5. 1.
Moj otac beše kralj i sin kraljeva. Beše niska rasta, kao i većina nas, i građen kao bik,
širokih ramena. Oženio se mojom majkom koja je imala četrnaest, nakon što ju je sveštenica
blagoslovila da ima poroda. Bio je to dobar brak: bila je jedinica, i bogatstvo njenog oca pripašće
mužu.
Pre braka nije uvideo da je ona tankoumna. Njen otac je ustrajao u želji da ona bude
prekrivena velom sve do obreda, a moj otac mu je udovoljio. Ako je ružna, uvek će biti robinja i
sluga. Kad je konačno smakla veo, moja majka se, kažu, nasmešila. Tako su znali da je prilično
glupa. Neveste se ne smeše.
Kad je rodila mene, dečaka, otrgao me je iz njenih ruku i dao babici. Iz sažaljenja, babica
je mojoj majci dala jastuk da ga grli umesto mene. Majka ga je grlila. Izgleda da nije primećivala
razliku.
Brzo sam ih razočarao: mali, žgoljav. Nisam bio brz. Nisam bio jak. Nisam umeo da
pevam. Najbolje što se za mene moglo kazati jeste da nisam bio bolešljiv. Zaobilazile su me
prehlade i grčevi koji su mučili moje vršnjake. Zbog toga je moj otac postao sumnjičav. Da nisam
podmetnuto neljudsko dete? Mrko me je gledao. Ruke su mi se tresle od njegovog pogleda. A tu
je bila i moja majka, kojoj se vino slivalo niz bradu.
* * *
Imao sam pet godina kad je došao red na mog oca da bude domaćin igara. Muškarci su
dolazili čak iz Tesalije i Sparte, i naša skladišta puniše se njihovim zlatom. Stotinu slugu je
dvadeset dana utabavalo trkačke staze i raščišćavalo kamenje. Otac beše odlučio da napravi
najbolje igre svog doba.
Najjasnije se sećam trkača, tamnosmeđih tela namazanih uljem, kako se istežu na stazi
pod suncem. Ima ih svakakvih, muževa širokih pleća, ćosavih junoša i dečaka, listova
izbrazdanih isklesanim mišićima.
Bik beše zaklan i krvario je poslednje kapi u prašinu i tamne bronzane posude. Tiho je
otišao u smrt, dobro znamenje pred održavanje igara.
Trkači se okupljaju pred postoljem na kojem otac i ja sedimo, okruženi nagradama za
pobednike. Tu su zlatne posude za vino, bronzani tronošci, jasenova koplja s vrhovima od
dragocenog gvožđa. Ali prava nagrada je u mojim rukama: venac od zagasitozelenog lišća, tek
ispleten, koji sam trljao palcem dok nije zasijao. Otac mi ga je nevoljno dao. Smiruje sebe: samo
treba da ga držim.
Najmlađi dečaci trče prvi, i čekaju, vukući stopala po prašini, da sveštenik dâ znak. Još
uvek rastu, kosti su im oštre i izdužene, naziru se kroz zategnutu kožu. Vidim jednog plavokosog
među desetinama tamnokosih, razbarušenih. Naginjem se da ga osmotrim. Kosa mu se presijava
kao med na suncu, a u njoj zlatni odsjaji, prinčevska kruna.
Niži je od ostalih i još uvek dečački zaobljen za razliku od ostalih. Kosa mu je duga i
vezana pozadi kožnom trakom; blista na golim preplanulim leđima. Lice mu je, kad se okrene,
ozbiljno kao u nekog muškarca.
Kad sveštenik dâ znak, on se provuče između zbijenih tela starijih dečaka. Kreće se lako,
pete su mu ružičasti bleskovi, kao palacajući jezici. Pobeđuje.
Netremice gledam dok otac uzima venac iz mog krila i kruniše ga; listovi izgledaju
gotovo crno naspram njegove svetle kose. Njegov otac, Pelej, dolazi po njega, nasmešen i
ponosan. Pelejevo kraljevstvo manje je od našeg, ali njegova žena je navodno boginja, i narod ga
voli. Moj otac ga gleda sa zavišću. Žena mu je glupa, a sin prespor da bi se takmičio čak i s
6. najmlađima. Okreće se prema meni.
– Tako izgleda pravi sin.
Šake su mi prazne bez venca. Gledam kako kralj Pelej grli svog sina. Vidim kako dečak
baca venac u vazduh i ponovo ga hvata. Smeje se, a lice mu pobedonosno blista.
Osim toga, sećam se samo raštrkanih prizora iz tadašnjeg života: moj otac namršten na
prestolu, omiljena igračka konj, moja majka na obali, kako gleda u Egejsko more. U tom
poslednjem sećanju, bacam kamenčiće za nju, šljis, šljis, šljis, preko površine mora. Izgleda da
joj se sviđaju krugovi koji se raspršuju. Ili možda voli sámo more. Na čelu joj ožiljak beo kao
kost, uspomena na očev udarac balčakom mača. Nožni prsti vire joj iz peska u koji ih je zarila, i
pazim da ih ne uznemirim dok tražim kamenje. Pronađem jedan i hitnem ga, srećan što to
uspešno radim. To je jedino sećanje na majku, i tako je lepo da sam gotovo siguran kako sam ga
izmislio. Na kraju krajeva, otac obično nije dozvoljavao da nas dvoje budemo nasamo, njegov
glupi sin i još gluplja žena. I gde smo mi to? Ne prepoznajem ni obalu ni nju. Toliko je vremena
prošlo otad.
7. 2.
Pozvan sam pred kralja. Sećam se kako mi je mrzak bio taj dug hod beskrajnom
prestonom dvoranom. Kad sam stigao do kraja, kleknuo sam na kamen. Neki kraljevi su tu držali
prostirke za kolena glasnika koji su prenosili duge vesti. Moj otac za to nije mario.
– Kći kralja Tindara konačno je stasala za udaju – kazao je.
To ime mi je bilo poznato. Tindar je bio kralj Sparte i posedovao je velika prostranstva
najplodnije južnjačke zemlje, za kakvom je moj otac žudeo. Čuo sam i za njegovu kćer, za koju
se govorkalo da je najlepša žena u našim zemljama. Njenu majku, Ledu, navodno je obeščastio
Zevs, vrhovni bog lično, preobrazivši se u labuda. Devet meseci kasnije, njena utroba izrodila je
dva para blizanaca: Klitemnestru i Kastora, decu njenog smrtnog muža; Helenu i Polideuka,
blistave božje labudiće. Ali bogovi su bili na zlu glasu kao loši roditelji; od Tindara se očekivalo
da bude otac svima.
Nisam reagovao na očeve vesti. Takve stvari ništa mi nisu značile.
Otac se nakašljao, glasno u tihoj odaji. – Bilo bi nam dobro da se s njima orodimo. Idi i
zaprosi je. – U dvorani nije bilo više nikog, tako da je samo on čuo moj preplašen uzdah. Ali bio
sam dovoljno mudar da se ne pobunim naglas. Moj otac je već znao sve što bih mogao da kažem:
da imam devet godina, da sam neugledan, bez izgleda za budućnost, nezainteresovan.
Krenuli smo narednog jutra, bisaga punih darova i hrane za usput. Pratili su nas vojnici u
najboljim oklopima. Putovanja se ne sećam najbolje – putovali smo kopnom, mada predeo nije
ostavio nikakav utisak na mene. Na čelu kolone, moj otac je izdavao nova naređenja savetnicima
i glasnicima koji su odjahivali u svim pravcima. Pogledao sam kožne uzde, poravnao palcem
dlaku na neobrađenoj strani kože. Nisam razumeo zašto sam tu. Bilo je to neshvatljivo, kao i
većina postupaka moga oca. Moj magarac se klatio, a ja s njim, zahvalan što bar to može da mi
odvuče pažnju.
Nismo bili prvi prosci koji su stigli u Tindarevo utvrđenje. Štale su bile pune konja i
mazgi, i užurbanih slugu. Moj otac je izgleda bio nezadovoljan ceremonijom koja nam je
priređena: video sam ga kako trlja kamena ognjišta u našim sobama, mršteći se. Poneo sam jednu
igračku, konja s pokretnim nogama. Podigao sam jedno kopito, zatim drugo, zamišljao sam da
jašem njega umesto magarca. Neki vojnik se sažalio na mene i dao mi svoje kockice. Uz zveket
sam ih bacao na pod, sve dok u jednom bacanju nisam dobio sve same šestice.
Napokon, došao je dan kad mi je otac kazao da se okupam i očešljam. Rekao mi je da
presvučem tuniku jednom, a onda i drugi put. Povinovao sam se, mada nisam video razliku
između purpura i zlata i grimiza i zlata. Nijedna tunika nije prekrivala moja drhtava kolena. Otac
je izgledao moćno i strogo, crna brada prekrivala mu je lice. Dar koji smo spremili za Tindara
čekao je, činija od kovanog zlata, s reljefom koji pripoveda o princezi Danaji. Zevs joj se
prikazao u obliku zlatne kiše i ona mu je rodila Perseja, Gorgoninog ubicu, od koga je među
junacima tek Herakle bio jači. Otac mi ju je dodao. – Nemoj da nas osramotiš – kazao je.
Čuo sam zvuke iz velike dvorane pre nego što sam je video, stotine glasova koji se
odbijaju od kamenih zidova, zveket pehara i oklopa. Sluge su širom otvorile prozore u pokušaju
da oteraju buku a svuda po zidovima okačili pravo obilje tapiserija. Nikad nisam video toliko
muškaraca na jednom mestu. Ne muškaraca, ispravio sam se. Kraljeva.
Pozvani smo na savetovanje, seli smo na klupe prekrivene kravljom kožom. Sluge su se
povukle u senke. Očevi prsti uhvatili su me za okovratnik, upozoravajući me da se ne vrpoljim.
S toliko prinčeva, junaka i kraljeva koji se nadmeću za jednu nagradu, odaja je odisala
neprijateljstvom, ali mi smo znali kako da se pretvaramo da smo civilizovani. Mladići su se
predstavljali, jedan po jedan, razmećući se blistavom kosom, uskim strukom i skupocenom
8. obojenom odećom. Mnogi su bili sinovi ili unuci bogova. Svi su imali poneku pesmu napisanu o
svojim delima. Tindar je svakog pozdravio, rekao im da darove spuštaju na hrpu na sredini
prostorije. Svakog je pozvao da se predstavi i zaprosi devojku.
Moj otac je bio najstariji među njima, osim čoveka koji je, kad je na njega došao red,
rekao da se zove Filoktet. – Heraklov prijatelj – prošaputao je onaj pored nas, s razumljivim
strahopoštovanjem. Herakle je bio naš najveći junak, a Filoktet njegov najbliži pratilac, jedini još
uvek živ. Kosa mu je bila seda, debeli prsti žilavi i spretni kao u svakog strelca. I uistinu, trenutak
kasnije podigao je najveći luk koji sam dotad video, od uglačane tisovine, obložen lavljom
kožom. – Heraklov luk – objasni Filoktet – koji mi je dao na samrti. – U našim zemljama luk je
bio ismevan kao oružje kukavica. Ali za ovaj luk to se nije moglo reći; niko među nama nije bio
dovoljno jak da ga zategne.
Sledeći muškarac, očiju našminkanih kao u žene, izgovorio je svoje ime: – Idomenej,
kralj Krita. – Bio je vitak, a duga kosa pala mu je do pasa kad je ustao. Ponudio je retko gvožđe,
dvoseklu sekiru. – Simbol mog naroda. – Pokretima je podsećao na plesače koje je moja majka
volela.
Zatim Menelaj, sin Atrejev, koji je sedeo pored ogromnog medvedolikog brata
Agamemnona. Menelajeva kosa bila je zapanjujuće riđa, boje usijane bronze. Telo mu beše
snažno, mišićavo i poletno. Njegov dar beše skupa predivno obojena tkanina. – Mada gospi ne
treba dodatni ukras – dodao je smešeći se. To je bio uglađen govor. Poželeh da i sam kažem nešto
tako domišljato. Jedini nisam prešao dvadesetu i nisam bio božanskog porekla. Možda bi Pelejev
zlatokosi sin dorastao ovom, pomislih. Ali njega je otac ostavio kod kuće.
Muškarci su se smenjivali jedan za drugim, i njihova imena počeše da mi se magle u
glavi. Pažnju mi je privukao presto, gde sam pored Tindara prvi put primetio tri žene s velovima.
Zurio sam u belu tkaninu na njihovim licima, kao da ću ugledati ženske obrise iza nje. Moj otac
je želeo da jedna od njih bude moja supruga. Tri para šaka, lepo ukrašenih narukvicama, mirno
počivaju u krilima. Jedna je viša od ostalih. Mislim da sam video odlutao taman pramen kako joj
viri ispod vela. Helena je plavokosa, setio sam se. Što znači da to nije Helena. Prestao sam da
slušam kraljeve.
– Dobro došao, Menetije. – Prestravio sam se kad sam čuo očevo ime. Tindar je gledao u
nas. – Žao mi je što ti je žena umrla.
– Žena mi je živa, Tindare. Moj sin danas prosi tvoju kćer. – U tišini sam kleknuo
ošamućen, dok su mi se lica vrtložila pred očima.
– Tvoj sin još nije muškarac. – Tindarev glas kao da je dopirao iz daljine. Nisam primetio
ništa u njemu.
– Ne mora ni da bude. U meni ima dovoljno muškosti za obojicu. – To je bila pošalica
kakve je naš narod voleo, odvažna i hvalisava. Ali niko se nije nasmejao.
– Tako, dakle – rekao je Tindar.
Kameni pod usecao mi se kožu, ali nisam se pomerao. Navikao sam da klečim. Nikad mi
dotad nije bilo drago što sam morao da vežbam u očevoj prestonoj dvorani.
Otac je ponovo progovorio, prekinuvši tišinu: – Drugi su doneli bronzu i vino, ulje i vunu.
Ja donosim zlato, i to je samo mali deo mog bogatstva. – Bio sam svestan da držim predivnu
činiju, dodirujem ličnosti iz priče: Zevs se pojavljuje u zraku svetlosti, preplašena princeza,
njihov snošaj.
– Moja kći i ja smo zahvalni što si nam doneo tako vredan dar, mada je tebi beznačajan. –
Kraljevi su zažamorili. U toj izjavi je bilo poniženja koje moj otac izgleda nije shvatio.
Pocrveneo sam.
– Učiniću Helenu kraljicom svoje palate. Jer moja supruga, kao što znaš, tome nije
9. dorasla. Moje bogatstvo prevazilazi bogatstva svih ovih mladića, a moja dela govore sama za
sebe.
– Mislio sam da je prosac tvoj sin.
Pogledao sam ka tom novom glasu. Pripadao je muškarcu koji dotad nije govorio.
