnije zad­ nja vrata kola se zatvoriše za njim i kola jurnuše dalje. Mo- fat oseti trenutak kada točko­ vi pređoše preko ispruženog tela. — Maska? — upita Sumiko tiho okrećući se ninđi koji je zauzeo mesto pored nje. — Da — klimnu ovaj gla­ vom. — Veoma vešto urađena, ali ipak maska. Kako smo i pretpostavili, čitava ta priča o demonima je samo lukav tr­ ik. Ispod maske su ljudi kao svi ostali. Ili, bolje rečeno, kri minalci kao svi ostali! — Što ih ipak ne čini ma­ nje opasnim — reče Mofat ok rećući se unazad. — Taj otrov na kandžama, recim o... — Ne verujem da se tim sre dstvom koriste uvek — odgo­ vori čovek u crnoj kapuljači. Maločis, recimo, niko od njih nije imao zatrovane kandže. Predostrožnost, verovatno, ka­ da se nalaze u većoj gomili. Lako bi se moglo dogoditi da slučajno povrede jedan drugog, a to je gotovo sigurna smrt. Kao da želi da im pokaže kako su odista prebrodili sva­ ku opasnost, vetar iznenada rastera oblake sa dela neba na kojem se nalazilo sunce i nje­ govi zraci obasjaše okolinu, još uvek zasipanu sve slabi­ jom kišom. — U svakom slučaju, ovo je kraj — primeti Mofat, okre­ ćući se ponovo napred. Nije mogao više da gleda usku ša­ ku Sumiko kako počiva na dla nu skrivenom crnom svilom. — Policija će uništiti gnezdo »demona«, sada kada zna gde treba da ga traži, a moj cenje- ni kolega Šafrot će verovatno u gasnu komoru. — To bi bilo suviše lepo — primeti Tabasko Pit, malo us­ poravajući kola kako bi se pro vukao kroz još uvek otvorenu
B ORIL AČ K E VEŠTINE 48 39 kapiju na ogradi. — Bojim se da si ovoga puta preveliki op­ timist, Kris. — Ti misliš da on i... Tle pod njima iznenada kao da poskoči, ali Pit zadrža glo­ mazna kola na putu. Tutnja­ va eksplozije stigla je sa uda­ rnim talasom koji je povio dr­ veće oko njih, noseći pred so­ bom čitav vihor lišća otežalog od kiše. Grubo opsovavši, Mofat se okrete. Stub crnog dima uzdizao se na mestu gde je do maločas stajao zamak iz filmova stra­ ve i užasa. Kroz njega su se naslućivali sitniji i krupniji ko madi kamenja koje je eksplo­ zija odbacila uvis, da bi ih sa­ da sila teže nemilosrdno vra­ tila do mesta koje su nekada zauzimali... — Evo ti odgovora, Kris — tiho reče devojka. — Šafrot se pobrinuo da ukloni sve tra­ gove pre nego što potraži no­ vo skrovište za sebe i svoje de m one... Pit poveća brzinu, kao da želi da ih što pre ukloni sa me sta eksplozije. Mofat je shva­ tio razloge za to: za koji mi­ nut ovim istim uskim putem pojuriće vozila puna policaja­ ca i vatrogasaca, jezivo zavi­ jajući sirenama. Grupa od če­ tvoro ljudi koja hita sa mesta događaja, uvek će biti sum­ njiva. A naročito kada je jedan njen član od glave do pete ma skiran u crnu svilu i nosi o- ružje koje izgleda preteći sa čitave milje rastojanja. Jedna druga pomisao, među­ tim, mučila ga je mnogo više. Šafrot je umakao. brišući tra­ gove za sobom. Odavde do Me ksika nema ni dve stotine mi­ lja. A posle M eksika... — Možda grešimo — reče on, okrećući se prema zadnjem sedištu. — Trebalo bi d a ... — Trebalo bi d a ...? — po­ novi Sumiko, jer je Mofat os­ tao otvorenih usta, nemoćan da nastavi svoju rečenicu. — Prokletstvo! — proštenja ovaj konačno. — Gde je taj čovek, do đavola? Kud je ne­ stao. .. i kako? I devojka i Pit veselo se na- smejaše. Mofat shvati da je ne gde na onom vijugavom pu­ tu, dok su se kola zanosila sa jedne strane na drugu, ninđa iskoristi pogodnu priliku da be šumno sklizne kroz odškrinuta vrata i nestane u tami, čineći upravo ono što je Mofatu pa­ lo na pamet. Šafrotovi izgledi da bezbed- no umakne iz grada sada su svakako bili praktično ništav­ ni. Legenda je tvrdila da ni- ko nikada nije umakao ninđi,
40 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 kad ovaj jednom pođe u pote- ru, a posle onoga što je video, Mofat nimalo nije sumnjao u to ... — U redu, u redu — odvra ti kiselo na njihov smeh. — Vi ga poznajete malo bolje od mene, do đavola. Otišao je za Šafrotom, je li tako? — Naravno da je otišao za njim — reče Tabasko Pit m ir­ no. — Šta se drugo i moglo učiniti? — Ne znam — Mofat zami­ šljeno protrlja čelo šakom mo krom od znoja. — A li... — I ja to mislim — pre­ duhitri ga Tabasko Pit. — Bo jim se da će naš prijatelj m o­ rati najpre da pliva... — Mofat se strese. — Vetar još uvek duva — reče. — Talasi nisu ništa ma­ nji nego maločas, a o n ... — Ne brini za njega — re­ če devojka. — U stanju je da to učini. Mene više brine pi­ tanje koliko daleko će ga od­ vući potera za Šafrotom. Šta ako je ovaj odlučio da krene brodom pravo u Meksiko, ili negde još dalje? — Već će on naći načina da ih zaustavi — čvrsto ube- đen reče Tabasko Pit. — Kla­ dim se da upravo u ovom tre­ nutku već razmišlja kako to da izvede... Nekoliko milja dalje, u us­ kom zatonu koji su priroda a zatim eksploziv ukopali u ste ne obale, ninđa je još razmiš­ ljao šta da preduzme, posma- trajući veliku motornu jahtu koja se snažno njihala čak i u ovim relativno zaklonjenim vodama. Pripreme za pokret grupe od dvadesetak ljudi bile su pri kraju. Hitro i organizovano, prenosili su na palubu zago­ netne drevne sanduke, nalik onima u kojima se obično tra- nsportuje pešadijska municija, ne mareći za kišu koju im je vetar i dalje bacao u lica. Maske demona više im nisu bile potrebne, jer su bili uve- reni da su potpuno sami na o- vom divljem delu obale. Mo­ tor jahte je već brektao. Za koji trenutak ona će se odvo­ jiti od obale i isploviti na oke- an. Pogledom koji je prodirao kroz kišu i maglu, ninđa još jednom strpljivo pređe po li­ cima ljudi na palubi i duž o- bale. Nijedan od njih nije bio Ša- frot. Da nije možda sišao pod pa­ lubu pre nego što se ninđa vra tio do zatona? Ili je lukavo razdvojio svoje snage, nadajući se poteri, i sa da se izvlači nekim tajnim pro
B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 41 lazom kakvih je moglo biti na stotine na ovom delu obale? »Kad ne znaš šta treba či­ niti«, rekao mu je jednom, pr vih dana njegove obuke za ni nđu, sensei Tanaka, »onda ne­ moj hitati. Odmeri dobro sve činjenice koje poseduješ, a on da se opredeli za ono što ti bude rekao tvoj razum, ne pre puštajući se osećanjim a...« Svaki ninđa naučen je da činjenice odmerava hladnom preciznošću kompjutera, nala­ zeći optimalno rešenje brzinom neshvatljivom čak i za veoma inteligentne ljude. To je m o­ guće postići potpunom konce- tracijom čiji je cilj da iz du­ bine memorije izvuče sve re­ levantne podatke o određenoj situaciji. »Malo je novih situacija«, po novio je mnogo puta Tanaka. >Sve borbe, okršaji, bitke vo­ de se na mnogo puta provere- ni način. Neka te to ne čudi, sine moj. Ljudi uglavnom ra­ zmišljaju na sličan način, bez obzira na okolnosti koje utiču na n jih ...« Iskustvo ninđa preporučivalo je upravo ono za što se, izgle­ da, Šafrot opredelio. Vođa po- beđene i progonjene armije mora se odvojiti od svojih po- tčinjenih sa malom grupicom odabranih ljudi. Neprijatelj u poteri uvek ide za većim bro­ jem tragova; čak i ako njego­ va vojska bude dostignuta i uništena, vođa će imati vre­ mena da se izvuče iz zamke i pokuša ponovo, sa novom ar­ mijom. .. Samo što je sada bilo kasno tražiti Šafrotove tragove na drugoj strani. Kao i uvek, doneta odluka bila je izvršena u đeliću se­ kunde. Koristeći zaklon stena, ninđa se približi stazi ureza­ noj u kamen, pažljivo motre- ći lica ljudi na palubi jahte. Vetar i kiša će mu pomoći, naravno, ali je i dalje morao biti veoma, veoma oprezan... Hitar kao senka oblaka koja juri po tlu, ninđa se zakotrlja preko staze i skliznu niz ne­ ravnu padinu, zaronjavajući pod nemirnu vodu. Ovde, uz obalu, talasi su se sukobljava­ li, neprestano menjajući smer svog vrtložnog kretanja, ali je on naučio kako da koristi up­ ravo energiju talasa da bi se­ bi olakšao kretanje. Još uvek pokrivena crnom kapuljačom, njegova glava iz­ roni uz sam bok jahte koji je ravnomerno podrhtavao od ma ločas uključenih snažnih mo­ tora. Nad njim, poslednji ljudi hi tro su pretrčavali dasku koja je škripala pod njihovim no­
42 B O R IL AČ KE VEŠTINE 48 gama. Za koji trenutak jahta će se otisnuti od obale. Ninđa zari vrh dugog, oštr­ og noža u drvo oplate, prave­ ći tako sebi zgodniji oslonac. Zaobljeni bok zakloniće ga od pogleda sa palube, ma kako oni bili malo verovatni; po o- vakvom vremenu svi izbega- vaju da se zadržavaju pored ograde neprestano zasipane pe nom i mlazevima kiše. Neko vreme neće biti ugo­ dno pod pritiskom talasa koji će, zahvaljujući brzini broda, pokušati da ga zbace sa nesi­ gurnog uporišta. To, međutim, neće trajati dugo; uskoro će pasti mrak, a mrak je uvek bio najbolji prijatelj svakom ninđi... Kao senka, on će se uzve- rati na palubu i početi da pre tražuje deo po deo broda, sve dok se ne uveri da Šafrot odi sta nije tu. Posle toga... Sklopljenih očiju, nepokret­ nog lica pod crnom maskom, ninđa je razmišljao, opuštenog tela, kao da mu svaki novi trenutak ne može zapretiti smr tnom opasnošću. U trenutku kada je jahta iz zatona izbila na nemirnu površinu okeana, žurno se udaljavajući od oba­ le sa koje su dopirali zvuci sirena, on je imao jasan plan koji je predviđao sve manje ili više verovatne zaplete. Pramac broda, čim su bili na milju i po od obale, naglo skrete prema jugu i ninđa se hladno osmehnu pod mokrom maskom. Jug, dakle. U redu, on je imao plan i za tu mo­ gućnost. .. Četrdeset minuta docnije, dok su svetla grada nestajala na horizontu levo od njih, on oslušnu pažljivije zvuke sa pa lube. Posada se gotovo nije čula. Umorni od svega onoga čemu ih je Šafrotov ludi plan izlo­ žio, ljudi su bez sumnje ko­ ristili priliku da se odmore na mestu koje su smatrali potpu­ no bezbednim. I vreme im je išlo na ruku. Dolaskom večeri vetar se smirio i površinu oke ana sada su šarali samo dugi talasi plime. Ipak, u ovo doba godine vo­ da je bila neugodno hladna i ninđa najpre nekoliko minuta posveti vraćanju elastičnosti mišićima koji su dugo bili u istom položaju. Veranje su mu olakšale čelične kandže navučene na prste ruke, veo­ ma slične kandžama kakve je Šafrot dao svojim demonima. Palac po palac, ne stvaraju­ ći nikakav šum koji talasi uz bok broda ne bi mogli prigu­ šiti. ninđa se penjao prema ivici.
BOR IL AČ K E VEŠTINE 48 43 Poluzatvorenih očiju, zaklo­ njen stubom ograde, on pažlji vo osmotri prostor pred sobom, osvetljen samo pozicionim sve tlima sa jarbola i prigušenom žutom svetlošću iza prozora ku cice kormilara. Ne, vođa ove grupe, makar to i ne bio Šafrot, nije zabo­ ravio na opreznost. Umotan u dugu kišnu kabanicu, sa šeši­ rom na glavi, jedan od njego­ vih ljudi koračao je tamo i amo, a u rukama mu se mu­ tno presijavala cev skraćene dvocevke, očigledno omiljenog oružja bande sa kojom je ovo­ ga puta imao posla. »Jedan će se, dakle, nalaziti na krmi«, razmišljao je ninđa držeći se svog zaklona. »N ji­ hov šef uveren je da je to do­ voljno, pogotovu što smatra, kao i njegovi stražari, da im nikakva stvarna opasnost neće zapretiti pre nego što priđu obali. Oni, naravno, ne mogu znati da sam već na palubi...« Ne skidajući kandže sa pr­ stiju, on se jednim zamahom izvuče na palubu preko ogra­ de u trenutku kada je pogled stražara bio uprt na drugu st­ ranu. Pripijen između dva zamra­ čena prozora uza zid kabine, on dopusti da pogled stražara nezainteresovano pređe preko tog mesta. Potrebno je mnogo više od oštrog vida da se opazi ninđa koji želi da bude skri­ ven. Veština skrivanja još u srednjovekovnom Japanu bila je tako razvijena da je dala dosta opipljive osnove za šire nje legende o tobožnjoj nevid­ ljivosti ninđi. štaviše, samo čulo vida više nije ni bilo dovoljno da oda po ložaj ninđe tragačim a... Pod uslovom, naravno, da se među njima ne nalazi drugi ninđa, borac koji je prošao isto onako složenu obuku kao i nje gov protivnik, sposoban da po­ sebnim osećajem nasluti prisu­ stvo opasnosti u blizini. Ninđe imaj'U i posebno ime za taj osećaj: haragei. Najjed- onstavnije rečeno, haragei je potpuno jedinstvo ninđe sa nje govom okolinom, stapanje koje mu omogućuje da oseti i naj­ manji predznak opasnosti u at­ mosferi jednog mesta. Šafrotov stražar na pramcu nije imao taj osećaj, niti ga je mogao imati. Vančulna perce­ pcija na Zapadu je odavno pro glašena za obično sujeverje i ljudi koji su posedovali slične talente potiskivali su ih dubo­ ko u sebe, umesto da opleme­ njuju i izoštravaju nova, mno go korisnija čula. Prislonivši uho pod kapulja­ čom na tanki zid kabine, ninđa je mogao gotovo sasvim jasno
44 B O R IL A Č K E VEŠT1NE 48 da čuje žamor glasova na dru goj strani zida. Ljudi su u ka bini razgovarali uz jelo i piće. Opuštenost u njihovim glaso­ vima svedočila je da se oseća- ju potpuno sigurni. — Pa da — reče neko uza sam zid, trljajući leđima o dr­ venu pregradu. — Ako si sve vreme radio samo u Saut Gej- tu, onda nije nimalo čudno što se ranije nismo viđali, ortak. Ima vas dosta ovde? — Mm-ne! — odvrati nje­ gov sagovornik punim ustima. — Samo dvojica, ostali nisu bili pozvani ovamo. Međutim, tu su neki momci koji tvrde da su operisali po Glendejlu i Pasadini. — Bilo nas je, dakle, na sve strane — zadovoljno reče pr­ vi. — Što se nas u Santa Mo- niki tiče, ne možemo se poža­ liti. Do večeras je sve išlo savr šeno glatko, a onda je upao taj prokleti maskirani klovn i do slovno iskasapio šestoricu pre nego što smo uopšte stigli do njega! — Nisam to vid eo... srećom. Sve vreme sam bio na brodu. Shvatio sam da nešto nije u redu tek kada je šef stigao i dao naređenje da se jahta pri­ premi za plovidbu. Malo potom odjeknula je i eksplozija ... »Šef«, pomisli ninđa, sklapa­ jući oči kako bi se potpuno kon centrisao na sluh. »Da li će ne­ ki od njih sada pomenuti nje­ govo im e... ili nešto drugo što bi mi bilo od koristi...?« Razgovor je međutim krenuo u sasvim suprotnom pravcu, o- bilato zalivan viskijem iz fla­ ša čiji se zveket jasno čuo na ovoj strani zida. Ipak, i ono što je do tada čuo, davalo je ninđi u ruke jednu značajnu prednost. Što je duže razmišljao, nova zamisao sve više mu se dopa­ dala. Unutrašnji neprijatelj je najopasniji neprijatelj zato što se najčešće i ne zna da postoji. Tako su ga naučili u teškoj i dugotrajnoj školi za ninđe, još davno u Japanu. Šafrotovi ljudi sve do sada nisu se svi međusobno pozna­ vali. Bila je to prilika da se neopaženo ubaci među njih, prouči način njihovog đelova- nja i, pre ili kasnije, dopre do njihovog tajanstvenog vođe, bio to Šofrat ili neko drugi... Hladno se osmehujući pod svojom maskom, ninđa poče pri preme za izvođenje svog no­ vog plana. Kao i obično, one nisu trajale d u go... * Spakovana u denjak iz kojeg je štrcao samo mač u korica­
BO R IL A Č K E VEŠTINE 48 45 ma, njegova odeća i najveći deo arsenala ninđe nestade u skrovištu pod jednim od čama ca za spasavanje pričvršćenom na boku broda. Potpuno nag, ali i dalje bešuman i nevid­ ljiv, on se palac po palac pri­ vlačio stražaru na pramcu. Najteži deo bio je potpuno prazni prostor na palubi dug punih petnaest stopa i izložen pogledima ljudi u kućici kor­ milara. Prebacivši se preko og rade, on to rastojanje pređe na rukama pridržavajući se za ta nku metalnu šipku dok su mu bose noge na trenutke doticale hladnu vodu okeana. Na samom pramcu bilo je ne koliko pogodnih skrovišta za njega i on se nečujno skupi u uglu iza gomile neuredno slo­ ženih stolica za ležanje koje su verovatno preostale iz vre­ mena kada je jahta pošteno za rađivala svoj hleb prevozeći unaokolo razdragane turiste. Suženim očima, strpljiv kao tigar u zasedi, ninđa je prou­ čavao kretanje stražara. Sada! U času kada mu je čovek okrenuo leđa pod kišnim manti lom, ninđa izniče iz poda iza njega. Jedna ruka omota se o- ko vrata stražara, zatvarajući mu šakom usta; druga, naoru žana onim istim dugim i šilja- tim nožem koji mu je poslužio da se održi na boku jahte, zada de kratak udarac pod rebra. Vrh noža raskide srčani mi­ šić, donoseći trenutnu smrt, i telo čoveka se strese kao od udara električne struje. Pridr­ žavajući ga rukama da ne pa­ dne, ninđa načini korak u stra nu, i dalje zaklonjen od pogle­ da iz kućice. Ako je neko i gledao u pra­ vcu stražara, ukočen pokret te la u polutami nije mu se mo­ gao učiniti sumnjivim. U sva­ kom slučaju, na palubi jahte sve je i dalje bilo mirno i ve­ oma tiho. Sada se ninđa sa mrtvim te lom nalazio u bezbednom za­ klonu, ali je morao delati ve­ oma brzo, jer bi dugo odsustvo stražara sa mesta moglo iza­ zvati podozrenje posmatrača. Ruke ninđe radile su precizno i hitro; svaki pokret bio je pro studiran do najmanjeg detalja kako bi oduzeo što manje vre­ mena. Trideset sekundi kasnije pri lika stražara ponovo izroni iz tame i leno se prošeta po pra­ mcu, držeći pušku u rukama. Pod spuštenim obodom šešira dva čelično-plava oka oprezno su gledala oko sebe tražeći ne­ ki znak opasnosti. Pet minuta kasnije, savršeno kopirajući pokrete stražara, ni nđa se vrati u zaklon da do­
4G B O R IL AČ K E VEŠTINE 4S puni svoju masku. Čarape i pli tke čizme srećom su odgovara le po veličini. Kada se sledeći put vrati ovamo i prebaci još košulju sa tela mrtvaca na svo je, nago telo stražara moći će da nestane u talasima okeana. Petnaestak minuta kasnije sve je bilo gotovo. Lagano se osmehujući, ninđa se osloni o ogradu da malo odmori mišiće svojih nogu. Predah, međutim, nije trajao dugo. Vrata kabine na palubi se otvoriše, propuštajući napo­ lje širok mlaz svetlosti. Dva čo veka bez žurbe su se približa­ vala pramcu. Jedan od njih imao je tako- đe kišni mantil, šešir širokog oboda i pušku u rukama. Oči­ gledno, dolazila je očekivana smena straže. — I bilo je vreme — reče veselo ninđa, dopuštajući da mu svetlost iz kabine obasja lice. Ovo sada bio je glavni is­ pit; ako nijedan od te dvojice ništa ne posumnja, to će zna­ čiti da mirno može sići pod pa lubu i pomešati se sa ljudima koji su doskora nosili užasne maske demona. — Tačno dva sata — primeti onaj koji je išao napred hla­ dnim glasom. — Ni minut više, ni minut manje, do đavola! Hajde, siđi, pojedi nešto i od­ mori se. I sutra ćemo imati pu ne ruke posla... Klimnuvši glavom onome ko ji je došao da ga smeni na me stu stražara, ninđa pohita pod palubu, odlažući na jednu od slobodnih kuka u uskom hod­ niku svoj kišni mantil i šešir. Nešto dalje na zidu se nalazio stakleni orman sa pravom izlo žbcm oružja svih vrsta. Slegnu vši ramenima, ninđa na jedno upražnjeno mesto ostavi pušku. Ako dođe do gužve, ona, sama za sebe, neće previše uticati na odnos snaga. Duga niska prostorija u ko­ ju je potom ušao bila je bro­ dski salon. Pogled mu najpre odluta do prozora iza kojeg je stajao pre nešto manje od po­ la časa. Mesta uz prozor bila su prazna, kao i većina drugih mesta u salonu. Trojica preosta lih ljudi nemo mu klimnuše glavom kad priđe stolu da na­ puni tanjir ostacima hladne ve čere na jednom poslužavniku. I oni su, uz poslednju čašicu, odbijali dimove iz cigareta pre nego što će se povući na spa­ vanje. Osmehujući se u sebi, ninđa je mirno jeo, zalivajući svaki zalogaj gutljajima dobrog pi­ va. Energija i odmor bili su mu potrebni, ali ne i neopho­ dni. I pored svih iskušenja ko­ ja je pred njega postavio ovaj
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona
Nindja 048 derek finegan - na tragu demona

