SlideShare a Scribd company logo
1 of 10
Троја
Троја бил древен 
град кој се наоѓал 
во северозападна 
Турција и од околу 
3000 г.п.н.е до II од 
н.е. господарел со 
влезот на 
Дарданелите. 
Модерното име за 
местото е Хисарлик.
Откривањето на Троја 
Троја е долговремена 
населба која била откриена 
во девет слоеви. Градот го 
открил Хајнрих Шлиман во 
1868 година кога копал 
заедно со Дерпфелд. 
Пронајдени се богати 
археолошки наоди, 
особено во Троја VI која се 
смета за град на кралот 
Пријам, против кого 
Ахајците ја воделе 
прочуената Тројанска 
војна.
Легендата за Тројанската војна 
Легендата во делото 
Илијада од грчкиот поет 
Хомер зборува за војната 
помеѓу Ахајците и Троја. 
Причината за Тројанската 
војна била, според 
„Илијада“, 
киднапирањето на Елена, 
кралицата од Спарта. 
Киднапирањето било 
извршено од страна на 
Парис, синот на 
Тројанскиот крал Пријам.
Се смета дека Тројанската војна се одвивала некаде 
околу 1200 г.п.н.е. “Илијада е сместена во десеттата 
година од војната. Во поемата се раскажува за повеќе 
клучни моменти, меѓу кои и двобојот помеѓу Манелај и 
Париз. Победникот требало да ја добие Елена и со тоа 
војната да заврши. Сепак, боговите го прекинале 
двобојот пред тој да заврши и војната продолжила.
Тројанскиот коњ 
По десетгодишно војување, 
војската на Ахајците 
успеала да ја победи Троја 
со измама. Ахајските 
војници се сокриле во 
огромен дрвен коњ којшто 
Тројанците триумфално го 
внеле во градот мислејќи 
дека победиле и дека 
Ахајците се повлекле. Во 
текот на ноќта Ахајците 
излегле од внатрешноста 
на коњот и го заземале 
градот.
Ахилова пета 
Мајката на Ахил, 
најдобриот воин на 
Ахајците, кога го родила го 
фатила за петата и го 
потопила во реката Стикс 
за да го направи бесмртен. 
Единствено место кое 
водата не го допрела била 
неговата пета, а воедно и 
единствениот ранлив дел 
кој принцот Парис случајно 
ке ја открие и ке ја заврши 
легендата за Ахил. И ден 
денес се користи изразот 
„Ахилова пета“ за нечија 
слаба точка.
Дали постоела Тројанската 
војна? Прашањето што ги мачи сите истражувачи е: дали постоела 
Тројанската војна? Експертите забележиле дека 
топографијата на Троја како што е раскажана во легендата 
генерално одговара со вистинскиот град. Сепак , ѕидините 
кои се откриени е докажано е дека се уништени од 
земјотрес ,не од човек. Овие мали детали оставаат простор 
за мистерија.
Изработил 
Дарко Папалазов
Изработил 
Дарко Папалазов

More Related Content

What's hot

5.pojava na hristijanstvoto
5.pojava na hristijanstvoto5.pojava na hristijanstvoto
5.pojava na hristijanstvotoOliver Gevgelija
 
Rimska osvajanja republika
Rimska osvajanja   republikaRimska osvajanja   republika
Rimska osvajanja republikaTihomir Bogović
 
Prezentacija peloponeski rat
Prezentacija peloponeski ratPrezentacija peloponeski rat
Prezentacija peloponeski ratAleksa Madzar
 
грчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески ратгрчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески ратUcionica istorije
 
ђорђе петровић карађорђе
ђорђе петровић  карађорђеђорђе петровић  карађорђе
ђорђе петровић карађорђеDragana Misic
 
Uspon Makedonije
Uspon MakedonijeUspon Makedonije
Uspon MakedonijeVale Shau
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Šule Malićević
 
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićStari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanovićnasaskolatakmicenja
 
Franačka država
Franačka državaFranačka država
Franačka državaandjelan
 
Prvi srpski ustanak u slikama
Prvi srpski ustanak u slikamaPrvi srpski ustanak u slikama
Prvi srpski ustanak u slikamaDragana Misic
 
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.Dušan Novakov
 
хеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова културахеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова култураUcionica istorije
 

What's hot (20)

грчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески ратгрчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески рат
 
5.pojava na hristijanstvoto
5.pojava na hristijanstvoto5.pojava na hristijanstvoto
5.pojava na hristijanstvoto
 
Najstari period grčke
Najstari period grčkeNajstari period grčke
Najstari period grčke
 