Opušteno je sedeo na klupi u poslednjem redu, kovrdžava kosa presijavala mu se na svetlosti
vatre. Imao je nazubljen ožiljak na jednoj nozi, šav koji mu se protezao preko tamnosmeđe kože
od pete do kolena, obavijajući se oko mišića lista i ponirući u senku ispod tunike. Izgleda kao
rana od noža, pomislio sam, ili nečeg sličnog, što ga je zaseklo naviše i ostavilo neravne ivice,
čija je mekoća odudarala od nasilnog gesta koji ga je stvorio.
Moj otac se razbesneo. – Sine Laertov, ne sećam se da si dobio reč.
Čovek se nasmešio. – I nisam. Prekinuo sam te. Ali ne treba da se bojiš moje upadice.
Mene ovo nimalo ne zanima. Govorim samo kao posmatrač. – Gotovo neprimaten pokret pored
prestola privukao mi je pažnju. Jedna prilika pod velom se pomerila.
– Šta on to govori? – Moj otac se namrštio. – Ako nije ovde zbog Helene, zašto je došao?
Neka se vrati svom kršu i kozama.
Muškarac izvi obrve, ali ništa ne reče.
Tindar je bio blag. – Ako ti je sin prosac, kako kažeš, neka se predstavi.
Čak sam i ja znao da je vreme da govorim. – Ja sam Patroklo, Menetijev sin. – Glas mi je
bio piskav i promukao od dugog ćutanja. – Došao sam da zaprosim Helenu. Otac mi je kralj i sin
kraljeva. – Nisam znao šta više da kažem. Otac mi nije dao uputstva; nije očekivao da će Tindar
tražiti da govorim. Ustao sam i spustio posudu na hrpu darova, namestio je tako da se ne prevrne.
Okrenuo sam se i otišao do svoje klupe. Nisam se obrukao podrhtavanjem ili saplitanjem, a reči
mi nisu bile budalaste. Ipak, lice mi je gorelo do srama. Znao sam kako sam izgledao tim
muškarcima.
Nesvesni moje nelagode, muškarci su se smenjivali. Čovek koji je sad klečao bio je
ogroman, mnogo viši i plećatiji od mog oca. Iza njega, dvojica slugu nosila su ogroman štit.
Izgledao je kao da mu je deo opreme, sezao mu je od peta do krune; nijedan običan čovek ne bi
mogao da ga nosi. I nije služio kao ukras: ogrebotine i nazubljeni rubovi svedočili su o borbama
koje je video. Ajant, sin Telamonov, predstavio se grmalj. Govor mu je bio neotesan i kratak,
tvrdio je da vodi poreklo od Zevsa i svoj krupan stas predstavio kao dokaz naklonosti svog
pradede. Njegov dar beše koplje, gipko drvo predivno istesano. Iskovan vrh presijavao se na
svetlosti baklji.
Konačno je došao red i na čoveka s ožiljkom. – Dakle, sine Laertov? – Tindar se pomerio
da bi ga pogledao u oči. – Šta nezainteresovan posmatrač ima da kaže na ovo?
Čovek se uspravio. – Voleo bih da znam kako ćeš sprečiti poražene da ti objave rat. Tebi,
ili Heleninom srećnom mužu. Vidim ovde nekoliko muškaraca spremnih da se dohvate za gušu.
– Izgleda mi da se zabavljaš.
Čovek je slegnuo ramenima. – Ljudska glupost me ne zabavlja.
– Laertov sin nas prezire! – To je bio onaj grmalj, Ajant, stisnute pesnice behu mu velike
kao moja glava.
– Sine Telamonov, ni govora.
– Šta je posredi, Odiseju? Kaži već jednom. – Tindarev glas bio je oštar.
Odisej je ponovo slegnuo ramenima. – Ovo je bila opasna igra, uprkos blagu i slavi koju
si stekao. Svaki od ovih prosaca valjan je čovek, i ti to znaš. Nećeš ih lako odbiti.
– Sve si mi to rekao i nasamo.
Otac se ukočio pored mene. Zavera. Njegovo lice nije bilo jedino ljutito u dvorani.
– Istina. Ali sad ti nudim i rešenje. – Podigao je prazne šake. – Nisam ti doneo darove i ne
10. prosim Helenu. Ja sam kralj, kao što je rečeno, krša i koza. Kao nadoknadu za rešenje, zahtevam
nagradu koju sam ti već pomenuo.
– Kaži mi rešenje i dobićeš je. – Ponovo jedva primetan pokret pored prestola. Jedna žena
stisnula je pratiljinu haljinu.
– Evo ga, onda. Verujem da bi izbor trebalo da prepustiš Heleni. Ali ona mora da izabere
sad, odmah, tako da niko ne kaže kako si je savetovao ili joj naredio. I... – Podigao je prst. – ...pre
nego što izabere, svaki muškarac mora da se zakune kako će podržati Helenin izbor i braniti
njenog muža od svih koji bi želeli da mu je preotmu.
Osetio sam nemir u dvorani. Zakletva? I to zbog nečeg tako neuobičajenog kao što je žena
koja bira muža. Muškarci su bili sumnjičavi.
– Vrlo dobro. – Tindar se, bezizraznog lica, okrenuo prema ženama pod velovima. –
Helena, prihvataš li predlog?
Glas joj je bio dubok i ljubak, proneo se do svakog ugla dvorane. – Prihvatam. – To je
bilo sve što je kazala, ali osetio sam kako su muškarci oko mene zadrhtali. Čak i kao dete osetio
sam moć te žene i divio joj se jer je, mada prekrivena velom, mogla da oživi prostoriju. Koža joj
je, iznenada smo se setili, navodno bila pozlaćena, oči tamne i sjajne kao gladak opsidijan za koji
smo trampili masline. U tom trenu beše vredna svih nagrada naslaganih na sredini, i još vrednija.
Bila je vredna naših života.
Tindar je klimnuo glavom. – Onda neka bude tako. Svi oni koji pristaju, nek se odmah
zakunu.
Čuo sam mrmljanje, nekoliko poluljutitih glasova. Ali niko nije otišao. Helenin glas, i
veo, koji su lagano treperili od njenog daha, potpuno su nas opčinili.
Brzo pozvaše sveštenika koji prinese na oltar belu kozu. Tu, u dvorani, bio je to daleko
prikladniji izbor nego bik, koji bi krvavim grkljanom mogao neumesno da uprlja kameni pod.
Životinja je mirno izdahnula, a sveštenik je pomešao tamnu krv s pepelom izgorelog čempresa.
Činija je zašištala, glasno u tihoj prostoriji.
– Ti budi prvi. – Tindar je pokazao na Odiseja. Čak je i devetogodišnjaku bilo jasno da je
to sasvim zasluženo. Odisej se već pokazao kao veoma mudar. Naši nepouzdani savezi opstajali
su tek kad nijedan od saveznika nije mogao da prigrabi veću moć nego ostali. U prostoriji sam
video prezrive osmehe i likovanje među kraljevima; neće moći da izbegne sopstvenu zamku.
Odisejeva usta iskriviše se u poluosmeh. – Naravno. Sa zadovoljstvom. – Ali ja sam
pretpostavio da ne misli tako. Tokom žrtvovanja gledao sam ga kako se povlači u senke, kao da
želi da ga zaborave. Sad je ustao i prišao oltaru.
– Helena – zastao je Odisej, ruku napola ispruženih prema svešteniku – ne zaboravi da se
zaklinjem samo iz solidarnosti, a ne kao prosac. Nikad ne bi oprostila sebi ako bi odabrala mene.
– Reči su mu bile izazivačke i poneko se nasmeja. Svi smo znali da su mali izgledi da neko tako
blistav kao Helena odabere kralja pustopoljne Itake.
Sveštenik nas je, jednog po jednog, pozivao da priđemo ognjištu, obeležavajući nam
zglobove krvlju i pepelom, koji su nas stezali kao lanci. Pevušeći sam za njim ponovio reči
zakletve, podigavši ruku da je svi vide.
Kad se i poslednji muškarac vrati na mesto, Tindar ustade. – Sad izaberi, kćeri moja.
– Menelaj. – Rekla je bez oklevanja, sve nas zaprepastivši. Očekivali smo napetost,
neodlučnost. Okrenuo sam se prema riđokosom čoveku, koji je ustao, smejući se od uva do uva.
Neobuzdano radostan, potapšao je ćutljivog brata po leđima. Svi ostali behu kivni, razočarani,
čak ozlojeđeni. Ali niko ne posegnu za mačem; krv nam se skorela na zglobovima.
– Nek bude tako. – Tindar ustade. – Drago mi je da u porodicu primim drugog sina
Atrejevog. Dobićeš moju Helenu, kao što je tvoj uvaženi brat nekad dobio moju Klitemnestru. –
11. Pokazao je na najvišu ženu, kao da očekuje da ona ustane. Nije se ni pomerila. Možda ga nije
čula.
– A šta je s trećom devojkom? – uzviknu neki nizak čovek, koji je stajao pored ogromnog
Ajanta. – S bratanicom. Može li da bude moja?
Muškarci se nasmejaše, srećni što je napetost popustila.
– Zakasnio si, Teukrije. – Odisej je nadjačao buku. – Meni je obećana.
To je sve što sam mogao da čujem. Otac me je uhvatio za rame i besno me povukao s
klupe. – Završili smo. – Iste noći smo krenuli kući, razočarano sam uzjahao magarca: nisu mi
dozvolili ni da vidim Helenino divno lice.
Otac više nikad nije pominjao to putovanje, a događaji koji su usledili po našem povratku,
čudno su mi se izobličili u sećanju. Krv i zakletva, prostorija puna kraljeva: sve je to izgledalo
daleko i bledo, kao nešto što je pesnik ispevao, a ne nešto što sam proživeo. Jesam li stvarno
klečao pred njima? I šta je s tom zakletvom? Besmisleno mi je bilo i da razmišljam o tome,
budalasto i neverovatno, kao popodnevno sanjarenje.
12. 3.
Stajao sam u polju. Držao sam četiri kockice, poklon. Ne od oca, on se toga nikad ne bi
setio. Ni od majke, koja me ponekad nije prepoznavala. Ne sećam se ko mi ih je dao. Neki kralj u
poseti? Neki plemić ulizica?
Bile su isklesane od slonovače, ukrašene oniksom, glatke. Leto je bilo na izmaku, a ja se
zadihao od trčanja od palate. Posle one trke, dobio sam učitelja za sve atletske discipline:
boksovanje, borba mačem i kopljem, bacanje diska. Ali pobegao sam mu, i blistao sam od
uzbudljive lakoće usamljenosti. Prvi put sam posle nekoliko sedmica bio sâm.
Zatim se pojavio taj dečak. Zvao se Klizonim, i bio je sin nekog plemića koji je često
boravio u palati. Stariji, krupniji i odbojno gojazan. Ugledao je blesak kockica u mojoj šaci. Mrko
me je pogledao i pružio ruku. – Daj da ih vidim.
– Ne. – Nisam želeo da ih dodiruje debelim i prljavim prstima. I koliko god da sam bio
sitan, ja sam bio princ. Zar nisam imao pravo da ga odbijem? Ali ti plemićki sinovi su navikli da
mi rade šta požele. Znali su da moj otac ništa neće preduzeti.
– Želim ih. – Isprva nije pokušavao da mi preti. Mrzeo sam ga zbog toga. Trebalo bi da
sam vredan pretnje.
– Ne.
Krenuo je prema meni. – Daj mi ih.
– Moje su. – Iskezio sam zube. Zarežao sam kao pas koji se bori za ostatke hrane.
Pružio je ruku da ih uzme, a ja sam ga odgurnuo. Sapleo se, i bilo mi je drago. Neće dobiti
ono što je moje.
– Hej! – Razgnevio se. Ja sam bio toliko sitan da se pričalo kako sam zaostao. Ako sad
odustane, obrukaće se. Krenuo je prema meni, zajapuren. Nesvesno sam ustuknuo.
Prezrivo se nasmešio. – Kukavice.
– Nisam kukavica. – Glas mi je bio piskav, a koža vrela.
– Tvoj otac misli da jesi. – Namerno je to rekao, kao da uživa. – Čuo sam ga kad je to
rekao mom ocu.
– Nije. – Ali znao sam da jeste.
Dečak se približio. Podigao je pesnicu. – Nazivaš li ti to mene lažovom? – Znao sam da
će me udariti. Samo je čekao izgovor. Mogao sam da zamislim kako je moj otac to rekao.
Kukavica. Prineo sam šake na grudi i odgurnuo ga što sam jače mogao. Naša zemlja je bila
obrasla travom i žitom. Pad ne bi trebalo da boli.
Samo tražim izgovore. Zemlja je i kamenita.
Glava mu je tupo udarila u kamen, i video sam kako je iznenađeno razrogačio oči. Zemlja
oko njega je prokrvarila.
Zurio sam, grla stisnutog od užasnutosti onim što sam učinio. Nikad nisam video smrt
ljudskog bića. Video sam umiranje bikova i koza, čak i beskrvnu borbu riba za dah. Video sam je
i na slikama, tapiserijama, crnim figurama na našim zdelama. Ali ovo nikad nisam video: tup
udarac, krkljanje i koprcanje. Miris krvi. Pobegao sam.
Malo kasnije, pronašli su me pored kvrgavog korenja neke masline. Bio sam mlitav i bled,
obliven sopstvenim izbljuvkom. Kockice sam izgubio dok sam bežao. Otac je besno zurio u
mene, iskezio je žute zube. Mahnuo je, a sluge su me podigle u unele unutra.
Dečakova porodica zahtevala je da me odmah prognaju ili pogube. Bili su moćni, a on im
je bio najstariji sin. Mogli su da dopuste da im neko spali njive ili siluje ćerke, ako im potom
nadoknadi štetu. Ali nisu dozvoljavali da im diraju sinove. To je plemiće moglo naterati na
pobunu. Svi smo znali pravila; poštovali smo ih kako bismo izbegli anarhiju, koja je uvek
13. vrebala. Krvna zavada. Sluge su napravile znak protiv uroka.
Moj otac je proveo život trudeći se da sačuva kraljevstvo, i neće rizikovati da ga izgubi
zbog sina kakav sam ja, kad je do naslednika i utroba koje će ih izroditi tako lako doći. Zato se
saglasio: proteraće me u neko drugo kraljevstvo. Zadržaće me dok ne odrastem, a zauzvrat će
platiti, daće im onoliko zlata koliko sam težak. Neću imati roditelje, prezime, nasleđe. U to
vreme, smrt je bila poželjnija. Ali otac je bio praktičan čovek. Zlato u mojoj težini bilo je manji
trošak od raskošne sahrane koju bi morao da mi priredi.
Tako sam napunio deset godina i postao siroče. Tako sam otišao u Ftiju.
