1. Технике успешног учења
Када је реч о проблемима у учењу код наших ђака издв ојили бисмо две ве лике проблемске области:
1. неки ученици не знају како да уче, т роше пуно в ремена на учење, али
т о не даје ефекат
2. неки ученици не желе да уче, односно нису дов ољно заинт ересов ани
Пут ем упућив ања ученика на неке од т ехника успешног учења ми заправ о циљано делујемо на обе проблемске
област и. Најпре ћемо рећи нешт о о мет одама учења.
Ме тоде учења које су најчешће помињане су следеће:
I С обзиром на аспе кт организације градива:
o Па рциј а лни метод – као шт о назив и сугерише, подразумев а поделу
градив а у одређене целине. Она је в рло корисна уколико сами
издв ајамо логичке целине из градив а, посебно код градив а које је
дост а обимно. Треба в одит и рачуна да целине не буду прев ише мале
(нпр. пасус од пар реченица) и да се не примењује класично
преслишав ање „наглас“ јер т о код ученика подст иче механичко учење.
o М етод целине – ов де је реч о ст алном ишчит ив ању, односно
проучав ању целокупног градив а. Ов акав мет од је корист ан ради ув ида
у т о о чему је уопшт е реч и шт а се обрађује, али може бит и
непракт ично уколико је градив о прев ише обимно.
o Комбинова ни – ов ај мет од је најбоље решење и заправ о, како назив
и сугерише, предст авља комбинацију прет ходна дв а. Најкорисније је
св акако прв о ст ећи ув ид у целину градив а, а пот ом, ув ек имајући на
уму основ ну идеју градив а (или в ише њих) самост ално организов ат и
градив о у мање целине које ће се дет аљније обрадит и помоћу неких
т ехника успешног учења.
II С обзиром на аспе кт расподе ле време на
o Учење са па узама – уколико је неопходно да учимо т оком дужег
в ременског периода (нпр. неколико сат и), сасв им је логично да наша
2. концент рација не може бит и на в рхунцу т оком целог т ог периода. И з
т ог разлога в ажно је прав ит и пов ремене паузе. Паузе не би т ребало
да буду дугачке, како не бисмо изнов а морали да пролазимо период
загрев ања. Добро је да се паузе прав е након зав ршет ка обраде неке
логички заокружене целине, а не, на пример, усред пасуса или
реченице. Такође, корисно је да паузе буду акт ив не и да т о по
могућност и буде акт ив ност која није слична оној која је била
заст упљена т оком учења. (Уколико смо седели и напорно
размишљали, корисно је да урадимо пар чучњев а, мало прошет амо,
поједемо неку хранљив у ужину и сл).
o Концентриса но учење – иако је учење са паузама препоручљив о, у
неким сит уацијама оно је конт рапродукт ив но – на пример у
сит уацијама када се инт ензив но размишља о неком проблему и када
смо надомак решења, пот пуно задубљени у мисли. У т акв им
сит уацијама прекид би само поремет ио ланац прет ходног рада и т ада
је боље не прав ит и паузе док не осет имо да је рад на нечему бар
релат ив но заокружен. Такв е сит уације су ипак мало ређе када је реч о
школском учењу.
Св ака од поменут их мет ода има св оје предност и, а у окв иру њих можемо корист ит и низ различит их посебних
пост упака у учењу које управ о можемо и назв ат и те хникама. Корисно је примењив ат и св е т ехнике које пост ижу
следеће в ажне циљев е приликом учења:
o Ангажов ање шт о сложенијих мент алних процеса (размат рање,
упоређив ање, класификов ање, изв лачење закључака ...)
o Пост изање релат ив не т рајност и наученог
o Ув иђање и разумев ање упот ребне в редност и наученог
o Уобличав ање наученог т ако да се може корист ит и у практ ичним
сит уацијама које т о захт ев ају
o Разв ијање радозналост и
Када погледамо ов е нав едене циљев е, они су заправ о одраз онога шт о би сист ем образов ања т ребало да
предст авља: да научимо своје ђаке да мисле, да их подстакнемо да пожеле што више да уче, да то што им
помажемо да науче током школовања заиста и понесу са собом кад заврше школовање и да то знање могу увек
применити у свом раду и животу. Делује в рло здрав оразумски, зар не? Нажалост , ов о није ни мало лако, и не само
т о, ако будемо реални и размот римо произв оде нашег образов ног сист ема – није баш т ако чест о ни реализов ано.
Нав едени принципи учења се у најв ећој мери ост в арују кроз мет оде акт ив не наст ав е која је, бар се надамо, у
експанзији. Који су т о пост упци, односно т ехнике, које упав о подст ичу нав едене циљев е учења? Ев о неких предлога
за в ас и в аше ученике:
o Прављење сопст в еног подсет ника/резимеа/пост ера/шеме након
обрађеног градив а
o Подела градив а у логичке целине и дав ање сопст в ених поднаслов а
ист им
o Уношење кључних идеја и појмов а у припремљене т абеле и
објашњав ање ист их
o Визуелно организов ање градив а - подв лачење т екст а различит им
бојама и писање напомена на маргинама
o Задав ање почет ног проблема, а пот ом дав ање изв ора и мат еријала
пут ем којих ученици могу проблем да реше самост ално уз сугест ије
o Ст ално пост ављање пит ања ученику „Зашт о је т о т ако?“ и креирање
нав ике код ученика да и сам себе т о ст ално преиспит ује
o Саст ав љање кључних пит ања у в ези градив а које се учи
o Упућив ање ученика да оно шт о учи изложи особи која нема прет ходно
знање из т е област и или особи млађој од себе (нпр. млађем дет ет у)
т ако да она т о разуме
o Презент ов ање градив а на мулт имедијалан начин (кроз укљу чив ање
шт о в ише чула) – слика, зв ук, додир, покрет ...
o Размена знања у групи – дискусионе групе
Организација времена
3. Један од битних фактора код успешног учења јесте и организација времена.
Данас постоје бројни крадљивци слободног времена ученика. Најчешће су то
компјутер, мобилни телефон, друштвене мреже... Веома често деца проведу већи
део дана за компјутером не водећи рачуна о својим обавезама и неким другим
потребама. Све су чешћи случајеви да деца касно ујутру устају, прескачу доручак,
уче касно ноћу до раних јутарњих часова, односно све више мењају дан за ноћ.
Своје слободно време ређе користе за неке спортске активности како би
побољшали и очували своје здравствено стање. Због тога својим васпитним радом
одељењски старешина може да помогне ученицима да се увежбају у планирању
својих активности како би створили своје радне навике.
За формирање навике неопходан је часовник. Придржавање
планираног распореда активности по датим сатницама обезбеђује
правилно коришћење времена.
Правилна организација времена подразумева да се све дневне активности, одн.
активности у оквиру 24 сата, сагледају и направи њихов дневни распоред (план).
