1. Тема реферата:Угрожене и заштићене врсте Србије
Како се реферат предаје? – Електронски на violetadjuric14@gmail.com
Како би реферат требало да изгледа? – Дат је пример пристојног реферата у даљем тексту.
Да ли треба навести изворе информација? – Да, важно је.
Где потражити списак ендемских и заштићених врста? – На интернету постоје спискови угрожених,
али и списак заштићених врста.
Да не би било дуплирања радова, пре него што се одлучите коју ћете врсту обрадити, проверите да
ли је већ обајављено на блогу.
Технички захтеви:
- за реферат се користи ћирилични фонт
- реферат се ради по избору, или у Word-у или у Power point-у
- рад треба да буде без словних грешака
2. Nymphaea alba L. (бели локвањ, лопоч)
Царство: Plantae
Раздео: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Nymphaeales
Фамилија: Nymphaeaceae
Род: Nymphaea
Бели локвањ (Nymphaea alba) је
водена биљка са пливајућим
листовима која припада фамилији
локвања (Nymphaeaceae).
Карактеришу је крупни цветови
чија боја даје један део имена ове
биљке (лат. albus значи бео). Други
део имена потиче из грчке
митологије у којој постоји прича о
томе како се једна од нимфи
преобратила у локвањ.
Биљка расте у води од 30 до 150 cm
у дубину, што значи да може да
достигне висину од 150 cm, цвет се
налази на површини воде.
Природно станиште локвања је
бара, мочвара, рибњак, плитко и топло језеро или рукавац реке која има веома спори ток.
Распрострањење
Расшрострањена је врста на просторима Европе, северне Африке и Блиског Истока. Данас је ова
биљка пред истребљењем због уништавања њеног природног станишта – мочвара, које се убрзано
исушују. Бели локвањ је строго заштићена врста у флори Србије.
Бели локвањ се налази на листи природних реткости Србије, а његова најзначајнија станишта су:
3. - Парк природе Стара Тиса код ''Бисерног острва'',
- Парк природе „Бегечка јама“ која се налази на левој обали Дунава код насеља Бегеч и обухвата
плавно подручје у између Бачке Паланке и Новог Сада дужини од око 7,8 km,
- Парк природе Стара планина,
- Национални парк Фрушка гора,
- Специјални резерват природе Засавица,
- Специјални резерват природе Тителски брег,
- Специјални резерват природе Царска бара,
- Специјални резерват природе Обедска бара, итд.
Опис биљке
Локвањ је вишегодишња зимзелена биљка чија лепота цвета опчињава и траје од јуна до септембра
месеца. Цвет ове биљке траје свега неколико дана, али без обзира на то, због његове необичне и
несвакидашње лепоте радо је виђена биљка у баштенским језерима и фонтанама. Локвањ има
велике, срцолике и кожасте листове који пливају по површини воде. Са горње стране сјајни,
тамнозелени, у младости понекад црвенкасти, при основи дубоко срцасто усечени, на врху
заобљени. Бочна нерватура релативно ретка. Током зиме изгуби листове, а у пролеће поново олиста.
На глаткој, жилавој дршци налазе се, попут украса лепи цветови, врло крупни од 5 – 21 cm у
пречнику. Чашичних листића има 4 који су при основи зелени, ка врху зеленкастобели, издужено
јајасти, при основи сужени са пет изразитих нерава. Крунични листићи многобројни – има их око
20, спољашњи су крупни и већи од чашичних
листића. Унутрашњи листови постају све мањи
и постепено прелазе у прашнике који су
многобројни, распоређени око тучка. Полен је
округао, бледожућкаст, са кратким прстастим
израштајима. Тучак је са лоптастим до јајастим
плодником. Плодник је сивожуте боје и од њега
полазе ка ободу од 8 до 24 зрака.
Корен биљке (ризом) је завучен у муљ,
покривен остацима опалих листова. Листови на
врло дугим жилавим петељкама
4. Употреба локвања
Код већине локвања мирис је прекрасан, чист, нежан и опојан, док бели локвањ има врло слабу
миришљавост.
Ова биљка садржи алкалоиде, па се може користити као седатив или афродизијак. Такође, људи су
је користили вековима уназад у сврхе лечења људи. Претерано коришћење ове биљке би могло да
изазове контра-ефекат, тј. нежељена дејства која могу бити јако опасна за људе. Лековити део
биљке: за лек се скупљају ризом, листови и цветови. Чај од цветова белог локвања користи се као
лек против нервозе и несанице. С обзиром на танин, користи се у лечењу тврдокорних пролива.
Симболика локвања
Симболика локвања варира од једне културе до друге. Главна асоцијација за ову биљку јесте
чистоћа и невиност. У будистичкој традицији, симболизује моралну чистоту и издизање изнад
материјалних жеља. Код старих Египћана, локвањ је симбол Сунца, симболизује васкрсење бога
Озириса. Грци су му давали афродизијачка дејства, али је био и симбол неузвраћене и платонске
љубави. Данас у источним земљама, локвањ је симбол зоре и рађања, док је у западним земљама
симбол чедности и чистоте.
Легенда о локвању
Једна стара легенда каже да је некада давно живела у води једног језера једна прелепа вила. Она је
угледала Сунце на површини воде и истог момента се заљубила у њега. Међутим, пред светлошћу
Сунца која је блистала на површини, осетила се недостојном те лепоте и спустила се на дно језера
који је чувало много блага. Она је желела да се улепша тим благом и врати на површину да се
покаже Сунцу. Напунила је руке бисерима и златом, али сви њени напори да исплива на површину
и покаже се Сунцу били су неуспешни. Злато ју је вукло на дно језера. На крају је потонула у муљ.
На површини су остале само њене руке пуне злата и бисера и од њих је настао цвет локвања, а од
њене љубави према Сунцу настали су листови у облику срца.
Сваког јутра, цвет локвања се отвара да покаже Сунцу своју љубав, а када Сунце зађе, цвет се
затвара и чува љубав до следећег сванућа. Ова водена биљка се заиста тако и понаша.
5. Локвањ у уметности
У последњих 25 година свог живота француски импресионистички сликар Клод Моне је сликао
локвање у различитим временским условима у свом воденом врту у Живернију, удаљеном стотинак
километара од Париза. Тако је настала серија од око 250 слика водених локвања.
Клод Моне је почео да ствара водени врт са малим дрвеним мостом, близу своје куће у Живернију
1890. године. Његови локвањи су расли у овом врту од 1893. године и док их је сликао обично је
стајао на мосту, који је изгледао као да је пресликан са јапанских дрвореза.
http://www.bionet-skola.com
http://www.travarisrbije.com
http://www.zdravasrbija.com
http://srbijuvolimo.rs