Mala Ftija, veličine dragog kamena, najmanja među našim zemljama, nalazila se na
severu, između visova planine Otris i mora. Njen kralj, Pelej, bio je jedan od ljubimaca bogova:
nije bio božanstvo, već mudar, hrabar, naočit i pobožniji od sunarodnika. Kao nagradu, naša
božanstva su mu ponudila morsku nimfu za suprugu. To se smatralo najvećom čašću. Uostalom,
koji smrtnik ne bi želeo da legne u krevet s boginjom i začne sina s njom? Božanska krv
pročišćavala je našu blatnjavu rasu, odgajala junake od prašine i gline. A ta boginja obećavala je
još i više: suđaje su joj prorekle kako će njen sin uveliko prevazići oca. Pelejeva loza biće
osigurana. Ali kao i svi božji darovi, i ovaj je bio nesavršen; boginja nije dala pristanak.
Svi su, čak i ja, čuli priču o obeščašćenju Tetide. Bogovi su odveli Peleja do tajnog mesta
gde je ona sedela na obali. Upozorili su ga da ne traći vreme na predigre jer ona nikad neće
pristati na brak sa smrtnikom.
Upozorili su ga i na ono što će se dogoditi kad joj priđe: jer nimfa Tetida beše prepredena
kao i otac joj, Nerej, neuhvatljiv morski starac, i znala je kako da preobrati kožu u hiljadu
različitih obličja krzna, perja i mesa. I mada će ga grebati kljunovima, kandžama, zubima,
krljuštima i repovima, Pelej ne sme da je pusti.
Pelej je bio pobožan i poslušan čovek i uradio je sve što su mu bogovi naložili. Čekao je
da se ona pojavi iz tamnosivih talasa, kose crne i duge kao konjski rep. Zatim ju je zgrabio, iako
se grčevito borila, stežući je dok oboje nisu ostali iscrpljeni, bez daha i odrani peskom. Krv iz
rana koje mu je nanela pomešala se s mrljama izgubljenog devičanstva na njenim bedrima. Njen
otpor više nije bio važan: razdevičenje je bilo obavezujuće koliko i bračni zaveti.
Bogovi su je naterali da se zakune kako će ostati s mužem smrtnikom najmanje godinu
dana, i ona je odslužila svoje vreme na zemlji ćutke, nezainteresovano i osorno. Kad joj je kasnije
prilazio, nije ni pokušavala da se otima i migolji. Samo je ležala ukočena i ćutljiva, mokra i
hladna kao stara riba. Njena nevoljna utroba izrodi samo jedno dete. Čim joj je kazna okončana,
istrčala je iz kuće i zaronila u more.
Vraćala se samo da obiđe dečaka, nikad iz nekog drugog razloga, i nikad predugo. Njenog
sina su gajili učitelji i dadilje, pod nadzorom Feniksa, Pelejevog najpouzdanijeg savetnika. Je li
Pelej ikad zažalio zbog onog što su mu bogovi darivali? Neka obična žena smatrala bi sebe
srećnicom kad bi pronašla muža Pelejeve blagosti i nasmešenog lica. Ali za morsku nimfu Tetidu
ništa nije moglo ublažiti njegovu prljavu smrtničku osrednjost.
Kroz palatu me je vodio sluga čije ime nisam zapamtio. Možda ga nije ni rekao. Dvorane
behu manje nego kod kuće, kao da ih je ograničavala skromnost njihovog kraljevstva. Zidovi i
podovi bili su od mermera iz okoline, beljeg nego onaj na jugu. Stopala su mi bila tamna nasuprot
njegovoj belini.
Nisam nosio ništa sa sobom. Ono malo mojih stvari preneto je u moju sobu, a zlato koje je
moj otac poslao bilo je na putu za riznicu. Osećao sam čudnu prestravljenost kad sam se odvojio
od njega. Bilo mi je saputnik tokom nedelja putovanja, podsećalo me je na to koliko vredim.
14. Napamet sam znao sadržaj: pet izgraviranih pehara, teško žezlo, ogrlica od kovanog zlata, dve
ukrasne statue ptica i ukrašena lira pozlaćenih vrhova. Ovo poslednje, znao sam, bilo je lažno.
Drvo je bilo jeftino i teško i zauzelo je mesto koje je trebalo da se iskoristi za zlato. A ipak je ta
lira bila toliko divna da niko ne bi mogao da se usprotivi; bila je deo miraza moje majke. Dok
smo jahali, zavlačio sam ruku u bisage kako bih dodirnuo uglačano drvo.
Pretpostavljao sam da me vode u prestonu dvoranu, gde ću kleknuti i izraziti zahvalnost.
Ali sluga je iznenada zastao pred nekim sporednim vratima. Kralj Pelej nije tu, rekao mi je, tako
da ću izaći pred njegovog sina. Bio sam prestrašen. To nije bilo ono što sam pripremao, izraze
pokornosti koje sam smišljao na magarčevim leđima. Pelejev sin. Još uvek se sećam tamnog
venca na njegovoj svetloj kosi, ružičastih tabana koji su sevali stazom. Takvi treba da budu
sinovi.
Ležao je na leđima na širokoj, jastucima prekrivenoj klupi, držeći liru na stomaku.
Dokono je prebirao po žicama. Nije me čuo kad sam ušao, ili nije želeo da obrati pažnju. Tako
sam shvatio gde mi je mesto. Do tog trenutka bio sam princ, očekivan i najavljivan. Sada sam
zanemarljiv.
Približio sam se još malo, vukući stopala, a on je nakrivio glavu da me pogleda. Pet
godina od našeg poslednjeg susreta, više nije bio onaj bucmasti dečak. Zinuo sam, zaprepašćen
njegovom lepotom, tamnozelenim očima, licem kao u devojke. Osetio sam iznenadnu odbojnost.
Ja se nisam toliko promenio nabolje.
Zevnuo je, teških kapaka. – Kako se zoveš?
Njegovo kraljevstvo bilo je tek polovinu, četvrtinu, osminu veličine kraljevstva mog oca,
ja sam ubio jednog dečaka i proteran sam, a on još uvek nije čuo za mene. Stisnuo sam vilice i
nisam odgovorio.
Ponovio je, glasnije: – Kako se zoveš?
Moja ćutnja je prvi put bila oprostiva; možda ga nisam čuo. Ali sad nije bila.
– Patroklo. – To ime mi je otac nadenuo kad sam se rodio, obuzet nadom ali nerazborit, i
imalo je gorak ukus na mom jeziku. „Očev ponos”, značilo je. Čekao sam da se našali u vezi s
tim, da kaže nešto domišljato o mojoj sramoti. Nije to uradio. Možda je, mislio sam, i on glup.
Okrenuo se na bok da bi me pogledao. Nemiran pramen zlatne kose napola mu je prekrio
oči; oduvao ga je. – Ja sam Ahil.
Isturio sam bradu, nekoliko centimetara, kao znak da sam ga čuo. Za trenutak smo gledali
jedan drugog. Zatim je on trepnuo i zevnuo, razjapio je usta kao mačka. – Dobro došao u Ftiju.
Odrsatao sam na dvoru i znao sam kad treba da izađem iz prostorije.
Tog popodneva sam shvatio da nisam jedini Pelejev posinak. Skromni kralj je imao dosta
odbačenih sinova. Nekad je i sam bio begunac, pričalo se, i pratio ga je glas da je naklonjen
prognanima. Moj krevet je bio drvena ploča u dugačkoj spavaonici nalik vojničkoj, punoj dečaka
koji su se svađali i izležavali. Neki sluga mi je pokazao gde su mi stvari. Nekoliko dečaka je
podiglo glave i zurilo u mene. Siguran sam da mi se jedan od njih obratio, pitao me kako se
zovem. Siguran sam da sam mu odgovorio. Vratili su se svojim igrama. Niko važan. Ukočeno
sam otišao do svog kreveta i čekao večeru.
Zvono nas je u sumrak pozvalo na obrok, bronza je odjekivala negde iz dubine palate.
Momci su prestali da se igraju i istrčali u hodnik. Zgrada je bila nalik na zečju rupu, puna
krivudavih hodnika i neočekivanih prostorija. Zamalo sam se sapleo o pete dečaka ispred sebe,
uplašen da ću zaostati i izgubiti se.
Trpezarija je bila duga dvorana u prednjem delu palate, prozori su joj gledali na podnožje
planine Otris. Bila je dovoljno velika da ugosti sve nas i još mnogo gostiju; Pelej je bio kralj koji
15. rado ugošćuje. Sedeli smo na hrastovim klupama, za stolovima izgrebanim od dugogodišnjeg
zveckanja tanjira. Hrana je bila jednostavna ali obilna – usoljena riba, debeo hleb sa začinjenim
sirom. Nije bilo mesa, jaretine ni govedine. To se čuvalo samo za kraljevsku porodicu ili
praznike. Na drugom kraju stola video sam blesak zlatne kose na svetlosti lampe. Ahil. Sedeo je s
grupom dečaka koji su se grohotom smejali nečem što je rekao ili uradio. To je pravi princ. Zurio
sam u svoj hleb, gruba zrna grebala su mi prste.
Posle večere su nam dozvolili da radimo šta nam je volja. Neki dečaci su se skupili u uglu
da se igraju. – Želiš li da se igraš? – pitao je jedan. Kosa mu je još uvek bila detinje ukovrdžana;
bio je mlađi od mene.
– Da se igram?
– Kockicama. – Otvorio je šaku da mi ih pokaže, koštane, istačkane crnom bojom.
Prepao sam se i ustuknuo. – Ne – kazao sam preglasno.
Iznenađeno je zatreptao. – Dobro. – Slegnuo je ramenima i otišao.
Te noći sam sanjao mrtvog dečaka, lobanja mu se razbila kao jaje od udarca u zemlju.
Pratio me je. Krv se razliva, tamna kao proliveno vino. Oči su mu otvorene, a usta mu se
pomeraju. Zapušio sam uši. Glasovi mrtvih navodno mogu da obeznane žive. Ne smem da ga
čujem kako govori.
Probudio sam se prestravljen, nadajući se da nisam naglas vrištao. Zvezde na noćnom
nebu bile su jedina svetlost; mesec nisam video. Disao sam glasno u tišini, a slamarica poda
mnom tiho je pucketala, bockajući me tankim prstima u leđa. Prisustvo drugih dečaka nije me
utešilo; naši mrtvi dolaze po osvetu bez obzira na svedoke.
Zvezde su zatreperile, a mesec se negde šunjao nebom. Kad sam ponovo zatvorio oči,
čekao me je, obliven krvlju, lica bledog kao kost. Naravno da me je čekao. Nijedna duša ne želi
da je ranije pošalju u beskonačno sivilo onog sveta. Izgnanstvo je možda utažilo bes živih, ali nije
zadovoljilo mrtve.
Probudio sam se s peckanjem u očima, udovi su mi bili teški i obamrli. Dečaci su zujali
oko mene, oblačili se za doručak, spremni za novi dan. Brzo se proneo glas o mom osobenjaštvu,
a onaj mlađi dečak više mi se nije obraćao, ni zbog kockica ni zbog bilo čega drugog. Za
doručkom, prsti su mi gurali hleb u usta, a grlo je gutalo. Sipali su mi mleko. Popio sam ga.
Posle su nas odveli na prašnjavo osunčano vežbalište da učimo kako se koriste mač i
koplje. Tu sam iskusio istinu Pelejeve dobrote: dobro obučeni i dužni njemu, jednog dana bićemo
mu dobra vojska.
Dali su mi koplje, a nečija žuljevita ruka popravila mi je stisak jednom, pa još jednom.
Bacio sam ga i okrznuo rub mete na hrastovom stablu. Učitelj je uzdahnuo i dao mi drugo koplje.
Pogledom sam prelazio preko ostalih dečaka, tražeći Pelejevog sina. Nije bio tu. Još jednom sam
pogledao hrast, kora mu je bila izdubljena i napukla, biljni sok je tekao iz uboda. Bacio sam.
Sunce se podiglo visoko, zatim još više. Grlo mi je postalo suvo i vrelo, izgrebano od
užarene prašine. Kad su nas učitelji pustili, većina dečaka je otišla na obalu, gde je pirkao
povetarac. Bacali su kockice i trkali se, izvikivali pošalice oštrim zapevajućim severnjačkim
naglascima.
Kapci su mi bili teški, a ruka me je bolela od vežbanja. Seo sam u treperavu senku
masline i gledao preko morskih talasa. Niko mi se nije obratio. Nije bilo teško prevideti me. Sve
je bilo gotovo isto kao kod kuće.
Sutradan je bilo isto, naporne vežbe ujutro, i usamljeni dugi popodnevni sati. Mesec je
noću postajao sve manji. Zurio sam toliko da sam mogao da ga vidim čak i kad zatvorim oči, žuti
srp sjajan na tamnoj pozadini mojih kapaka. Nadao sam se da bi to moglo da spreči dolazak
16. prikaze onog dečaka. Naša boginja meseca nadarena je čarobnica, ima vlast nad mrtvima. Može
da zabrani snove ako poželi.
Nije poželela. Dečak je dolazio, iz noći u noć, s razrogačenim očima i raspolućenom
lobanjom. Ponekad bi se okrenuo i pokazao mi rupu u glavi, iz koje je visio mekani mozak.
Ponekad bi pružio ruku prema meni. Probudio bih se, gušeći se od strave, i zurio u mrak do zore.
17. 4.
Obroci u zasvođenoj trpezariji behu mi jedina uteha. Tamo me zidovi nisu previše
pritiskali, a prašina iz dvorišta nije mi zapinjala u grlu. Stalan žamor glasova prestajao je kad se
usta dobro napune. Mogao sam da sedim sam, da jedem i ponovo dišem.
Jedino tad sam viđao Ahila. Dane je provodio odvojeno, prinčevski, obavljajući dužnosti
koje se nas nisu ticale. Ali uvek je jeo s nama, hodao između stolova. Njegova lepota je u velikoj
trpezariji sijala kao plamen, živ i blistav, privlačila mi pogled i protiv volje. Usta su mu bila kao
pun luk, nos kao aristokratska strela. Kad je sedeo, udovi mu nisi bili iskrivljeni kao moji, već
postavljeni savršeno otmeno, kao u neke skulpture. Verovatno je najupečatljivija bila njegova
neusiljenost. Nije se nameštao niti pućio usta kao drugi naočiti dečaci. Uistinu, kao da nije bio
nimalo svestan utiska koji je ostavljao na okupljene. Mada mi nije jasno kako je to moguće:
okupljali su se oko njega kao psi, žudno, s isplaženim jezicima.
Gledao sam sve to sa svog mesta u uglu, drobeći hleb u rukama. Moja zavist bila je oštra
kao kremen, dovoljna je bila samo varnica da plane.
Nedugo zatim, seo je bliže meni nego obično; za susedni sto. Dok je jeo, trljao je
prašnjave tabane o kameni pod. Nisu bili ispucali i žuljeviti kao moji, već ružičasti i smeđi ispod
prašine. Princ, prezrivo sam se nasmejao u sebi.
