3. даје телу потпору,
заједно са мишићним ткивом омогућава кретање,
штити виталне органе (мозак у лобањској чахури,
срце у грудној дупљи),
резервоар је јона калцијума и фосфора који се по
потреби из њега могу мобилисати или у њега
складиштити,
стварање нових ћелија.
4.
5. Кости, дуге и пљоснате, састоје се од две врсте коштаног
ткива:
компактног које се налази на површини кости,
грађено је од остеона и чини 90% скелета; количина
коштаног матрикса у овом ткиву износи 95%; годишње
се код човека обнови само 4% овог ткива;
сунђерасто се налази у унутрашњости кости, грађено
је од трабекула између којих су шупљине које су код
дугих костију испуњене коштаном сржи па је услед тога
количина коштаног матрикса много мања (25%)него у
компактном ; сваке године код човека се обнови око
25% овог ткива.
6.
7. - Коштане ћелије су звездастог облика и на
површини имају наставке којима се додирују.
- Између сваке коштане ћелије налази се празан
простор који је испуњен чврстом коштаном масом.
- Коштана маса се састоји из:
протеина - осеина
калцијума - карбоната
калцијума - фосфата