4.стари египат
4.стари египат4.стари египат
4.стари египат
 
Sparta i Atina
Sparta i AtinaSparta i Atina
Sparta i Atina
 
Helenizam
HelenizamHelenizam
Helenizam
 
Rimska osvajanja republika
Rimska osvajanja   republikaRimska osvajanja   republika
Rimska osvajanja republika
 
Prezentacija peloponeski rat
Prezentacija peloponeski ratPrezentacija peloponeski rat
Prezentacija peloponeski rat
 
3.kulturata na helenite
3.kulturata na helenite3.kulturata na helenite
3.kulturata na helenite
 
грчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески ратгрчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески рат
 
ђорђе петровић карађорђе
ђорђе петровић  карађорђеђорђе петровић  карађорђе
ђорђе петровић карађорђе
 
Uspon Makedonije
Uspon MakedonijeUspon Makedonije
Uspon Makedonije
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
 
4.Стари Египат
4.Стари Египат4.Стари Египат
4.Стари Египат
 
Peloponeski rat
Peloponeski ratPeloponeski rat
Peloponeski rat
 
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićStari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
 
Franačka država
Franačka državaFranačka država
Franačka država
 
Prvi srpski ustanak u slikama
Prvi srpski ustanak u slikamaPrvi srpski ustanak u slikama
Prvi srpski ustanak u slikama
 
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
 
хеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова културахеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова култура
 

More from Vlatko Dobardziev (11)

hamurabiev zakon
hamurabiev zakonhamurabiev zakon
hamurabiev zakon
 
knosos
knososknosos
knosos
 
olimpijada
olimpijadaolimpijada
olimpijada
 
amfiteatar
amfiteataramfiteatar
amfiteatar
 
Времето на перикле
Времето на периклеВремето на перикле
Времето на перикле
 
мумија
мумијамумија
мумија
 
одисеја
одисејаодисеја
одисеја
 
АТИНСКИ АКРОПОЛ
АТИНСКИ АКРОПОЛАТИНСКИ АКРОПОЛ
АТИНСКИ АКРОПОЛ
 
Maratonska bitka
Maratonska bitkaMaratonska bitka
Maratonska bitka
 
пирамиди
пирамидипирамиди
пирамиди
 
кеопсова
кеопсовакеопсова
кеопсова
 

троја

  • 2. Троја бил древен град кој се наоѓал во северозападна Турција и од околу 3000 г.п.н.е до II од н.е. господарел со влезот на Дарданелите. Модерното име за местото е Хисарлик.
  • 3. Откривањето на Троја Троја е долговремена населба која била откриена во девет слоеви. Градот го открил Хајнрих Шлиман во 1868 година кога копал заедно со Дерпфелд. Пронајдени се богати археолошки наоди, особено во Троја VI која се смета за град на кралот Пријам, против кого Ахајците ја воделе прочуената Тројанска војна.
  • 4. Легендата за Тројанската војна Легендата во делото Илијада од грчкиот поет Хомер зборува за војната помеѓу Ахајците и Троја. Причината за Тројанската војна била, според „Илијада“, киднапирањето на Елена, кралицата од Спарта. Киднапирањето било извршено од страна на Парис, синот на Тројанскиот крал Пријам.
  • 5. Се смета дека Тројанската војна се одвивала некаде околу 1200 г.п.н.е. “Илијада е сместена во десеттата година од војната. Во поемата се раскажува за повеќе клучни моменти, меѓу кои и двобојот помеѓу Манелај и Париз. Победникот требало да ја добие Елена и со тоа војната да заврши. Сепак, боговите го прекинале двобојот пред тој да заврши и војната продолжила.
  • 6. Тројанскиот коњ По десетгодишно војување, војската на Ахајците успеала да ја победи Троја со измама. Ахајските војници се сокриле во огромен дрвен коњ којшто Тројанците триумфално го внеле во градот мислејќи дека победиле и дека Ахајците се повлекле. Во текот на ноќта Ахајците излегле од внатрешноста на коњот и го заземале градот.
  • 7. Ахилова пета Мајката на Ахил, најдобриот воин на Ахајците, кога го родила го фатила за петата и го потопила во реката Стикс за да го направи бесмртен. Единствено место кое водата не го допрела била неговата пета, а воедно и единствениот ранлив дел кој принцот Парис случајно ке ја открие и ке ја заврши легендата за Ахил. И ден денес се користи изразот „Ахилова пета“ за нечија слаба точка.
  • 8. Дали постоела Тројанската војна? Прашањето што ги мачи сите истражувачи е: дали постоела Тројанската војна? Експертите забележиле дека топографијата на Троја како што е раскажана во легендата генерално одговара со вистинскиот град. Сепак , ѕидините кои се откриени е докажано е дека се уништени од земјотрес ,не од човек. Овие мали детали оставаат простор за мистерија.