Прављење распореда дневних активности је само предуслов за ефикасну
организацију времена. Веома је битно и придржавати се направљеног распореда
јер у противном не бисмо имали користи од његове израде. Приликом његове
израде битно је активности сагледати што прецизније. Увек треба узети у обзир
време које је потребно за спавање (различит узраст деце захтева различиту
дужину спавања, нпр. млађи основци око 10 до 11 сати спавања, старији основци
од 9 до 10 сати, средњошколци 8 до 9 сати, међутим, свако дете је различито па
могу постојати одступања), за дневне оброке, одржавање хигијене, одлазак у
школу, помоћ родитељима око кућних обавеза, време за учење али и активности у
слободно време као нпр. неки хоби, спорт, друштвене активности и сл. којима се
развија личност ученика. Најбоље је сам себи направити распоред дневних
активности полазећи од својих обавеза које се морају обавити, али и својих
интересовања и могућности. Распоред би ваљало направити за бар једну недељу
унапред са сатницом као нпр. од 8-9, од 9-10. Веома је битно приликом
планирања времена за учење узети у обзир у којим деловима дана се
најефикасније учи. Преподне је то углавном између 8-11сати, док је поподне то у
периоду од 15-18 сати. Међутим, није довољно само одредити време за учење,
већ је неопходно утврдити и шта ће се учити у том периоду, одн. који су то
предмети који се уче одређеног дана у одређено време.
Најбоље би било да се најпре уче најзахтевнији предмети као и они који су
најмање интересантни, а затим лакши и интересантнији предмети. Обавезно је и
потребно укључити и време за паузу у учењу између два предмета, као и
потребно време за припрему за учење. Такође, обавезно треба предвидети и
време када ће се обавити и обнављање већ наученог. На крају једног дана у
распоред активности треба уписати да ли су оне реализоване и у којој мери, како
би се знало шта је остало необављено, али и прецизније планирало у неком
наредном периоду. Наравно, приликом израде овог распореда пожељно је бити
што реалнији како би се планирани распоред активности и остварио. Уколико се
4. ученик труди да оствари постављени план, након неколико недеља ће стећи
радну навику. Осим израде недељног распореда активности, потребно је утврдити
и активности које желимо да остваримо на дужи временски период.
o за летњи распуст прочитаћу две књиге,
o ове школске године остварићу бољи успех него прошле школске године,
o овог лета научићу да пливам и сл.
Одељењски старешина, знајући потребе и активности ученика у току 24 сата,
треба да води рачуна и о оптерећености ученика домаћим задацима. На почетку
сваке школске године, али и уколико примети да неко од наставника оптерећује
превише ученике домаћим задацима, треба да укаже на дневни распоред
активности својих ученика одељењском већу. Домаћи задатак зависи од
недељног броја часова из неког предмета. Уколико је неки предмет заступљен са
једним часом недељно, домаћи задатак из тог предмета не може да траје дуже од
30 минута у току једне недеље. Најмлађи основци могу да раде домаће задатке од
пола сата у току дана, с тим што се то време повећава са узрастом до 3 сата д
Пример организације времена
Искуство из прве руке
Нашу колегиницу Елену је занимало како ће т абела организације в ремена изгледат и када је она попуни св ојим
обав езама. Наиме, имала је ут исак да има прев ише обав еза, а недов ољно слободног в ремена. Тако је и сагледала
св оје обав езе т оком једне седмице у т оку рада на семинару. Ев о шт а она каже о т оме како је попуњав ала т абелу
акт ив ност и и какв и су резулт ат и:
Узела сам у обзир просечно време трајања активности, нпр. некада
кувам пола сата по оброку, некада мало више или мање, али свеукупно,
чини ми се да ми је довољно око један и по сат за доручак, ручак,
вечеру. А ту су и ужине... . Неке активности сам објединила, нпр.
сређивање стана. У ствари, прво сам започела са набрајањем свих
појединачних: прање судова, брисање прашине, усисавање, заливање
цвећа ... па одустала, ипак их има много. А, чини ми се кад све саберем,
треба ми дневно око сат времена за све. Мада имам осећај да је дуже!
Преподне обавезно проћаскам уз скајп и кафу са сестром која је у
иностранству. Размишљала сам да ли и то да ставим на списак. То
није обавеза и, за разлику од неких других активности са списка, врло
јој се радујем, али то је једна од свакодневних активности па сам ипак
ставила.
Eво како је на крају изгледала моја табела:
Активности
у току
једног дана
Време
потребно
за њихово
Број дана
недељно
када
обављате
Време за
обављање
активности
у току
5. обављање одређену
активност
једне
недеље
колона 1 колона 2 колона 3 колона 4
спавање и
припрема за
спавање
8,5 7 59,5
оброци 1,5
7 10,5
свакодневно
"мало"
сређивање
стана
1 7 7
рад на
семинару у
ОК центру
5 4 20
рад на
семинару
код куће
3 7 21
куповина
намирница
0,5 7 3,5
кување 1,5 7 10,5
"велико"
сређивање
стана
суботом
2 1 2
6. јутарња
кафица уз
скајп
0,5 7 3,5
јога 3 1 3
Укупно
140,5
Дакле, моје слободно време је: 168 – 140,5 = 27,5
Прво сам се разочарала кад сам видела да ми само двадесет седам и по сати остаје за све друге активности:
одлазак на базен или језеро, читање књига, кафенисање са другарицама, шетњице по продавницама (па, сезона
је снижења, мора се искористити?!), гледање неког филма итд.
Али, то уопште није мало, то је више од једног пуног дана. Довољно да се одморим и „напуним батерије“. Осећај
да немам слободног времена вероватно је последица његовог лошег распоређавања.
Визуелни преглед често даје више информација, па сам направила и графички приказ целе ситуације:
Гледајући ову "питицу" не могу да се отмем утиску: Мораћу мање да спавам!
Пример недељне организације времена једне ученице
Анђела Мит ић је ученица прв ог разреда средње школе. На крају прв ог полугодишт а је ост в арила једв а добар успех.
Њени родит ељи и одељењски ст арешина нису задов ољни њеним успехом, јер је Анђела изузет но способна и
инт елигент на. Родит ељи су замолили за помоћ јер је дев ојчица била одличан ђак у основ ној школи. И з разгов ора са
ученицом уочав а се да она има проблема са распоредом св ојих акт ив ност и које су сада комплексније и бројније, али
и да од ов е године пров оди много в ремена на инт ернет у, чак по 5-6 сат и днев но. У школу иде ув ек у прв у смену од
8-14 сат и. Тренира кошарку понедељком, средом и пет ком од 18-19:30. Слободно в реме углав ном пров оди за
компјут ером, а родит ељима никад не помаже око кућних послов а јер каже да нема в ремена...У наст а в ку је дат
пример предлога распореда акт ив ност и за ов у ученицу осмишљеног да би јој се помогло да ст екне адекв ат ну радну
нав ику. Иди на глав ни садржај
Водич за час одељењског старешине 16
П
Листа метода за помоћ у учењу и организацији времена
7. Као и у претходном блоку, у наредној табели ћемо вам представити
неколико метода и техника које су се нама учиниле као одговарајуће за
приближавање ученицима теме успешног учења.
С обзиром да се и ове методе разликују по потребним ресурсима за њихово
спровођење, сваки одељењски старешина ће изабрати методу која одговара
постављеном циљу часа и условима рада.
Сигурно је да се, осим овде наведених метода и техника, могу користити и оне
описане у претходном блоку, а на располагању је још велики број њих које овом
приликом нисмо представили.
Назив
методе/технике
Кратак опис Особина методе
Од текста до
табеле
Након прочитаног и обрађеног
текста, задатак ученика јесте да
израде табелу у коју ће унети
кључне појмове, њихова
објашњења, примере, наћи
област примене и сл.
Подстиче ученике да
анализирају градиво,
издвајају битно од
небитног и праве
преглед градива.