Recommended

Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomzoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvizoran radovic
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-paklazoran radovic
 
Nindja 010 derek finegan - jedan covek za manilu 1
Nindja 010 derek finegan - jedan covek za manilu 1Nindja 010 derek finegan - jedan covek za manilu 1
Nindja 010 derek finegan - jedan covek za manilu 1zoran radovic
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)zoran radovic
 
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)zoran radovic
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz paklaMilenko Gavric
 

Recommended

Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomzoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvizoran radovic
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-paklazoran radovic
 
Nindja 010 derek finegan - jedan covek za manilu 1
Nindja 010 derek finegan - jedan covek za manilu 1Nindja 010 derek finegan - jedan covek za manilu 1
Nindja 010 derek finegan - jedan covek za manilu 1zoran radovic
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)zoran radovic
 
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret & emeri)(2.8 mb)zoran radovic
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz paklaMilenko Gavric
 
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovniceNindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnicezoran radovic
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...zoran radovic
 
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmaNindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmazoran radovic
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuzoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozazoran radovic
 
23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasiMilenko Gavric
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanazoran radovic
 
Prsten (POLARIS).pdf
Prsten (POLARIS).pdfPrsten (POLARIS).pdf
Prsten (POLARIS).pdfzoran radovic
 
Nindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i daljeNindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i daljezoran radovic
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejzoran radovic
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezazoran radovic
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbinezoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoczoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomNindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomzoran radovic
 
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romaniNinđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romaniDijana Martic Mrkonja
 
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikagaKupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikagazoran radovic
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...zoran radovic
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
 
Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrti
Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrtiNindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrti
Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrtizoran radovic
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtizoran radovic
 

More Related Content

What's hot

Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovniceNindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnicezoran radovic
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...zoran radovic
 
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmaNindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmazoran radovic
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuzoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozazoran radovic
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanazoran radovic
 
Prsten (POLARIS).pdf
Prsten (POLARIS).pdfPrsten (POLARIS).pdf
Prsten (POLARIS).pdfzoran radovic
 
Nindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i daljeNindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i daljezoran radovic
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejzoran radovic
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezazoran radovic
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbinezoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoczoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomNindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomzoran radovic
 
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romaniNinđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romaniDijana Martic Mrkonja
 
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikagaKupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikagazoran radovic
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...zoran radovic
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
 

What's hot (20)

Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovniceNindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
 
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmaNindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
 
23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
 
Prsten (POLARIS).pdf
Prsten (POLARIS).pdfPrsten (POLARIS).pdf
Prsten (POLARIS).pdf
 
Nindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i daljeNindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
 
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomNindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
 
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romaniNinđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
Ninđa-Predsoblje pakla-Patrikovi romani
 
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikagaKupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
Kupdf.com ashtonfrederick 04-lun-i-gospodari-cikaga
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
 

Similar to Nindja 048 derek finegan - na tragu demona

Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrti
Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrtiNindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrti
Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrtizoran radovic
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtizoran radovic
 
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtiNindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtizoran radovic
 
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtiNindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtizoran radovic
 
ТИТ - 9. број
ТИТ - 9. бројТИТ - 9. број
ТИТ - 9. бројTIT Časopis
 

Similar to Nindja 048 derek finegan - na tragu demona (6)

Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrti
Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrtiNindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrti
Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrti
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
 
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtiNindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
 
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtiNindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
 
ТИТ - 9. број
ТИТ - 9. бројТИТ - 9. број
ТИТ - 9. број
 
Afrika.docx
Afrika.docxAfrika.docx
Afrika.docx
 

More from zoran radovic

KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdf
KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdfKI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdf
KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdfzoran radovic
 
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfzoran radovic
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfzoran radovic
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdfzoran radovic
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 

More from zoran radovic (20)

KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdf
KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdfKI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdf
KI ZS 017. MARTI MISTERIJA Zacarana sekira (SZ&sinisa04).pdf
 
