Predlog liste praćenja opštih sposobnosti adolescenata sa lakom
•Download as PPTX, PDF•
0 likes•435 views
Recommended
Recommended
More Related Content
More from Zorana Radovanovic
More from Zorana Radovanovic (20)
Predlog liste praćenja opštih sposobnosti adolescenata sa lakom
- 2. - kompleksnost psihičkog i fizičkog razvoja - dozrevanje finalnih struktura neurona, decentracija misaonih procesa - razvoj formalnih operacija - potreba za nezavisnišću, ulazak u svet odraslih, polna zrelost
- 3. - smanjene mogućnosti, značajna ograničenja intelektualnog ponašanja - adaptivno ponašanje, socijalne veštine - učenje, rasuđivanje, rešavanje problema - prihvatanje polne zrelosti
- 4. - promenjivost - komunikacija, briga o sebi, sposobnost adekvatnog izbora - radno angažovanje - odnos između pojedinca i njegove okoline
- 5. - celokupno školovanje - nastavnici teorijske i praktične nastave - defektolozi - saradnja sa: roditeljima i poslodavcima - profesionalna orijentacija - zapošljavanje Poboljšanje individualnih i funkcionalnih sposobnosti
- 6. - radna godina: tri dana teorijske nastave, dva dana prakse - profesionalno orijentisani učenici: dva dana teorijske nastave, tri dana prakse - edukativna zapuštenost - ustaljenost školskog sistema - zastareli programi - zastarela nastavna sredstva - ustaljenost časova fizičkog vaspitanja - oseka kreativnih ideja - nedovoljna edukovanost
- 7. Oblasti procene 1. Doživljaj sebe kao ličnosti 2. Funkcionalne akademske veštine 3. Svakodnevni život 4. Lični život 5. Zapošljavanje i radno ponašanje
- 8. - probe pokreta tela u prostoru (reedukacija psihomotorike) - procena logičkih sposobnosti ( zadaci po Pijažeu) - procena sposobnosti asocijativnog mišljenja (operacije vremena i prostora) - procena lateralizovanosti (opisno, zadate probe)
- 9. - procena odnosa sa drugima - radno angažovanja (želje, nadanja, radne navike) - znanja iz opšte kulture
- 10. - procena pismenosti - procena sposobnosti čitanja, razumevanja pročitanog - procena sposobnosti računanja - procena vremenske organizacije dana
- 11. - briga o sebi - učešće u društvu - slobodno vreme i rekreacija - aktivnosti na časovima fizičkog vaspitanja
- 12. - sposobnost komunikacije - shvatanje etičkih i estetskih vrednosti u životu - opšta znanja o seksualnosti
- 13. - procena opštih sposobnosti na praksi - procena motivacije - procena radnih navika - procena ponašanja na praksi - procena istrajnosti na radu - procena samostalnosti - znanja o poslovima u okruženju - sposobnost praćenja oglasa, apliciranja za posao, popunjavanja formulara
- 14. Ime i prezime učenika Datum rođenja škola Školaska godina Vaspitno-obrazovni profil Razredni starešina
- 15. I polugodište uspešno Uz podsticaj Uz pomoć Oblast procene Bez uspeha II polugodište Doživljaj sebe kao ličnosti uspešno Probe pokreta tela u prostoru (reedukacija psihomotorike) Imitacija gestova Procena logičkih sposobnosti (zadaci po Pijažeu) Procena sposobnosti asocijativnog mišljenja (operacije vremena i prostora) Procena lateralizovanosti Procena odnosa sa drugima-sposobnosti komunikacije Radno angažovanje (želje, radne navike,nadanja..) Znanja iz opšte kulture Uz podsticaj Uz pomoć Bez uspeha
- 16. - set ponuđenih pitanja i zadataka - pitanja univerzalnog karaktera - različiti profili stručnjaka - negovanje međusobne saradnje i komunikacije
- 17. - detaljna procena individualnih sposobnosti adolescenata sa IO - poboljšanje sposobnosti Unapređenje kvaliteta života osoba sa IO - veći stepen autonomije - bolje adaptivne veštine - odgovarajuća podrška porodice i radne sredine
Editor's Notes
- Adolescencija je period kompleksnog fizičkog i psihičkog razvoja individue u periodu između 10 i 19 godine i kasnije. Mnogi stručnjaci su mišljenja da ovaj period doseže i do 24 godine. To je vreme kada mlada osoba razvija potrebu za nezavisnošću, dobija nove uloge u kući, školi, užoj i široj društvenoj zajednici, što predstavlja vid pripreme za ulazak u svet odraslih.Prema mišljenju profesora Svetomira Bojanina, adolescentni period dostiže svoj vrhunac nakon 15. godine dozrevanjem poslednjih struktura neurona retikularne mase, kada se u velikoj meri osnažuju pažnja i koncentracija ostvarujući nove mogućnosti za obavljanje formalnih operacija. Ovome treba dodati i polnu zrelost adolescenta koja nudi sasvim novu ulogu kojom osoba treba da se ostvari.