Учење по
станицама
Ученици по станицама или
етапама обрађују поједине
делове целине, а не могу прећи
на наредну станицу уколико не
савладају претходну. Пример:
1.станица -увид у целину,
истицање важности изучавања
дате области
2.станица - организација у важне
Помаже у организацији
градива; може
обезбедити боље
осигурање знања
услед инструкције да
ученици не прелазе на
наредни ниво док не
савладају претходни;
поступно уводи
ученике у
проблематизовање
8. сегменте
3. станица - повезивање детаља
са сегментима којима припадају
4. станица - израда резимеа
градива.
Израда пројекта
Ученицима се појединачно или у
групи задаје одређени задатак,
обезбеђују се консултације и
помоћ при изради. Њихов
задатак је да осмисле и
испланирају активности, као и да
их спроведу и на крају
евалуирају. Изабрана тема треба
да буде комплексна, али и
интересантна јер подразумева
значајно ангажовање ученика.
Подстиче на
самосталност у раду,
захтева лични план
организације времена,
утиче на развој
сложенијих менталних
процеса као што су
анализа, планирање,
евалуација.
Техника “Важно и
хитно”
Ученици вежбају да неке своје
планиране активности распореде
у неко од четири поља у матрици
важно неважно
хитно
није хитно
.
Упућује ученике да
одреде своје не само
дневне, недељне...
већ и животне
приоритете, утиче на
побољшање вештина
организације времена
Израда и контрола
спровођења личног
плана за период од
недељу дана
Ученици праве лични план
активности за период од недељу
дана са роковима и сатницом.
Уколико успеју да реaлизују све
у складу са планом, следи
договорена награда.
На овај начин подстиче
се развијање радних
навика, као и
побољшање вештина
организације времена.
9. “Истраживачи”
Ученицима се постави неки
почетни истраживачки задатак
или проблем, а потом они трагају
по литератури, интервјуишу
људе, посматрају околину и
покушавају да нађу информације
које ће им помоћи да реше
проблем. Наставник даје
сугестије које олакшавају
трагање.
Ова метода такође
подстиче самосталност
у раду, негује
сналажљивост,
креативно мишљење,
захтева повезивање
искустава... Такође,
забавна је за ученике
јер има игровни
карактер.
Мапе ума
Ученици самостално или у
групама графички приказују
структуру неке теме. Полази се
од кључног појма који се даље
грана. Пожељно је користити
цртеже, симболе и друге
визуелне приказе појединих
појмова.
Подстиче на анализу,
олакшава увиђање
односа између
кључних појмова,
олакшава разумевање
структуре, поспешује
памћење јер уноси
визуелну димензију.
Постављање
питања
Након обрађеног градива
ученици самостално израђују
листу питања везаних за дато
градиво и постављају их осталим
ученицима.
Подстиче на анализу,
упућује на раздвајање
битног од небитног.
Израда резимеа На основу датог текста ученици
самостално праве кратак резиме,
Подстиче на анализу,
упућује на раздвајање
10. по тезама или у виду текста. битног од небитног.
“Објашњавам
детету”
Кроз ову технику, оно што је
ученик научио треба да упрости
и објасни малом детету.
Захтева извлачење
суштине градива и
њено представљање на
један разумљив и
применљив начин.
Омогућава
дистанцирање од
сосптвене тачке
гледишта.
Заузми одстојање
У циљу испитивања односа
према учењу, у средину
учионице се ставља неки
уџбеник, а ученици заузимају
одговарајуће одстојање. Након
тога образлажу свој положај.
Добра метода за
утврђивање проблема
и тешкоћа у учењу.
Расподела времена
Ученици круг и траку од папира
са 24 подеока расподељују
према активностима у току дана
(спавање, учење, школа,
излазак...). Упоређују се
резултати у утврђују проблеми.
Подстиче на анализу,
омогућава лакши увид
у могуће проблеме
организације времена
захваљујући
графичком приказу,
утиче на постизање
успешније
организације времена.
11. Наставити
реченицу
Ученици требају да наставе
започету реченицу. Нпр. "Када
учим, ја...", "Учење је...",
"Тестови су за мене ...", и сл.
Метода је добра као
увод у тему јер може
открити проблеме и
став појединаца према
учењу.
Гостовање
Позива се гост - стручњак из
области. Ученици имају задатак
да осмисле питања која ће бити
постављена. Нпр. за тему учења
или организације времена гости
могу бити школски педагог,
психолог, ђак генерације,
успешан спортиста и сл.
Омогућава ученицима
да продубе знања из
одређених области,
издвоје оно што им је
нејасно или пак јако
интересантно,
разумеју другачије
начине посматрања
одређених проблема...
.
Последња измена: Wednesday , 25. September 2013., 09:15
Прескочи Нав игација
Навигација
Ст ранице сајт аИди на глав ни садржај
Водич за час одељењског старешине 16
Пријављени с те као T atjana Krpović (Одјава)
Пут ања до ст ранице
Почет на ст рана
/ ► Моји курсев и
/ ► Водич 16
12. / ► Тема 5
/ ► Лекција: И зост ајање
Лекција: Изостајање
Пре само неколико година је усвојен нови Закон о основама система образовања и
васпитања, а чланом 112. овог Закона је утврђено да ученик има обавезу да редовно похађа наставу и
извршава школске обавезе. Међутим, овај Закон је донео промене по питању броја неоправданих изостанака који се
толерише, као и измене у начину изрицања васпитних и васпитно - дисциплинских мера. Како се граница за
изрицање мера повећала (у смислу да је број неоправданих изостанака који повлачи изрицање мере знатно већи),
тако се и изостајање ученика значајно повећало. Веома често и сами ученици коментаришу Закон реченицом: „П а
кад нам је дозвољено што то не бисмо искористили“.
Допуна Закона је мало смањила број неоправданих изостанака који повлачи изрицање мера, али се и даље велики
број одељењских старешина сусреће са бројним проблемима у овој области. Сведоци смо да, осим оправданог
изостајања ученика због болести или неког другог прихватљивог разлога, ученици веома често изостају са наставе
и из бројних других разлога. Нпр. када се спремају за писмени задатак, контролну вежбу или усмено одговарање,
ученици не долазе у школу по неколико дана, све док се добро не припреме како би добили добре оцене. Може се
приметити да у великом броју случајева родитељи у овоме помажу тако што им допуштају и правдају изостанке
доносећи чак и лекарска оправдања иако деца нису стварно била болесна. Овде је у великој мери реч о учениц има
који кампањски уче, тј. уче само када наставници оцењују и за њих се обично каже да „калкулишу“. Такође, велики
је број и неоправданих изостанака, а може се рећи да их углавном имају ученици слабијег успеха који због своје
неспремности не одлазе на часове, тј. "беже" са часова. Разочаравајућа је чињеница да, када се појаве на наредном
часу, ови ученици опет долазе неспремни и свеједно добију јединицу. Није ретко да ученици са часова одлазе и
због других разлога - незаинтересованости, досаде... јер би радије били на неком другом месту – у кафићу и сл.
него на часу.
Иако су наставницима и школи донекле везане руке што се тиче законске регулативе везане за изостајање, ипак се
не треба предати и не треба дозволити да оно иде у недоглед. Одељењски старешина треба пронаћи начине да се
ученицима доскочи и да се проблем изостајања сведе на неку разумну меру.
Пре свега, и самим поштовањем и доследном применом ЗОСОВ-а (Закона о основама система образовања и
васпитања), Закона о основном/средњем образовању и васпитању као и интерних правилника којима се регулише
ова област од стране свих одељењских старешина, може се значајно утицати на смањење броја изостанака. Такође,
искуства говоре да разговор и континуиран рад са ученицима и родитељима даје значајне резултате.