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
 

Nindja 048 derek finegan - na tragu demona

  • 1. ;ka>10Skr BROJ 48 CENA 300 DINARA NINĐA NA TRAGU DEMONA
  • 2.
  • 4. SERIJA Borilačke veštine NINĐA Naslov romana: NA TRAGU DEMONA Autor: Derek Finegan Glavni i odgovorni urednik: Mirjana Šterijevski Urednik: Borivoje Lošić Recenzent: Slobodan Lukić Lektor: Mirjana Šterijevski Korektor: Nada Maksimović Slog i štampa: »Litopapir«, čačak © 1987. DEN PRESS NINĐA BROJ 48 - MAJ 1987. godine. CENA 300 DINARA. Izdaje NIRO »Dečje novine«, 32300 Gornji Milanovac, Tiho- mira M atijevića 4. Telefoni: (032) 712-247 lokal 28 uredniš­ tvo i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Izdavački savet: Anđel­ ka M ilojković (predsednik), Milica Bogojević, Ljiljana Jere- mić, Vera Smrekić, Anđelko Vidosavljević, Dragica Mićović, Miroslav Joković, Miladin Marković, Nada Maksimović, Ruži­ ca Vukašinović, Vesna Jelesijević, Gojko Štulović, Svetlana Mijatović. Broj tekućeg računa kod SDK u Gornjem Milano- vcu: 61320-603-1263. Devizni račun kod Beobanke u Beogradu: 60811-620-16-257310-03292.
  • 5. DEREK FINEGAN NA TRAGU DEMONA Pod snažniim svetlostima te­ levizijskog studija izgledalo je da su naočari profesora Šafro- ta dva zasebna izvora crvene svetlosti koja zastrašuje i ne­ hotice nameće pitanje: šta se krije iza njih? — Serija užasnih događaja kojima je izložen ovaj grad — govorio je lagano, naglašavaju ći reč po reč — rodila je niz različitih, čak niz fantastičnih pretpostavki. Invazija iz sve­ mira, ruska invazija, masovna hipnoza, kolektivno ludilo, da pomenem samo neke od njih. M eđutim ... bojim se da je is­ tina mnogo strasnija od svih tih nagađanja... Ostvaruje se jedan od najstrašnijih straho­ va ljudske rase: demoni su po novo među nama! Upola zatvorenih očiju, kao da drema, doktor Kristofer Mo fat čuo je Šafrotove reči samo kao nerazgovetno mrmljanje bez smisla. Naravno, trebalo je da odbije poziv za učešće za tim glupavim »okruglim sto­ lom « televizije čim je čuo da će doći i taj šarlatan Šafrot. Sada... sada mu je jedino pre- ostajalo da se dosađuje i .. . Osmehnuvši se u sebi, on malo više pažnje posveti pro­ učavanju izreza haljine Marte Valin, žene koja je od svoje polučasovne večernje emisije ponekad umela da stvori pra­ vu arenu za obračun ljudi su­ protnih mišljenja. Znala je sv oj posao, to je morao priznati; nema ni dva meseca kako su za istim ovim stolom dva raz- besnela senatora skočila jedan drugom za gušu, isprovocirani lukavim pitanjima žene koja je iza raskošne fasade krila oš­ tar i pronicljiv um.
  • 6. 4 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 »Sa ovakvim grudima«, po­ misli Mofat, »isto tako lepo mo gla bi da zarađuje radeći i kao foto-model. Ili striptizeta... ili kol-gerla, do đavola! Među­ tim, vara se ako misli da će me isprovocirati da tom uobra ženom Šafrotu kažem koliko je šašav... biću fini i pristoj­ no mu reći da je sve ovo što govori već skoro pet minuta samo gomila gluposti nabaca­ nih bez reda i sm isla... Njegovo usko, mršavo lice preplanulo od sunca, vitko te- lo sportiste ležerno opušteno u fotelji i onaj nehajni izraz ko­ ji žene uzbuđuje i iritira bili su glavni razlog što je Marta Valin upravo njega odabrala za gosta koji će se suprotsta­ viti debeljuškastom i neprivla­ čnom Šafrotu, nagađao je. Že­ nski deo gledališta obično me- nja kanal kada počnu ovakve diskusije; ovoga puta, to se ve rovatno neće dogoditi... D o đa vola sa ženama; u redu, lepo je sa njima i sve to, a li... — Doktore Mofat — okrete mu se naglo Marta, prekidaju­ ći Šafrotovo predavanje u po­ la reči. — Čuli ste našeg uva­ ženog gosta. Kakvo je vaše mi šljenje o demonima? Uzvraćajući osmehom na bli stavi, profesionalni osmeh že­ ne, Mofat se naže napred. Iz ovog ugla izrez njene skupe haljine bio je đavolski privla­ čan. On pročisti grlo, govoreći se bi kako nije nimalo slučajno što mu Marta Valin dopušta da uživa u njenom dekolteu. — Pretpostavljam da želite da budem kratak — reče svo­ jim malo otegrlutim južnjačkim govorom. — Pa, u redu... Čineći dramatičnu pauzu, on pređe pogledom po velikom stu. diju, ispunjenom nečujnom go milom ljudi koji su tiho i sp­ retno radili svoj posao. Sa ov­ og mesta nije im mogao vide- ti lica, ali je znao da je bar desetak pogleda napeto upere­ no u njega. — Dakle, biću kratak — na­ stavi, drsko se osmehujući. — Koliko vidim, u ovom studiju svi smo odrasli ljudi. Nadam se da su i roditelji oterali de- cu od televizora kada je ovaj program počeo... Krupne oči Marte Valin ma­ lo se skupiše i ona zausti da progovori. Smešeći se, Mofat je zausta­ vi pokretom ruke. — Za sve ovo što smo čuli od »profesora« Šafrota — pro­ duži postoji jedna lepa stara engleska reč... sranje! Malo razočaran, on se pono­ vo zavali u svoju fotelju. Do očekivane reakcije nije došlo.
  • 7. B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 5 Šafrot je nepomično sedeo sa rukama na kolenima i motrio ga iza bleštavih stakala naoča ra. Marta Valin se zakikotala, kao šiparica, zabacujući glavu unazad. Vrhovi njenih dojki pokretoše se pod tankom tka­ ninom haljine. U polumračnoj dubini studi­ ja iznenada odjeknu glasan kr­ ik. Okrećući se na tu stranu, Mofat vide da se Marta Valin trgla, stežući usne. Nasuprot njoj, Šafrot je i dalje sedeo kao statua Bude, njegovi prs­ ti rašireni na skupoj tkanini pantalona bili su potpuno mi­ rni. Iz monitora pred Mofatom, zagrme muzika reklamnog spo ta koji je neko iz režije, s pu­ no prisustva duha, ubacio u program dok se ne sredi situ­ acija u studiju. Cereći se, Mo­ fat skoči na noge, misleći ka­ ko je i pored svih njegovih ti­ tula u osnovi ostao čovek od akcije. Ono što se dešavalo tamo, u dnu studija... Prokletstvo! Sada je nekoliko ljudi i že­ na istovremeno urlalo od stra­ ha, panično bežeći od ugla u kojem je gužva počela. Jedan od snažnih reflektora naglo sk rete svoj snop prema tom me- stu, neravnomemo skačući sa jednog na drugi rešetkasti no­ sač pod tavanicom. Da! Tamo! Stežući zube, Mofat dugim, elastičnim korakom potrča na- pred, iako je one hitre prilike već nestalo u tami konstrukci­ je natrpane čitavim mnoštvom ugašenih reflektora. Ipak, na trenutak je sasvim jasno video duge, vitke udove i . .. Ne, nije se mogao prevariti, boga mu! Prilika pod tavani­ com imala je — rep! »Majmun«, pokuša on da ube di sebe, ali šake koje su mu se instinktivno zgrčile u pesni ce već su demantovale tu umi- rujuću pomisao dok je trčao dalje, izbegavajući sudare sa unezverenim ljudima. »Neki ša ljivdžija je ubacio majmuna u studio da b i...« Jedan po jedan, zraci refle­ ktora zaplesali su po konstru­ kciji tavanice, ukrštajući se i preplićući, otkrivajući svakih nekoliko sekundi poneki novi detalj prilike koja se čudesnom spretnošću prebacivala sa je­ dnog nosača na drugi, tražeći zaklon. Udovi dugi i pravi, ni nalik majmunskim. G lava... — Prokleti kučkin sin! — procedi Mofat kroz stisnute zu be, zastajući naglo kao uko­ pan. — Prokleti kučkin... U kratkom deliću sekunde dva zraka reflektora istovre­
  • 8. 6 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 meno su osetili lice prikaze pod tavanicom pre nego što je ono ponovo nestalo u tami. Preko debele donje usne št­ rcala su dva duga očnjaka pod zatupastim, psećim nosom. Ni­ sko čelo obraslo gustom dla­ kom iste pakleno crne boje kao i brada, šiljate pseće uši i ... Rogovi! Kao da se otrže iz noćne mo re koja ga gušd, Mofat potrča prema metalnim lestvama ko­ je su uz gold zid studija vodi­ le do uske platforme pod tava­ nicom. »Video si već što-šta u ži­ votu, Kristofere Mofate«, reče sebi dok je jurio prema podno žju lestvi. »Ovoga puta možeš sebi čestitati što si konačno vi deo i samog mister Lucifera glavom, bradom ... i rogovima!« Njegovi snažni prsti izvuko- še ga uz prvih nekoliko stopa lestvica, koristeći zalet tela, pre nego što se morao uopšte odupreti nogama. Gledajući na peto, preko ramena, on još je­ dnom uoči pokret među senka ma konstrukcije. Đavo — ili jedan od Šafrotovih mnogo re­ klamiranih demona — pribli­ žavao se mestu na platformi gde su se lestvice završavale. Nimalo zadihan, Mofat se dočepa platforme čiji je pod bio izrađen od guste metalne mreže koja se blago povijala pod njegovom težinom. Povija jući kolena, on pogledom po­ traži spodobu koja je na tako neočekivan način prekinula ve černji program Marte Valin. »Prokletstvo«, prolete mu kr oz glavu, »a šta ako je to sa­ mo trik koji je ta lukava že­ nska izvela da bi reklamirala temu večerašnje emisije? Šta ako tobožnji demon mirno ski ne svoju masku i učtivo se pre dstavi kao jedan od učesnika u diskusiji? K o zna, možda baš u ovom trenutku jedna kame­ ra sledi izraz na mom licu, za­ bavljajući gomilu besposliča­ ra pred njihovim ekranima«? Kao da žele da ga razuvere, sva svetla u studiju se, uz gla san prasak, iznenada pogasiše. Instinktivno, Mofat se pribi uz hladni zid od cigala, odmičući se od ponora pod svojim noga­ ma. — Boga mu! — zastenja po­ luglasno. — To čudovište ili ima čarobne m oći... ili mu ne­ ko u studiju spretno pomaže... Ono ć e ... U času kada su prva pomo­ ćna svetla zatreperila duž zi­ dova, krupna tamna prilika pro lete pored Mofata i on oseti kako se mreža povija pod nje­ nom težinom. Pokušaj da je zaustavi ne uspe. Vrhovi nje­ govih ispruženih prstiju samo okrznuše dlakovo rame čudo­
  • 9. B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 7 višta, čak i ne usporavajući njegovo kretanje. Opsovavši kroz zube, Mofat zadrža dah. Čudovište je odi­ sta smrdelo kao sam pakao... Odbacujući se od zida, on hitro ali oprezno potrča za se- nkom koja je odmicala pred njim. Bio je siguran da je pre ili kasnije mora dostići, jer sa platforme nije bilo drugog iz­ laza sem lestvi na drugom kra ju studija, upravo tamo gde se sada koncentrisala čitava go­ mila uzbuđenih ljudi prateći šta se zbiva nad njihovim gla­ vama. — Stoj! — zaurla Mofat sna žnim glasom. — Stani, ili... Senka pred njim ne uspori, naprotiv. Stežući zube, Mofat naglo stade. — Lud je! — prošaputa. — Lud! On ć e ... Kao da pred sobom ne vidi zid od čvrstih cigala, senka je i dalje trčala nesmanjenom br­ zinom. Još tri koraka, još dva, i dlakavo, repato i rogato ču­ dovište sudariće se sa zidom, a onda... Sa glasnom psovkom na us­ nama, Mofat se prenu i potr­ ča dalje. Proklet bio ako sada stane i dopusti toj spodobi da umakne! Kao u bajci — kao na fil­ mu — čvrsti zid otvorio se pr­ ed čudovištem i ono se izgubi Mofatu iz vida. Na mestu gde je prošlo, zid je i dalje sta jao, kao i mnogo godina pre, kada su ga podigle ruke nekih nepoznatih lju d i... * * * Usporavajući trk, Mofat po­ kuša da nadjača krik koji se istovremeno zaorio iz grla dva desetak ljudi iz mase pod njim. — Napolju! — urlao je. — Izašao je napolje, proklet bio! Požarne stepenice... stepenice! Sumnjajući da je iko iz te zaplašene gomile shvatio šta se od njega traži, Mofat oprezno ispruži ruku. Ne, maločas ga oči ipak ni­ su prevarile. Umesto trvdih ci gala, pod rukom oseti hrapa­ vu hartiju koju je neko vešto oslikao tako da se pri slaboj svetlosti ne može razlikovati od okolne površine od cigala. Laka pregrada otvori se na pritisak njegove ruke i Mofata zapahnu miris vlažnog vazdu- ha sa okeana pomešanog sa iz- duvnim gasovima automobila, karakteristični miris jeseni u Los Anđelesu. Napolju, sa druge strane ot­ vora, pružale su se požarne ste penice studija čiji se vrh gu­ bio u tami.
  • 10. 8 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 Jednim pogledom Mofat se uveri da demonska prilika ni­ je umakla naniže, prema jar­ ko osvetljenom parkingu pu­ nom automobila. Ostajao je, da kle, samo jedan put — naviše! Obrisavši znoj sa čela, on op rezno izviri preko ograde na­ stojeći da pogledom prodre kr oz tamu. Stepenište se u cik- -cak uzdizalo duž zida visoke zgrade čiji su prozori u ovo doba noći već bili zamračeni. »A ko ostane na stepeništu, moj je«, zaključi Mofat lagano počevši uspinjanje. »Međutim, ako kroz neki od prozora uđe u zgradu i izgubi se u laviri- ntu praznih kancelarija, biće potrebna čitava armija ljudi da ga pronađe...« Kao iskusan lovac, što je uo­ stalom i bio, Mofat nije žurio u svojoj poteri. Zastajao je na svakom ođmordštu, štedeći dah i proveravajući nije li lovina koju sledi već umakla kroz je dan od velikih prozora zgrade televizije. Još dva sprata do vrha zgra­ de. Mofat zastade još jednom, žaleći što uz sebe nema svoj lovački karabin. Ili bar stari kolt 45, onaj kojim je vežba- jući probijao dasku od dva pa­ lca sa trideset jardi rastojanja. Uzdahnuvši, on podiže nogu da zakorači na sledeći stepenik. Godine usamljeničkog života u pustinji Novog Meksika nauči­ le su ga da za onim što se ne može dobiti ne vređi žaliti. Pre ma tom e... Podignuta noga, ostade u va zduhu i on se ukoči u mestu, upozoren na iznenadnu opasno st čulom koje mu je takođe do neo život u prirodi. Neko — ili nešto — stajao je u mračnom uglu između stu ba stepeništa i zida. Mofat oseti kako mu se ko­ sa diže na glavi, ali njegove oštre oči nastavile su, nezavi­ sno od instinkta koji je govo­ rio kako treba bežati, što pre bežati, da istražuju detalj po -detalj jedva vidljive prilike. Čovek, bez sum nje... vitak, visok, snažan... obučen u ode ću od nečeg crnog što se nije presijavalo na slaboj svetlosti. Njegovo lice ... Mofat šumno ispuni pluća va zduhom i oprezno ustuknu una zad, opipavajući opruženom ru kom ogradu stepeništa iza se­ be. Čovek u senci nije imao lica! Njegova glava bila je potpu no prekrivena onom istom ta­ mnom tkaninom koja je služi­ la kao savršena kamuflaža u mraku. Mofat obliznu suve us­ ne, zadržavajući pogled na ne­ čemu što je malo štrcalo nad
  • 11. B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 9 levim ramenom čoveka u se- nći. — Ko je to? — reče, nas­ tojeći da mu glas bude sigu­ ran. — Kakva je ovo prokle­ ta maskarada čitave noći? U dva uska proreza tkanine na licu u istom trenutku za- svetleše oči. Mofat proguta piju vačku, ali hrabro ostade na mestu. — Natrag! — dopre prigušen glas ispod tkanine. — Vrati se, čoveče! Ovo što će se dogoditi nije za tvoje oči! Kao hipnotisan, Mofat uzma če korak niz stepenice. Zatim drugi, treći... »Nemoguće!«, pomisli. »M oji sopstveni mišići ne slušaju ko mande mog mozga, već taj ne obični, prigušeni glas! Kako?« — Natrag! — ponovi čovek u crnom još jednom, naglo iz­ lazeći iz svog zaklona. Ne osvr ćući se, on dugim, bešumnim skokovima jurnu uz stepenice, doslovno gutajući prostor, još više nalik senci nego dok je ne pomično mirovao. Na njegovim leđima Mofat opazi ukoso privezane korice dugog mača čija je drška štr­ cala nad levim ramenom. Mač? Crna odeća, kapuljača sa dva uska proreza za oči? Te bešu- mne i fantastično hitre i spre­ tne kretnje, glas koji ne trpi otpor... Šireći usne u hladan osmeh, Mofat pohrli uz stepenice za senkom koja je već nestala u tami iznad njega. Ako za spodo bu u studiju, čudovište sa re­ pom i rogovima još nije bio si­ guran šta je, za čoveka u cr­ nom jeste. Ne da mu je to pružalo mno go više spokojstva, ali je Mo fat još kao regrut u Vijetnamu naučio da od opasnosti ne vre- di bežati. Hrabri umiru samo jednom, a kukavice stotinama puta, zar ne? Nastojeći da bude što tiši, Mofat oprezno pomoli glavu nad ivicu ravnog krova zgra­ de. Ovde, na visini od gotovo stotinu dvadeset stopa, vazduh je bio svežiji i vlažniji nego dole, bliže asfaltu koji je u to ku dana čak i jesenje sunce su­ više ugrejalo. Sa oblačnog neba nije dopi- ralo dovoljno svetla da bi m o­ gao odmah otkriti ono što je tražio među senkama koje su bacali objekti izgrađeni po kro vu. Izašavši na krov, Mofat za- stade da bolje osmotri oko se­ be. Sluh ga je, međutim, prvi u- pozorio da se nešto zbiva i on bez oklevanja potrča u smeru iz kojeg je dopiralo nerazum­