- Za osobe sa intelektualnom ometenošću (IO) adolescencija predstavlja poseban izazov, obzirom na njihove smanjene mogućnosti u odnosu na vršnjake tipične populacije (TP).IO se ogleda u vidu značajnih ograničenja u oblasti intelektualnog funkcionisanja i adaptivnog ponašanja. Ograničenja su vidljiva u manifestovanju svakodnevnih socijalnih, konceptualnih i praktičnih veština.Intelektualno funkcionisanje se odnosi na opšte mentalne sposobnosti kao što su učenje, rasuđivanje, rešavanje problema. Deficit kognitivnih sposobnosti i nivo adaptivnog funkcionisanja mogu objasniti usporenost razvoja osoba sa intelektualnom ometenošću
- Tokom 50 godina stavovi o IO su se dosta menjali. Uprkos tome, dva osnovna kriterijuma definišu operativnost inteligencije, a to je, da intelektualno funkcionisanje u velikoj meri zavisi od interakcije između pojedinca i njegove okoline. Prema definiciji AAMD deficit intelektualnih sposobnosti odražava se ne samo na intelektualne funkcije, već i na adaptivne veštine kao što su komunikacija, briga o sebi, efikasno funkcionisanje u društvenoj zajednici, sposobnost biranja u skladu sa sopstvenim potrebama, sposobnosti učenja i radnog angažovanja.
- Adolescentni period kao period burnih promena u životu svakog pojedinca, kod osoba sa lakom IO može da proizvede značajne teškoće odrastanja i uključivanja u socijalnu sredinu, te s toga zahteva adekvatan pristup od strane stručnjaka koji rade sa ovom populacijom. U tom smislu, mi smo pokušali da sastavimo jednu sveobuhvatnu listu praćenja adolescenata koja bi bila popunjavana tokom celokupnog školovanja učenika, i koja bi u tom smislu mogla da bude od koristi svim nastavnicima teorijske i praktične nastave, roditeljima, kao i kasnije, radnim terapeutima i poslodavcima prilikom zapošljavanja. Cilj ovog rada bio je da pokaže da se kontinuiranim praćenjem učenika sa IO, tokom školovanja, profesionalne orijentacije, kasnije i zapošljavanja, može uticati na poboljšanje njegovih individualnih i funkcionalnih sposobnosti.
- Koncept rada Srednje zanatske škole je takav da učenici u radnoj, pripremnoj godini imaju dva dana prakse, tri dana teorijske nastave, dok učenici koji su profesionalno orijentisani za određena zanimanja, tri dana provode na praksi, a dva dana na teorijskoj nastavi gde su predmeti usko povezani sa zanimanjem za koje se obučavaju. Neretko se dešava da učenici sa različitim stepenom IO, iz osnovnih škola kako specijalnih, tako i redovnih, u srednju školu dolaze edukativno zapušteni. Naša iskustva su pokazala da je potrebno je vreme da se obnove stara znanja. Bez obzira na godine i razvojni period tokom koga se formiraju fizičke i mentalne osobenosti učenika, u adolescentnom periodu je i te kako je od značaja provera nivoa dostignutih psihomotornih i intelektualnih sposobnosti. Detaljnom, defektološkom procenom često se potvrđuje da učenici imaju siromašne sposobnosti čitanja, pisanja, loš, dizgrafičan rukopis, slabe, često minimalne sposobnosti računanja, nespretnost izvođenja zadatih pokreta, lošu prostorno vremensku organizovanost Na žalost, funkcionisanje našeg obrazovnog sistema u velikoj meri to i omogućava. Ustaljeni školski programi, nedostatak inovativnosti, savremenih nastavnih sredstava, asistivnih tehnologija, ustaljenost časova fizičkog vaspitanja, ali i oseka kreativnih ideja nastavnika, nedovoljna edukovanost za pravilan pristup osobama sa IO, često doprinosi tome da sposobnosti učenika sa IO nisu stimulisane u dovoljnoj meri.