Смањењу изостајања веома доприноси и ако предметни наставници на својим часовима користе различите методе
активног рада са ученицима, те тако унесу динамику и избегну монотонију у раду. Такође је веома битно не
најављивати усмено испитивање јер оно треба вршити континуирано. Тако ученици не могу ескивирати искључиво
часове испитивања јер наставник/наставница испитује сваког часа.
Ево како могу да изгледају активности одељењског старешине по питању
неоправданог изостајања ученика (пример једне средње школе):
Одељењски старешина разговором са ученицима, али и са њиховим родитељима,
треба да укаже на негативне последице било неоправданог било оправданог, али
намерног изостајања деце са наставе. Ученик који изостане са наставе губи
13. континуитет у учењу те му је потребно време да се прилагоди и уклопи у школски
рад, те посебне користи од изостајања у ствари и нема.
У случају да је у одељењу изражен проблем изостајања са наставе, одељењски
старешина треба кроз различите радионице да укаже на негативне ефекте
изостајања и позитивне ефекте присуствовања часовима и редовног долажења на
наставу. Похађањем школе, односно кроз учење и рад стичу се неопходна знања,
развијају различите способности и компетенције неопходне за живот и рад у
будућности. Потребно је ученицима указати да својим школовањем напредују као
људи те ће када одрасту бити цењени због свог знања, да ће умети и бити
спремни да помогну другима и ухвате се у коштац са проблемима на које ће
наилазити у свом животу.
Ситуација:
На почетку часа одељењског старешине отварам Дневник и видим да је Милица
Тодоров уписана као одсутна целе недеље. Питам одељење да ли неко зна шта се
то са њом дешава. Неки кажу да не знају, а неки слежу раменима... Чуди ме што
ми родитељи нису јавили јер се углавном благовремено јаве када знају да њихова
ћерка неће дуже долазити у школу. После часа зовем родитеље телефоном. Јавља се мајка. Питам је
зашто је Милица одсутна целе недеље, а мајка ми одговара да је Милица била у школи и да је тренутно такође у
школи. Обавестила сам мајку да Милица целе недеље није ишла у школу, те да је ни дан ас нема.
Уколико у случају дужег одсуствовања ученика са наставе родитељи не обавесте одељењског старешину, он би
требало да позове родитеље и распита се о ученику. Уколико се утврди, као у овом случају, да ни родитељи нису
знали где им је дете неопходно је да након повратка ученика у школу одељењски старешина уз сарадњу родитеља,
али и психолога и педагога укључи ученика у појачан васпитни рад, а уколико је неопходн о предузме и даље
потребне мере тј. укључи посебне тимове, установе социјалне и здравствене заштите и сл.
Ученику се изриче васпитна мера због повреде обавезе ученика. Која ће мера бити изречена зависи од броја
неоправданих изостанака, али и од владања ученика док је у школи. У току школске године се изриче васпитна или
васпитно-дисциплинска мера, а закључна оцена из владања се утврђује на крају првог и другог полугодишта.
ПонПре само неколико година је усвојен нови Закон о основама система образовања и
васпитања, а чланом 112. овог Закона је утврђено да ученик има обавезу да редовно похађа наставу и
извршава школске обавезе. Међутим, овај Закон је донео промене по питању броја неоправданих изостанака који се
толерише, као и измене у начину изрицања васпитних и васпитно - дисциплинских мера. Како се граница за
изрицање мера повећала (у смислу да је број неоправданих изостанака који повлачи изрицање мере знатно већи),
тако се и изостајање ученика значајно повећало. Веома често и сами ученици коментаришу Закон реченицом: „Па
кад нам је дозвољено што то не бисмо искористили“.
14. Допуна Закона је мало смањила број неоправданих изостанака који повлачи изрицање мера, али се и даље велики
број одељењских старешина сусреће са бројним проблемима у овој области. Сведоци смо да, осим оправданог
изостајања ученика због болести или неког другог прихватљивог разлога, ученици веома често изостају са наставе
и из бројних других разлога. Нпр. када се спремају за писмени задатак, контролну вежбу или усмено одговарање,
ученици не долазе у школу по неколико дана, све док се добро не припреме како би добили добре оцене. Може се
приметити да у великом броју случајева родитељи у овоме помажу тако што им допуштају и правдају изостанке
доносећи чак и лекарска оправдања иако деца нису стварно била болесна. Овде је у великој мери реч о ученицима
који кампањски уче, тј. уче само када наставници оцењују и за њих се обично каже да „калкулишу“. Такође, велики
је број и неоправданих изостанака, а може се рећи да их углавном имају ученици слабијег успеха који због своје
неспремности не одлазе на часове, тј. "беже" са часова. Разочаравајућа је чињеница да, када се појаве на наредном
часу, ови ученици опет долазе неспремни и свеједно добију јединицу. Није ретко да ученици са часова одлазе и
због других разлога - незаинтересованости, досаде... јер би радије били на неком другом месту – у кафићу и сл.
него на часу.
Иако су наставницима и школи донекле везане руке што се тиче законске регулативе везане за изостајање, ипак се
не треба предати и не треба дозволити да оно иде у недоглед. Одељењски старешина треба пронаћи начине да се
ученицима доскочи и да се проблем изостајања сведе на неку разумну меру.
Пре свега, и самим поштовањем и доследном применом ЗОСОВ-а (Закона о основама система образовања и
васпитања), Закона о основном/средњем образовању и васпитању као и интерних правилника којима се регулише
ова област од стране свих одељењских старешина, може се значајно утицати на смањење броја изостанака. Такође,
искуства говоре да разговор и континуиран рад са ученицима и родитељима даје значајне резултате.
Смањењу изостајања веома доприноси и ако предметни наставници на својим часовима користе различите методе
активног рада са ученицима, те тако унесу динамику и избегну монотонију у раду. Такође је веома битно не
најављивати усмено испитивање јер оно треба вршити континуирано. Тако ученици не могу ескивирати искључиво
часове испитивања јер наставник/наставница испитује сваког часа. Одељењски старешина
разговором са ученицима, али и са њиховим родитељима, треба да укаже на
негативне последице било неоправданог било оправданог, али намерног
изостајања деце са наставе. Ученик који изостане са наставе губи континуитет у
учењу те му је потребно време да се прилагоди и уклопи у школски рад, те
посебне користи од изостајања у ствари и нема.
У случају да је у одељењу изражен проблем изостајања са наставе, одељењски
старешина треба кроз различите радионице да укаже на негативне ефекте
изостајања и позитивне ефекте присуствовања часовима и редовног долажења на
наставу. Похађањем школе, односно кроз учење и рад стичу се неопходна знања,
развијају различите способности и компетенције неопходне за живот и рад у
будућности. Потребно је ученицима указати да својим школовањем напредују као
људи те ће када одрасту бити цењени због свог знања, да ће умети и бити
спремни да помогну другима и ухвате се у коштац са проблемима на које ће
наилазити у свом животу. Иди на глав ни садржај
Водич за час одељењског старешине 16
Пријављени с те као Tatjana Krpović (Одјава)
Пут ања до ст ранице
Почет на ст рана
/ ► Моји курсев и
/ ► Водич 16
15. / ► Тема 5
/ ► Лекција: (Не)дисциплина на часу
Лекција: (Не)дисциплина на часу
У последње в реме се св е в ише гов ори о
недисциплини ученика у медијима, жут ој шт ампи, на различит им форумима и сајт ов има на И нт ернет у. Пост авља се
пит ање да ли пост оји заист а т ако в елики проблем или нам се т о само чини? Св е чешће чује се комент ар просв ет них
радника како је св ака нов а генерација ученика св е „гора и гора“ по св ом понашању.Има ли ту истине ?