Okrenuo se kao da me je čuo. Za trenutak smo se pogledali u oči i ja sam se prestravio.
Skrenuo sam pogled, i zamajao se hlebom. Obrazi su mi goreli, a koža pekla kao pred oluju. Kad
sam se konačno usudio da pogledam, okrenuo mi je leđa i razgovarao s drugim dečacima.
Posle toga sam ga opreznije posmatrao, oborene glave, pogleda spremnog da naglo
poskoči. Ali on je bio još veštiji. Makar jednom tokom večere bi se okrenuo i uhvatio moj pogled
pre nego što sam mogao da odglumim nezainteresovanost. Ti trenuci, delići trenutaka, kad bi nam
se pogledi sreli, bili su jedino doba dana kad bih nešto osećao. Iznenadno komešanje u stomaku,
sve veću srdžbu. Bio sam kao riba koja motri udicu.
U četvrtoj nedelji mog izgnanstva, otišao sam u trpezariju i zatekao ga za stolom za kojim
sam uvek sedeo. Moj sto, kako sam počeo da ga zovem, jer je malo njih želelo da sedne pored
mene. Sad su, zbog njega, klupe bile pune nemirnih dečaka. Zaledio sam se, ne znajući da li da
pobegnem ili da se razgnevim. Gnev je pobedio. Ovo je moj sto, i neće me oterati od njega,
koliko dečaka da dovede.
Seo sam na poslednje prazno mesto, ramena napetih kao pred tuču. Dečaci za drugom
stranom stola nešto su pokazivali i blebetali o nekom koplju i ptici koja je uginula na obali i
prolećnim trkama. Nisam ih slušao. Njegovo prisustvo bilo je kao kamen u sandali, nisam mogao
da ga zanemarim. Koža mu je bila boje tek isceđenog maslinovog ulja, glatka kao uglačano drvo,
bez krasta i ojeda koji su prekrivali nas ostale.
Večera je završena, a tanjiri odneti. Žetveni mesec, pun i narandžast, visio je na nebu iza
prozora trpezarije. Ahil je ipak ostao. Odsutno je sklonio kosu s očiju; porasla je tokom sedmica
koje sam tu proveo. Pružio je ruku prema činiji sa smokvama na stolu, i uzeo nekoliko.
Jednim pokretom ručnog zgloba, bacao je smokve u vazduh, jednu, dve, tri, žonglirajući
njima tako vešto da se nisu zgnječile. Dodao je četvrtu, zatim i petu. Dečaci su ga bodrili i tapšali
mu. Još, još!
Voće je letelo, boje su se prelivale, brzo kao da mu ne dodiruje ruke, kao da se vrti samo
od sebe. Žongliranje je bilo trik uličnih zabavljača i prosjaka, ali on je radio nešto drugo,
islikavao je živu šaru u vazduhu, tako predivnu da ni ja nisam mogao da glumim
nezainteresovanost.
18. Njegov pogled, koji je pratio kruženje voća, za trenutak je okrznuo moj. Nisam imao
vremena da okrenem glavu pre nego što je on kazao, tiho ali razgovetno: – Hvataj. – Jedna
smokva izletela je iz šare u elegantnom luku prema meni. Pala mi je u skupljene dlanove, meka i
pomalo topla. Bio sam svestan navijanja dečaka.
Ahil je hvatao jednu po jednu voćku i vratio ih na sto, veoma teatralno. Osim poslednje,
koju je pojeo; zagrizao ju je i iz raspuklog tamnog mesa pojavile su se ružičaste semenke. Voće
je bilo savršeno zrelo, sok je kuljao. Bez razmišljanja, prineo sam usnama smokvu koju mi je
bacio. Kad sam zagrizao, osetio sam zrnastu slast; kora je bila meka na jeziku. Nekad sam voleo
smokve.
Ustao je, a dečaci su ga uglas pozdravili. Mislio sam da će me ponovo pogledati. Ali on se
samo okrenuo i otišao prema svojoj sobi na drugoj strani palate.
Pelej se sutradan vratio u palatu i odveli su me pred njega u prestonu dvoranu, gde je dim
zapaljene tisovine štipao za oči. Pokorno sam kleknuo, pozdravio ga, a on mi je uputio svoj čuven
dobronameran osmeh. – Patroklo – rekoh mu, kad me je upitao za ime. Sad sam se gotovo
navikao na to, na ogoljenost svog imena, bez očevog da ga prati. Pelej klimnu glavom. Izgledao
mi je star, tako nagnut, ali nije imao više od pedeset, bio je vršnjak mog oca. Nije izgledao kao
čovek koji je mogao da pokori boginju, ili da napravi takvo dete kao što je Ahil.
– Ovde si zato što si ubio jednog dečaka. Je li ti to jasno?
To je bila surovost odraslih. Je li ti jasno?
– Da – rekoh mu. Mogao sam da mu kažem i više, o snovima zbog kojih mi je um bio
pomućen a oči zakrvavljene, o kricima koji su mi grebali grlo dok sam ih gutao. O zvezdama koje
su se vrtložile u noći iznad mojih besanih očiju.
– Ovde si dobrodošao. Možda ćeš ipak postati dobar čovek. – Mislio je da će me time
utešiti.
Kasnije tog dana, možda od njega, možda od nekog sluge koji je prisluškivao, dečaci su
saznali razlog mog izgnanstva. Trebalo je da očekujem to. Dovoljno često sam slušao govorkanja
o drugima; glasine su bile jedino što su dečaci mogli da razmenjuju. Ipak, iznenadilo me je kad
sam video naglu promenu u njima, strah i opčinjenost na njihovim licima dok sam prolazio. Sad
bi i najhrabriji među njima šaputali molitve ako bi se očešali o mene: mogla je da ih zadesi
nesreća, a Erinije, naše gnevne boginje osvete, nisu uvek bile probirljive. Dečaci su opčinjeno
posmatrali s bezbedne udaljenosti. Hoće li mu popiti krv, šta mislite?
Njihovi šapati su me gušili, pretvarali hranu u mojim ustima u pepeo. Odgurnuo sam
tanjir i potražio uglove i sporedne prostorije gde bih mogao da sedim na miru, ako izuzmem sluge
koje povremeno prolaze. Moj suženi svet još više se suzio: na pukotine u podu, uklesane spirale
na kamenim zidovima. Lagano su me grebale dok sam ih dodirivao prstima.
– Čuo sam da si ovde. – Jasan glas, kao potoci rastopljenog leda.
Naglo sam okrenuo glavu. Bio sam u nekom skladištu, kolena pribijenih uz grudi,
zaglavljen između ćupova ceđenog maslinovog ulja. Zamišljao sam sebe kao ribu, srebrnastu na
suncu, dok iskače iz mora. Talasi su se razbili, ponovo postali amfore i vreće sa žitom.
Bio je to Ahil, stajao je iznad mene. Lice mu je bilo ozbiljno, zelene oči mirne dok me je
posmatrao. Krivica me je pekla. Nije trebalo da budem tu i znao sam to.
– Tražio sam te – kazao je. Izgovorio je to bezizrazno; nisam mogao da protumačim
njegove reči. – Ne dolaziš na jutarnje vežbe.
Pocrveneo sam. Iza krivice, srdžba se podizala, polako i uporno. Imao je pravo da me
19. prekoreva, ali ja sam ga mrzeo zbog toga.
– Kako znaš? Ti ne dolaziš tamo.
– Učitelj je primetio i rekao mom ocu.
– A on je poslao tebe. – Želeo sam da mu bude krivo zbog tužakanja.
– Ne, došao sam sâm. – Ahilov glas bio je smiren, ali video sam kako mu se vilica pomalo
stegla. – Slučajno sam ih čuo. Došao sam da vidim jesi li bolestan.
Nisam odgovorio. Za trenutak me je pomno posmatrao.
– Moj otac razmišlja da te kazni – kazao je.
Znali smo šta to znači. Kazna je bila telesna i obično javna. Princa nikad ne bi išibali, ali
ja više nisam bio princ.
– Nisi bolestan – rekao je.
– Nisam – poslušno sam odgovorio.
– To ti onda ne može biti opravdanje.
– Molim? – Od straha nisam mogao da ga pratim.
– Opravdanje za to što si ovde. – Zvučao je strpljivo. – Da te ne bi kaznili. Šta ćeš reći?
– Ne znam.
– Moraš nešto da kažeš.
Njegovo navaljivanje me je razbesnelo. – Ti si princ – odbrusio sam mu.
To ga je iznenadilo. Nakrivio je glavu kao neka radoznala ptica. – Pa?
– Pa razgovaraj s ocem i kaži da sam bio s tobom. On će mi oprostiti. – Rekao sam to
samouverenije nego što sam se osećao. Da sam se ja svom ocu obratio zbog nekog dečaka, on bi
ga išibao iz inata. Ali ja nisam Ahil.
Mala bora usekla mu se između očiju. – Ne volim da lažem – kazao je.
Takvu iskrenost dečaci su ismevali; čak i ako tako osećaš, ne pričaj o tome.
– Onda me odvedi na svoju obuku – rekao sam. – Tako nećeš morati da slažeš.
Izvio je obrve i pogledao me je. Bio je potpuno miran, toliko miran da mi je izgledao
neljudski, stišao je sve osim disanja i pulsa – kao jelen koji osluškuje lovčev luk. I ja sam zadržao
dah.
Onda mu se nešto promenilo na licu. Odlučio je.
– Dođi – kazao je.
– Gde? – Bio sam nesiguran; možda ću sad biti kažnjen jer sam predložio prevaru.
– Na moj čas lire. Tako da, kako si rekao, to neće biti laž. Posle ćemo razgovarati s mojim
ocem.
– Sad?
– Da. Zašto da ne? – Gledao me je radoznalo. Zašto da ne?
Kad sam ustao da pođem za njim, udovi su me boleli od dugog sedenja na hladnom
kamenu. U grudima mi je titralo nešto što nisam mogao da prepoznam. Bekstvo i opasnost, i
neočekivana nada.
Ćutke smo hodali kroz vijugave hodnike i stigli do male prostorije, u kojoj nije bilo
ničega osim velikog sanduka i stolice. Ahil je pokazao na jednu i ja sam joj prišao, ka stolici s
kožom zategnutom preko drvenog okvira. Muzičarska stolica. Viđao sam ih kad su dolazili
pesnici, ponekad, da sviraju pored očevog ognjišta.
Ahil je otvorio sanduk. Izvadio je liru i pružio mi je.
– Ne sviram – rekoh mu.
Namrštio se. – Nikad?
Začudo, nisam želeo da ga razočaram. – Moj otac ne voli muziku.
20. – Pa? Tvoj otac nije ovde.
I tako sam uzeo liru. Bila je hladna i glatka. Prešao sam prstima preko žica, čulo se
brujanje nalik tonu; bila je to lira koju je svirao kad sam ga prvi put video.
Ahil se ponovo nagnuo nad sanduk, izvadio drugi instrument i pridružio mi se.
Spustio ga je na kolena. Drvo je bilo izrezbareno i pozlaćeno i sijalo se od brižljivog
čuvanja. Bila je to lira moje majke, ona koju je otac poslao kao deo isplate za mene.
Ahil je trznuo jednu žicu. Zvuk je bio topao i zvonak, slatkasto čist. Moja majka je uvek
primicala stolicu muzičarima koji su dolazili, tako blizu da se otac mrštio a sluge šaputale. Setio
sam se, iznenada, tamnog sjaja u njenim očima pri svetlosti vatre dok je gledala muzičareve ruke.
Izraz na njenom licu bio je nalik na žeđ.
Ahil je trznuo još jednu žicu, i odjeknuo je zvuk, dublji od prethodnog. Uhvatio je jednu
čiviju i okrenuo je.
To je lira moje majke, zamalo sam kazao. Reči su mi bile navrh jezika, a iza njih su se
tiskale i druge. To je moja lira. Ali nisam progovorio. Šta bi rekao na takvu izjavu? Ta lira je sad
njegova.
Progutao sam pljuvačku, grlo mi je bilo suvo. – Predivna je.
– Otac mi ju je dao – rekao je nehajno. Nisam se razbesneo samo zbog načina na koji su
je njegovi prsti nežno držali.
Nije to primetio. – Uzmi je, ako želiš.
Drvo je bilo glatko i poznavao sam ga kao svoju kožu.
– Ne – rekao sam, mada sam osećao bol u grudima. Neću plakati pred njim.
Zaustio je da nešto kaže. Ali u tom trenutku je ušao učitelj, sredovečan muškarac
neodređenih godina. Imao je žuljevite muzičarske šake i nosio je svoju liru, istesanu od tamne
orahovine.
– Ko je to? – pitao je. Glas mu je bio grub i prodoran. Muzičar, ali ne i pevač.
– Ovo je Patroklo – kazao je Ahil. – Ne svira, ali će naučiti.
– Ne na tom instrumentu. – Istrgao je liru iz mojih ruku. Prsti su mi se nagonski stegli oko
nje. Nije bila predivna kao majčina lira, no ipak je bila vredan instrument. Nisam želeo da je
pustim.
Nisam ni morao. Ahil ga je uhvatio za zglob. – Da, na tom instrumentu, ako želi.
Učitelj je bio besan, ali ništa nije rekao. Ahil ga je pustio, a on je ukočeno seo.
– Počni – kazao je.
Ahil je klimnuo glavom i nagnuo se nad liru. Nisam imao vremena da se začudim zbog
njegovog mešanja. Prsti su mu dodirnuli žice, i sve misli su mi odlutale. Zvuk je bio čist i sladak
kao voda, živopisan kao proleće. Nije bio ni nalik muzici koju sam dotad slušao. Grejao je kao
vatra, blistav i težak poput najfinije slonovače. Bodrio je i umirivao u isti mah. Nekoliko vlasi
skliznulo mu je preko očiju dok je svirao. Bile su tanane kao žice na liri, i presijavale su se.
Zastao je, zabacio kosu, i okrenuo se prema meni.
– Sad ti.
Odmahnuo sam glavom, jedva se uzdržavajući. Nisam mogao sada da sviram. Ne ukoliko
mogu da slušam njega. – Ti sviraj – rekao sam.
Ahil se vratio strunama, i muzika je ponovo potekla. Ovog puta je i pevao, preplićući
zvuke lire s jasnim i raskošnim visokim glasom. Glavu je malo zabacio, otkrivajući grlo, podatno
i meko kao u laneta. Osmejak mu je izvio levi ugao usana. Nesvesno sam počeo da se naginjem
prema njemu.
Kad je završio, grudi su mi bile čudnovato prazne. Gledao sam ga kako ustaje da odloži
lire, zatvara sanduk. Oprostio se od učitelja, koji se okrenuo i izašao. Dugo mi je trebalo da se
21. povratim, da primetim kako me čeka.