  • 12. 10 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 ljivo mumlanje, nalik glasu di vije zveri saterane u ugao. I pored žurbe nije zaboravio na opreznost: utišao je svoj korak i samo jednim okom izvirio iza ugla kućice u kojoj se nalazio mehanizam jednog od liftova. Divlja zver jeste bila satera- na u ugao. U ugao krova, odvo jen od ponora ne naročito vi­ sokom čeličnom ogradom. Čovek u crnom stajao je tako da svojim telom zatvori izlaz iz ugla, leđima okrenut Mofatu. Bez obzira na to, ovome je ne što govorilo da maskirani i te kako dobro zna da se on nalazi tu, svega desetak koraka iza njega. Iskeženih zuba, sa očnjacima koji su bleštali u tami, demon je režao, kao da želi da zastra­ ši iznenadnog protivnika. Bez efekta, očigledno, jer se ovaj približavao, lagano i preteći, je dva vidljivim pokretima. Šireći ruke, kao da želi da pokaže da su prazne, čovek u crnom nešto reče tihim glasom. Kroz iskežene zube dopre sa­ mo novi talas režanj a, još straš niji nego maločas. Mofat odmahnu glavom. Pri zor pred njegovim očima iz ča sa u čas postajao je sve fanta- stičniji, sve neverovatniji. Kao da se ne nalazi u Los Anđele- su, duboko u drugoj polovini dvedesetog veka, v e ć... Ponovo tihi, jedva čujni glas prilike u crnom. I ponovo ni­ kakvog odgovora sem prete- ćeg zverskog režanja. Čovek u crnom načini izne­ nadan skok unapred, tako hi­ tar da se činilo da nije trajao duže od stotog delića sekunde. Šake u crnim rukavicama oba više se oko vrata demona, po vijajući mu gornji deo tela u- nazad, preko ograde. Vrisnuvši iznenađujuće ljud­ skim glasom, rogato čudovište podiže obe ruke — ili šape — pokazujući prste naoruža­ ne dugim, oštrim kandžama. Još delić sekunde i one će se zariti u leđa i ramena onoga koji ga je držao u opasnom položaju. — Ne! — uzviknu Mofat, is­ kačući iz svog zaklona. — Mo­ ramo. .. prokletstvo! Još jednim munjevitom pokre tom prilika u crnom podiže te- lo demona sa površine krova, i, naizgled bez napora prebaci ga preko ograde, u prazninu. Krik čudovišta, stopi se sa Mo fatovim krikom. Čovek u crnom mu se okrete licem, ali sada mnogo sporijim pokretom nego maločas. Savije nom levom rukom nastojao je da dohvati mesto na leđima gde ga je samo na trenutak dokačila jedna od kandži de­ mona.
  • 13. BOR IL AČ KE VEŠTINE 48 11 — Dođi! — reče promuklo gledajući Mofata u Oči. — Br­ zo! Ponovo onaj isti ton u glasu, koji ne trpi protivljenje. Mi­ šići Mofatovih nogu poneše ga napred brzinom koja je i njega samog iznenadila. — Uzmi! — reče maskirani. U desnoj ruci mutno mu zabli sta oštrica dugog, šiljatog no­ ža. — Te kandže su bile otro­ vne. Otvorićeš ranu na mom ra menu i isceđiti što više krvi iz nje... Klimnuvši glavom, Mofat se dade na posao. Znao je šta tre­ ba činiti. Svako ko je u No­ vom Meksiku proveo više od šest meseci brzo nauči kako se postupa kada zvečarka ujede čoveka ili kon ja... Ruka mu je bila sigurna ka­ da je u koži pod razderanim kostima od crne svile načinio dubok urez duž ogrebotine na činjene kandžom demona. Je­ dan i još jedan, malo dublji i duži. Ispustivši nož on snažnim prstima dohvati mišiće sa obe strane zareza, nastojeći da pri­ tiskom istisne što više krvi iz plitke rane. Bol je morao biti užasan, ne podnošljiv, ali se koža pod nje govim prstima nijednom nije čak ni zgrčila. Čovek u crnom disao je ravnomerno, iz njego­ vih usta nije se čuo čak ni naj tiši je ca j... Mofat duboko udahnu vaz- duh, osećajući kako mu lice obliva znoj. Prokletstvo, on i- ma dobar želudac, ali ovaj kr­ vavi prizor, topla krv koja mu se sliva niz prste... — U redu je — reče iznena­ da čovek u crnom odvajajući se od njega i saginjući se da dohvati nož. — Hvala. — Lud si! — zapanji se Mo­ fat. — Moraš hitno kod lekara, čoveče. Taj otrov... — Nema više otrova u m ojoj krvi — mirno reče maskirani. — Moram otići, ljudi već stižu uz požarne stepenice. — A li... U uskim prorezima maske si nu čelično-plavi plamen. — I bolje će biti da nikome ne govoriš koga si ovde video — reče maskirani. Bez pretnje u glasu, ali je ona bila nepotre­ bna. Mofat još jednom oseti da nema drugog izbora nego da mu se potčini. — Ja znam ko si ti — reče tiho, vlažeći osušene usne vr­ hom jezika — taj kostim, mač, veština u borbi... — Da? Maskirani je zastao na pola puta do senke koju je pružala kućica lifta. — Ti s i... ninđa — reče Mo fat. — Ninđa!
  • 14. 12 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 — Da. Pa? Mofat odmahnu glavom. Uo­ stalom, šta se i moglo odgovo­ riti na takvo pitanje? Maskirani se stopi sa sen- kom kućice i nestade u tami u času kad površina krova za- tutnja pod koracima mnoštva ljudi u policijskim uniforma­ ma. Mofat podiže ruke da zaš­ titi oči od snažnih mlazeva sve tlosti iz njihovih lampi. — To je Mofat! — reče ne­ ko u gomili. — A gde je ... gde je demon? — Gde je on? — prodera se Mofatu u lice najbliži policajac, u košulji potpuno mokroj od znoja. — Govori, čoveče! Mofat pokretom glave poka­ za iza sebe. — Tamo — reče. — Pao je preko ograde... Čitava gomila odlepi se od njega i svi potrčaše ogradi, na ginjući se preko nje. Mofat iz­ vuče maramicu iz džepa svog elegantnog sakoa, pokušavaju­ ći da nekako obriše sa lica znoj koji se neprestano slivao. — Doktore Mofat! — Da? — Sigurni ste... o v a j... da je demon pao preko ograde? Da n ije ... odleteo? Odgurnuvši najbliže policaj­ ce, Mofat se naže preko ogra­ de. Površina parkinga pod njim i dalje je bila osvetljena sna­ žnim svetlostima. I dalje pot­ puno prazna, sem komadića ha rtije koje je vetar nosio una­ okolo. Nigde ni traga telu koje je samo nekoliko minuta ranije odletelo u ponor uz glasni krik užasa. Nigde čak ni traga njegove k rv i... * * * — Dobro sam pogledao to mesto — umorno reče novinar »La Heralda«. — Nema tamo ničega, doktore Mofat. Ako je on zaista pao sa krova, moralo b i... — U redu — uzdahnu Mofat sležući ramenima. — Pogrešio sam kada sam rekao da je to čudovište palo. Sve što sam vi deo bilo je da je preleteo pre­ ko ograde i izgubio se iz mog vidnog polja. Zadovoljni? — To nije ono što želimo da znamo — reče čovek koji je neprestano gurao Mofatu pod nos mikrofon sa oznakom jed­ ne od lokalnih radio-stanica. — Nas zanima šta se dogodilo sa demonom, mister Mofat!
  • 15. B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 13 — Pojma nemam. I to sam rekao bar deset puta do sada, boga mu! — Doktore Mofat, doktore Mofat! — zažagoriše uglas osta li iz gomile. Mikrofoni, kame­ re, bleskovi bliceva, sve to već je dosadilo Mofatu u poslednjih desetak minuta. On podiže ru ke pokazujući kako želi nešto da kaže. Hladno se smeškajući on im, slovo po slovo, izgovori gadnu psovku, sa zanimanjem prate­ ći kako se menjaju izrazi nji­ hovih lica. — I to je jedino što ćete ove noći još čuti od mene — doda- de uz blistav, razoružavajući osmeh na licu. — Laku noć, gospodo! Tek kada se probio kroz go­ milu reportera u jednoj od ma lih sala zgrade televizije, pri- metio je da je i Marta Valin tu. Sedela je u uglu, prekršte- nih nogu i staloženo odbijala dimove iz duge cigarete. »O-ho«, pomisli Mofat prila­ zeći joj. »Ova noć možda ipak neće predstavljati potpuni fija­ sko. ..« Videvši da joj Mofat prilazi, ona ustade i zgnječi cigaretu u pepeljari. Još uvek je bila u onoj istoj haljini u kojoj je vo dila svoj program. — Idemo ovuda — reče že­ na pokazujući glavom vrata iza sebe na kojima je pisalo »Sa­ mo za osoblje«. Smešeći se Mo fat pođe za njom, ispraćen po đrugljivim povicima reporte­ ra. — Toliko o našem dobrom glasu — promrmlja kad Marta zaključa vrata za njima. — Ži vela sloboda štampe! Uski hodnik u kojem su se našli bio je prazan i tih. Oslo njena ramenom o zid, upola sklopljenih očiju, žena je prou­ čavala njegov lik. — Mislio sam da ste to oba vili mnogo pre nego što ste me pozvali da budem vaš gost u onom zlosrećnom razgovoru, mis Valin — reče on paleći ci­ garetu. — I jesam. Izbliza, međutim, izgledate ioš uzbudljivije, do­ ktore Mofat. — Kris, molim vas. Ja sam dete prirode. U mom kraju do ktori još uvek nose bele ma­ ntile i stetoskope oko vrata. — Vrlo dobro, Kris. Pod u- slovom da i ti mene zoveš Mar ta. Ili Mart. Važi? On prihvati ispruženu ru­ ku žene među svoje snažne pr­ ste. »Do đavola sa dugim uvo­ dima«, pomisli. »Odrasli smo, oboje. I oboje umemo da tra­ žimo ono što poželim o...« — Hvala, Mart — reče malo promuklim glasom. — Posle svih uzbuđenja ove noći, drago
  • 16. 14 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 mi je što dolazi i nekoliko pri jatnih trenutaka. — Samo nekoliko? Imaš do­ sta loše mišljenje o meni, Kris — nasmeja se ona grlenim gla som. Kao i pre sat ili dva u studiju, vrhovi dojki zaigraše joj pod tankom haljinom. Mofat proguta pljuvačku s naporom otržući pogled sa tog prizora. — Nadam se da u ovoj odvra tnoj zgradi postoji i neko udo­ bnije mesto od ovog hodnika — promrmlja. — Kuda me sa­ da vodiš, Mart? — P ostoji... ali je rezervi- sano isključivo za direktore i njihove male zabave sa počet­ nicama koje maštaju o karije­ ri na televiziji. Tvoj stan ili moj stan, Kris? — Moj stan je odvratna so­ ba u odvratnom hotelu, čija je jedina prednost u tome što je umereno skup. Bojim se da će to biti tvoj stan, Mart. Klimnuvši glavom, ona po­ đe prema vratima lifta, dotaka vši ga bokom u uskom hodni­ ku. Iskušenje je bilo preveliko i Mofat, drsko se cereći, obavi ruku oko njenog pojasa, privla čeci je sebi tako naglo da je iz gubila ravnotežu i skoro mu pala na grudi. Poljubac je bio tako dug da su oboje ostali bez daha. Mofa tovi prsti skliznuše do vrhova njenih dojki i blago ih pomi- lovaše. Zajecavši, žena se stre­ se kao od električnog udara. — Idemo — reče on šapatom. — Idemo pre nego što strgnem tu haljinu sa tebe i povalim te na ovaj prašnjavi pod dole, M art... — Mislim da nam ni tu ne bi bilo loše... ali će kod mene ipak biti udobnije... Bešumni, brzi lift za nekoli­ ko sekundi preneo ih je u pod zemnu garažu zgrade, rezervi- sanu za vozila televizije i sada gotovo praznu. Prisetivši se do gađaja od pre sat ili dva, M o­ fat je ispod oka motrio na polu mračne uglove pod svodom ko ji je odbijao i izobličavao šum njihovih koraka, nesvesno gr- čeći pesnice. »Prokletstvo, valjda se i de­ moni ponekad moraju odmara­ ti«, pomisli ulazeći u glomazni »Kadilak« Marte Valin, ali i- pak ne propuštajući priliku da se još jednom osvrne. »Ova priča mi se sve manje dopada... a naročito otkada se u nju ume šao i jed an ... ninđa!« Jedna topla ruka pade mu na butinu i steže mišić. — Zamišljen, Kris? Nešto ni je u redu? — Ne — reče on, osećajući kako dugi, vitki prsti klize na­ više duž njegove butine. — Pi tam se samo ko stoji iza ove
  • 17. B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 15 proklete izmišljotine o demoni ma. Tvoj drugi gost, profesor Šafrot, ponašao se kao da zna sve o njim a... Hej, mala, to što radiš nije pristojno! — A li je prijatno! — nasme- ja se ona. — Oh, dragi... čak mnogo prijatnije nego što sam zamišljala. — Mi iz Novog Meksika smo višestruko talentovani ljudi — reče Mofat naginjući se nad nju. Njegove nestrpljive usne spustiše se na kožu koju je ot­ krivao izrez haljine. — Samo... ako još malo nastaviš to da ra diš, tvoja haljina će morati na hemijsko čišćenje... — Do đavola s njom! Zai­ sta si mesecima živeo potpuno sam u tamo nekoj pustinji, Kr- is? — Aha. Danima nisam viđao nikoga sem zvečarki, kojota i lešinara. Čuvaj me se, mala, ra strgnuću te! — Koliko dugo nisi imao že­ nu? — Užasno dugo. Uskoro će biti puna dvadeset četiri sa­ ta! — Propalice! — nasrneja se Marta, odvajajući se naglo od njega. — A ja sam m islila... — Znaš kako radimo mi, ka- uboji — reče on otežući po ju­ žnjački. — Kad se jednom do­ čepamo grada, ne izlazimo iz saluna i javnih kuća sve dok ne potrošimo poslednji cent! Vožnja do stana Marte Valin, apartmana u jednoj od ogrom nih stambenih zgrada u blizini puta koji je vodio prema Santa Moniki, nije trajala dugo. Kao ni vožnja liftom, naravno, ali je sve to bila suva i objektiv­ na procena vremena koju da­ ju mehanički ili električni časo vnici. »Za čoveka koji želi ili nešto očekuje, vreme nikada nije ob jektivno«, pomisli Mofat, vra­ ćajući se svojoj omiljenoj tezi. »Ovih pola sata učinili su mi se kao večnost zato što želim tu ženu pored sebe. I ljudsko društvo u celini ima osobine slične osobinama individua ko­ je ga čine. Čak se i potreba za stvaranjem čitave te bajke o demonima u jednom trenutku ljudske istorije pojavila zato što je čovek poželeo nekog sna žnijeg i opasnijeg od sebe ka­ ko bi se mogao osvetiti onima koji su mu naneli z lo ... Ali, do đavola, s tim, Kristofere! Završio si disertaciju i stekao titulu... vreme je da se malo zabavljaš, dečko m oj!« — Oh! — reče kada su se vrata zatvorila za njima i upa­ lila svetla po stanu. — Oh — oh! Marta mu zatvori usta po­ ljupcem ispuštajući svoju taš-
  • 18. 16 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 nu na pod. Njene mu ruke ne rvozno ali vešto strgoše sako sa ramena, raskopčaše košulju. — Ovde jeste udobnije nego u onom hodniku — zastenja Mofat — ali kladim se da u stanu imaš i boljih mesta za ono što ćemo raditi... — Dva ili tri — uveravala ga je ona nerazgovetno, jer su joj usne bile priljubljene uz njegove dlakave grudi. — Po- kazaću ti sva, K ris... On napipa zatvarač na nje­ nim leđima i otvori ga. Laka tkanina sklizjiu naniže, otkriva jući ramena, grudi, trbuh, du­ ge bokove skrivene providnom svilom ... Poduhvativši je svojim sna­ žnim rukama, Mofat odvoji že­ nu od poda i ona spremno ra­ širi noge da ga obuhvati oko pojasa. Stajali su tako nepomi čno nekoliko dugih sekundi, spo jenih usana, a onda Marta po- meri glavu u stranu. — Kupatilo! — šapnu. — Od­ mah! — Da te odnesem? —Svakako, lenštino. I da me svučeš do kraja... a onda da me opereš, lagano, deo po deo. — Pre ili posle? — nasmeja se Mofat, zakoračivši prema smeru koji mu je pokazala. — Ili i pre i posle? Ođgumuvši ramenom vrata, on je nežno spusti na pod i u- pald svetio, a onda poče da se izuva motreći na divnu zadnji­ cu pred sobom dok je Marta punila kadu toplom vodom. Ku patilo je bilo jedno od onih ka­ kva obično nalazimo u holivu- dskim filmovima: ogromno, bli stavo, čisto i sa kadom u kojoj su i dva para mogla voditi Iju bav ako im to baš padne na pa­ met. .. Bio je potpuno nag kada se ona okrenula. Obliznuvši usne, žena sa uži­ vanjem pređe pogledom preko vitkog i čvrstog tela preplanu­ log toliko da je gotovo dobilo boju mahagonija. — Koliko vidim — reče ona promuklo — dole u Novom Me ksiku vi kauboji se sunčate na nudističkim plažama... Hajde, dođi, K ris... uzmi me, ne mo­ gu više da čekam! Njegovi prsti kao kandže zde raše poslednje ostatke odeće sa nje. Podigavši je na ruke, on je nežno spusti u toplu vodu čiji je nivo bio tako podešen da ih ne ometa u vođenju lju­ bavi. Ušao je u nju tako silovito da je kriknula i zarila mu no­ kte u leđa. Vrlo brzo, među­ tim, dva naga tela pokrenula su se u skladnom ritmu koji je diktirao muškarac. Sklapajući oči, Mofat izvi te lo da bi svoje usne spustio na
  • 19. B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 17 vrhove njenih grudi koji su kao dva cveta štrcali iz vode. Stenjući, ona se podiže da mu to olakša. Telo muškarca, međutim, iz­ nenada se ukruti. Ispravljajući se u klečeći položaj, on se mu­ njevito okrete otvorenim vrati­ ma. — Prokletstvo! — reče gne- vno. — Taj debeljko nije samo šarlatan... on je i voajer! — Šta?! Ne trudeći se da zakloni svo­ je divne grudi, Marta sede u kadi. U njenom pogledu bli­ stao je čist gnev. Lice profesora Šafrota, goto­ vo upola zaklonjeno neprovid- nim naočanima, bilo je potpuno mimo. Njegova zdepasta figura ispunjavala je čitav otvor vrata kupatila. — Žao mi je, prijatelji — re če on svojim neprijatnim, šuš­ tavim glasom. — Ono što vam moram reći tako je strašno da odista nisam imao drugog izbo ra nego da upadnem u vaš stan, rmis Valin. .. Dohvatajući peškir, Mofat ga omota oko pojasa i izađe iz ka­ de. Prilazio je Šafrotu brzim, gnevnim koracima punim pre- tnje. — Ovaj, međutim, ničim ne pokaza da se plaši. — Šta to hoćeš da kažeš, ti debela mešino?! — zareža Mo­ fat. — Kako si ušao, proklet bio? — To sada nije važno, dokio re Mofat — odvrati debeljko mirno. — Vidite, maločas sam konsultovao jednog od pozna­ tih m edija... — Medija? — zacereka se Mo fat. — Prizivanje duhova, a? I? Šta je rekao naš dragi duh? — Stvar je veoma ozbiljna, doktore Mofat. I poruka je vi­ še nego jasna. Ako u roku od dvadeset četiri sata ne napus­ tite ovaj grad... umrećete uža­ snom smrću! Udobno oslonjen o gomilu ja štuka nagim leđima, Mofat je sa uživanjem jeo doručak iz poslužavnika pred sobom. Na drugom kraju ogromne poste­ lje Marta je klečala, potpuno naga, i sa osmehom na licu pra tila kako on jede. — Prokletstvo — reče — ka­ da bih ja toliko ždrala morala bih reći zbogom televizijskim kamerama! Mofat otpi dug gutljaj kafe. — Ovo je dobro — reče. — Topla hrana, udoban krevet, le pa žena... Da nisam okoreli