За обављање било какв ог посла, па и учења, неопходна је дисциплина. Она је прет пост ав ка за успешно учење. У
одељењским колект ив има чест о има ученика који испољав ају неадекв ат но понашање или су недисциплинов ани на
часу. Може се десит и да баш због т ога и не буду прихв аћени од ст ране одељењског колект ив а. Недисциплинов ан
ученик ремет и час, т е наст ав ник, корист ећи в реме за см ирив ање ученика и ст ално опомињање њега, не може да
ост в ари пост ављене циљев е часа. На крају једног т акв ог часа не могу бит и задов ољни кв алит ет ом наст ав е нит и
ученици нит и њихов наст ав ник. Решав ајући проблем дисциплине, који чест о може да одузме и в ећи део часа,
угрожав ају се ученици који су заинт ересов ани за наст ав у. Управ о они који и желе нешт о да науче на ов ај начин
најв ише губе. Родит ељи недисциплинов аних ученика су чест о на ст рани св оје деце т е одобрав ају ов акв у в рст у
понашања. И ма и родит еља који су немоћни да ут ичу на св оје дет е. Ту наст упа одељењски ст арешина који т реба да
кроз сав ет одав ни рад са родит ељима, али уколико је пот ребно и уз помоћ педагошко -психолошке службе, помогне
родит ељима, да уз заједничку сарадњу и напор ублаже па и реше проблем недисциплине и ремећења рада на часу.
Да ли је ученик који прича на часу, окреће се и прав и буку недисциплинов ан ученик или је можда т о ученик који има
неки проблем и на ов ај начин жели да скрене пажњу на себе? Можда је реч о ученику који показује слабији ус пех од
других т е никада не добије похв алу за св ој рад и т руд, ученик који св ојим неприст ојним понашањем „т ера“
наст ав нике да обрат е пажњу и на њега и да изгов оре његов о име макар и у негат ив ном конт екст у. Можда је т о
ученик који има породичне проблеме које не може сам да реши па се нада да ће га неко пит ат и шт а се т о са њим
дешав а и озбиљно поразгов арат и са њим. Ученици чест о прихв ат ају одељењског ст арешину као неког св ог коме
могу да се пов ере. Понекад када имају неки конфликт са св ојим родит ељима желе да им неко неут ралан помогне у
решав ању т ог конфликт а. Могуће је и да ученик има проблеме са в ршњацима или проблем са неким друшт в ено
неприхв атљив им понашањем, т е не жели или се можда боји да са родит ељима о т оме поразгов ара. Можда су т о
само деца која нису в аспит ана на начин да схв ат е да т акв о њихов о понашање омет а друге ученике и наст ав ника у
раду и није друшт в ено прихв атљив о. Управ о ов и ученици не схв ат ају да најв ише шт ет е од ов акв ог понашања имају
они сами јер ост в арују слабија пост игнућа у школи.
Че сто се поставља питање шта са уче ницима који оме тају наставу? Шта пре дузе ти? Да ли их тре ба
кажњавати? Шта је најбоље урадити? Од умешности и способности наставника да се носи са овим
проблемом зависиће и ток часа. Потре бно је не дисциплину сасе ћи одмах у заче тку , не дозволити да узме
маха.
Ув ек т реба хвалити добру атмосфе ру за рад на часу када год она буде присут на. Уколико ипак има нагов ешт аја
да ће ученик бит и недисциплинов ан може се и не ве рбално ре аговати нпр. ст рожим изразом лица, подизањем
в исине гласа, одмахив ањем глав ом и сл. Ако нев ербална реакција наст ав ника не да резулт ат е бит но је ост ат и
прибран, не реагов ат и бурно, дубоко удахнут и и смирит и се.
Опомињањем ученика да ћут и, да не омет а друге ученике у раду се само скреће пажња на неприкладно понашање
које ће се само за крат ко в реме поправ ит и. Дугорочно гледано неће дат и ефект а јер ће се недисциплинов ан ученик
нав ићи да буде редов но опомињан за св оје понашање.
16. Увођењем ка зни за непримерено понашање попут
избацив ања ученика са часа, слањем на разгов ор код педагога, психолога, уписив ањем у напомену, испит ив ањем,
обав ешт ав ањем родит еља и сл. (неке од нав едених су забрањене законом, а углав ном их примењује „немоћан“
наст ав ник односно наст ав ник који не може или не уме да другачије успост ав и ред на часу) наст ав н ик ће само
наљут ит и ученике и они ће га смат рат и особом која не уме да изгради кв алит ет ан однос са ученицима в ећ гради
аут орит ет кажњав ањем.
Наст ав ник може прибећи и систему на гра ђивања и кажња вања, где ће се осим санкционисања за неадекв ат но
понашање в ршит и и награђив ање уколико је понашање ученика прихв атљив о и адекв ат но (нпр. похв алит и ученика
код родит еља, донет и бомбоне за цело одељење ако се дуже в реме лепо понашају...). Ов ај начин реагов ања даће
ефект а јер се ученик условљав а да се понаша на начин који наст ав нику одгов ара. Међут им, ученик на ов ај начин
неће схв ат ит и због чега је његов о понашање непримерено и социјално неприхв атљив о. Прев ише похв ала може да
дов еде до презасићења, т е и са похв алама т реба бит и пажљив .
Пре св ега, т реба пора згова рати са учеником, јер чест о ученици који имају проблем са дисциплином имају и
различит е разлоге за т акв о понашање. Разгов ор са одељењским ст арешином о проблемима који га муче и
покушајем да се проблеми разреше, ученик ће схв ат ит и да је његов ом одељењском ст арешини с т ало до њега самог,
а не само до његов ог понашања, да је реч о брижној особи пуној разумев ања која жели да помогне.
Уколико се ов о понашање понавља, одељењски ст арешина т реба да обав ест и родит еља, укључи ученика у појачан
в аспит ни рад акт ив ност има у окв иру одељењске заједнице, ст ручним радом одељењског ст арешине, т е ако нема
позит ив них промена у понашању укључит и и педагога, психолога, посебне т имов е, а ако је пот ребно и одгов арајуће
уст анов е социјалне, одн. здрав ст в ене зашт ит е (ЗОСОВ, члан 113. одгов орност ученика). Одељењски ст арешина
т реба да ва спитни ра д са учеником усмери т ако да сам ученик процени да ли је његов о понашање прихв атљив о,
који су узроци т акв ог понашања и које су последице. Такође, пот ребно је ученику помоћи да пронађе могуће
алт ернат ив не начине пост упања у сит уацијама које дов оде до недисциплинов аног понашања. Само уколико ученик
пост ане св ест ан св оје грешке и жели да је исправ и, он се налази на добром пут у да св оје понашање позит ив но
промени. Веров ат но му т о неће одмах поћи за руком јер ће понекад бит и пот ребно изв есно в реме да дође до
промена у понашању на боље. Разгов ор са одељењским ст арешином т реба да усмери ученика да покуша да
пронађе другачији начин реакције на сит уације које узрокују његов о непримерено в ладање.