– Sad idemo mom ocu.
Nisam bio siguran da li ću moći da progovorim, tako da sam samo klimnuo glavom i
pratio ga vijugavim hodnicima do kralja.
22. 5.
Ahil me je zaustavio tek što smo prošli kroz bronzom okovana vrata Pelejeve dvorane za
prijeme. – Sačekaj ovde – kazao je.
Pelej je sedeo na stolici s visokim naslonom, na drugom kraju prostorije. Postariji čovek,
koga sam jednom video s Pelejom, stajao je u blizini, kao da su se njih dvojica savetovali. Vatra
je obilno dimila, u unutra je bilo vruće i tesno.
Zidovi su bili prekriveni tamnim tapiserijama i starim oružjem, koje su sluge redovno
glancale. Ahil je prošao pored njih i kleknuo pred oca. – Oče, došao sam da zatražim tvoj
oproštaj.
– Zar? – Pelej je izvio obrve. – Kaži, onda. – Izgledao je hladno i nezadovoljno. Iznenada
se uplaših. Upali smo nezvani; Ahil nije čak ni pokucao.
– Odveo sam Patrokla s obuke. – Moje ime zvučalo je čudno na njegovim usnama;
zamalo ga nisam prepoznao.
Stari kralj nabra obrve. – Koga?
– Menetijevog sina – rekao je Ahil. Menetijevog sina.
– Ah. – Pelejev pogled pratio je tepih do mesta gde sam stajao, pokušavajući da se ne
vrpoljim. – Da, učitelj mačevanja želi da ga išiba.
– Da, ali nije on kriv. Zaboravio sam da kažem kako želim da mi bude družbenik. –
Therapon je bila reč koju je upotrebio. Saborac zaklet princu krvlju i ljubavlju. U ratu, ti
muškarci su mu bila počasna garda; u miru, najbliži savetnici. Bila je to velika čast, još jedan
razlog što su se dečaci rojili oko Pelejevog sina; nadali su se da će biti izabrani.
Pelej zaškilji. – Dođi ovamo, Patroklo.
Tepih pod mojim stopalima bio je debeo. Kleknuo sam tik iza Ahila. Osetio sam da me
kralj gleda.
– Godinama sam ti, Ahile, predlagao družbenike, a ti si ih odbijao. Zašto ovaj dečak?
Pitanje kao da sam ja postavio. Ništa nisam mogao da ponudim takvom princu. Zašto je,
onda, bio toliko blagonaklon prema meni? Pelej i ja smo čekali njegov odgovor.
– Iznenađuje me.
Podigao sam pogled, mršteći se. Ako tako misli, onda je jedini.
– Iznenađuje te – ponovi Pelej.
– Da. – Ahil nije više objašnjavao, mada sam se nadao da hoće.
Pelej je zamišljeno trljao nos. – Dečak je izgnanik s mrljom na duši. Neće doprineti tvom
ugledu.
– I ne treba – kaza Ahil. Ni gordo niti hvalisavo. Iskreno.
Pelej je to prihvatio. – A ostali dečaci će biti zavidni jer si izabrao njega. Šta ćeš im reći?
– Ništa im neću reći. – Odgovorio je bez oklevanja, jasno i glasno. – Nije na njima da mi
govore šta da radim.
Osećao sam kako mi krv tutnji u venama, plašio sam se Pelejevog gneva. Nije ga bilo.
Otac i sin se pogledaše u oči, najbleđi tračak osmeha pojavi se na Pelejevim usnama.
– Ustanite obojica.
Ustao sam, dok mi se vrtelo u glavi.
– Izričem presudu. Ahile, izvinićete se Amfidamiju, i ti i Patroklo.
– Da, oče.
– To je sve. – Okrenuo nam je leđa, nastavio da razgovara sa savetnikom.
* * *
23. Napolju je Ahil ponovo postao žustar. – Videćemo se za večerom – kazao je i okrenuo se
da ode.
Sat ranije, rekao bih da sam srećan što sam ga se otarasio, ali sad sam bio uvređen.
– Kuda ćeš?
Zastao je. – Na obuku.
– Sam?
– Da. Niko ne sme da me gleda kako se borim. – Te reči je izgovorio kao staru naviku.
– Zašto?
Dugo me je gledao, kao da razmišlja. – Majka je zabranila. Zbog proročanstva.
– Kakvog proročanstva? – Nisam ranije čuo za to.
– Da ću biti najbolji ratnik svog pokolenja.
To je zvučalo kao nešto što bi reklo hvalisavo dete. Ali on je to rekao jednostavno, kao da
izgovara svoje ime.
Želeo sam da ga pitam: A jesi li uistinu najbolji? Umesto toga, samo sam promucao: –
Kad je to prorečeno?
– Kad sam se rodio. Neposredno pred moje rođenje. Ilitija je došla i saopštila to mojoj
majci. – Ilitija, boginja porođaja, navodno je lično nadzirala rađanje polubogova. Onih čije je
rođenje bilo suviše značajno da bi se prepustilo slučaju. Njegova majka je boginja.
– Zna li se za to? – Bio sam oprezan, nisam želeo previše da ga pritiskam.
– Neki znaju, neki ne. Zato vežbam sam. – Ali nije otišao. Gledao me je. Izgledalo je kao
da čeka.
– Videćemo se, onda, na večeri – rekao sam najzad.
Klimnuo je glavom i otišao.
Već je bio sedeo kad sam ja stigao, za mojim stolom, okružen uobičajenim žamorom
dečaka. Donekle sam očekivao da ga ne zateknem; kao da sam to jutro samo sanjao. Dok sam
sedao, pogledi nam se sretoše, načas, kao da nas muči krivica, a onda se raziđoše. Bio sam
siguran da sam pocrveneo. Šake su mi bile teške i nezgrapne dok su uzimale hranu. Bio sam
svestan svakog zalogaja, svakog izraza svog lica. Te večeri je obrok bio dobar, pečena riba
začinjena limunom i biljem, svež sir i hleb, i on je dobro jeo. Dečaci nisu marili za moje
prisustvo. Odavno su prestali da me primećuju.
– Patroklo. – Ahil nije promrmljao moje ime, kako su ljudi obično radili, zbrzavajući ga
kao da žele što pre da ga se otarase. Jasno je izgovorio svaki slog: Pa-tro-klo. Večera je bila pri
kraju, sluge su odnosile tanjire. Podigao sam pogled, a dečaci su se ućutali, gledajući sa
zanimanjem. Obično mi se nije obraćao po imenu.
– Noćas ćeš spavati u mojoj sobi – rekao je. Toliko sam se zaprepastio da sam zinuo. Ali
dečaci su bili tu, a mene su podizali usađujući mi prinčevski ponos.
– Dobro – rekoh.
– Sluga će preneti tvoje stvari.
Čuo sam misli dečaka koji su zurili, kao da su ih izgovarali. Zašto on? Pelej je istinito
zborio: često je ohrabrivao Ahila da pronađe sebi družbenika. Ali svih tih godina, Ahil nije
pokazivao posebno zanimanje ni za jednog dečaka, mada je prema svima bio učtiv, kako je
priličilo njegovom vaspitanju. A sad je ukazao dugo iščekivanu čast nekom na koga bi se zadnje
pomislilo, sitnom, nezahvalnom i najverovatnije prokletom.
Krenuo je a ja sam ga pratio, trudeći se da se ne spotaknem, osećajući poglede prisutnih
na svojim leđima. Proveo me je pored moje stare sobe i prestone dvorane s tronom. Još jedno
skretanje i obreli smo se u meni nepoznatom delu palate, u krilu koje je zavijalo prema vodi.
24. Zidovi su bili oslikani svetlim šarama koje bi posivele pod svetlošću njegove baklje.
Soba mu je bila tako blizu mora da je vazduh imao ukus soli. Nije bilo slika na zidu, samo
običan kamen i mek tepih. Nameštaj je bio jednostavan ali dobro izrađen, od tamnog drveta za
koje sam znao da nije iz naših krajeva. U jednom uglu ugledao sam debelu dasku.
Pokazao je prema njoj. – To je za tebe.
– Oh. – Nije mi izgledalo primereno da mu zahvalim.
– Jesi li umoran? – pitao je.
– Ne.
Klimnuo je glavom, kao da sam kazao nešto mudro. – Ni ja.
I ja sam klimnuo glavom. Obojica smo, oprezni i učtivi, izvijali vratove kao ptice. Ćutali
smo.
– Hoćeš li da mi pomogneš u žongliranju?
– Ne znam kako.
– Pokazaću ti.
Zažalio sam što sam kazao da nisam umoran. Nisam želeo da se obrukam pred njim. Ali
lice mu je bilo toliko prožeto nadom da nisam imao srca da ga odbijem.
– Dobro.
– Koliko možeš da ih držiš?
– Ne znam.
– Pokaži mi šaku.
Isružio sam dlan. Spustio je svoj dlan na njega. Pokušao sam da ostanem miran. Koža mu
je bila meka i pomalo lepljiva od hrane. Punački prsti koji su dodirivali moje bili su topli.
– Otprilike su isti. Bolje bi bilo da počneš s dvema. Uzmi ove. – Uzeo je šest kožom
prekrivenih loptica, kakve koriste ulični zabavljači. Poslušno sam uzeo dve.
– Kad ti dam znak, dobaci mi jednu.
Obično bih se razljutio kad mi neko tako naređuje. Ali te reči na njegovim usnama nisu
zvučale kao naređenje. Počeo je da žonglira preostalim lopticama. – Sad – kazao je. Bacio sam
lopticu prema njemu, gledao kako je magloviti krug neprimetno usisava.
– Opet – rekao je. Bacio sam još jednu lopticu, i ona se pridružila ostalima.
– Dobro to radiš – kazao je.
Brzo sam ga pogledao. Da li se on to meni ruga? Ali lice mu je bilo iskreno.
– Hvataj. – Lopta je poletela prema meni, kao smokva za večerom.
Moja uloga nije zahtevala veliku veštinu, ali ipak sam uživao. Zadovoljno smo se smešili
prilikom svakog uspešnog bacanja i hvatanja.
Posle nekog vremena, prestao je i zevnuo. – Kasno je – kazao je. Bio sam iznenađen kad
sam kroz prozor video mesec; nisam primetio da je toliko vremena prošlo.
Seo sam na dasku i gledao ga kako se sprema za spavanje, umiva se vodom iz širokog
vrča, razvezuje kožnu traku iz kose. Ta tišina mi je ponovo izazvala nelagodu. Zašto sam ovde?
Ahil je dunuo i ugasio svetiljku. – Laku noć – rekao je.
– Laku noć. – Te reči su mi zvučale čudno, kao da su na nekom stranom jeziku.
Vreme je prolazilo. Pod mesečinom sam, na drugoj strani sobe, nazirao obrise njegovog
lica, kao izvajanog. Usne su mu bile blago rastavljene, ruka nehajno prebačena preko glave.
Izgledao je drugačije kad spava, predivan ali hladan kao mesečina. Poželeo sam da se probudi, da
bih mogao da gledam kako se život vraća u njega.
Sutra ujutro, posle doručka, otišao sam do spavaonice, očekujući da tamo ponovo
zateknem svoje stvari. Ali nisam ih zatekao, a na mom krevetu nije bilo posteljine. Ponovo sam
25. proverio posle ručka, i posle obuke s kopljem, a onda još jednom pred spavanje, ali moje staro
mesto bilo je nenamešteno i prazno. Dakle. Ipak. Oprezno sam otišao do njegove sobe, napola
očekujući da me neki sluga zaustavi. Niko me nije zaustavio.
Pred vratima sam oklevao. Bio je unutra, leškario kao kad sam ga prvi put video i klatio
jednom nogom.
– Zdravo – kazao je. Da je pokazao ikakvo oklevanje ili iznenađenje, otišao bih, vratio se
i spavao na nezastrtom krevetu, samo da ne budem tu. Ali nije. Glas mu je bio prijatan a pogled
prodoran.
– Zdravo – odgovorio sam, i otišao do svog kreveta na drugoj strani sobe.
Polako sam se navikavao na to; više se nisam trzao kad bi progovorio, više nisam
očekivao prekor. Više nisam očekivao da me oteraju. Posle večere, moja stopala su me iz navike
vodila u njegovu sobu, a krevet na kom sam ležao smatrao sam svojim.
Noću sam još uvek sanjao mrtvog dečaka. Ali kad bih se probudio, oznojen i užasnut,
mesec bi sijao na vodi i talasi su zapljuskivali obalu. U polumraku video sam ga kako lagano
diše, udova isprepletenih u snu. Puls mi se nesvesno usporavao. Bilo je u njemu neke živosti čak i
dok spava, zbog koje su smrt i duhovi izgledali budalasto. Onda bih shvatio da ponovo mogu da
zaspim. Posle toga, snovi su se proredili i nestali.
Uvideo sam da nije toliko uzvišen koliko izgleda. Ispod njegovog držanja i mirnoće bilo
je drugo lice, sklono nestašlucima i nestalno kao dragulj koji se presijava na svetlosti. Voleo je da
igra igre koje prevazilaze njegove mogućnosti, da hvata stvari zatvorenih očiju, zadaje sebi
nemoguće skokove preko kreveta i stolica. Kad se smešio, koža u uglovima očiju bi mu se
namreškala kao list iznad plamena.
I sam je bio kao plamen. Svetlucao je, privlačio poglede. Bilo je u njemu nečeg
očaravajućeg, čak i kad se budio, raščupan i snen. Stopala su mu izbliza izgledala gotovo
nestvarno: savršeno oblikovani prsti, tetive koje su treperile kao strune na liri. Ružičaste pete su
mu bile izbrazdane belim žuljevima jer je posvuda išao bos. Otac ga je terao da ih trlja uljima
koja su mirisala na sandalovinu i nar.
Pred spavanje je počeo da mi priča kako je proveo dan. Isprva sam ga samo slušao, ali
nakon nekog vremena jezik mi se razvezao. I ja sam pričao o sebi, prvo o palati, a kasnije i o
delićima odranije: o skakutanju po kamenju, o drvenom konju s kojim sam se igrao, o liri iz
majčinog miraza.
– Drago mi je što ju je tvoj otac poslao s tobom – kazao je.
Ubrzo se razgovor oslobodio noćnih stega. Iznenadio sam se kad sam shvatio koliko ima
tema za razgovor, o svemu, moru, večeri ili nekom od dečaka.
Prestao sam da tražim znakove poruge, škorpionov rep skriven među njegovim rečima.
Govorio je ono što je mislio; čudilo ga je kad drugi to ne rade. Neki bi to mogli da pomešaju s
neosetljivošću. Ali zar nije u prirodi genija da uvek udara u srce?