- Lista praćenja ima za cilj da pomogne učenicima, njihovim roditeljima, nastavnicima praktične i teorijske nastave, a kasnije i poslodavcima u procesu radnog angažovanja. Takođe ima za cilj da na najbolji mogući način pomogne stručnjacima da sagledaju realne sposobnosti učenika i pomognu mu u profesionalnoj orijentaciji u skladu sa njegovim mogućnostima i interesovanjima. Lista praćenja koju predlažemo obrađuje šest oblasti: 1. Doživljaj sebe kao ličnosti 2. Funkcionalne akademske veštine 3. Svakodnevni život 4. Lični život 5. Zapošljavanje
- Doživljaj sebe kao ličnosti obrađuje osam podgrupa u okviru kojih se nalaze zadate probe pokreta tela u prostoru- veštine izvođenja pokreta i položaja tela, sposobnost komunikacije, logičko mišljenje, asocijacije, formalne operacije, sposobnost orijentacije u vremenu-razumevanje vremenskih intervala, odnos sa drugim, razmišljanja o željama, nadama, interesovanjima vezanim za radno angažovanje, razvijenost radnih navika. Znanja vezana za opštu kulturu u okviru intelektualnih mogućnosti. Lateralizovanost
- U okviru Funkcionalnih akademskih veština nalaze se tri podgrupe koje procenjuju: nivoe razvijene pismenosti, pismeno izražavanje, sposobnosti čitanja, razumevanja pročitanog, prepričavanja. Sposobnost računanja, sposobnost vremenske organizacije dana.
- Kvalitet razvijenog socijalnog sloja ličnosti obrađuje se u okviru oblasti koje procenjuju Svakodnevni život: brigu o sebi, učešće u društvu, slobodno vreme i rekreaciju kao i društvene aktivnosti u okviru fizičkog vaspitanja.
- Oblast subjektiviteta ili Lični život obrađuje sposobnosti komunikacije, nivoe estetskih i etičkih vrednosti, opšta znanja o seksualnosti.
- Zapošljavanje i radno ponašanje kao poslednja oblast ispitivanja, ujedno je i najobimnija, obzirom da je u okviru podgrupe radne veštine potrebno detaljno opisati sposobnosti učenika, motivaciju za rad, radne navike, ponašanje na praksi, istrajnost, samostalnost i tsl.
- Svaka oblast procene ima set ponuđenih pitanja, zadataka kao i uputstva koja vode ispitivača tokom procene određenih sposobnosti. Smatrali smo da neka pitanja koja smo ponudili, ispitivaču mogu da predstavljaju samo putokaz koji ga može navesti da i sam unese neke svoje ideje prilikom ispitivanja učenika, i tako doprinese opštem kreativnom, doživljaju ličnosti adolescenta koga procenjuje.Pitanja su univerzalnog karaktera, osim pitanja i zadataka koja se odnose na procenu logičkog i formalnog mišljenja, procenu lateralizovanosti ili zadavanja pokreta koji su vezani za oblast reedukacije psihomotorike, što bi popunjavao defektolog. Prilikom sastavljanja pitanja, imali smo u vidu da u srednjoj školi sa učenicima sa IO rade različiti profili stručnjaka. Cilj nam je bio da obezbedimo međusobnu komunikaciju u pravom smislu te reči, a da se dobijeni podaci mogu tumačiti sa stanovišta procene defektologa, psihologa, pedagoga ili radnog terapeuta. Takođe, neke oblasti procene popunjavali bi samo nastavnici srpskog jezika ili matematike u saradnji sa defektologom. Na ovaj način smo želeli da izbegnemo usko stručna tumačenja koja dovode do toga da svi na neki način budemo učaureni u okviru svojih stavova.
- Smatramo da lista praćenja učenika- adolescenata sa IO pored toga što utiče na poboljšanje individualnih i funkcionalnih sposobnosti osoba sa IO, ima i druge, višestruke koristi kao što su:unapređenje kvaliteta života i rada osoba sa IO u društvenoj zajednici, - bolja socijalna participacija osoba sa IO, - postizanje većeg stepena autonomije, -bolje adaptivne veštine, - bolje razumevanje i -obezbeđenje odgovarajuće podrške porodice i radne sredine.