  • 20. 18 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 neženja, sad bih zatražio tvoju ruku, Mart! — Ruku? A meni se čitave noći činilo da ti želiš nešto sa svim drugo, dragi! — Ruku i ono što ide uz nju — odvrati Mofat milujući po­ gledom telo pred sobom. Marta Valin bila je divno građena, ali ne samo to: umela je da koristi svoje telo na način koji oduševljava svakog pravog mu škarca. Čak i sada, posle noći u kojoj su oboje spavali svega sat ili dva, on je osećao da je ponovo želi. Kao da pogađa njegove misli, žena senzualnim pokretom po milova napete bradavice svo­ jih grudi, lagano spuštajući pr­ ste niz trbuh... Mofat oprezno odloži poslu- žavnik na stočić pored kreveta, ne skidajući pogleda sa nje, a onda zbaci pokrivače na pod. Kao da samo to čeka, Marta se baci na njega, pokrivajući ga svojim čvrstim, vrelim telom ... Tek čitav sat i po kasnije Mo fat se našao u malom bistrou, daleko od centra grada, sladeći svoj prvi jutrošnji viski sa so­ dom koji nije uspevao da spere ukus Martinih usana. Telefonska kabina bila je u mračnom uglu, ali dovoljno da leko da nekoliko ranih poseti- laca bistroa ne bi mogli čuti šta on govori. Zatraživši redakciju »Klari- ona« on strpljivo sačeka neko­ liko trenutaka da pronađu Mi- ča Dmitrika. Kroz slušalicu do njega su dopirali glasovi, rafali pisaćih mašina, zvonjava tele­ fona i svi oni šumovi velike re dakcije u punom pogonu. — Dmitrik — reče dobro po­ znati glas na drugoj strani. — Izvolite? — Mič, ovde je Kris. Kris Mofat. — Kris! Ipak nisi zaboravio starog prijatelja loveći demone! Prokletstvo, zašto se nisi ja­ vio čim si stigao u grad? — Viidim da pratiš program Marte Valin — nasrneja se Mo fat. — Kajem se što sam uop- šte prihvatio njen p oziv... iako se na kraju sve lepo završilo... — Marta Valin? — upita Mič sa čežnjom u glasu. — Nemoj mi reći da s i...? — Ti znaš da pravi džentlme ni nikada ne govore o damama sa kojima su proveli noć — na smeja se Mofat. — Pa čak ni najboljim prijateljima. — U redu, u redu ... reci mi samo da li je odista onako do­ bra kao što izgleda. — Bolja — odvrati Mofat ozbiljnim glasom. — Mnogo bo lja, Mič... — Kada mišljenje dolazi od takvog autoriteta za žene, on­ da nimalo ne sumnjam u nje­
  • 21. BOR IL AČ K E VEŠTINE 48 19 ga — uzdahnu Dmitrik. — Sre ćmče... nisi me valjda zvao sa mo zato da se praviš važan, a? Ili te zanima čitava ta gužva sa demonima? — U gužvu sa demonima ule teo sam potpuno slučajno, kao što znaš, Mič. štaviše, do sinoć nisam verovao da takvo šta uo- pšte postoji. Do đavola, mene je demonologija zanimala samo kao sredstvo koje tumači sta­ nje ljudske psihe uopšte i po­ kušao sam da odgovorim na pi tanje zašto je takva izmišljoti­ na bila potrebna čovečanstvu... — A sada? Mofat na trenutak sklopi oči, prisećajući se snažnog zadaha dlakavog tela, oštrih zuba, ro­ gova, otrovnih kandži. — Sada ne znam, Mič. Ono što sam noćas video gotovo me je uverilo da nečega ima. Uo­ stalom, zato sam i došao u Los Anđeles. Buka koja se u ovom gradu digla oko demona doprla je i do Novog Meksika, znaš. — Nimalo čudno — složi se Dmitrik, sada potpuno ozbilj­ nim glasom. — Vidiš, najpre ni sam nisam verovao u te glupo sti, ali su dokazi — opipljivi dokazi — počeli da se gomilaju. Leševi unakaženi oštrim kandža ma, opisi pouzdanih očevidaca, fotografije... sada čak i dobar televizijski snimak tvog prija­ telja od sinoć. Nisi ga video? — Snimak ne. Ali ono što sam video sopstvenim očima sa svim je dovoljno za jednu ili dve gadne noćne more u idu­ ćih nekoliko dana. — Verujem ti, ortak. I sam sam počeo da gledam pod kre vet pre nego što legnem uve- č e ... — Pametno. I drži pištolj na­ dohvat ruke. Za svaki slučaj. Sinoć sam bio spreman da dam Holivud i Santa Moniku za svoj stari kolt. Nego, da ti konačno kažem zbog čega sam te zvao: ko se u Los Anđelesu najbolje razume u Japance? — Japance? Koja te oblast zanima, Mič? Elektronika, auto mobili, žene, pozorište? — Istorija Japana, recimo. Primetio sam da u mojim pro­ učavanjima nedostaju demoni Dalekog istoka, znaš. — A-ha. Shvatam te ... Če­ kaj malo, baš maločas sam pri­ metio nešto među ovom gomi­ lom hartija na stolu... Da, to je to: »Japanska srednjoveko- vna umetnost, sa posebnim os­ vrtom na umetničku izradu o- ružja«. Predavanje koje će ve­ čeras biti održano u sali cent­ ra Robins. Odgovara? Mofat razvuče usne u osmeh, ali je taj osmeh bio zamišljen. Koincidencija? Ili nešto sasvim drugo?
  • 22. 20 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 Svejedno, bila je to prilika koju ne bi smeo propustiti, u trenutku kada ga zanima upra vo japansko sređnjovekovno o- ružje. I čovek koji se tim oružjem služi, naravno. — Centar Rohins? — reče on u mikrofon. — Večeras u...? — Šest. Pravo vreme, a? Po­ sle toga ćeš moći nekud da iz- vedeš svoju novu prijateljicu. — Verovatno. Ko je preda­ vač, Mič? — H m m ... a-ha! Izvesna go­ spođica Sumiko. Pretpostavlj­ am da joj je to prezime. S ma­ lo sreće biće mlada i zgodna. Te Japanke su mi se uvek do­ padale. Tako su slatke i krhke, kao lutkice. Ako nađem malo vremena, skoknuću i sam na to predavanje. — Tebi se uvek dopadalo sve što je žensko — nasmeja se Mofat. — Koliko se sećam, po- slednjd put u Albukerkiju si me ubeđivao kako su tvoj tip krupne i plave Skandinavke i kukao što ih u gradu nikada nema dovoljno. U redu, hvala ti, Mič. Nadam se da ćemo ov­ ih dana uspeti negđe i da se sretnemo i popričamo o starim dobrim vremenima, uz piće, a? — Važi, Kris. Srećno... i ču vaj se demona! Odloživši slušalicu na mesto, Mofat se zamišljeno zagleda u zid išaran telefonskim brojevi­ ma devojaka iz kraja i prime- dbama na njihovu lepotu i spo sobnosti koje su davali mladi­ ći iz kraja. Odmahnuvši glav­ om, on se vrati za šank i na­ ruči još jedan viski sa sodom. »Demoni«, mislio je. »I na to još i ninđa! Prokletstvo, ka­ kva je to đavolska zbrka u o- vom šašavom gradu? I šta mi je trebalo da u nju upadnem?« Mršteći se, seti se zagonet­ nog lica profesora Šafrota koje je, jedva pomerajući usne, izgo vorilo onu pretnju smrću. Ima li Šafrot neke veze sa pojavom demona? Ili »demo­ na«? Ne bi bilo previše teško prerušiti spretnog čoveka u ko stim koji liči na uobičajene pre dstave o đavolu, a li... Zašto bi to neko činio? Per­ verzna zabava možda? Ipak, nekoliko ljudi je već umrlo, a on sam pomogao je ninđi da se oslobodi pretnje ot­ rova sa kandži čudovišta koje je na tako zagonetan način uma klo. Čitava stvar već odavno je prevazišla granice i najgru­ blje šale... I ninđa! Prokletstvo, zašto? Šta jedan ninđa — koji uz to nije Japanac, o čemu svedoče čeličnoplave oči i svetla koža oko ramena — šta jedan ninđa traži u Los Anđelesu?
  • 23. BOR IL AČ KE VEŠTINE 48 21 Šest uveče, centar Robins... šta da radi do šest? Zatraživši sitninu od ćutlji- vog barmena, on se vrati do telefonske kabine. Utrošio je gotovo sve novčiće pre nego što je, uz mnogo ubeđivanja i lažno se predstavljajući kao kulturni ataše u Tokiju, uspeo da dođe do adrese tajanstvene mis Sumiko u jednom od ho­ tela u gradskom jezgru. Bacivši u prolazu nekoliko novčanica na šank, on hitrim korakom izađe na ulicu, danas osvetljenu blistavim kaliforni- jskim suncem. Jedan taksi za­ ustavi se na njegov znak i on se zavali u sedište pošto je dao adresu hotela. »Ako ništa drugo«, razmiš­ ljao je, »ta Japanka mi može reći nešto više o ninđama. I njihovom naoružanju. Prokle­ tstvo, doskora se mislilo da njih već dugo nema, iako se pone- gde govori da i dalje ubijaju po Japanu. Ovaj moj prijatelj očigledno nije Japanac... da li je on uopšte pravi ninđa ili samo koristi kostim i oružje koje je video u nekom od onih glupih film ova?« Na bulevaru Los Feliz taksi zastade u dugoj koloni vozila nagomilanih pred semaforom. Rasejano se osvrćući oko sebe, Mofat opazi jedno napeto lice koje je odudaralo od ravnodu­ šnosti na licima ostalih prola­ znika. Visok, mršav čovek sa šeši­ rom navučenim nisko nad čelo nešto je tražio pogledom u ko Ioni automobila. Mofat iznenada oseti hlad­ noću koja upozorava na opas­ nost. Pogled čoveka zaustavi se na njegovom taksiju. Hitrim korakom, bezobzirno se probijajući kroz gomilu, v i­ soki pođe prema taksiju zausta vljenom uz samu ivicu troto­ ara. Njegova desna ruka, skri vena u džepu dugog svetlog mantila zauzimala je neobičan položaj. Osetivši kako mu po leđima izbija hladan znoj, Mofat se munjevito osvrte oko sebe. Na suprotnoj strani jedna kola sta jala su tako blizu taksiju da nije mogao otvoriti čak ni vra ta kako bi umakao. Tamo, da­ kle, odstupnice nije b ilo... Zgrčivši svoje duge noge po red sedišta, Mofat hitrim i ne upadljivim pokretom ruke os­ lobodi bravu vrata na desnoj strani. Visokom je preostajalo svega još nekoliko koraka do taksija. — Šta to ...? — zausti tak­ sista, okrećući se pošto je kra jičkom oka opazio pokret. Na korak od taksija, visoki se saže i njegov pogled se sre­ te sa Mofatovim.
  • 24. 22 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 Sa ledenim osmehom na us­ nama, čovek u mantilu lagano izvuče ruku iz džepa, pokazu­ jući Mofatu automatski pištolj velikog kalibra, jedan od onih koji upotrebljavaju plaćene u- bice. Svud unaokolo, motori ja­ če zabrujaše. Svetio na semafo ru ispred njih promenilo se u žuto. Naglo ispravljajući obe no­ ge, Mofat svom snagom pogo­ di vrata koja se otvoriše brzi nom strelice odapete sa luka. Ivica snažno lupi ubicu po ispruženoj ruci, izbijajući oru­ žje iz nje. Shvativši šta se do­ gađa taksista zaurla od stra­ ha. — Vozi! — dreknu Mofat na ginjući se da bolje vidi čoveka u mantilu. — Vozi, proklet bio! Stigavši do kraja svoje puta nje, vrata pođoše natrag u ča su kad taksi poskoči, povećava jući brzinu. Cereći se, Mofat dobaci gadnu psovku u Lice čo veka koji je urlao od bola, ste žući povređenu ruku. Čitave dve milje dalje na bulevaru, taksista se usudi da se okrene, smanjujući brzinu. — Mister — reče on drhta­ vim glasom. — Onaj čovek ta mo, on je ... — Hteo je da me sredi, or­ tak. Ali će najbolje biti da za­ boraviš ovo što si video. Prošli smo dobro, obojica. — Ali vi naročito — usilje­ no se osmehnu taksista, brišu­ ći znoj sa čela. — U redu... nije ni u mom interesu da su više pričam, a? Ovaj prokleti grad postaje sve gadniji... Dodajući na cenu vožnje po zamašnu napojnicu, Mofat is­ koči iz taksija pred ulazom u hotel »Kventin«, oprezno se osvrćući oko sebe. Hotelski hol bio je ispunjen užurbanim go stima, pa je nekoliko trenuta­ ka morao sačekati kraj pulta recepcije da bi mu se jedan od uniformisanih ljudi iza pulta obratio. — Izvolite? — Želeo bih da proverim da li je mis Sumiko u svojoj so­ bi — reče Mofat smešeći se. — Sumiko — ponovi čovek. — Samo trenutak... to je pre­ zime gospođice, zar ne? Njegovi prsti zaigraše po ter minalu kompjutera ugrađenog u pult, prisilivši Mofata da se nasmeši na pomisao kako je u stara dobra vremena, bez ele­ ktronike, bilo mnogo jednosta­ vnije naći nekog gosta čak i u ovako velikom hotelu kao što je »Kventin«. Čak i mnogo brže, jer po­ što je recepcioner uverio sebe da je takva osoba zaista gost hotela, tek tada je bacio uobiča
  • 25. BOR ILAČ KE VEŠTINE 48 23 jeni pogled na tablu sa klju­ čevima. — Da, gospođica je ovde — reče zadovoljno. — Apartman 362. Želite da je pozovem? — Nije potrebno progovori prijatan ženski glas iza Mofa- ta. — Pošto sam ja jedini sta­ nar apartmana 362, pretposta­ vljam da doktor Mofat traži upravo m ene... * * * Doktor Kristifer Mofat okre­ te se naglo, već upozoren pri­ jatnim glasom žene da može očekivati osobu koja ne izgle­ da kao sredovečna neuredna profesorka čiji se pojm ovi o modi završavaju negde pede­ setih godina. Ono što je ugle­ dao predstavljalo je suštu su­ protnost jednoj takvoj pojavi. Devojka pred njim bila je upadljivo niskog rasta, ali to je samo još više isticalo drža­ nje vitkog i savršeno građenog tela, obučenog u uske pantalo- ne i majicu koja je iskreno po kazivala kako njena vlasnica ispod nje ne nosi baš ništa dru go osim lepo izvajanih dojki. Ipak, čitavom pojavom đomini ralo je lice uokvireno prame­ novima potpuno crne kose. Sa lica te egzotične lepotice, sa tek blago naznačenim tragovi­ ma japanske krvi, Mofata su posmatrala dva ogromna crna oka. Po prvi put posle mnogo go dina Mofat ne uspe odmah da nađe pravu reč pred jednom ženom. To izazva ošmeh koji na trenutak obasja lice devoj- ke. — Verujem da ćete se setiti zbog čega ste želeli da me vi­ dite, doktore Mofat, pre nego što stignemo u moj apartman. Izvolite! Mofat se glasno nasmeja svo joj zbunjenosti. — Draga moja gospođice — reče — oprostite, ali sam oče­ kivao da će dobar poznavalac japanske istorije izgledati mno go drukčije. A onda... iznena­ dilo me je što znate moje ime. Nisam mislio d a ... — Zaista? Koliko znam vaša knjiga »Demoni su u nama« prodaje se veoma dobro i tre­ balo bi da očekujete da vaš lik bude poznat i širem krugu lju­ di, doktore Mofat. A onda, o- na egzibicija sinoć na televi­ ziji. .. Osmehujući se zadovoljno, Mofat propusti devojku ispred sebe u upola ispunjen lift, ne­ upadljivo udišući prijatan m i­ ris njene kose.
  • 26. 24 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 »Ako ništa drugo«, mislio je, »u ovoj prokletoj zbrci sa demonima svaki čas natrčavam na neko zgodno žensko biće... Hmm, bilo bi interesantno pro veriti da li su Japanke odista tako dobre u krevetu kao što se priča.'..« — Gledali ste sinoć program Marte Valin? — upita on ka­ da su ponovo ostali sami u ho­ dniku trećeg sprata. — Mora da sam izgledao vrlo glupo dok sam trčao za onim čudoviš­ tem. .. — Prilično — složi se ona uz smeh koji je podsećao na srebrne zvončiće na vetru. — Naročito u trenutku kada je demon prošao kroz naizgled čvrsti zid. Čovek koji vas je pratio kamerom osetio je da u tom trenutku treba da približi vaše lice. — Proklet bio! — progunđa Mofat zastajući pred vratima apartmana označenog brojem 362. — Ali, šta se tu može, dri pac mi je um akao... — Dripac? — devojka izne­ nada ozbiljnog lica podiže obr ve. — Vi, dakle, ne verujete da je to bio pravi demon? — A vi? — uzvrati Mofat pitanjem, ulazeći za devojkom na vrata apartmana. — Ne li­ čite mi na devojku koja b i ... Zastao je u pola reči. Iza u- skog predsoblja nalazila se dne vna soba apartmana sa udob­ nom kožnom garniturom, a u jednoj od fotelja te garniture sedeo je džin plave kose i gru bog lica. Mofat se osmehnu. Momak je delovao zbilja opasno i to ga je, posle onoga što se zbilo na bulevaru Los Feliz i reči devojke da je jedini stanar a- partmana na trenutak navelo da pomisli na opasnost. Džin podiže pogled sa ono­ ga što je na tepihu radio svo jim snažnim rukama. Nevinija zabava nije se ni mogla zami­ sliti: pokušavao je da od pra­ znih konzervi za pivo načini piramidu koja bi ga, kada bude gotova — i ako bude gotova — mogla potpuno zakloniti. — Halo! — reče on veselim glasom videvši pridošlice. Nje­ govo grubo lice ozari osmeh neobjašnjive privlačnosti i ša­ rma. — Doktor Mofat, pretpo­ stavljam? »Porkletstvo, ništa od moje zamsili da sa malom Sumiko pokušam da razmenim misli u krevetu«, pomisli Mofat uzvra ćajući na taj ljubazni pozdrav. — Ovo je Tabasko Pit — re če Sumiko Mofatu, pokazujući glavom na plavokosog džina koji se i dalje oduševljeno ke- zio kao da je Mofat ono što či tavog dana očekuje. — Moj prijatelj i momak koji bi sa