Jednog popodneva, dok sam ga pratio na privatne vežbe, kazao je: – Zašto ne pođeš sa
mnom? – Glas mu je bio pomalo napet; da nisam mislio kako je to nemoguće, rekao bih da je bio
nervozan. Opuštenost, koja je zavladala među nama, iznenada je nestala.
– Dobro – rekao sam.
Bilo je to u mirno predvečerje; palata je dremala na vrućini i ostavila nas na miru. Krenuli
smo najdužim putem, vijugavom stazom kroz maslinjak, do oružarnice.
Stajao sam na vratima dok je on birao oružje za vežbu, koplje i mač, pomalo zatupljenih
vrhova. Krenuo sam po svoje, ali sam zastao.
26. – Treba li da...? – Odmahnuo je glavom. Ne.
– Ne borim se protiv drugih – kazao mi je.
Pratio sam ga do peskom zasutog kruga. – Nikad?
– Nikad.
– Pa kako onda znaš da...? – Prekinuo sam kad je zauzeo svoje mesto u središtu, s
kopljem u ruci i mačem za pojasom.
– Da je proročanstvo tačno? Verovatno ne znam.
Božanska krv u svakom polubogu drugačije teče. Od Orfejevog glasa jecalo je drveće,
Herakle je mogao da ubije čoveka tapšanjem po leđima. Ahilovo čudo beše njegova brzina.
Koplje mu se, kad je počeo, kretalo brže nego što je moje oko moglo da ga prati. Letelo je kao
vetar, jurilo napred i brzo se vraćalo. Drška kao da mu je lebdela u rukama, tamnosivi vršak
palacao je kao zmijski jezik. Stopala su mu dodirivala tlo kao da je plesač, nikad ne mirujući.
Gledao sam netremice. Gotovo nisam disao. Lice mu je bilo mirno i bezizrazno, nimalo
napeto od napora. Pokreti mu behu toliko precizni da sam bezmalo mogao da vidim ljude protiv
kojih se borio, desetorica, dvadesetorica, kako nasrću sa svih strana. Skakao je, mahao kopljem,
čak i dok je drugom rukom vadio mač iz korica. Zamahnuo je s oba oružja, krećući se glatko, kao
riba kroz talase.
Iznenada je zastao. Čuo sam ga kako diše, tek malo glasnije nego inače, u tišini
predvečerja.
– Ko te je obučavao? – pitao sam. Nisam znao šta drugo da kažem.
– Moj otac, pomalo.
Pomalo. Gotovo sam se uplašio.
– Niko više?
– Ne.
Istupio sam. – Bori se sa mnom.
Gotovo se nasmejao. – Ne. Naravno da neću.
– Bori se sa mnom. – Osećao sam se kao u bunilu. Obučavao ga je, pomalo, otac. A šta je
s ostalim? Božji dar? To je bilo božanstvenije od ičeg što sam dotad video. On je tom
preznojavanju i batrganju udahnuo lepotu. Shvatio sam zašto njegov otac nije želeo da se on bori
pred drugima. Kako bi bilo koji običan čovek mogao da se ponosi svojom veštinom pored
ovakvog dečaka.
– Ne želim.
– Čikam te.
– Nemaš oružje.
– Doneću ga.
Kleknuo je i spustio oružje u prašinu. Pogledao me je u oči. – Neću. Ne traži to ponovo od
mene.
– Tražiću. Ne možeš da mi zabraniš. – Prkosno sam krenuo napred. Nešto u meni je
gorelo, nestrpljenje da se dogodi ono što je izvesno. Nateraću ga, ako ništa drugo. Onda će se
boriti protiv mene. Živci su mi titrali do pucanja.
Ali on je samo otišao, ostavljajući oružje u prašini.
– Vrati se – kazao sam. Zatim glasnije: – Vrati se. Zar se plašiš?
Ponovo onaj čudan poluosmeh, još uvek mi je bio okrenut leđima. – Ne, ne bojim se.
– Trebalo bi. – To je trebalo da bude šala, izazivanje, ali nije zvučalo tako u tišini koja nas
je okruživala. Gledao sam u njegova nepomična leđa.
Nateraću ga da me pogleda, pomislih. Noge mi progutaše pet koraka između nas i udarih
ga u leđa.
27. Pao je ničice, a ja preko njega. Udarili smo u zemlju i čuo sam kako mu je vazduh izleteo
iz pluća. Ali pre nego što sam stigao da progovorim, našao se iza mene, uhvatio me je za
zglobove. Borio sam se, ni sam ne znajući šta sam naumio. Ali pošto mi je pružao otpor, imao
sam sa čime da se borim. – Pusti me! – Pokušao sam da istrgnem ruke iz njegovog stiska.
– Ne. – Brzim pokretom me je podvukao ispod sebe, kolenima mi pritiskajući stomak.
Dahtao sam, besan ali čudnovato zadovoljan.
– Nikad nisam video nekog ko se bori kao ti – rekao sam mu. Priznanje, optužba ili oboje.
– Nisi mnogo video.
Zastao sam, uprkos blagosti u njegovom glasu. – Znaš na šta mislim.
Nisam mogao da rastumačim njegov pogled. Nezrele masline nežno su se njihale na vetru
iznad nas.
– Možda. Šta si mislio?
Snažno sam se izvijao i on me je pustio. Seli smo, tunika prašnjavih i zalepljenih za leđa.
– Mislim... – Zastao sam. Bio sam napet, preplavljen prepoznatljivim gnevom i zavišću,
koji su goreli kao vatra. Ali ogorčene reči su se se topile čak i dok sam razmišljao o njima.
– Ne postoji niko sličan tebi – konačno sam rekao.
Pogledao me je na trenutak, ćutke. – Pa?
Nešto u načinu na koji je to izgovorio izvuklo je poslednje ostatke srdžbe iz mene. Nekad
mi je to smetalo. Ali ko sam ja da mi to smeta?
Nasmešio se, kao da me je čuo, a lice mu je zasjalo poput sunca.
28. 6.
Naše prijateljstvo poteče otad kao prolećne bujice s planina. Ranije smo ostali dečaci i ja
zamišljali da su mu dani ispunjeni prinčevskim lekcijama, državništvom i borbom kopljem. Ali
tada sam shvatio istinu: osim časova lire i vežbanja, ništa više nije učio. Jednog dana smo išli na
plivanje, drugog se verali po drveću. Izmišljali smo igre, trčali i prevrtali se. Ležali smo u toplom
pesku i govorili: – Pogodi o čemu sad razmišljam.
O sokolu kojeg smo videli s prozora.
O dečaku s iskrivljenim prednjim zubom.
O večeri.
I dok smo plivali, igrali se, ili razgovarali, obuzelo bi me neko osećanje. Kao strah me je
ispunjavalo, bujalo mi u grudima. Nadiralo je brzo kao plač. Ali nije bilo ništa od toga, bilo je
lako a ne teško, vedro a ne dosadno. Ranije sam spoznao zadovoljstvo, kratke trenutke u kojima
sam usamljenički uživao: bacao sam kamenje u vodu, igrao se kockicama ili sanjario. No istini za
volju, to je bilo manje prisustvo nego odsustvo, potiskivanje straha: moj otac nije bio blizu, a ni
dečaci. Nisam bio gladan, ni umoran, niti bolestan.
Ovo osećanje je bilo drugačije. Hvatao sam sebe kako se osmehujem dok me obrazi ne
zabole, a skalp mi bridi sve do tačke kad pomislim da će mi se odvojiti od glave. Jezik mi je
brzao, opijen slobodom. Ovo i ovo i ovo, govorio sam mu. Nisam morao da se plašim jesam li
suviše govorio. Nisam morao da se plašim jesam li suviše mršav ili spor. Ovo i ovo i ovo! Naučio
sam ga kako da baca kamenje po površini vode, a on me je naučio kako da rezbarim drvo. Osećao
sam svaki živac u svom telu, svaki dodir vetra na koži.
Svirao je liru moje majke, a ja sam ga gledao. Kad je na mene bio red da sviram, prsti bi
mi se zapleli u žice a učitelj bi očajavao. Nisam mario. – Sviraj ponovo – govorio sam mu. A on
bi svirao sve dok bi mu se prsti jedva nazirali u mraku.
Tada sam video koliko sam se promenio. Više nisam mario kad me pretekne u trci, kad
zaostanem za njim dok plivamo do stena i kad me porazi u bacanju koplja ili kamenja. Jer ko bi
se stideo što je izgubio od takvog lepotana? Bilo mi je dovoljno da ga gledam kako pobeđuje, da
vidim njegove tabane kako se belasaju dok dodiruju pesak, kako mu ramena izranjaju i uranjaju
dok se probija kroz slanu vodu. To je bilo dovoljno.
Bilo je to pred kraj leta, godinu dana od početka mog izgnanstva, kad sam mu konačno
kazao kako sam ubio onog dečaka. Sedeli smo u krošnji hrasta u dvorištu, skriveni pod lišćem.
Tu, iznad zemlje, bilo je nekako lakše, sa čvrstim stablom kao osloncem. Tiho je slušao, a kad
sam završio, pitao je: – Zašto nisi to rekao kako bi se opravdao?
Ličilo je na njega da postavi takvo pitanje; nisam ranije pomislio na to.
– Ne znam.
– Mogao si i da slažeš. Da kažeš da si ga zatekao mrtvog.
Zurio sam u njega, zaprepašćen tom jednostavnom mogućnošću. Mogao sam da slažem.
A onda je usledilo otkriće: da sam slagao, još uvek bih bio princ. Nisam proteran zbog ubistva
već zbog nedostatka lukavosti. Sad sam shvatio gađenje u očevim očima. Njegov glupavi sin sve
je priznao. Setio sam se kako mu se vilica stegla dok sam govorio. On ne zaslužuje da bude kralj.
– Ti ne bi slagao – rekao sam.
– Ne bih – priznao je.
– Šta bi uradio? – pitao sam.
Kucnuo je prstom u granu pored sebe. – Ne znam. Ne mogu ni da zamislim. Način na koji
ti se taj dečak obraćao. – Slegnuo je ramenima. – Niko nikad nije pokušao ništa da mi oduzme.
29. – Nikad? – Nisam mogao da poverujem. Takav život izgledao je nemoguće.
– Nikad. – Za trenutak se ćutke zamislio. – Ne znam – naposletku je ponovio. – Mislim da
bih bio ljut. – Zažmurio je i naslonio glavu na granu. Zeleno hrastovo lišće uplelo mu se u kosu
kao kruna.
Često sam viđao kralja Peleja; ponekad bi nas pozvali na savetovanje i večeru s
kraljevima u poseti. Bilo mi je dozvoljeno da sedim za stolom pored Ahila, čak i da govorim ako
poželim. Nisam želeo; uživao sam da ćutim i gledam te muškarce oko sebe. Skops, tako me je
Pelej prozvao. Sova, zbog mojih krupnih očiju. Bio je sklon da na taj način pokazuje naklonost,
uopšteno i slobodno.
Pošto bi kraljevi otišli, sedeli smo s njim pored vatre i slušali priče iz njegove mladosti.
Taj starac, sada sed i klonuo, pričao nam je kako se nekad borio pored Herakla. Kad sam rekao da
sam video Filokteta, nasmešio se.
– Da, nosilac Heraklovog velikog luka. Tad je bio kopljanik, najhrabriji među nama. – I to
je bilo nalik na njega, takvi komplimenti. Sad sam shvatio zašto mu je riznica toliko puna darova
u znak primirja i savezništva. Među našim hvalisavim brbljivim junacima, Pelej beše izuzetak:
skroman čovek. Slušali smo ga, a sluge su dodale jednu cepanicu u vatru, zatim još jednu. Skoro
je svanulo kad nas je poslao na spavanje.
* * *
Nisam ga pratio samo kad je išao kod majke. Išao bi kasno noću, ili u zoru pre nego što se
ostali probude, i vraćao se zajapuren, mirišući na more. Kad bih ga pitao o tome, govorio mi je
bez ustručavanja, začuđujuće bezizrazno.
– Uvek je isto. Želi da zna kako sam i šta radim. Priča mi o mom ugledu među
muškarcima. Na kraju me pita hoću li da pođem s njom.
Bio sam zaprepašćen. – Kuda?
– Do podvodnih pećina. – Tamo gde su živele morske nimfe, tako duboko da sunce ne
dopire.
– Hoćeš li?
Odmahnuo je glavom. – Moj otac kaže da ne bi trebalo. Kaže da nijedan smrtnik koji ih
vidi više nije isti.
Kad se okrenuo, napravio sam primitivni znak rukom protiv uroka. Smilujte se bogovi!
Malo sam se uplašio kad sam ga čuo kako o tome priča tako mirno. Bogovi i smrtnici se nikad
nisu srećno mešali u našim legendama. Ali ona mu je majka, uveravao sam sebe, a on je polubog.
S vremenom su te posete majci postale samo još jedna čudna stvar u vezi s njim na koju
sam se navikao, kao njegova čudesna stopala i nadljudska spretnost prstiju. Kad bih ga čuo kako
se u zoru penje kroz prozor, promrmljao bih iz kreveta: – Je li dobro?
A on bi odgovorio: – Da, dobro je. – A onda bi možda dodao: – Danas ima mnogo riba –
ili: – Zaliv je topao kao kada. – A onda bismo zaspali.
Jednog jutra, tokom mog drugog proleća u izgnanstvu, vratio se iz posete majci kasnije
nego inače; sunce je gotovo izronilo iz vode, a zvona na kozama odjekivala su u brdima.
– Je li dobro?
– Dobro je. Želi da te upozna.
Osetio sam nalet straha, ali sam ga prigušio. – Misliš da bi trebalo? – Nisam mogao da
zamislim šta ona želi od mene. Znao sam da je bije glas da mrzi smrtnike.
Nije me pogledao u oči; sve vreme je vrteo među prstima neki kamen koji je pronašao. –
30. Ništa se loše neće dogoditi. Sutra uveče, kazala je. – Shvatio sam da je to naređenje. Bogovi
nikog ne mole. Poznavao sam ga dovoljno dobro kako bih video da mu je nelagodno. Nikad nije
bio tako krut sa mnom.
– Sutra?
Klimnuo je glavom.
Nisam želeo da vidi moj strah, iako nismo ništa krili jedan od drugog. – Da li bi trebalo...
da li bi trebalo da ponesem neki poklon? Medovinu? – Sipali smo je na oltare posvećene
bogovima tokom svečanosti. To je bila jedna od naših najbogatijih ponuda.
Odmahnuo je glavom. – Ne voli je.
Sutra uveče, kad su svi zaspali, iskrao sam se kroz prozor. Mesec je bio napola pun,
dovoljno svetao da mi umesto baklje obasja kamenitu stazu. Rekao je da treba da stojim na obali,
a ona će doći. Ne, rekao mi je, ne treba da govoriš. Ona će znati.
