rad mojih učenika

1. ГЛОБ ТЕАТАР
Радила:Јелена Аранђић

2. U elizabetanskoj Engleskoj, u koju je renesansa stigla sa malim
zakašnjenjem, popularnost drame je toliko rasla da su vlasti zabranile
da se predstave igraju na ulici i 1576. godine došlo je do gradnje prvog
pozorišta, u severnom predgrađu Londona, koje je nazvano Teatar. U
vreme kada je Viljem Šekspir, stigao u London, a to se zbilo kako se
obično smatra krajem poslednje decenije šesnaestog veka, unutar
zidina Londona puritanske vlasti su zabranile rad pozorišnih trupa i
pozorišta su zatvorena jer su se predstave uglavnom izvođene na
ulicama i po gostionicama, vrlo često završavale pijankom i tučama. Na
obodu grada, u oblastima nazvanim „libertis”, gde zakoni i prpropisi
Grada nisu važili, postojao je izvestan broj pozori Pozorišta su te
teritorije delila sa bordelima, zatvorima, skladištima baruta, grobljima,
duševnim bolnicama i bučnim radionicama za štavljenje kože ili izradu
sapuna. Vazduh je bio ispunjen teškim nepodnošljivim mirisima koje je
morao da istrpi svako ko bi pošao na neku pozorišnu predstavu.
Glob teatar

3. Pozorište Glob bilo je prvo pozorište
izgrađeno posebno za jednu trupu koja je
izgradnju i finansirala. To je bila „Trupa
lorda komornika” kojoj je pripadao i Viljem
Šekspir, koji je postao jedan od šestorice
deoničara ovog pozorišta. Glob teatar je
izgrađen 1599. godine i to od građevinskog
materijala koji je ostao od rušenja
pozorišta Teatar. Glob je bila građevina
oktogonalnog oblika, mada ga zapisi iz tog
doba opisuju kao kružnu građevinu,visine
oko deset metara, koja je imala tri galerije,
20 loža i pozornice. Pozorište je moglo da
primi oko 3000 ljudi. Predstave su se
održavale u poslepodnevnim satima, a
njihov neposredni početak najavljivale su
trube sa krova. Gledanje predstave iz
partera, odnosno u dvorištu, koštalo je
jedan peni, a za dva penija moglo se
pristupiti galeriji. Imućniji posetioci sedeli
su u takozvanom „Gospodskom prostoru”.

4.  Glob je bio osoben po tome
što je bio namenjen
isključivo pozorišnim
predstavama i nije
zarađivao na tada
popularnim borbama
petlova, medveda i drugim
uobičajenim vidovima
zabave. Prvi put se u
spisima pominje u jesen
1599. godine kada je Tomas
Plater, švajcarski putnik
opisao sve što je video,
uključujući i predstavu
„Julije Cezar”.

5.  Vezuje se i za najkreativniji period rada Viljema Šekspira.
Sa pozornice Globa prvi put su se začule reči njegovih
najpoznatijih komada, prvi put je izveden Hamletov
solilokvij, a jedna za drugom nizale su se raskošne drame:
Julije Cezar, Kralj Lir, Magbet, Otelo, Mera za meru,
Antonije i Kleopatra. Nije bilo dana da pozorište nije bilo
puno, u Glob je dolazila različita publika koja je tu
zaboravljala na svakodnevne probleme, na kugu koja je
samo 1603. pomorila oko 33.000 ljudi, na brige i težak
život i možda tu pronalazila nadu za neki novi, bolji život.
Zlatno doba Globa

6. Glob teatar pao je u zaborav sve do
dvadesetog veka.
 Treći Glob teatar svečano je
otvorila kraljica Elizabeta ll u
junu 1997. godine, dvestotinak
metara od njegove izvorne
lokacije. Zasluge za „treći”
Glob pripadaju američkom
glumcu Semu Vonamejkeru
koji je više od dve decenije
neumorno radio na ideji
rekonstrukcije Šekspirovog
pozorišta. Nažalost, nije
doživeo i ostvarenje svog sna,
umro je četiri godine pre nego
što je pozorište ponovo
otvoreno, izvođenjem
predstave „Henri V”.
 Izgorelo je 1613. godine, tokom
izvođenja „Henrika VIII” kada su
varnice sa topa ispaljenog na bini
potpalile krov od slame. Već
tokom iduće godine obnovljeno je
sve što je uništeno u požaru i
drugi Glob je potrajao narednih
trideset godina, kada dolazi do
novog sukoba pozorišnih družina
sa puritanskim vlastima koje
zatvaraju pozorišta na period od
dvadeset godina. U tom dugom
periodu pozorišta su izgubila
dosta od svoje slave, ljudi su se
okrenuli drugim navikama i zlatna
era elizabetanskog teatra se
ugasila. Glob je srušen 1644.
godine a od tog građevinskog
materijala izgrađene su zgrade za
siromašno stanovništvo.