За кључа к:
Одељењски ст арешина, пре св ега на часов има одељењског ст арешине и одељењске заједнице, т реба да ради
ст ално на утемељењу моралних вре дности код уче ника, ут иче на њих да формирају св ој став о потре би
дисциплинованог понашања и ње говој контроли како би оно било социјално прихв атљив о. Због т ога је пот ребно
ст ално усавршавање наставника и у области васпитног рада са ученицима али и у области комуникације јер
наст ав ницима чест о недост ају в ешт ине успешне комуникације. Наст ав ник т реба да конт ролише сит уацију на ч асу и
не дозв оли да се ученици от му конт роли, али и да конт ролише сопст в ено понашање и не реагује бурно у случају
непримереног понашања ученика.
Ако боље размислимо и сет имо се наших успешних ученика који осв ајају бројне награде на т акмичењима, ученика
који су в ољни да са нама сарађују на часов има, ученика који в еома радо узимају учешће у в аннаст ав ним
акт ив ност има, који радо помажу в ршњацима у учењу, који се одазив ају на наш позив да нам помогну када зат реба,
да ли се може рећи да су ученици св е „гори и гори“ и да су св е недисциплинов анији? Нарав но да има и
недисциплинов ане деце, али никако не смеју да заборав е и деца која су лепо в аспит ана, деца која су пуна
разумев ања, деца која пост оје у одељењском колект ив у и којој би т ребало поклањат и в ише пажње и в реме на.
Одељењски ст арешина осим о недисциплинов аној т реба да пов еде рачуна и о срамежљив ој, пов ученој, сув ише
т ихој деци која т акође имају неке св оје проблеме, али на њих не реагују недисциплином в ећ св ојом пасив ношћу и
17. пов ученошћу. И ов ој деци је пот ребан разгов ор, а уједно им прија похв ала као подст ицај да пост ану акт ив нији у
в ршњачком колект ив у.
Ситуациј а :
Час је почео. Након записив ања наслов а на т абли примећујем да је Никола окренут и гледа у св ог друга иза себе.
Почињем са причом коју сам осмислила за ув од у лекцију. Никола с в ремена на в реме баци поглед према
мени. Упућујем му строг израз лица. Примет ио је т е се окренуо и смирио на т ренут ак. Није дуго т рајало, кренуо је
понов о да се окреће и нешт о запит кује друга иза себе. Прв ом приликом кад ми се ука зала прилика т оком
предав ања упитам га за мишљење . Нарав но није знао о чему се ради јер није слушао. Св и су погледали у њега, а
он је поцрв енео и на т ренут ак се ст ишао.
Током часа није ништ а записив ао и понов о је досађив ао св ом другу. Након зав ршеног часа замолила сам га да
остане да поразговарамо. Пит ала сам га због чега се т ако понаша на мојим часов има јер се ов о дешав а в ећ
неколико недеља. Рекао ми је да му је досадно и да ништ а не разуме. На пит ање шт а мисли о т оме да ли је његов
друг кога је ст ално нешт о запит кив ао упамт ио нешт о са часа, он је слегао раменима. Пост ав ила сам и пит ање шт а
мисли како се друг осећа јер је изашао са часа и ништ а није успео да запише и научи, и како би се он осећао да се
т о њему десило док би он радио нешт о шт о је за њега в еома бит но и до чега му је ст ало.
Схв ат ио је да је његов о понашање било неадекв ат но и рекао да ће се пот рудит и да се не понов и. Пит ала сам га да
ли је научио прет ходну лекцију, на шт а је одмахнуо глав ом. Након пит ања да ли је научио ону пре ње, ућут ао се и
спуст ио поглед. На пит ање зашт о није учио каже да није имао в ремена а сада није в ише у ст ању да "похв ат а конце"
јер је пуно пропуст ио. Пре длаж ем му да из одељења изабе ре не ког од уче ника који разуме градиво и покуша
са њим да ради, а уколико рад са другом н е буде довољан обаве зно да се ме ни јави и укључи се у допунску
наставу.
.
Последња измена: Sunday , 29. September 2013., 09:32Да ли је ученик који прича на часу, окреће се и прав и буку
недисциплинов ан ученик или је можда т о ученик који има неки проблем и на ов ај начин жели да скрене пажњу на
себе? Можда је реч о ученику који показује слабији успех од других т е никада не добије по хв алу за св ој рад и т руд,
ученик који св ојим неприст ојним понашањем „т ера“ наст ав нике да обрат е пажњу и на њега и да изгов оре његов о
име макар и у негат ив ном конт екст у. Можда је т о ученик који има породичне проблеме које не може сам да реши па
се нада да ће га неко пит ат и шт а се т о са њим дешав а и озбиљно поразгов арат и са њим. Ученици чест о прихв ат ају
одељењског ст арешину као неког св ог коме могу да се пов ере. Понекад када имају неки конфликт са св ојим
родит ељима желе да им неко неут ралан помогне у решав ању т ог конфликт а. Могуће је и да ученик има проблеме са
в ршњацима или проблем са неким друшт в ено неприхв атљив им понашањем, т е не жели или се можда боји да са
родит ељима о т оме поразгов ара. Можда су т о само деца која нису в аспит ана на начин да схв ат е да т акв о њихов о
понашање омет а друге ученике и наст ав ника у раду и није друшт в ено прихв атљив о. Управ о ов и ученици не схв ат ају
да најв ише шт ет е од ов акв ог понашања имају они сами јер ост в арују слабија пост игнућа у школи.
Че сто се поставља питање шта са уче ницима ко ји оме тају наставу? Шта пре дузе ти? Да ли их тре ба
кажњавати? Шта је најбоље урадити? Од умешности и способности наставника да се носи са овим
проблемом зависиће и ток часа. Потре бно је не дисциплину сасе ћи одмах у заче тку, не дозволити да узме
маха.
Ув ек т реба хвалити добру атмосфе ру за рад на часу када год она буде присут на. Уколико ипак има нагов ешт аја
да ће ученик бит и недисциплинов ан може се и не ве рбално ре аговати нпр. ст рожим изразом лица, подизањем
18. в исине гласа, одмахив ањем глав ом и сл. Ако нев ербална реакција наст ав ника не да резулт ат е бит но је ост ат и
прибран, не реагов ат и бурно, дубоко удахнут и и смирит и се.
Опомињањем ученика да ћут и, да не омет а друге ученике у раду се само скреће пажња на неприкладно понашање
које ће се само за крат ко в реме поправ ит и. Дугорочно гледано неће дат и ефект а јер ће се недисциплинов ан ученик
нав ићи да буде редов но опомињан за св оје понашање. вођењем ка зни за непримерено понашање попут
избацив ања ученика са часа, слањем на разгов ор код педагога, психолога, уписив ањем у напо мену, испит ив ањем,
обав ешт ав ањем родит еља и сл. (неке од нав едених су забрањене законом, а углав ном их примењује „немоћан“
наст ав ник односно наст ав ник који не може или не уме да другачије успост ав и ред на часу) наст ав ник ће само
наљут ит и ученике и они ће га смат рат и особом која не уме да изгради кв алит ет ан однос са ученицима в ећ гради
аут орит ет кажњав ањем.
Наст ав ник може прибећи и систему на гра ђивања и кажња вања, где ће се осим санкционисања за неадекв ат но
понашање в ршит и и награђив ање уколико је понашање у ченика прихв атљив о и адекв ат но (нпр. похв алит и ученика
код родит еља, донет и бомбоне за цело одељење ако се дуже в реме лепо понашају...). Ов ај начин реагов ања даће
ефект а јер се ученик условљав а да се понаша на начин који наст ав нику одгов ара. Међут им, учени к на ов ај начин
неће схв ат ит и због чега је његов о понашање непримерено и социјално неприхв атљив о. Прев ише похв ала може да
дов еде до презасићења, т е и са похв алама т реба бит и пажљив .