Talasi su bili topli, zamešani s peskom. Meškoljio sam se, gledao male bele rakove kako
trče obalom. Osluškivao sam, misleći kako ću čuti šljapkanje njenih stopala dok se bude
približavala. Vetrić je duvao obalom i ja sam, zahvalno, zatvorio oči. Kad sam ih ponovo otvorio,
stajala je preda mnom.
Bila je viša od mene, viša od ijedne žene koju sam dotad video. Kosa joj je padala niz
leđa, a koža joj je bila blistava i neizrecivo bleda, kao da je obojena mesečinom. Bila je toliko
blizu da sam mogao da je namirišem, morska voda pomešana sa tamnosmeđim medom. Nisam
disao. Nisam se usudio.
– Ti si Patroklo. – Trgnuo sam se na zvuk njenog glasa, grubog i promuklog. Očekivao
sam zvončiće a ne udaranje mora u obalu.
– Da, boginjo.
Nezadovoljstvo joj zatreperi na licu. Oči joj nisu ličile na ljudske; bile su potpuno crne i
istačkane zlatom. Nisam mogao naterati sebe da ih pogledam.
– On će biti bog – rekla je. Nisam znao šta da kažem, tako da sam ćutao. Nagnula se, i za
trenutak sam pomislio da će me dodirnuti. Ali naravno da nije.
– Shvataš li? – Osećao sam njen dah na obrazu, nimalo topao već hladan kao morske
dubine. Shvataš li? Rekao mi je kako ona mrzi da čeka.
– Da.
Nagnula se bliže, nadvijajući se nad mene. Usta su joj bila crvena rupa, kao rasporen
trbuh žrtvene životinje, krvava i proročanska. Zubi su joj se sijali, oštri i beli kao kost.
– Dobro. – Nehajno, kao za sebe, dodala je: – Uskoro ćeš umreti.
Okrenula se i zaronila u more, ne ostavljajući talase za sobom.
Nisam se odmah vratio u palatu. Nisam mogao. Otišao sam do maslinjaka, da sedim među
čvornovatim stablima i opalim voćem. Bio sam daleko od mora. Nisam želeo da osetim miris
soli.
Uskoro ćeš umreti. Rekla je to hladno, kao neku činjenicu. Nije želela da mu budem
družbenik, ali nisam bio vredan ubijanja. Za jednu boginju, nekoliko decenija ljudskog života je
tek sitnica.
A njemu je poželela da bude bog. Rekla je to tako jednostavno, kao nešto očigledno. Bog.
Nisam mogao tako da ga zamislim. Bogovi su hladni i daleki, kao mesec, nimalo nalik njemu, s
bistrim očima i nestašnom toplinom osmeha.
Želja joj beše slavoljubiva. Bilo je teško napraviti besmrtnika čak i od poluboga. Istina,
događalo se to i ranije, Heraklu, Orfeju i Orionu. Sad sede na nebu, upravljaju sazvežđima,
uživaju u ambroziji s bogovima. Ali ti ljudi behu Zevsovi sinovi, telom im je kolala najčistija
31. božanska krv. Tetida je bila najniža među najnižim bogova, samo morska nimfa. U našim
pričama božanstva moraju da se dodvoravaju i ulizuju kako bi zadobila naklonost jačih bogova.
Ne mogu mnogo da postignu sami. Osim da zauvek žive.
– O čemu si to razmišljao? – To je bio Ahil, došao je da me potraži. Bio je glasan u tihom
maslinjaku, ali nisam se prepao. Donekle sam očekivao da dođe. Želeo sam da dođe.
– Ni o čemu – kazao sam. Bila je to laž. Pretpostavljam da je oduvek tako.
Seo je pored mene, bosih i prašnjavih stopala.
– Je li ti rekla da ćeš uskoro umreti?
Okrenuo sam se prema njemu, zapanjen.
– Da – kazao sam.
– Izvini – rekao je.
Vetar je nosio sive listove iznad nas, i odnekud sam čuo meko tup kad je pala maslina.
– Želi da ti budeš bog – rekao sam mu.
– Znam. – Lice mu se zgrčilo od sramote, i uprkos svemu, razvedrio sam se. Bio je to tako
dečački odgovor. I tako ljudski. Svi roditelji su isti.
Ali pitanje je još uvek čekalo da bude postavljeno; nisam mogao da nastavim dok ne
saznam odgovor.
– Želiš li da budeš... – zastao sam, kolebajući se, mada sam sebi obećao da neću. Sedeo
sam u maslinjaku, vežbao baš to pitanje, kao da sam čekao da me on pronađe. – Želiš li da budeš
bog?
Oči su mu bile tamne u polumraku. Nisam mogao da razaznam zlatne tačkice u zelenoj
boji. – Ne znam – konačno je kazao. – Ne znam šta to znači, niti kako se događa. – Pogledao je u
svoje šake na kolenima. – Ne želim da odem odavde. Kad će se to dogoditi? Uskoro?
Bio sam izgubljen. Nisam znao kako se postaje bog. Bio sam tek smrtnik.
Sad se mrštio i glasnije govorio: – I postoji li stvarno takvo mesto? Olimp? Ona ne zna
kako bi to uradila. Pretvara se da zna. Misli da će me, ako postanem dovoljno poznat... – Naglo je
zaćutao.
Ovde sam mogao da se uključim. – Onda će te bogovi sami pozvati.
Klimnuo je glavom. Ali nije mi odgovorio na pitanje.
– Ahile.
Okrenuo se prema meni, iz očiju mu je još izbijalo razočaranje, gnev. Imao je tek
dvanaest godina.
– Želiš li da budeš bog? – Ovog puta bilo je lakše.
– Ne još – kazao je.
Napetost koje nisam bio ni svestan malo je popustila. Neću ga još izgubiti.
Naslonio je bradu na dlan; lice mu je bilo lepše nego inače, kao isklesano od mermera. –
Mada, voleo bih da budem junak. Mislim da bih to mogao. Ako je proročanstvo tačno. Ako bude
rata. Moja majka kaže da sam bolji i od Herakla.
Nisam znao šta da kažem na to. Nisam znao je li to majčinska pristrasnost ili činjenica.
Nije mi bilo važno. Ne još.
Zaćutao je na trenutak. Zatim se okrenuo prema meni, iznenada. – Želiš li ti da budeš
bog?
Tamo, među mahovinom i maslinama, to mi se učinilo smešnim. Nasmejao sam se, a
trenutak kasnije, on mi se pridružio.
– Mislim da to nije baš izvesno – rekao sam mu.
Ustao sam i pružio mu ruku. Prihvatio ju je i ustao. Tunike su nam bile prašnjave, a
32. stopala su mi pomalo bridela od sasušene morske soli.
– U kuhinji ima smokava. Video sam ih – kazao je.
Imali smo samo dvanaest godina, premladi za turobnost.
– Kladim se da mogu da pojedem više nego ti!
– Hajde da se trkamo!
Nasmejao sam se. Potrčali smo.
33. 7.
Sledećeg leta napunili smo trinaest godina, prvo on, pa ja. Tela su počela da nam se
izdužuju, zglobovi su nam se istezali dok nisu postali bolni i slabi. Gotovo nisam prepoznao sebe
u Pelejevom uglačanom bronzanom ogledalu – krakat i mršav, nogu kao u rode i šiljate brade.
Ahil je bio još viši, kao da me je natkriljivao. Na kraju ćemo biti iste visine, ali on je ranije
sazreo, zaprepašćujuće brzo, možda zbog božanske krvi.
I ostali dečaci su sazrevali. Sad smo redovno slušali stenjanje iza zatvorenih vrata i
posmatrali senke kako se vraćaju u krevete pre zore. U našim zemljama, muškarac bi se često
ženio pre nego što mu poraste brada. Kada su onda uzimali sluškinje? To je bilo očekivano; malo
je bilo muškaraca koji su ulazili u bračnu postelju bez tog iskustva. Oni koji ga nisu doživeli bili
su stvarno zle sreće: preslabi za prinudu, suviše ružni da očaraju i suviše siromašni da plate. Bilo
je uobičajeno da u palati živi mnogo plemkinja koje su bile gospodaričine sluškinje. Ali Pelej nije
imao ženu u palati, tako da su žene koje smo viđali uglavnom bile robinje. Kupljene su ili
zarobljene u ratu, ili su ih rodile one koje su se tu zatekle. Tokom dana su sipale vino, ribale
podove i čistile kuhinju. Noću su pripadale vojnicima i usvojenicima, a ponekad i samom kralju.
Nabrekli stomaci kao posledica toga nisu bili predmet srama; predstavljali su dobitak u novim
robovima. Ta sjedinjavanja nisu uvek bila nasilna; ponekad je bilo uzajamnog zadovoljstva i čak
naklonosti. Makar su u to verovali muškarci koji su govorili o tome.
Bilo bi lako, beskrajno lako Ahilu i meni da legnemo s nekom od tih devojaka. U
trinaestoj godini već smo zakasnili s tim, posebno on, jer su prinčevi bili poznati po svojim
zahtevima. Umesto toga, ćutke smo gledali kako usvojenici vuku devojke sebi u krilo, ili kako
Pelej poziva najlepše u svoju sobu posle večere. Jednom sam čak čuo kako kralj nudi devojku
sinu. Odgovorio mu je, gotovo prkosno: Umoran sam večeras. Kasnije, dok smo se vraćali u
sobu, izbegavao je moj pogled.
A ja? Bio sam stidljiv i ćutljiv sa svima osim s Ahilom; jedva sam razgovarao s drugim
dečacima, da ne pominjem devojke. Kao prinčev družbenik, pretpostavljam da nisam morao da
govorim; pokret ili pogled bili su dovoljni. Osećanja koja su me uznemiravala noću bila su
čudnovato udaljena od tih poslušnih sluškinja oborenih pogleda. Gledao sam nekog dečaka kako
petlja s devojčinom haljinom, dok mu je ona ravnodušno sipala vino. Nisam to želeo.
Jedne noći smo ostali dokasno u Pelejevim odajama. Ahil je ležao na podu, s rukom ispod
glave. Sedeo sam daleko pristojnije, na stolici. Nije to bilo samo zbog Peleja. Nisu mi se svideli
moji iždžikljali udovi.
Oči starog kralja bile su poluzatvorene. Pričao nam je neku priču.
– Meleagar je bio najbolji ratnik svog doba, ali i najponosniji. Očekivao je najbolje od
svega, i pošto su ga ljudi voleli, tako je i dobijao.
Pogled mi je odlutao do Ahila. Neprimetno je pomerao prste. Često je to radio kad bi
komponovao novu pesmu. Smišlja pesmu o Meleagaru, pretpostavljao sam, jer je njegov otac
upravo o njemu pričao.
– Ali jednog dana, kralj Kalidona reče: „Zašto moramo da dajemo toliko Meleagaru? Ima
još valjanih muškaraca u Kalidonu.”
Ahil se pomerio, a tunika mu se zategla preko prsa. Tog dana, načuo sam kako neka
sluškinja šapuće prijateljici: – Misliš da me je princ pogledao tokom večere? – Glas joj je bio pun
nade.
– Meleagar je čuo kraljeve reči i rasrdio se.
Tog jutra je skočio na moj krevet i pritisnuo nos na moj. – Dobro jutro – kazao je. Sećam
34. se njegove vreline na svojoj koži.
– Kazao je: „Više se neću boriti za tebe.” I vratio se svojoj kući da potraži utehu u
ženinom zagrljaju.
Osetio sam kako mi neko vuče stopalo. Bio je to Ahil, široko mi se osmehivao s poda.
– Kalidon je imao opasne neprijatelje, i kad su čuli da se Meleagar više neće boriti za
Kalidon...
Malo sam gurnuo stopalo prema njemu, začikavajući ga. Uhvatio me je za gležanj.
– Napali su. I grad Kalidon pretrpeo je užasne gubitke.
Ahil je naglo povukao, i ja sam napola skliznuo sa stolice. Uhvatio sam se za drveni okvir
kako ne bih pao na pod.
– I tako je narod otišao do Meleagara, da ga moli za pomoć. I... Ahile, slušaš li me?
– Da, oče.
– Ne slušaš. Mučiš našeg sirotog Sovu.
Pokušao sam da izgledam namučeno, ali samo sam osećao hladnoću na gležnju, tamo gde
su, trenutak ranije, bili njegovi prsti.
– Možda je i bolje tako. Umoran sam. Završićemo priču drugi put.
Ustali smo i poželeli starcu laku noć. Ali kad smo krenuli, rekao je: – Ahile, mogao bi da
potražiš plavokosu devojku iz kuhinje. Čuo sam da te traži po hodnicima.
Zbog svetlosti vatre, bilo je teško reći da li mu je lice izgledalo drugačije.
– Možda, oče. Večeras sam umoran.
Pelej se zakikotao, kao da je u pitanju šala. – Siguran sam da će te ona razbuditi. –
Pokazao nam je da odemo.
Morao sam da potrčim kako bih držao korak s njim dok smo se vraćali do sobe. Ćutke
smo se umili, ali nešto me je mučilo, kao kvaran zub. Nisam mogao da prećutim.
– Ta devojka... sviđa li ti se?
Ahil me je pogledao s drugog kraja sobe. – Zašto? A tebi?
– Ne, ne. – Pocrveneo sam. – Nisam tako mislio. – Nisam bio tako nesiguran pred njim od
prvih dana. – Mislim, želiš li...
Pritrčao mi je, gurnuo me na krevet. Nagnuo se nad mene. – Mučno mi je da pričam o njoj
– kazao je.
Vrelina mi je preplavila vrat, zahvatila mi je lice. Njegova kosa rasula se po meni, i
osećao sam samo njegov miris. Njegove usne kao da su bile samo dlaku udaljene od mojih.
Zatim je, kao i jutros, samo otišao. Do drugog kraja sobe, i nasuo još jedan pehar vode.
Lice mu je bilo mirno.
– Laku noć – rekao je.
Noću, u krevetu, dolazile su mi slike. Počinjale su kao snovi, spori dodiri u snu iz kojeg se
uzdrhtao budim. Ležim budan, a one ponovo dolaze, treptaj vatre iz kamina na vratu, oblina
kuka, vuku me nadole. Šake, glatke i snažne, pružaju se prema meni. Poznajem te šake. Ali čak i
ovde, iza tame kapaka, ne mogu da imenujem ono čemu se nadam. Tokom dana sam uznemiren,
nervozan. Koliko god da hodam, pevam i trčim, ne mogu ih zadržati podalje od sebe. Dolaze
nezaustavljivo.
Leto je, jedan od prvih lepih dana. Na obali smo posle ručka, naslonjeni na trupac koji je
izbacilo more. Sunce je visoko, a vazduh oko nas topao. Pored mene, Ahil se pomera, stopalo
dodirne moje. Hladno je i ružičasto od peska, meko od zime provedene u kući. Pevuši nešto,
pesmu koju je maločas svirao.