  • 27. BOR ILAČ KE VEŠTINE 48 25 zadovoljstvom ščepao jednog od vaših demona za gušu, samo ako mu se ukaže takva prili­ ka. Momak se sa uzdahom spu­ sti u ponuđenu fotelju. — Ja to ne bih činio — re­ če. — Njihove kandže... su otrovne! — Znam — reče Tabasko Pit veselo dohvatajući novu ko nzervu iz kutije zgodno smeš- tene na podu kraj njegove de sne ruke. — Ali to ne menja stvar, verujte, doktore? Pivo? — Australijsko, ako se ne varam? — Nijedno drugo ne vredi ni koliko lim za ovu konzervu! — glasno objavi plavokosi, pru žajući mu pivo. Mofat zastade sa ispruženom rukom. — Samo trenutak... Kako ste znali da dem oni... da su im kandže otrovne, Pite? — Nešto sam načuo o tome —- nehajno odvrati plavokosi ispijajući sadržaj sledeće konze rve. — Prljav trik, zar ne? — Veoma — odvrati Mofat. ali njegov briljantni mozak ra dio je punom brzinom. Činje­ nice su bile tvrdoglave: ako ovo dvoje znaju za otrov na kandža ^a, uz dodatnu činjenicu da je devojka stručnjak za japan­ sku istoriju — i sređnjoveko- vno oružje — to bi moglo da znači da... Da ovo dvoje imaju veze sa zagonetnim čovekom u crrtom kostimu čije je glavno oružje katana, strašni samurajski m ač... da imaju veze sa nin- đom! Sumiko je bez ustručavanja proučavala njegovo lice pogle­ dom koji kao da je prodirao kroz kožu. — Imate lice kojem se mo­ že verovati, doktore Mofat — reče ona mirno. — Uz ono što sam do sada čula o vama, to mi je dovoljno da zaključim kako ste upravo vi čovek koji mi je potreban. — Ja? Gospođice, imam uti­ sak da sam ovamo došao zato što ste vi potrebni meni! — U redu — nasmeja se ona — recimo da smo potrebni jedno drugom. — Trenutno, vi ste autoritet broj jedan u zem­ lji za sve što se tiče demonolo gije. Mene, Pita i neke naše prijatelje zanima ovo što se poslednjih dana događa u gra­ du. Vi, sa svojim znanjem, mo gli biste nam pomoći. — Vrlo rado. Uz uslov da najpre doznam ko su ti vaši prijatelji. — Ah! — zadovoljno reče Pit odlažući praznu konzervu na vrh svoje piramide. — Re­ kao sam ti da tako neće, ići
  • 28. 26 BO R IL A Č K E VEŠTINE 48 Sumiko. Momak je vrlo inte­ ligentan. — Zvaničnog statusa nema­ mo, ako je to ono što vas zani­ ma — sleže devojka ramenima. — I naš metod, strogo rečeno, nije uvek potpuno zakonit. Re cimo, mi smo grupa privatnih istražitelja čija je prednost u tome što ne mora slediti meto­ de policije. — Shvatam. Ali zbog čega upravo demoni iz Los Anđele- sa? Neko vas plaća da otkrije­ te istinu? — Naš cilj je istina, bez obzi ra hoćemo li na neki način na­ platiti naše usluge ili ne. Ako mislite da vreme uloženo u po sao koji ću vam predložiti ima svoju cenu, ne ustručavajte se da je zatražite, doktore Mofat. Mofat odmahnu glavom, ce­ reći se. — Nisam to pitao zbog toga, draga moja, već da bih doznao nešto više o motivima vaše grupe. Bojim se da ste još u- vek previše tajanstveni: kakav mi posao nudite? — Želim da zajedno sa mnom pregledate materijal koji posto ji o demonima Los Anđelesa i pokušate da utvrdite ima li za jedničkih činjenica sa onim što je kroz predanja raznih naroda sveta poznato o demoni ma uopšte. To je sve. Potrudi- ćemo se da vas ni na koji na­ čin ne izlažemo novim opasno­ stima. — Utešna pomisao — promr mlja Mofat ispijajući svoje pi­ vo. — Posle onoga što mi se dogodilo na putu do ovog me sta, imam utisak da .. .šta je to? Melodičan signal dopre kroz otvorena vrata iz susedne pros torije apartmana. Još pre nego što se on završio, Sumiko se podigla i pohitala u tom pra­ vcu. — Ta spravica je baš pame­ tna — reče s poštovanjem Ta- basko Pit oprezno se dižući iz fotelje da ne poremeti ravnote žu piramide. — Prokletstvo, vreme je da se razm rdam ... ovo sedenje mi već ide na ži­ vce! — Kakva spravica? — na- mršti Mofat obrve i sam usta- jući. — Vas dvoje kao da na- merno stavljate na iskušenjp moju strpljivost. — Sumiko je povezala tele­ vizor sa svojim kompjuterom — objasni Pit u hodu — tako da reaguje na izvestan broj ključnih reči. >Demoni«, »na­ pad«, »strah« i slično. Kad god se neka od tih reči pojavi u programu, kompjuter uključuje video-rekorder i poziva nas o- nim signalom. Lukavo, a? — Svakako. I štedi đavolski mnogo sedenja pred ekranom
  • 29. B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 27 — osmehnu se Mofat zastajući na otvorenim vratima susedne prostorije. Devojka je stajala pred tele­ vizorom povezanim gomilom kablova sa uređajima složenim po podu. Slika na ekranu je podrhtavala. Videlo se da čak ni ruke kamermana nisu mogle da ostanu mirne pred prizo­ rom koji je pratio oko kame­ re. Dva policajca dizala su na nosila ukrućeno telo čoveka u uniformi nalik njihovoj, ali su grudi i trbuh leša bili otvore­ ni dugim paraj ućim udarcem koji mu je potpuno otkrio u- nutrašnje organe. Kamera na trenutak zastade na licu uko­ čenom u masku užasnog stra­ ha. » . . . i leš drugog čuvara«, go vorio je uzbuđenim glasom ko mentator. »Na njemu, međutim, nema nikakvih povreda i poli cijski lekar pretpostavlja da je došlo do srčanog udara, izazva nog najverovatnije šokom. Di­ rektor banke, gospodin Henri Ratel, nije nam mogao reći ko lika je opljačkana suma prs nego što pregleda otvoreni sef, a poručnik Čembers, zadužen za ovaj, slučaj ne želi...« — Oho! — reče tiho Taba- sko Pit vrteći glavom — mora da je inflacija konačno stigla do pakla. Demoni su počeli da se bave pljačkom banaka, boga mu! — Demoni? — začudi se Mo fat. — A li... — To tvrdi policija — doba­ ci Sumiko ne skidajući pogled sa ekrana koji je sada pokazi­ vao masu sveta okupljenu isp­ red opljačkane banke. — Treći čuvar je izbegao smrt, ali je i on još u šoku od pretrpljenog straha. Maločas su to pomenu- li na televiziji, pre nego što ste vi stagli... Pogledi dvojice muškaraca se sretoše i Tabasko namignu Mofatu. — Sad znamo kome je bilo potrebno da lansira priču o de monima — reče plavokosi džin. — A nama daje jedan đrago- cen podatak: krajnji motiv te proklete zamisli! — Ne verujem — odmahnu Mofat glavom. — Prokletstvo, čoveče, postoje provereni, kla­ sični načini da se opljačka je­ dna banka. Zbog čega bi ono­ me ko je to zamislio bili po­ trebni demoni? — Čista psihologija — sleže Pit ramenima, ne skidajući po gled sa ekrana. — Čuvari ba­ naka su naoružani i obučeni da očekuju klasične pljačkaše. U novoj situaciji, pred prizorom koji izaziva strah, oni svakako nisu stigli da reaguju na pravi način. Čujete: pljačka je otkri
  • 30. 28 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 vena tek jutros, kada su služ­ benici banke došli na posao! — A li... —Pit je u pravu, doktore Mofat — reče Sumiko okreću­ ći im se. — Sve ovo što se do sada zbivalo u gradu bio je sa mo uvod, stvaranje atmosfere straha i nesigurnosti u kojoj oni koji se bave prljavim po­ slovima mogu da profitiraju. Mislim da sve ovo neće još du­ go trajati i da će se banda po­ vući posle dve ili tri slične ope racije koje će dm doneti bogat plen. Mofat klimnu glavom. Da, njih dvoje su u pravu, nara­ vno. Demoni ne postoje, do đa­ vola. A čak i da postoje, plja­ čkanje banaka je poslednje če mu bi se posvetili, ma šta Pit mislio o paklu i o inflaciji. To je značilo... — Da! — reče naglas. — To se slaže i sa napadom na me­ ne. Tip sa pištoljem nije bio demon, već običan profesional­ ni ubica. — Napad? — začuđeno upi­ ta Sumiko. — Kada se to do­ godilo? — Kada sam dolazio ovamo. Pratili su me i videli kada sam ušao u taksi. Momak je čekao na bulevaru Los Feliz, znaju­ ći da se semafor zaustaviti ko la. Prišao je i upravo se spre­ mao da ispali šaržer u mene kada sam mu pokazao neke trikove ,iz Novog Meksika. Pit i Sumiko se zgledaše. — To je novi element — reče tiho devojka. U pravu ste, doktore, imamo posla sa ban­ dom koja je opasna i veoma, veoma dobro organizovana, što pokazuje i sinoćna scena u te­ levizijskom studiju. Svaki de­ talj bio je brižljivo isplaniran, što je i omogućilo »demonu« da umakne. Mofat duboko uzdahnu. — Profesor Šafrot — reče. Njegov mozak iznenada je do šao do jedinog mogućeg zak­ ljučka. — Šta? — Šafrot me je prošle noći upozorio da moram odmah na pustiti grad, pod pretnjom sm rti. Predstavio je to kao upo­ zorenje koje je došlo sa onog sveta, preko jednog od m edi­ ja, ali je to gomila gluposti. Šafrot mora imati neke veze sa njima, proklet bio. I sinoć, u studiju, bio je jedini koji je mirno ostao na svom mestu! Klimnuvši glavom, devojka hitrim korakom priđe telefonu i podiže slušalicu. Govorila je tako tiho da Mofat nije mo­ gao čuti koji je broj zatražila od hotelske centrale. — Idemo, ortak — reče Pit pokazujući mu glavom prema salonu. — Pivo će se ugrejati.
  • 31. B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 29 Mofat još jednom zastade na vratima, tobože gledajući u ek ran televizora. Sumiko je sa­ da govorila nešto glasnije, ali na jeziku koji nije razumeo. Na japanskom ... Razgovor nije trajao dugo. Tek što su se on i Pit vratili u fotelje sa konzervama sve- žeg piva u rukama, ona se po novo pojavi na vratima suse- dne prostorije. — Žao mi je — reče — vi­ dim da ste se udobno smestili. Pit i ja moramo da krenemo, doktore M ofat... — U posetu Šafrotu? — us- kliknu Pit skačući na noge. — Ah, najzad malo akcije za me ne! Mofat je netremice gledao devojku, ne skrivajući svoje divljenje. — Gospođice Sumiko — re­ če m im o — mislim da bih i ja imao da progovorim dve ili tri reči sa mojim cenjenim ko legom, profesorom Šafrotom ... * * * Jesen u Kaliforniji još jed­ nom je pokazala svoju ćud. Za ^nanje od sat vožnje, koliko im Je bilo potrebno da stignu do Long Biča, nebo se toliko na­ b a c ilo da je Tabasko Pit bio prinuđen da upali farove ve­ likog starog »ševroleta« koji je, međutim, ponegde dostizao iznenađujuće veliku brzinu. Sa okeana je iznenada sti­ gao olujni front donoseći gus­ te mlazeve kiše iz niskih ob­ laka koje je vetar nosio pred sobom. Dva ili tri puta duge kolone vozila na auto-putu os- vetli blesak munje, a nepres­ tano se čula tutnjava nalik pro lasku duge kompozicije teret­ nog voza. Mofat se strese u svom se- dištu pored vozača. — Ipak mislim da je glupo­ st što smo krenuli goloruki — progunđa. — Izgledi da Šafrot radi sa demonima su veliki. Šta ako nas ta čudovišta na­ padnu dok ga budemo tražili? — Nismo mi te sreće — ute ši ga Pit napinjući mišiće pod tankom majicom. — Meni se takve stvari obično događaju, znaš: kad krenem nekud že­ ljan jednog poštenog obraču­ na pesnicama, tipovi koje tra­ žim jednostavno ispare. — Bojim se da ovi nisu u toj klasi — reče Mofat. — Po jedan pištolj ne bi nam sme­ tao, zar ne, Sumiko? — Smetao bi — odvrati de- vojka tihim glasom. Nešto vi­ še od jednog sata, koliko su proveli zajedno u apartmanu tragajući za tačnom adresom
  • 32. 30 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 vile profesora Šafrota, njih tro je su se zbližili i sada već bi­ li na ti. Činilo se, međutim, da Mofat još uvek nije zado­ voljan time što se devojka ip­ ak drži na odstojanju. — Oru­ žje uvek izaziva napad, jer o- naj drugi želi da te preduhi­ tri, da te spreči da ga upotre- biš. Veruj mi, nenaoružani ima mo mnogo veće izglede da ne­ što doznamo, jer se eventualni protnvnici neće žuriti da na­ padnu. — A i ako napadnu — za* cereka se Pit — doživeće ne­ koliko neprijatnih iznenađenja. Ova devojka neće to iz skro­ mnosti da kaže, ali je pravi majstor borilačkih veština. Ne koliko puta, dok smo vežbali, tako je lako izašla na kraj sa mnom da sam od tada počeo da je izbegavam, veruj mi. Kris. A onda, ni ti nisi baš bezazlen borac, a? — Valjda nisam — uzdah­ nu Mofat — Bio si u Vijetna­ mu, do đavola. Oni žuti m o­ mci preko imali su siguran si­ stem da sve bezazlene mom­ ke veoma brzo eliminišu iz na ših redova.... Koliko još ima do te proklete kuće? — Dve-tri milje, ne više. Na samoj je obali, kažu. — I šta ćemo učiniti? Ući i optužiti Šafrota da je vrho­ vni šef demona, je li? — Zavisi kako će nas doče­ kati. Ako budu fini, i mi će­ mo se ponašati pristojno i uč­ tivo zamoliti Šafrota da nam kaže zbog čega je toliko sigu­ ran da su demoni ponovo me­ đu nama. Ova devojčica iza nas ima pravi mali detektor laži među ušima, Kris. Odmah ćemo znati da li nas debeljko laže ili ne. Podskočivši, »ševrolet« izne­ nada siđe na jedva vidljivi bo čni put koji je vijugao kroz retku šumu šibanu talasima kiše. Ovde je bilo još mračni­ je nego na putu obasjanom bar farovima drugih vozila i Moaft se još jednom strese. Pogledi Pita i Sumiko sre- toše se u ogledalu iznad gla­ ve vozača, ali to ipak ne pro- rnače Mofatu. »U redu, u redu«, reče on u sebi, stežući zube. »Mislite da sam kukavica, je li? Pa do­ bro. .. videćem o...« M ilju kasnije Tabasko Pit iznenada zaustavi kola i naže se napred da bolje vidi kroz staklo niz koje se slivala vo­ da. — Gospode bože! — reče ti­ ho. — Pogledaj ti to ... Obavijen maglom, obasjan povremenim blescima munja, pred njima je na vrhu stene koja se uzdizala nad okeanom stajao pravi zamak duhova,
  • 33. B O R IL AČ KE VEŠTINE 48 31 građevina kakavu je mogla srni sliti samo mašta arhitekte za neki horor film. Sliku je još strašnijom činila zvučna kuli­ sa: zavijanje vetra i besno uda ranje talasa o podnožje stene. — Ipak si bio u pravu, Kris — reče Pit cereći se kada je ponovo pokrenuo kola. — Ose- ćao bih se mnogo prijatnije da se ovim putem vozim u jed­ nom lepom, čvrstom tenku na oružanom sa topom i dva-tri mitraljeza. Prokletstvo, kako nekome može uopšte pasti na pamet da živi na ovakvom me stu? Pola milje dalje, put im je preprečila visoka kapija od če ličnih šipki iskovanih na sta­ rinski način. Levo i desno od nje pružao se zid visok goto­ vo deset stopa. Kapija je, međutim, bila po­ luotvorena. U kućici čuvara kraj nje nikog nije bilo. Ježeći se, Kris Mofat iskoči na kišu da odgurne kapiju u stranu. Tih nekoliko sekundi bili su dovoljni da njegov ele­ gantni sako, obučen sinoć za razgovor u televizijskom studi ju, bude potpuno promočen. Kroz park, kome očigledno nije bilo posvećivano dovoljno pažnje, put je sada vijugao la­ gano se uspinjući prema steni. Obasjana munjama, mračna fa sada zamka delovala je zastra šujuće, sve više se nadnoseći na njih. — Gle, gle! — reče Pit na­ glo zaustavljajući kola kada su izbili iz poslednje krivine. — Šta sada? Nastavljamo heliko pterom? Ili... Put se završavao visokom glatkom stenom koja je činila osnovu zamka. U steni nije bi lo nikakvih stepenica, nikakvog načina da se dospe do unutra­ šnjosti građevine. — Tu mora da su neka vra­ ta, Pite — reče Sumiko tiho sa svog mesta. — Produži još malo napred. — Misliš? H m m ... baš da vidim o... Prisustvo kola u blizini ste­ ne verovatno je aktiviralo ne­ ki automatski uređaj, ili je ne­ ko iz zamka pratio njihovo pri bližavanje. Tek, u naizgled čvr stoj steni pojavi se svetao pra vougaoni otvor koji se sve vi­ še širio kako su velika vrata klizila u stranu, otvarajući pro laz u dobro osvetljenu podze­ mnu garažu. Pit glasno opsova, napeto po smatrajući oko sebe. Mofat sku pi noge, spreman da iskoči iz kola ako u tom podzemnom prostoru iznenada zapreti ne­ ka opasnost. Garaža je bila potpuno pra­ zna, ako se ne računaju duge neonske cevi pod neravnom ka
