2. U razvoju muzičke kulture romantizam predstavlja jedno od najplodnijih
razdoblja. Epoha romantizma u muzici traje ceo XIX vek i njegov odjek se
može čuti i u kompozicijama sa početka XX veka.
3. Romantizam počinje nakon francuske revolucije. Promene su se desile u svim
sferama umetnosti, ali su prvobitno bile uočljive u književnosti, zatim drugim
vidovima umetnosti i tek na kraju u muzici.
4. Revolucija je dovela do jačanja građanskog sloja i samim tim pomogla širenju
umetnosti širim masama. Umesto samo na dvorovima, muzika je počela da se
izvodi u koncertnim salama i operskim kućama. Takođe, muzičari više nisu bili
vezani za dvorove, već postaju slobodni umetnici.
5. Arhitektura
Arhitektura romantizma se zasniva na preuzimanju stilova iz prošlosti. Ona
obnavlja elemente gotike i baroka, ali i egzotične arhitekture Bliskog i
Dalekog istoka.
6. Slikarstvo
U slikarstvu, romantizam se ispoljava kroz patetične izraze, naglašenu boju,
pa i kroz uočljive kontraste.
7. Za razliku od prethodne epohe - klasicizma, romantičari se okreću sebi,
prikazivanju emocija, subjektivizmu, razočarani u stvarnost povlače se u sebe
ili beže od nje uplovljavanjem u svet fikcije, bajke, utopije, iluzije ili beže u
prošlost, oslanjaju se na maštu, lirizam, duhovno, dubinu, uzvišenost,
patetiku, patnju…
8. Zanimaju se za fantastične i egzotične svetove, folklor.Nastaje kult genija,
razvija se virtuoznost…
9. Kompozitori romantizma prihvatili su sve ono iz klasike, ali su to razvili do
krajnjih granica. Npr. u simfoniji su proširili orkestar i samu formu tako da
ima pet stavova (a ne četiri kao u klasicizmu). Izvršena je i reforma opere -
pretvorena je u muzičku dramu (Ričard Vagner je izvršio reformu
opere).Pored starih oblika, stvaraju se i novi: klavirska minijatura,
romantičarska solo pesma i simfonijska poema.
10. Клавирска минијатура је кратка језгровита композиција изграђена на
једној музичкој мисли. Постоји више врста минијатура, нпр: етиде,
ноктурна, мазурке, полонезе, валцери,…“
11. ВАЛЦЕР- игра немачког и чешког порекла,брзог темпа,мелодија лака и
течна,елегантна и полетна,троделног пулса, популарна у романтизму.
Игра се у пару.
https://www.youtube.com/watch?v=dGrzy_CiHUA
12. МАЗУРКА је пољска народна игра у 3/4 такту, има много сличности са
валцером, али се од њега разликује умеренијим темпом и
енергичнијим,оштријим ритмом.
13. ПОЛОНЕЗА је игра старог пољског племства, слика је њихових
свечаних поворки и тријумфалних победа. Имају витешки карактер,
подсећају на марш. Такође су 3/4 такта, али још умеренијег темпа од
мазурке
15. Соло песма је музички облик за један глас уз пратњу инструмента
(најчешће клавир) или оркестар.
Најзначајнији композитор соло песама у раном романтизму био је ФРАНЦ
ШУБЕРТ (1797-1828) аустријски композитор и пијаниста. Компоновао је 600
соло-песама на стихове познатих песника романтичара.
16. U romantizmu se pojavljuje pojam programska muzika koji se odnosi na
opisivanje nekog vanmuzičkog sadržaja muzikom i njenim sredstvima. Dakle,
programska dela su ona koja imaju program, odnosno sadržaj koji prate. To su
često priče, bajke, legende, mitovi, istorijski događaji, umetničke slike itd.
Takve programske kompozicije uglavnom nose naslov koji ih opisuje (npr.
"Slike sa izložbe", ili "Jutarnje raspoloženje"...)
17. Suprotnost programskoj muzici predstavlja apsolutna muzika koja je bez
programa i naslova, tj. ne prati nikakav sadržaj. Takve su etide (to su čisto
tehničke kompozicije), sonate, svite, koncerti...
18. U periodu romantizma počinje da se budi i nacionalna svest u mnogim
zemljama Evrope, pa dolazi do pojave nacionalnih škola. Do tada su umetnici
u drugim zemljama stvarali muziku po uzoru na italijanske, francuske i
nemačke kompozitore. U romantizmu, kompozitori se okreću svom i folkloru
drugih zemalja i stvaraju originalna dela.Nacionalne škole, dakle, su grupe
kompozitora koje stvaraju muziku u duhu folklora (uglavnom folklora svoje
zemlje).
19. Ruska nacionalna škola (Mihail Ivanovič Glinka, Milij Balakirjev, Nikolaj Rimski-
Korsakov, Aleksandar Borodin, Modest Musorgski)
Češka nacionalna škola (Antonjin Dvoržak, Bedžih Smetana)
Španska nacionalna škola (Isak Albenis, Manuel de Falja)
Skandinavska nacionalna škola (Jan Sibelijus u Finskoj i Edvard Grig u
Norveškoj).
20. Франц Петер Шуберт (Franz Peter Schubert; Беч, 31. јануар 1797 —
Беч, 19. новембар 1828) је био аустријски композитор, који се
сматра последњим мајстором бечке класичне школе. Франц Шуберт
је један од најранијих поборника музичког романтизма.
https://www.youtube.com/watch?v=WXh0LN_3l80
21. Вилхелм Рихард Вагнер (нем. Wilhelm Richard Wagner; Лајпциг, 22.
мај 1813 — Венеција, 13. фебруар 1883) био је
немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар.
https://www.youtube.com/watch?v=GGU1P6lBW6Q
22. Фредерик Франсоа Шопен (франц. Frédéric François
Chopin, пољ. Fryderyk Franciszek Szopen; Желазова Вола, 1. март 1810 —
Париз, 17. октобар 1849) је био
пољски композитор и пијаниста романтизма.
https://www.youtube.com/watch?v=t-
JD2bnNQvY&list=RDEMIKPJp5eBTtqZDt3CvFZVwQ&start_radio=1
23. Петар Иљич Чајковски (рус. Пётр Ильич Чайковский; Воткинск, 7.
мај 1840 — Санкт Петербург, 6. новембар 1893) био
је руски композитор позног романтизма. Појавио се у руској музици
истовремено с композиторима Руске петорке, али није био њихов члан.
Његова музика, која је садржала руски карактер, била је јако добро
прихваћена.
https://www.youtube.com/watch?v=mbancSMt9og