35. Okrenem se da ga pogledam. Lice mu je glatko, bez crvenila i bubuljica koje su počele da
muče ostale dečake. Crte lica su mu oštre; nema ničeg iskrivljenog ni neuglednog, ničeg
nesrazmernog – sve je precizno, kao da je isklesano najoštrijim nožem. Ipak, krajnji ishod nije
oštrina.
Okreće se i vidi me kako ga gledam. – Šta je bilo? – pita.
– Ništa.
Osećam njegov miris. Ulja koja koristi za stopala, nar i sandalovina; so čistog znoja;
zumbuli kroz koje smo hodali, čiji nam miomiris obavija gležnjeve. Ispod svega toga izbija
njegov miris, onaj s kojim usnim, onaj s kojim se budim. Ne mogu da ga opišem. Slatkast je, ali
ne previše. Snažan je, ali ne previše. Nalik je bademu, ali ne u potpunosti. Ponekad, posle rvanja,
i moja koža miriše tako.
Spušta dlan na tlo, da se nasloni. Mišići na rukama mu se blago zaobljavaju, pomaljaju se
i nestaju kako se pomera. Oči su mu tamnozelene.
Puls mi se ubrzava, iz nepoznatog razloga. Gledao me je hiljadu puta, ali nešto je
drugačije u tom pogledu, ima neke nepoznate žestine. Usta su mi suva, i čujem zvuk sopstvenog
gutanja.
Gleda me. Kao da čeka.
Pomeram se, neznatno, prema njemu. To je kao skok s vodopada. Ne znam, dok ne dođe
vreme, šta ću uraditi. Naginjem se i usne nam se nespretno spajaju. Liče na punačka tela pčela,
meka, obla i puna polena. Osećam ukus njegovih usta – vrela i slatka od meda koji je jeo. Stomak
mi podrhtava, a topla kap zadovoljstva teče mi pod kožom. Još.
Snaga moje želje, brzina kojom cveta, iznenadila me je; trzam se i uzmičem. Imam jedan
tren, samo jedan, da vidim njegovo lice okruženo popodnevnom svetlošću, blago razmaknute
usne, koje još uvek oblikuju poljubac. Oči su mu razrogačene od iznenađenja.
Užasnut sam. Šta sam uradio? Ali nemam vremena za izvinjavanje. Ustaje i udaljava se.
Lice mu je bezizrazno i hladno, zaledilo je objašnjenja na mojim usnama. Okreće se i trči, taj
najbrži dečak na svetu, uz obalu.
Osećam hladnoću njegovog odsustva. Koža mi je napeta, a lice, znam to, crveno i bolno
kao opečeno.
Dragi bogovi, mislim, ne dozvolite mu da me zamrzi.
Znao sam da nije pametno zazivati bogove.
Kad sam skrenuo na baštensku stazu, bila je tamo, oštra i sjajna kao nož. Plava haljina
lepila joj se za kožu kao da je mokra. Gledala me je tamnim očima, a njeni prsti, hladni i
neljudski bledi, pružali su se prema meni. Stopala su mi udarila jedno u drugo dok me je podizala
sa zemlje.
– Videla sam – prosiktala je. Zvuk talasa koji lome stene.
Nisam mogao da govorim. Držala me je za gušu.
– On odlazi. – Oči su joj sad bile crne, tamne kao mokre stene i podjednako oštre. –
Trebalo je odavno da ga pošaljem odavde. Ne pokušavaj da ga pratiš.
Nisam mogao da dišem. Ali nisam se opirao. Toliko sam, makar, znao. Izgledalo je da je
zastala, i pomislio sam da će ponovo progovoriti. Ali nije. Samo je otvorila šaku i pustila me,
mlitavog, na tlo.
Majčine želje. U našim zemljama, nisu mnogo vredele. Ali ona je bila boginja, pre svega.
Kad sam se vratio u sobu, već je bio mrak. Zatekao sam Ahila kako sedi na krevetu, zuri u
svoja stopala. Podigao je glavu, gotovo pun nade, dok sam ulazio. Nisam ništa rekao; crne oči
njegove majke još uvek su gorele preda mnom, i prizor njegovih peta koje se belasaju dok trči
36. obalom. Oprosti mi, pogrešio sam. To je ono što bih se možda usudio da kažem, da nije bilo nje.
Ušao sam u sobu, seo na svoj krevet. Pomerio se, gledajući me u oči. Nije ličio na nju
onako kako deca obično liče na roditelje, po liniji brade, obliku očiju. Sličnosti je bilo više u
njegovim pokretima, u blistavoj koži. Boginjin sin. Šta li sam mislio da će se dogoditi?
Čak i s mesta gde sam sedeo mogao sam da nanjušim more na njemu.
– Trebalo bi da odem sutra – kazao je. Zvučalo je gotovo kao optužba.
– Oh! – rekao sam. Usta su mi bila otečena i utrnula, nisam mogao da govorim.
– Podučavaće me Hiron. – Zastao je, a zatim dodao: – Podučavao je Herakla. I Perseja.
Ne još, rekao mi je. Ali njegova majka je drugačije odlučila.
Ustao je i svukao tuniku. Bilo je vruće, sredina leta, i navikli smo da spavamo goli. Mesec
je obasjao njegov stomak, gladak, mišićav, obrastao svetlosmeđim maljama, koje su tamnele
kako su se spuštale ispod struka. Skrenuo sam pogled.
Sutra ujutro, u zoru, ustao je i obukao se. Bio sam budan; nisam spavao. Gledao sam ga
kroz trepavice, pretvarajući se da spavam. Povremeno bi me pogledao; u polumraku koža mu je
bila sivkasta i glatka kao mermer. Prebacio je torbu preko ramena i zastao, poslednji put, na
vratima. Sećam ga se tako, u kamenom okviru, s raspuštenom kosom, još uvek raščupanom od
spavanja. Zatvorio sam oči, i trenutak je prošao. Kad sam ih ponovo otvorio, bio sam sâm.
37. 8.
Do doručka su svi znali da je otišao. Njihovi pogledi i šaputanja pratili su me do stola,
nastavili su se dok sam uzimao hranu. Žvakao sam i gutao, mada mi je hleb padao na stomak kao
kamen. Žudeo sam da odem iz palate; želeo sam svež vazduh.
Otišao sam do maslinjaka, zemlja je bila suva pod mojim stopalima. Napola sam se pitao
da li se očekuje da se pridružim ostalim dečacima, sad kad je on otišao. Napola sam se pitao hoće
li iko primetiti šta sam uradio. Potajno sam se nadao da hoće. Išibajte me, pomislio sam.
Osetio sam miris mora. Bio je posvuda, u mojoj kosi, odeći, na lepljivoj vlažnoj koži. Čak
i tu u maslinjaku, među plesnivim lišćem i zemljom, to nezdravo slano raspadanje me je
pronašlo. Stomak mi se načas okrenuo, i oslonio sam se na hrapavo stablo. Gruba kora bola mi je
čelo, umirujući me. Moram da pobegnem od tog mirisa, mislio sam.
Hodao sam na sever, do prilaza palati, prašnjave staze uglačane točkovima dvokolica i
konjskim kopitima. Staza se račvala iza dvorišta palate. Jedna je vodila na jug, zatim na zapad,
kroz livade, kamenjar i niske brežuljke; to je bio put kojim sam došao, pre tri godine. Druga je
blago skretala na sever, prema planini Otris i još dalje, do planine Pelion. Pratio sam je
pogledom. Neko vreme ide kroz pošumljene obronke a onda nestaje u njima.
Sunce se okomilo na mene, vrelo i jarko na letnjem nebu, kao da me tera natrag u palatu.
Ipak sam ostao. Čuo sam da su naše planine predivne – kruške, čempresi i potočići od tek
istopljenog leda. Tamo je hladno i senovito. Daleko od blistavih obala i treperenja mora.
Mogao bih da odem. Ta pomisao me je iznenada spopala, obuzela me je. Došao sam
ovamo samo da bih se sklonio od mora. Ali put je ležao preda mnom, i planine. I Ahil. Brzo sam
udahnuo i izdahnuo, kao da pokušavam da održim korak sa svojim mislima. Nisam imao ništa što
mi je pripadalo, čak ni tuniku, niti sandale; sve je to bilo Pelejevo. Ne moram ni da se pakujem.
Zaustavila me je samo majčina lira iz drvenog sanduka u sobi. Oklevao sam za trenutak,
razmišljajući da se vratim i pokušam da je ponesem sa sobom. Ali već je bilo podne. Imao sam
samo popodne za putovanje, pre nego što otkriju da me nema – laskao sam sebi – i krenu da me
traže. Osvrnuo sam se prema palati i nikog nisam video. Stražari su bili negde drugde. Sad.
Moram da krenem sad.
Potrčao sam. Daleko od palate, niz stazu prema šumi, stopala su me pekla dok sam trčao
po spečenoj zemlji. Dok sam trčao, obećao sam sebi da ću, ako ga ikad ponovo budem video,
svoje misli zadržati za sebe. Shvatio sam sad kakve su posledice ako se ne uzdržim. Bolovi u
nogama, probadanja u grudima, delovali su čisto i dobro. Trčao sam.
Znoj mi je navlažio kožu, kapao na zemlju pod mojim stopalima. Postajao sam sve
prljaviji. Prašina i suvo lišće lepili su mi se za stopala. Svet oko mene sveo se na pokrete mojih
stopala i naredni prašnjav metar puta.
Napokon, posle sat vremena, možda dva, nisam mogao da nastavim. Presamitio sam se od
bola, jarko popodnevno sunce mi se zacrnelo pred očima, krv mi je zaglušujuće tutnjala u ušima.
Put je sad vodio kroz gustu šumu, a Pelejeva palata bila je daleko iza mene. Na desnoj strani
uzdizao se Otris, a Pelion tik iza njega. Zurio sam u njegov vrh i pokušao da odredim udaljenost.
Deset hiljada koraka? Petnaest? Krenuo sam.
Sati su prolazili. Mišići su mi omlitaveli i zanemoćali, stopala su mi bila nespretna. Sunce
je odavno prošlo zenit, stajalo je nisko na zapadu. Imao sam četiri, možda pet sati do mraka, a vrh
nije bio ništa bliži. Iznenada sam shvatio: neću stići do Peliona pre mraka. Nisam imao ni hrane
ni vode, ni nade ni skloništa. Imao sam samo sandale na nogama i znojavu tuniku na leđima.
Neću stići Ahila, sad sam bio siguran u to. Odavno je ostavio put i konja, i sad je hodao
uzbrdo. Dobar tragač bi osmotrio šumu pored puta, video da je paprat povijena ili pokidana tamo
38. gde se dečak probijao. Ali ja nisam bio dobar tragač, i žbunje pored puta izgledalo mi je svuda
isto. Zujalo mi je u ušima – od cvrčaka, od ptičjeg poja, od sopstvenog škripavog daha. Stomak
me je boleo, kao od gladi ili očajanja.
A onda sam začuo još nešto. Gotovo nečujan šum. Ali čuo sam ga, a koža mi se, uprkos
vrućini, naježila. Poznavao sam taj zvuk. Bio je to zvuk nekog ko se pritajio i pokušava da bude
tih. Bio je to samo mali korak, šušanj lista, ali i to je bilo dovoljno.
Napeto sam osluškivao, dok mi se grlo stezalo od straha. Odakle je dopro taj zvuk?
Pogledom sam pretraživao šumu na obe strane. Nisam se usuđivao da se pomerim; i najtiši šum
glasno bi odjeknuo u brdima. Nisam mislio na opasnost dok sam trčao, ali sad mi je samo to bilo
na umu: vojnici koje je poslao Pelej ili sama Tetida, bele ruke hladne kao pesak koje me stežu za
gušu. Ili razbojnici. Znao sam da čekaju pored puteva, i setio sam se priča o dečacima koje su
oteli i držali zarobljene dok ne umru od zlostavljanja. Zglavci su mi pobeleli dok sam stezao šake
i pokušavao da umirim dah, sve pokrete, da se potpuno smirim. Ugledao sam gust žbun
rascvetale hajdučice u koji sam mogao da se sakrijem. Sad. Hajde.
U šumi pored mene nešto se pomerilo i naglo sam okrenuo glavu na tu stranu. Prekasno.
Nešto – neko – udarilo me je otpozadi, oborivši me. Pao sam, licem na zemlju, a nepoznati mi je
seo na leđa. Zatvorio sam oči i čekao nož.
Ništa se nije dogodilo. Samo ćutanje i kolena koja mi pritiskaju leđa. Prošlo je nekoliko
trenutaka, i shvatio sam da ta kolena nisu toliko teška i da su pažljivo smeštena kako ne bi zadala
bol.
– Patroklo. – Pa-tro-klo.
Nisam se pomerio.
Kolena su se podigla, i nečije ruke su me nežno okrenule. Ahil me je gledao.
– Nadao sam se da ćeš doći – kazao je. Stomak mi se prevrnuo, pun žuči i olakšanja.
Žudno sam ga pogledao, svetlu kosu, meke napućene usne. Toliko sam se obradovao da se nisam
usudio da dišem. Ne znam jesam li išta rekao. Možda: Izvini. Ili još nešo. Otvorio sam usta.
– Je li dečak povređen?
Dubok glas negde iza nas. Ahil se okrenuo. Sa svog mesta, ispod njega, video sam samo
noge konja – riđana, s dlakom nad kopitima prekrivenom prašinom.
Ponovo taj glas, odmeren i odlučan. – Pretpostavljam, Ahile Pelejev, da mi se zbog toga
još uvek nisi pridružio na planini?
Polako mi je dopiralo do svesti. Ahil nije otišao do Hirona. Čekao je tu. Mene.
– Pozdravljam te, učitelju Hirone, i izvinjavam se. Da, zato nisam došao. – Glas mu je bio
kao u pravog princa.
– Tako dakle.
Poželeo sam da Ahil ustane. Osećao sam se budalasto, na tlu pod njim. I plašio sam se. U
čovekovom glasu nije bilo gneva, ali ni ljubaznosti. Bio je jasan, ozbiljan i bezosećajan.
– Ustani – rekao je.
Ahil polako ustade.
Zavrištao bih da mi se grlo nije steglo od straha. Ispustio sam tek prigušen jecaj i
odbauljao unazad.
Te mišićave konjske noge završavale su se podjednako mišićavim ljudskim torzom. Zurio
sam – u taj nemoguć spoj konja i čoveka, mesto gde se glatka koža pretvarala u blistavu riđu
čekinju.
Ahil je pognuo glavu. – Učitelju kentaure – rekao je. – Izvinjavam se što kasnim. Morao
sam da sačekam družbenika. – Kleknuo je, spustio čistu tuniku na prašnjavo tlo. – Molim te,
prihvati moje izvinjenje. Već dugo želim da ti budem učenik.