Пре св ега, т реба пора згова рати са учеником, јер чест о ученици који имају проблем са дисциплином имају и
различит е разлоге за т акв о понашање. Разгов ор са одељењским ст арешином о проблемима који га муче и
покушајем да се проблеми разреше, ученик ће схв ат ит и да је његов ом одељењском ст арешини ст ало до њега самог,
а не само до његов ог понашања, да је реч о брижној особи пуној разумев ања која жели да помогне.
Уколико се ов о понашање понавља, одељењски ст арешина т реба да обав ест и родит еља, укључи ученика у појачан
в аспит ни рад акт ив ност има у окв иру одељењске заједнице, ст ручним радом одељењског ст арешине, т е ако нема
позит ив них промена у понашању укључит и и педагога, психолога, посебне т имов е, а ако је пот ребно и одгов арајуће
уст анов е социјалне, одн. здрав ст в ене зашт ит е (ЗОСОВ, члан 113. одгов орност ученика). Одељењски ст арешина
т реба да ва спитни ра д са учеником усмери т ако да сам ученик процени да ли је његов о понашање прихв атљив о,
који су узроци т акв ог понашања и које су последице. Такође, пот ребно је ученику помоћи да пронађе могуће
алт ернат ив не начине пост упања у сит уацијама које дов оде до недисциплинов аног понашања. Само уколико ученик
пост ане св ест ан св оје грешке и жели да је исправ и, он се налази на добром пут у да св оје понашање позит ив но
промени. Веров ат но му т о неће одмах поћи за руком јер ће понекад бит и пот ребно изв есно в реме да дође до
промена у понашању на боље. Разгов ор са одељењским ст арешином т реба да усмери ученика да покуша да
пронађе другачији начин реакције на сит уације које узрокују његов о непримерено в ладање.
Одељењски ст арешина, пре св ега на часов има одељењског ст арешине и одељењске заједнице, т реба да ради
ст ално на утемељењу моралних вре дности код уче ника, ут иче на њих да формирају св ој став о потре би
дисциплинованог понашања и ње говој контроли како би оно било социјално прихв атљив о. Због т ога је пот ребно
ст ално усавршавање наставника и у области васпитног рада са ученицима али и у области комуникације јер
наст ав ницима чест о недост ају в ешт ине успешне комуникације. Наст ав ник т реба да конт ролише сит уацију на часу и
не дозв оли да се ученици от му конт роли, али и да конт ролише сопст в ено понашање и не реагује бурно у случају
непримереног понашања ученика.
Ако боље размислимо и сет имо се наших успешних ученика који осв ајају бројне награде на т акмичењима, ученика
који су в ољни да са нама сарађују на часов им а, ученика који в еома радо узимају учешће у в аннаст ав ним
акт ив ност има, који радо помажу в ршњацима у учењу, који се одазив ају на наш позив да нам помогну када зат реба,
да ли се може рећи да су ученици св е „гори и гори“ и да су св е недисциплинов анији? Нарав н о да има и
недисциплинов ане деце, али никако не смеју да заборав е и деца која су лепо в аспит ана, деца која су пуна
разумев ања, деца која пост оје у одељењском колект ив у и којој би т ребало поклањат и в ише пажње и в ремена.
Одељењски ст арешина осим о недисциплинов аној т реба да пов еде рачуна и о срамежљив ој, пов ученој, сув ише
т ихој деци која т акође имају неке св оје проблеме, али на њих не реагују недисциплином в ећ св ојом пасив ношћу и
19. пов ученошћу. И ов ој деци је пот ребан разгов ор, а уједно им прија похв ала као подст ицај да пост ану акт ив нији у
в ршњачком колект ив у.
Час је почео. Након записив ања наслов а на т абли примећујем да је Никола окренут и гледа у св ог друга иза себе.
Почињем са причом коју сам осмислила за ув од у лекцију. Никола с в ремена на в реме баци поглед према
мени. Упућујем му строг израз лица. Примет ио је т е се окренуо и смирио на т ренут ак. Није дуго т рајало, кренуо је
понов о да се окреће и нешт о запит кује друга иза себе. Прв ом приликом кад ми се указала прилика т оком
предав ања упитам га за мишљење . Нарав но није знао о чему се ради јер није слушао. Св и су погледали у њега, а
он је поцрв енео и на т ренут ак се ст ишао.
Током часа није ништ а записив ао и понов о је досађив ао св ом другу. Након зав ршеног часа замолила сам га да
остане да поразговарамо. Пит ала сам га због чега се т ако понаша на мојим часов има јер се ов о дешав а в ећ
неколико недеља. Рекао ми је да му је досадно и да ништ а не разуме. На пит ање шт а мисли о т оме да ли је његов
друг кога је ст ално нешт о запит кив ао упамт ио нешт о са часа, он је слегао рамен има. Пост ав ила сам и пит ање шт а
мисли како се друг осећа јер је изашао са часа и ништ а није успео да запише и научи, и како би се он осећао да се
т о њему десило док би он радио нешт о шт о је за њега в еома бит но и до чега му је ст ало.
Схв ат ио је да је његов о понашање било неадекв ат но и рекао да ће се пот рудит и да се не понов и. Пит ала сам га да
ли је научио прет ходну лекцију, на шт а је одмахнуо глав ом. Након пит ања да ли је научио ону пре ње, ућут ао се и
спуст ио поглед. На пит ање зашт о није учио каже да није имао в ремена а сада није в ише у ст ању да "похв ат а конце"
јер је пуно пропуст ио. Пре длаж ем му да из одељења изабе ре не ког од уче ника који разуме градиво и покуша
са њим да ради, а уколико рад са другом не буде довољан обаве зно да се ме ни јави и укључи се у д опунску
наставу.
Прескочи Нав игацијаПуно се данас прича о насиљу и та тема је свуда присутна јер се
увиђа да је проблем насилног понашања људи попримио заиста озбиљне размере.
Услед тога, ми имамо утисак да све знамо о насиљу, а посебно о физичком
насиљу, чије последице су обично лако уочљиве и препознатљиве. Углавном је
познато да се насиље дели на:
1. занемаривање - када нека особа не чини оно што би требало да чини како
би одржавала и подржавала физички и психички развој и потребе друге
особе о којој је дужна да се стара
2. злостављање
o физичко - ту спадају понашања која угрожавају телесни интегритет
неке особе, а која се могу вршити помоћу делова тела или пак неких
предмета услед чега постоји могућност настанка телесних повреда
или се заиста настанак повреда и догоди (ударање, шутирање,
штипање, чупање, гурање...)
o психичко/емоционално - ту спадају понашања која угрожавају
психички интегритет и развој неке особе (вређање, искључивање,
исмевање, игнорисање, имитирање, застрашивање, претње...)