  • 34. 32 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 menom tavanicom i vrata lif­ ta u jednom uglu. ZaSkripavši gumama na betonskom podu, »ševrolet« se zaustavi. — Da izađemo, a? — upita Tabasko Pit. Verovatno nije ni bio svestan da govori jedva čujnim šapatom. Mofat dotače bravu na svo­ joj strani, osvrćući se. Iza njih, teška vrata ponovo su klizila unazad, postepeno zatvarajući prolaz. — Boga mu! — dreknu Ta­ basko Pit. — Boga mu! Svetio nad njihovim glava­ ma iznenada se ugasi, ostavlja jući ih u mrklom mraku. Ok­ renut prema vratima, Mofat vide kada su ona, gotovo u istom trenutku, zaklonila i ono malo svetlostd koja je dopira­ la spolja. Da li mu se samo učinilo? Ili. . .? Nije mogao biti siguran, jer ljudsko oko teško se prilago- đava naglim promenama inte­ nziteta osvetljenja. Ipak, uči­ nilo mu se da se jedna senka hitro uvukla kroz vrata delić sekunde pre nego što su se ona čvrsto zatvorila. — Ne pali farove, Pite — reče Sumiko. — Tako ćemo samo predstavljati bolju metu. Izađimo napolje... tih o... Nastojeći da bude što tiši, Mofat dotače nogama betonski pod. Pit i Sumiko izašli su na suprotnu stranu. Zatvarajući oči, da bi se bo lje navikao na tamu, Mofat kroči korak u stranu. Neko ga zaustavi rukom koja mu je iz nenada pala na rame i on sa­ mo s mnogo napora uspe da zadrži krik straha. Ispruženi Mofatovi prsti na momenat dotakoše odeću nepo znatog. Vlažna svila... — Ninđa? — šapnu on u ta mu. — To si ti? — Da. Ostani tu gde si, Mo fa t... i ni šuma! Opuštajući se, Mofat oseti po kret vazduha u svojoj blizini, jedini znak da se ninđa po­ krenuo. »Taj čovek«, pomisli. »Nevi­ dljiv i nečujan, kao senka... da li je možda istina da oni poznaju tajne koje ih čine sto struko opasnijim od drugih Iju di?« Jedva čujan šapat odade mu da se ninđa nešto dogovara sa ono dvoje na drugoj strani kola i Mofat se osmehnu u ta­ mi. Ono što je naslućivao bilo je tačno: neobični par koji je upoznao u hotelu »Kventin« radio je za tajanstvenog čo- veka u crnoj svili. »Sada znam i zašto nisu že- leli da nose oružje«, pomisli. »Jedini cilj ovog izleta bio je da ninđi omogući da neopaže-
  • 35. BORILAČKE VEŠT1NE 48 33 no uđe u zamak. Bez obzira na njihove zube i kandže, Ša- frotovim demonima se ne piše dobro...« — Mofat! — šapnu Sumiko pored njega. — Daj mi ru­ ku. .. idem o... — Kuda? — on ispruži ru­ ku, spajajući prste sa toplim prstima devojke i privlačeći je sebi. U tami njihova tela se na trenutak dodirnuše i Mofat proguta pljuvačku, nastojeći da u prstima slobodne ruke što duže sačuva osećaj čvrste doj­ ke koju je jedva datakao. — U lift. Nema drugog izla­ za odavde. Levo od njih Tabasko Pit je gotovo bešumno nosio svoju te lešinu pravo prema liftu. Njih dvoje bili su na nekoliko ko­ raka od zida kada je on počeo da pipa po njemu, tražeći du­ gme kojim će dozvati kabinu. Negde nad njima tiho zazu- ja elektromotor. — Zatvori oči! — šapnu Su- miko. — Možda će u liftu biti svetia ... Mofat još jednom proguta pljuvačku. Do đavola sa Šafro tom i demonima! To krhko te lo pored njega dovodilo ga je do ludila i on se, kao i obič­ no, u deliću sekunde odluči na ■akciju. Obavijajući uska ramena de vojke, on je naglo privuče se­ bi, obarajući glavu da bi joj dotakao usne. Druga ruka ne­ strpljivo zaroni između dug­ madi njenog kišnog mantila i obuhvati dojku preko tanke tkanine bluze. Potpuno nepomična, kao sta tua, Sumiko se prepustila gru bom milovanju sa onom indi- ferentnošću koja mora razoru­ žati i najuzbuđenijeg muškar­ ca. U tami Mofatovo lice izne­ nada obli rumenilo i on se tr­ že, povlačeći ruke kao da se opekao. — J a... — reče promuklo. - J a ... Jedna mala ruka pade mu preko usta i on zaćuta. Zuja­ nje elektromotora se utiša i ka bina lifta se zaustavi iza još uvek zatvorenih vrata. — Nemoj to više činiti, Kr- is — šapnu devojka tiho. — I sklopi o č i... Vrata lifta se otvoriše, pro­ puštajući prigušenu svetlost u garažu. Čak i ta, jedna jedina mala sijalica pod tavanicom kabine zadavala je bol Mofa- tovim očima naviknutim na ta mu. — Idemo! — reče ninđa mi­ rnim glasom ulazeći prvi u us ki prostor, Pit za njim. U kabini je bilo tako malo mesta da se Mofat ponovo na­ šao uz telo devojke. Taj do­
  • 36. 34 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 dir nije se mogao izbeći i on još jednom proguta pljuvačku osećajući kako u njemu bukti oganj koji neće biti tako lako ugasiti. Vrata lifta se zatvoriše za njima i elektromotor ponovo zazuja. Kabina, međutim, ne krete naviše već — naniže! Tabasko Pit prvi je preki­ nuo tišinu. — Znao sam — reče — da ću jednog dana stići u pakao, boga m u ... ali nisam očekivao da će to biti ovako brzo! * * Put lifta nije bio dug. Sve­ ga nekoliko sekundi kasnije on se uz blag potres zaustavi i vrata se još jednom otvoriše. Podzemna prostorija u koju ih je lift doveo morala je biti prostrana, ali se njene stvar­ ne dimenzije nisu mogle pro- ceniti zbog polumraka koji je u njoj vladao. Crvena svetlo- st, nalik svetlosti vatre koja samo tinja, dopirala je iz iz­ vora vešto skrivenih u zidovi­ ma, otkrivajući najviše detalja na glatkom mermernom podu išaranom nerazumljivim kaba- lističkim znacima. Svud unaokolo, duž zidova, stajali su nepomični, ćutljivi demoni, potpuno isti kao onaj koga je Mofat upoznao pretho dne večeri. Progutavši pljuva­ čku, on pokuša da ih izbroji pogledom. Dvadeset... možda i trideset... u svakom slučaju prokleto mnogo. Na suprotnom kraju inače prazne prostorije stajao je pre sto osvetljen crvenom svetilj- kom postavljenom na tavanicu iznad njega. Bio je prazan, ali je jedna zdepasta prilika sta­ jala nekoliko koraka iznad nje ga- Crvenkasta svetlost koja ss odbija od stakla naočara... pro fesor Šafrot, naravno! — Idemo! — reče ninđa iza Mofata odlučnim glasom. — Hajde, Mofat! Nastojeći da se ceri što d r­ skije, Mofat izađe iz lifta, po- merajući se u stranu kako bi dao svojim prijateljima mesta da stanu pored njega. Kao i uvek do sada kada bi se na­ šao u opasnosti, osećao je ka­ ko mu snažno uzbuđenje ubr­ zava puls i ispunjava krv ad­ renalinom, pripremajući telo na iskušenja koja nailaze. Šafrot prvi naruši tišinu, do tada uznemirenu samo potmu­ lom tutnjavom koja je poka­ zivala da talasi okeana još uv-
  • 37. BOR IL AČ K E VEŠTINE 48 35 ek besne nad njihovim glava­ ma. — Mofat, prokleta budalo! — reče on gnevno svojim ne­ ugodnim glasom. — Tebe za­ ista ne vredi opomenuti! Zaš­ to nisi olišao iz grada kada sam te upozorio? Ti uopšte ni­ si svestan kakva te užasna su­ dbina očekuje! I tebe i ljude koje si doveo ovamo! — Dosta! Glas ninđe nije bio snažan, ali je to bilo dovoljno da se Šafrot trgne i ustukne korak unazad. Duž reda demona po­ red zidova prođe pokret. Neki od njih takođe su ustuknuli, neki podigli ruke na kojima su se presijavale kandže, spre­ mni za napad. — K o ... ko si ti? — upita Šafrot malo sigurnije. — Ka­ kav je to glupi kostim? Ne že liš da ti vidim lice, zar ne? _ — Ja sam ninđa, profesore Šafrot. Nadam se da znaš šta ta reč znači. — Ninđa? Gluposti! U glasu koji je dopirao is­ pod crne kapuljače zatreperi osmeh. — To se lako da proveriti. Šafrot. Pošalji četiri — ili još bolje šest — tvojih demona na mene. Videćeš šta će se do­ goditi. —■ Ti si lud! — uzbuđeno Uzviknu Šafrot, dižući ruke. — Čak i kada bih im mogao za- povedati, ne bih to učinio. Če ka te sigurna smrt! Oni ne mo gu umreti od ljudske ruke, lu­ đače ! — Zaista? Kladim se da se varaš, Šafrot. Kod mene, me­ đutim, tvoj blef ne može upa­ liti. Te maske deluju strašno... ali ne i za nas četvoro koje ovde vidiš. — Ludi ste, ludi! — vrteo je glavom Šafrot, a stakla nje govih naočara su bleskala kao dva otvora na užarenoj peći. — Imaš sreće što njihov i moj gospodar još nije stigao, ina­ če. .. — Kako se on zove, Šafrot? — kreštavo se nasmeja Tabas- ko Pit stupajući korak napred. — Lucifer? Belzezub? Ili ima neko treće lepo ime? Da nije to ime ipak — Šafrot, a? — Kad dam znak, natrag u lift! — zapovedi ninđa oštrim šapatom, nečujnim za Šafrota i njegove užasne pomagače. — Suviše si izašao napred, Pite, zasmetaćeš mi da gađam! »Da gađa?«, pomisli Mofat, povlačeći se malo unazad. »Iz čega? Čime? Sem onog mača i noža za pojasom, ne prime- ćujem više nikakvo oružje. A li...« Podigavši obe ruke nad gla­ vu, Šafrot visokim falsetom žurno izgovori nekoliko reči
  • 38. 36 B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 na nerazumljivom jeziku. Ton njegovog glasa podsećao je na vradžbine, izazivajući istovre­ meno nagli pokret u redovima demona duž zidova. — Sad! — kratko reče ni- nđa tihim glasom. Oslonjen sa mo na vrhove prstiju leve no­ ge, njegovo telo opisa pun po lukrug. Sve do tada skriveni prstima ruku, iz njih uz zviž­ duk poleteše sitni čelični pre­ dmeti. »Šurikeni!«, prolete Mofatu kroz glavu dok se dugim sko­ kom vraćao u lift, vukući Su- miko za sobom. »Šestokrake zvezde ninđi, smrtonosne u nji hovim rukama!« Kao da ih je dočekao rafal mitraljeza, najbližih pet ili še st demona zastade u mestu, ču pajući kandžama mesta na gru dima gde su ih pogodili pro­ jektili sa ivicama oštrim po­ put oštrice brijača. Jedan jedini, onaj najbliži vratima, i dalje je slepo srljao napred, ne mareći za blistavi šiljak koji mu je virio iz je­ dnog oka. Njegov krik slio se sa neljudskim krikom ostalih demona koji su jurnuli napred. Gurajući Sumiko u dno ka­ bine, ovoga puta čak i ne pri- mećujući da su mu ruke po­ novo na njenim grudima, Mo- fat glasno kriknu upozorava­ jući Tabasko Pita na opasnost. Potpuno nepotrebno. Oslo­ njen čvrsto na obe noge, Pit zadade strahovit udarac des­ nicom u iscereno lice demona, unoseći u to čitavu težinu sv­ og tela. Noge čudovišta klec- nuše i ono se stropošta na pod. -ne stigavši čak ni da prinese ruke polomljenim kostima lica. Nešto blesnu pod niskim svo dom, kao munja. Duga oštri­ ca katana opisa polukrug nad glavom ninđe, a zatim se spu­ sti niže, u visinu grudi kom­ paktne gomile koja je već pru žala svoje kandže da ščepa vi­ tku priliku u crnom. Uskačući u kabinu, Tabasko Pit trijumfalno zaurla, nadja­ čavajući fijuk oštrice mača i neljudske krikove pogođenih. U deliću sekunde prostor oko ninđe se očisti, jer su oni ko­ je oštrica katana nije dohvati­ la, naglo zastali na bezbednom rastojanju. Ili na rastojanju koje su oni smatrali bezbednim ... Odvojivši se od poda, tek to liko da preskoči gomilu obe­ zglavljenih tela i tela prese- čenih ukoso poput lutaka od krpe iz kojih se na mermer poda cedila gusta tamna teč- nost, ninđa je kretao u napad. Oštrica mača još jednom za peva svoju pesmu smrti, ne mareći za Šafrotovo upozore-
  • 39. B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 37 aje da demoni ne mogu umre- ti od ljudske ruke. »Uostalom, možda su obojica u pravu!«, prolete Mofatu kr­ oz glavu. »Možda pojava u cr­ nom kostimu — i nije čovek!« Kao lišće pred naletom ve- tra, preostali demoni se raz- bežaše pred ninđom, ostavlja­ jući još tri tela da se grče na glatkom podu, obilato ga zali- vajući skoro crnom krvlju. U dnu sale Šafrot je uzmicao ko rak po korak, kao da traži za­ klon iza ogromnog kamenog prestola. Njegov piskavi glas i dalje je zavijao, odbijajući se od zidova. Zbijajući se u gomilu, goto­ vo se dodirujući ramenima, de moni ponovo kretoše napred, pružajući pred sebe ruke sa dugim kandžama. Iz dvadese­ tak grla izvi se pravo zversko rezanje. U dva skoka ninđa se stvo­ ri pred vratima lifta. U prola­ zu, on na vrh mača nabode jednu užasno iskeženu glavu koju je udarac potpuno odvo­ jio od tela. Urlanje demona se pojača, ali su se vrata lifta već zatva­ rala za hitrom prilikom u cr­ nom kostimu. Kabina zadrhta i pojuri naviše. M ofat se sa gađenjem odma če od mrtve glave oko koje se širio isti onaj miris koji je je­ dnom već osetio. — Zgodan momak! — pri- meti Tabasko Pit poluglasno. — Mora da je učestvovao na izboru za mister univerzuma donjeg sveta prošle godine... Šta će ti to, ortak? Nemoj mi samo reći da ćeš početi da re­ daš lovačke trofeje po zidovi­ ma! — Videćeš — kratko odvra­ ti ninđa iskačući kroz ponovo otvorena vrata lifta. — Uđite u kola vas troje. Pite, ti vo­ ziš! Snažnim udarcem noge, ni­ nđa smrska vrata lifta, zadr­ žavajući tako kabinu na ni­ vou garaže bar nekoliko dra- gocenih minuta. Odjek udarca još je odzvanjao pod svodom kada se on, osvetljen farovi­ ma »ševroleta«, stvorio pred spoljnim vratima, noseći svoj krvavi teret u jednoj ruci. Dva ili tri hitra pokreta slo bodnom rukom, a onda oset- ljivi prsti ninđe napipaše tra­ ženo mesto na zidu. Potpuno bešumno, velika vrata garaže počeše da klize u svom ležiš­ tu, otvarajući prolaz. Motor »ševroleta« zaurla. Kao da čeka samo taj tre­ nutak, u sve širem otvoru vra ta naglo se pojavi prilika po­ gurenog čoveka sa skraćenom sačmarom u rukama. Mofat ot
  • 40. 38 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 vori usta da zaurla. Sa ovog rastojanja strelac ne može pro mašiti. Ninđa će iz neposred­ ne blizine biti zasut krupnim komadima olova koje će došlo vno raskinuti njegovo telo! U magnovenju, ruka sa od- sečenom glavom demona se po diže i spusti i okrugli, crni predmet užasnom snagom po­ godi pravo u lice čoveka sa puškom, odbacujući ga nekoli ko koraka unazad. Za volan­ om, Tabasko Pit se glasno na- smeja, naglo dajući gas, tako da gume kola zaškripaše po betonu. Nagnut nad svoju najnoviju žrtvu, ninđa je pažljivo posma trao dve zdrobljene lobanje, a onda se ukloni u stranu u tre nutku kada se prednji točkovi »ševroleta« zaustaviše samo ne koliko palaca od krvave mase. Delić sekunde kasnije zad­ nja vrata kola se zatvoriše za njim i kola jurnuše dalje. Mo- fat oseti trenutak kada točko­ vi pređoše preko ispruženog tela. — Maska? — upita Sumiko tiho okrećući se ninđi koji je zauzeo mesto pored nje. — Da — klimnu ovaj gla­ vom. — Veoma vešto urađena, ali ipak maska. Kako smo i pretpostavili, čitava ta priča o demonima je samo lukav tr­ ik. Ispod maske su ljudi kao svi ostali. Ili, bolje rečeno, kri minalci kao svi ostali! — Što ih ipak ne čini ma­ nje opasnim — reče Mofat ok rećući se unazad. — Taj otrov na kandžama, recim o... — Ne verujem da se tim sre dstvom koriste uvek — odgo­ vori čovek u crnoj kapuljači. Maločis, recimo, niko od njih nije imao zatrovane kandže. Predostrožnost, verovatno, ka­ da se nalaze u većoj gomili. Lako bi se moglo dogoditi da slučajno povrede jedan drugog, a to je gotovo sigurna smrt. Kao da želi da im pokaže kako su odista prebrodili sva­ ku opasnost, vetar iznenada rastera oblake sa dela neba na kojem se nalazilo sunce i nje­ govi zraci obasjaše okolinu, još uvek zasipanu sve slabi­ jom kišom. — U svakom slučaju, ovo je kraj — primeti Mofat, okre­ ćući se ponovo napred. Nije mogao više da gleda usku ša­ ku Sumiko kako počiva na dla nu skrivenom crnom svilom. — Policija će uništiti gnezdo »demona«, sada kada zna gde treba da ga traži, a moj cenje- ni kolega Šafrot će verovatno u gasnu komoru. — To bi bilo suviše lepo — primeti Tabasko Pit, malo us­ poravajući kola kako bi se pro vukao kroz još uvek otvorenu
  • 41. B ORIL AČ K E VEŠTINE 48 39 kapiju na ogradi. — Bojim se da si ovoga puta preveliki op­ timist, Kris. — Ti misliš da on i... Tle pod njima iznenada kao da poskoči, ali Pit zadrža glo­ mazna kola na putu. Tutnja­ va eksplozije stigla je sa uda­ rnim talasom koji je povio dr­ veće oko njih, noseći pred so­ bom čitav vihor lišća otežalog od kiše. Grubo opsovavši, Mofat se okrete. Stub crnog dima uzdizao se na mestu gde je do maločas stajao zamak iz filmova stra­ ve i užasa. Kroz njega su se naslućivali sitniji i krupniji ko madi kamenja koje je eksplo­ zija odbacila uvis, da bi ih sa­ da sila teže nemilosrdno vra­ tila do mesta koje su nekada zauzimali... — Evo ti odgovora, Kris — tiho reče devojka. — Šafrot se pobrinuo da ukloni sve tra­ gove pre nego što potraži no­ vo skrovište za sebe i svoje de m one... Pit poveća brzinu, kao da želi da ih što pre ukloni sa me sta eksplozije. Mofat je shva­ tio razloge za to: za koji mi­ nut ovim istim uskim putem pojuriće vozila puna policaja­ ca i vatrogasaca, jezivo zavi­ jajući sirenama. Grupa od če­ tvoro ljudi koja hita sa mesta događaja, uvek će biti sum­ njiva. A naročito kada je jedan njen član od glave do pete ma skiran u crnu svilu i nosi o- ružje koje izgleda preteći sa čitave milje rastojanja. Jedna druga pomisao, među­ tim, mučila ga je mnogo više. Šafrot je umakao. brišući tra­ gove za sobom. Odavde do Me ksika nema ni dve stotine mi­ lja. A posle M eksika... — Možda grešimo — reče on, okrećući se prema zadnjem sedištu. — Trebalo bi d a ... — Trebalo bi d a ...? — po­ novi Sumiko, jer je Mofat os­ tao otvorenih usta, nemoćan da nastavi svoju rečenicu. — Prokletstvo! — proštenja ovaj konačno. — Gde je taj čovek, do đavola? Kud je ne­ stao. .. i kako? I devojka i Pit veselo se na- smejaše. Mofat shvati da je ne gde na onom vijugavom pu­ tu, dok su se kola zanosila sa jedne strane na drugu, ninđa iskoristi pogodnu priliku da be šumno sklizne kroz odškrinuta vrata i nestane u tami, čineći upravo ono što je Mofatu pa­ lo na pamet. Šafrotovi izgledi da bezbed- no umakne iz grada sada su svakako bili praktično ništav­ ni. Legenda je tvrdila da ni- ko nikada nije umakao ninđi,
  • 42. 40 B O R IL A Č K E VEŠTINE 48 kad ovaj jednom pođe u pote- ru, a posle onoga što je video, Mofat nimalo nije sumnjao u to ... — U redu, u redu — odvra ti kiselo na njihov smeh. — Vi ga poznajete malo bolje od mene, do đavola. Otišao je za Šafrotom, je li tako? — Naravno da je otišao za njim — reče Tabasko Pit m ir­ no. — Šta se drugo i moglo učiniti? — Ne znam — Mofat zami­ šljeno protrlja čelo šakom mo krom od znoja. — A li... — I ja to mislim — pre­ duhitri ga Tabasko Pit. — Bo jim se da će naš prijatelj m o­ rati najpre da pliva... — Mofat se strese. — Vetar još uvek duva — reče. — Talasi nisu ništa ma­ nji nego maločas, a o n ... — Ne brini za njega — re­ če devojka. — U stanju je da to učini. Mene više brine pi­ tanje koliko daleko će ga od­ vući potera za Šafrotom. Šta ako je ovaj odlučio da krene brodom pravo u Meksiko, ili negde još dalje? — Već će on naći načina da ih zaustavi — čvrsto ube- đen reče Tabasko Pit. — Kla­ dim se da upravo u ovom tre­ nutku već razmišlja kako to da izvede... Nekoliko milja dalje, u us­ kom zatonu koji su priroda a zatim eksploziv ukopali u ste ne obale, ninđa je još razmiš­ ljao šta da preduzme, posma- trajući veliku motornu jahtu koja se snažno njihala čak i u ovim relativno zaklonjenim vodama. Pripreme za pokret grupe od dvadesetak ljudi bile su pri kraju. Hitro i organizovano, prenosili su na palubu zago­ netne drevne sanduke, nalik onima u kojima se obično tra- nsportuje pešadijska municija, ne mareći za kišu koju im je vetar i dalje bacao u lica. Maske demona više im nisu bile potrebne, jer su bili uve- reni da su potpuno sami na o- vom divljem delu obale. Mo­ tor jahte je već brektao. Za koji trenutak ona će se odvo­ jiti od obale i isploviti na oke- an. Pogledom koji je prodirao kroz kišu i maglu, ninđa još jednom strpljivo pređe po li­ cima ljudi na palubi i duž o- bale. Nijedan od njih nije bio Ša- frot. Da nije možda sišao pod pa­ lubu pre nego što se ninđa vra tio do zatona? Ili je lukavo razdvojio svoje snage, nadajući se poteri, i sa da se izvlači nekim tajnim pro
  • 43. B O R IL AČ K E VEŠTINE 48 41 lazom kakvih je moglo biti na stotine na ovom delu obale? »Kad ne znaš šta treba či­ niti«, rekao mu je jednom, pr vih dana njegove obuke za ni nđu, sensei Tanaka, »onda ne­ moj hitati. Odmeri dobro sve činjenice koje poseduješ, a on da se opredeli za ono što ti bude rekao tvoj razum, ne pre puštajući se osećanjim a...« Svaki ninđa naučen je da činjenice odmerava hladnom preciznošću kompjutera, nala­ zeći optimalno rešenje brzinom neshvatljivom čak i za veoma inteligentne ljude. To je m o­ guće postići potpunom konce- tracijom čiji je cilj da iz du­ bine memorije izvuče sve re­ levantne podatke o određenoj situaciji. »Malo je novih situacija«, po novio je mnogo puta Tanaka. >Sve borbe, okršaji, bitke vo­ de se na mnogo puta provere- ni način. Neka te to ne čudi, sine moj. Ljudi uglavnom ra­ zmišljaju na sličan način, bez obzira na okolnosti koje utiču na n jih ...« Iskustvo ninđa preporučivalo je upravo ono za što se, izgle­ da, Šafrot opredelio. Vođa po- beđene i progonjene armije mora se odvojiti od svojih po- tčinjenih sa malom grupicom odabranih ljudi. Neprijatelj u poteri uvek ide za većim bro­ jem tragova; čak i ako njego­ va vojska bude dostignuta i uništena, vođa će imati vre­ mena da se izvuče iz zamke i pokuša ponovo, sa novom ar­ mijom. .. Samo što je sada bilo kasno tražiti Šafrotove tragove na drugoj strani. Kao i uvek, doneta odluka bila je izvršena u đeliću se­ kunde. Koristeći zaklon stena, ninđa se približi stazi ureza­ noj u kamen, pažljivo motre- ći lica ljudi na palubi jahte. Vetar i kiša će mu pomoći, naravno, ali je i dalje morao biti veoma, veoma oprezan... Hitar kao senka oblaka koja juri po tlu, ninđa se zakotrlja preko staze i skliznu niz ne­ ravnu padinu, zaronjavajući pod nemirnu vodu. Ovde, uz obalu, talasi su se sukobljava­ li, neprestano menjajući smer svog vrtložnog kretanja, ali je on naučio kako da koristi up­ ravo energiju talasa da bi se­ bi olakšao kretanje. Još uvek pokrivena crnom kapuljačom, njegova glava iz­ roni uz sam bok jahte koji je ravnomerno podrhtavao od ma ločas uključenih snažnih mo­ tora. Nad njim, poslednji ljudi hi tro su pretrčavali dasku koja je škripala pod njihovim no­
  • 44. 42 B O R IL AČ KE VEŠTINE 48 gama. Za koji trenutak jahta će se otisnuti od obale. Ninđa zari vrh dugog, oštr­ og noža u drvo oplate, prave­ ći tako sebi zgodniji oslonac. Zaobljeni bok zakloniće ga od pogleda sa palube, ma kako oni bili malo verovatni; po o- vakvom vremenu svi izbega- vaju da se zadržavaju pored ograde neprestano zasipane pe nom i mlazevima kiše. Neko vreme neće biti ugo­ dno pod pritiskom talasa koji će, zahvaljujući brzini broda, pokušati da ga zbace sa nesi­ gurnog uporišta. To, međutim, neće trajati dugo; uskoro će pasti mrak, a mrak je uvek bio najbolji prijatelj svakom ninđi... Kao senka, on će se uzve- rati na palubu i početi da pre tražuje deo po deo broda, sve dok se ne uveri da Šafrot odi sta nije tu. Posle toga... Sklopljenih očiju, nepokret­ nog lica pod crnom maskom, ninđa je razmišljao, opuštenog tela, kao da mu svaki novi trenutak ne može zapretiti smr tnom opasnošću. U trenutku kada je jahta iz zatona izbila na nemirnu površinu okeana, žurno se udaljavajući od oba­ le sa koje su dopirali zvuci sirena, on je imao jasan plan koji je predviđao sve manje ili više verovatne zaplete. Pramac broda, čim su bili na milju i po od obale, naglo skrete prema jugu i ninđa se hladno osmehnu pod mokrom maskom. Jug, dakle. U redu, on je imao plan i za tu mo­ gućnost. .. Četrdeset minuta docnije, dok su svetla grada nestajala na horizontu levo od njih, on oslušnu pažljivije zvuke sa pa lube. Posada se gotovo nije čula. Umorni od svega onoga čemu ih je Šafrotov ludi plan izlo­ žio, ljudi su bez sumnje ko­ ristili priliku da se odmore na mestu koje su smatrali potpu­ no bezbednim. I vreme im je išlo na ruku. Dolaskom večeri vetar se smirio i površinu oke ana sada su šarali samo dugi talasi plime. Ipak, u ovo doba godine vo­ da je bila neugodno hladna i ninđa najpre nekoliko minuta posveti vraćanju elastičnosti mišićima koji su dugo bili u istom položaju. Veranje su mu olakšale čelične kandže navučene na prste ruke, veo­ ma slične kandžama kakve je Šafrot dao svojim demonima. Palac po palac, ne stvaraju­ ći nikakav šum koji talasi uz bok broda ne bi mogli prigu­ šiti. ninđa se penjao prema ivici.
  • 45. BOR IL AČ K E VEŠTINE 48 43 Poluzatvorenih očiju, zaklo­ njen stubom ograde, on pažlji vo osmotri prostor pred sobom, osvetljen samo pozicionim sve tlima sa jarbola i prigušenom žutom svetlošću iza prozora ku cice kormilara. Ne, vođa ove grupe, makar to i ne bio Šafrot, nije zabo­ ravio na opreznost. Umotan u dugu kišnu kabanicu, sa šeši­ rom na glavi, jedan od njego­ vih ljudi koračao je tamo i amo, a u rukama mu se mu­ tno presijavala cev skraćene dvocevke, očigledno omiljenog oružja bande sa kojom je ovo­ ga puta imao posla. »Jedan će se, dakle, nalaziti na krmi«, razmišljao je ninđa držeći se svog zaklona. »N ji­ hov šef uveren je da je to do­ voljno, pogotovu što smatra, kao i njegovi stražari, da im nikakva stvarna opasnost neće zapretiti pre nego što priđu obali. Oni, naravno, ne mogu znati da sam već na palubi...« Ne skidajući kandže sa pr­ stiju, on se jednim zamahom izvuče na palubu preko ogra­ de u trenutku kada je pogled stražara bio uprt na drugu st­ ranu. Pripijen između dva zamra­ čena prozora uza zid kabine, on dopusti da pogled stražara nezainteresovano pređe preko tog mesta. Potrebno je mnogo više od oštrog vida da se opazi ninđa koji želi da bude skri­ ven. Veština skrivanja još u srednjovekovnom Japanu bila je tako razvijena da je dala dosta opipljive osnove za šire nje legende o tobožnjoj nevid­ ljivosti ninđi. štaviše, samo čulo vida više nije ni bilo dovoljno da oda po ložaj ninđe tragačim a... Pod uslovom, naravno, da se među njima ne nalazi drugi ninđa, borac koji je prošao isto onako složenu obuku kao i nje gov protivnik, sposoban da po­ sebnim osećajem nasluti prisu­ stvo opasnosti u blizini. Ninđe imaj'U i posebno ime za taj osećaj: haragei. Najjed- onstavnije rečeno, haragei je potpuno jedinstvo ninđe sa nje govom okolinom, stapanje koje mu omogućuje da oseti i naj­ manji predznak opasnosti u at­ mosferi jednog mesta. Šafrotov stražar na pramcu nije imao taj osećaj, niti ga je mogao imati. Vančulna perce­ pcija na Zapadu je odavno pro glašena za obično sujeverje i ljudi koji su posedovali slične talente potiskivali su ih dubo­ ko u sebe, umesto da opleme­ njuju i izoštravaju nova, mno go korisnija čula. Prislonivši uho pod kapulja­ čom na tanki zid kabine, ninđa je mogao gotovo sasvim jasno
  • 46. 44 B O R IL A Č K E VEŠT1NE 48 da čuje žamor glasova na dru goj strani zida. Ljudi su u ka bini razgovarali uz jelo i piće. Opuštenost u njihovim glaso­ vima svedočila je da se oseća- ju potpuno sigurni. — Pa da — reče neko uza sam zid, trljajući leđima o dr­ venu pregradu. — Ako si sve vreme radio samo u Saut Gej- tu, onda nije nimalo čudno što se ranije nismo viđali, ortak. Ima vas dosta ovde? — Mm-ne! — odvrati nje­ gov sagovornik punim ustima. — Samo dvojica, ostali nisu bili pozvani ovamo. Međutim, tu su neki momci koji tvrde da su operisali po Glendejlu i Pasadini. — Bilo nas je, dakle, na sve strane — zadovoljno reče pr­ vi. — Što se nas u Santa Mo- niki tiče, ne možemo se poža­ liti. Do večeras je sve išlo savr šeno glatko, a onda je upao taj prokleti maskirani klovn i do slovno iskasapio šestoricu pre nego što smo uopšte stigli do njega! — Nisam to vid eo... srećom. Sve vreme sam bio na brodu. Shvatio sam da nešto nije u redu tek kada je šef stigao i dao naređenje da se jahta pri­ premi za plovidbu. Malo potom odjeknula je i eksplozija ... »Šef«, pomisli ninđa, sklapa­ jući oči kako bi se potpuno kon centrisao na sluh. »Da li će ne­ ki od njih sada pomenuti nje­ govo im e... ili nešto drugo što bi mi bilo od koristi...?« Razgovor je međutim krenuo u sasvim suprotnom pravcu, o- bilato zalivan viskijem iz fla­ ša čiji se zveket jasno čuo na ovoj strani zida. Ipak, i ono što je do tada čuo, davalo je ninđi u ruke jednu značajnu prednost. Što je duže razmišljao, nova zamisao sve više mu se dopa­ dala. Unutrašnji neprijatelj je najopasniji neprijatelj zato što se najčešće i ne zna da postoji. Tako su ga naučili u teškoj i dugotrajnoj školi za ninđe, još davno u Japanu. Šafrotovi ljudi sve do sada nisu se svi međusobno pozna­ vali. Bila je to prilika da se neopaženo ubaci među njih, prouči način njihovog đelova- nja i, pre ili kasnije, dopre do njihovog tajanstvenog vođe, bio to Šofrat ili neko drugi... Hladno se osmehujući pod svojom maskom, ninđa poče pri preme za izvođenje svog no­ vog plana. Kao i obično, one nisu trajale d u go... * Spakovana u denjak iz kojeg je štrcao samo mač u korica­
  • 47. BO R IL A Č K E VEŠTINE 48 45 ma, njegova odeća i najveći deo arsenala ninđe nestade u skrovištu pod jednim od čama ca za spasavanje pričvršćenom na boku broda. Potpuno nag, ali i dalje bešuman i nevid­ ljiv, on se palac po palac pri­ vlačio stražaru na pramcu. Najteži deo bio je potpuno prazni prostor na palubi dug punih petnaest stopa i izložen pogledima ljudi u kućici kor­ milara. Prebacivši se preko og rade, on to rastojanje pređe na rukama pridržavajući se za ta nku metalnu šipku dok su mu bose noge na trenutke doticale hladnu vodu okeana. Na samom pramcu bilo je ne koliko pogodnih skrovišta za njega i on se nečujno skupi u uglu iza gomile neuredno slo­ ženih stolica za ležanje koje su verovatno preostale iz vre­ mena kada je jahta pošteno za rađivala svoj hleb prevozeći unaokolo razdragane turiste. Suženim očima, strpljiv kao tigar u zasedi, ninđa je prou­ čavao kretanje stražara. Sada! U času kada mu je čovek okrenuo leđa pod kišnim manti lom, ninđa izniče iz poda iza njega. Jedna ruka omota se o- ko vrata stražara, zatvarajući mu šakom usta; druga, naoru žana onim istim dugim i šilja- tim nožem koji mu je poslužio da se održi na boku jahte, zada de kratak udarac pod rebra. Vrh noža raskide srčani mi­ šić, donoseći trenutnu smrt, i telo čoveka se strese kao od udara električne struje. Pridr­ žavajući ga rukama da ne pa­ dne, ninđa načini korak u stra nu, i dalje zaklonjen od pogle­ da iz kućice. Ako je neko i gledao u pra­ vcu stražara, ukočen pokret te la u polutami nije mu se mo­ gao učiniti sumnjivim. U sva­ kom slučaju, na palubi jahte sve je i dalje bilo mirno i ve­ oma tiho. Sada se ninđa sa mrtvim te lom nalazio u bezbednom za­ klonu, ali je morao delati ve­ oma brzo, jer bi dugo odsustvo stražara sa mesta moglo iza­ zvati podozrenje posmatrača. Ruke ninđe radile su precizno i hitro; svaki pokret bio je pro studiran do najmanjeg detalja kako bi oduzeo što manje vre­ mena. Trideset sekundi kasnije pri lika stražara ponovo izroni iz tame i leno se prošeta po pra­ mcu, držeći pušku u rukama. Pod spuštenim obodom šešira dva čelično-plava oka oprezno su gledala oko sebe tražeći ne­ ki znak opasnosti. Pet minuta kasnije, savršeno kopirajući pokrete stražara, ni nđa se vrati u zaklon da do­
  • 48. 4G B O R IL AČ K E VEŠTINE 4S puni svoju masku. Čarape i pli tke čizme srećom su odgovara le po veličini. Kada se sledeći put vrati ovamo i prebaci još košulju sa tela mrtvaca na svo je, nago telo stražara moći će da nestane u talasima okeana. Petnaestak minuta kasnije sve je bilo gotovo. Lagano se osmehujući, ninđa se osloni o ogradu da malo odmori mišiće svojih nogu. Predah, međutim, nije trajao dugo. Vrata kabine na palubi se otvoriše, propuštajući napo­ lje širok mlaz svetlosti. Dva čo veka bez žurbe su se približa­ vala pramcu. Jedan od njih imao je tako- đe kišni mantil, šešir širokog oboda i pušku u rukama. Oči­ gledno, dolazila je očekivana smena straže. — I bilo je vreme — reče veselo ninđa, dopuštajući da mu svetlost iz kabine obasja lice. Ovo sada bio je glavni is­ pit; ako nijedan od te dvojice ništa ne posumnja, to će zna­ čiti da mirno može sići pod pa lubu i pomešati se sa ljudima koji su doskora nosili užasne maske demona. — Tačno dva sata — primeti onaj koji je išao napred hla­ dnim glasom. — Ni minut više, ni minut manje, do đavola! Hajde, siđi, pojedi nešto i od­ mori se. I sutra ćemo imati pu ne ruke posla... Klimnuvši glavom onome ko ji je došao da ga smeni na me stu stražara, ninđa pohita pod palubu, odlažući na jednu od slobodnih kuka u uskom hod­ niku svoj kišni mantil i šešir. Nešto dalje na zidu se nalazio stakleni orman sa pravom izlo žbcm oružja svih vrsta. Slegnu vši ramenima, ninđa na jedno upražnjeno mesto ostavi pušku. Ako dođe do gužve, ona, sama za sebe, neće previše uticati na odnos snaga. Duga niska prostorija u ko­ ju je potom ušao bila je bro­ dski salon. Pogled mu najpre odluta do prozora iza kojeg je stajao pre nešto manje od po­ la časa. Mesta uz prozor bila su prazna, kao i većina drugih mesta u salonu. Trojica preosta lih ljudi nemo mu klimnuše glavom kad priđe stolu da na­ puni tanjir ostacima hladne ve čere na jednom poslužavniku. I oni su, uz poslednju čašicu, odbijali dimove iz cigareta pre nego što će se povući na spa­ vanje. Osmehujući se u sebi, ninđa je mirno jeo, zalivajući svaki zalogaj gutljajima dobrog pi­ va. Energija i odmor bili su mu potrebni, ali ne i neopho­ dni. I pored svih iskušenja ko­ ja je pred njega postavio ovaj