сексуално - ту спадају сва понашања која имају сексуалну конотацију, а којима се
нека особа излаже без добровољног пристанка или којима се излаже дете (од
опсцених телефонских позива, приказивања фотографија сексуалне садржине,
као случајног додиривања, преко приказивања иначе покривених делова тела, па
све до најекстремнијих облика попут силовања, обљубе над малолетним и
20. немоћним лицем, инцеста и сл.) Најекстремније видове насиља лако
препознајемо, али шта се дешава са понашањима за која нисмо сигурни да ли да
их сврстамо у насиље? На пример, уколико чујемо да је неки родитељ казнио
своје дете тако што је држао његову ручицу на рингли шпорета, категорички ћемо
рећи да се ради о страшном злостављању, али ако чујемо да је родитељ преко
пелене по задњици “окрзнуо” свог двогодишњака зато што је кренуо да стави
ексер у утичницу, наићи ћемо на подељена мишљења - неки овај поступак неће
сврстати у насиље, док други свакако хоће, али заиста ће мали број особа
придати родитељу тог детета епитет “злостављача”. Такође, када људи опсују
неку другу особу, неки од њих уопште не сматрају да је то вид насиља. Који
критеријум да користимо да бисмо насиље препознали као такво?
Заправо, насиље се веома лако препознаје када желимо да размишљамо о њему -
свако наше понашање које на било који начин прелази личне границе неке особе
и она нам на неки начин даје до знања да то не жели или да јој то не прија
јесте заправо насиље. Када су у питању деца или особе са сметњама у развоју,
овај услов давања до знања да особа то не жели не мора бити испоштован да
бисмо нешто сврстали у насиље, јер с обзиром да над поменутим категоријама
особа имамо моћ, може лако доћи до манипулације и самим тим и насиља. Дакле,
уколико покушавамо да се нашалимо са колегиницом и она нам наговести да јој
шала не прија, а ми и даље настављамо са истом - вршимо насиље. Уколико без
претходног договора и одобрења читамо СМС поруке у туђем телефону - вршимо
насиље.
Осврнућемо се мало детаљније на два поменута типа насиља -
емоционално и сексуално из следећих разлога:
o последице емоционалног насиља као и његово постојање нису баш тако
лако “доказиви” , па је ту најнесигурнији терен по питању тога да ли да
нешто сврстамо у насиље или не.
o о сексуалном насиљу се не зна довољно и на њега се не обраћа довољна
пажња зато што је и даље својеврсна “табу” тема, нешто над чим се
згражавамо, о чему одбијамо да размишљамо и за шта сматрамо да то не
може да се деси у нашем окружењу и да то раде неки тамо “болесни”
људи.
o Емоционално насиље
Као шт о смо напоменули, емоционално насиље је т ип насиља који је в рло т ешко доказат и. На пример, емоционално
насиље особа може доживљав ат и и “само” на основ у погледа. Нажалост , ов ај в ид насиља може имат и посебно
т ешке последице по личност , посебно ако је особа њему изложена т оком дужег в ременског периода . Током св ог
рада в ише пут а смо чули изјав е налик следећој: “Па више бих волела да ме отац лепо уда ри, него да да нима
не говори са мном и да ме она ко страшно гледа .“ Пут ем в ршења емоционалног насиља особа ст в ара
атмосферу у којој лако може имат и конт ролу над особом над којом жели, а управ о т о и јест е циљ. Та ат мосфера је
за жрт в у насиља изузет но непријат на и мучна. Особа која т рпи насиље пост аје несигурна, има в елики недост ат ак
самопоуздања, заст рашена је, налази се у неизв есност и, понекад је чак и агресив на када не уме да на други начин
изађе на крај са осећањима крив ице и неподобност и која јој се намеће ит д. Емоционално насиље је данас св уда
распрост рањено, а полако се дефинишу и неки његов и посебни в идов и (нпр. мобинг, као психичко насиље на
21. радном мест у). Ми као наст ав ници, с обзиром да јесмо у позицији моћи, као одрасли и као запослени на мест у где
деца зав исе од нас, морамо посебно да пов едемо рачуна о ов oј т еми.
Нажалост , у просв ет и има пуно примера психичког насиља над ученицима. И , без обзира шт о ће неко можда
рећи: “Па ми смо ти који су данас угрож е ни од уче ника, родитеља...”, в ажно је да ми најпре пов едемо рачуна о
св ом понашању. Верујт е, примери психичког насиља над ученицима од ст ране нас, запослених у просв ет и, нису
нимало рет ки. Не смемо дозв олит и губит ак самоконт роле. Можемо ми бит и и љут и, и разочарани и огорчени, али не
смемо себи дозв олит и изјав е попут : “Павловље в пас је паме тнији од те бе ” , заст рашив ање, претње: “Само ти
таласај, ову је диницу не ћеш тако лако поправити” и сл. И т о не зат о шт о је “то данас забрањено” и зат о
шт о “неко може тужити мене и школу”, или зат о шт о мислимо да “тој размаженој незналици неће ништа фалити
од једне моје изјаве” в ећ зат о шт о на т о немамо прав о, немамо прав о да на било који начин угрожав амо друге особе!
Када је реч о сексуалном насиљу, ов о је в рло опширна т ема о којој је пот ребан посебан семинар, али покушаћемо
да скренемо пажњу на најбит није ст в ари. С обзиром да радимо са децом и младима, имамо в елику одгов орност и
дужни смо да о ов оме знамо. Запамт имо следеће:
o сексуално злост ављање и деце и младих и одраслих особа се дешав а, не можемо се зав арав ат и да је
другачије. Може се дешав ат и св уда и не дешав а се само некоме т амо ко је по нечему “предодређен”,
в ећ се може дешав ат и у нашем блиском окружењу, људима које знамо и који су нам блиски.
o када почнемо да се згражав амо, запањујемо, држимо за ст омак и запушујемо уши када чујемо да је неко
дет е сексуално злост ављано, т реба само да помислимо како је т ом дет ет у које т о преживљав а па ћемо
схв ат ит и да је пот пуно небит но т о шт о је нама “мука” и шт о нам је “ст рашно да о т оме слушамо” и да т о
св акако није разлог да се прет в арамо да т о не пост оји.
o ако кажемо да су починиоци сексуалног злост ављања неки т амо “болесни људи”, ослободили смо их
одгов орност и, у смислу да су “они су болесни и не знају шта раде”. Они јако добро знају шт а раде и по
св ему су особе као и св е друге осим шт о очигледно смат рају да имају прав о да пов ређују друге, а за т о
су, сложићет е се надамо се, мизерно кажњени.
o починиоци сексуалног насиља нису т амо неке “непознат е чике и т ет е”, в ећ су т о углав ном особе које су
дет ет у познат е и у које дет е има пов ерења (чланов и уже и шире породице, породични пријат ељи,
наст ав ници и сл.). Слично је и код одраслих особа.
o иако се ов о запажање односи на св е т ипов е насиља, код сексуалног је оно најупечатљив ије: сексуално
насиље је на неки начин родно одређено - починиоци су у в ећем процент у особе мушког рода, док су
особе женског рода у в ећем процент у оне које т рпе насиље. Ов о св акако не значи да су св и мушкарци
лоши, а св е жене крхке, нежне и фине, ов де не подржав амо ст ереот ипе, в ећ ов а прав илност т реба да
нам илуст рује да је насиље пит ање моћи. Да ли ће нека особа в ршит и насиље или не, т о је ипак избор и
зав иси од саме особе била она мушког или женског рода, али оно шт о смо у прав о покушали да
појаснимо, ако парафразирамо значи - уколико т ако изаберу, мушке особе имају “бољу позицију” да
насиљ
понашања?
Размотрићемо неке од могућих узрока.
o У нашем окружењу сасвим ретко се нуде модели за ненасилно
решавање конфликата. О томе је већ било мало речи у одељку о
конфликтима.
o Наше друштво, насупрот реченом у оквиру претходне тезе, нуди
прегршт насилних модела понашања, на сваком кораку. Зашто
насилни модели понашања опстају? Па одговор је врло
