1. Боже мој !
Матији Бећковићу
Боже мој ,
опрости ,
што ти име спомињем ,
недостојна и грешна ,
што те мучим собом ,
ако ти је ко казо ,
можда ништа није погрешио,
и није ти реко
и све добро
и све лоше
све потаман
за мене јадну
за мене никакву
тужну
осамљену
у четри зида
у планини
међу вуковима
змијама
орловима
где нема човека
где више не разликујем
пријатеља од непријатеља
где сам странац

2. незнанац
ево ћутим
већ пола века
ћути у роду
ћути у дому
вечито у ћошку
и запећку
Помоли се Боже ,
ако ме се сетиш ,
знам имаш ти пречих ствари
од мене досадне ,
свуде негде неки рат или буна
и људи
избеглице
од себе и других
ћутимо и трпимо
што нас је снашло
у овим брдима, врлетима
међу вуковима и медведима
да одемо некуд
не би знали
што да чинимо
него ћути
где си се задесио
можда на овом свету

3. и нема бољег места
Мој Боже, кад се сетиш ,
помоли се за мене грешну,
чувај ми ову нејач,
а са мном чини
што ти је воља
можда,
боље
нисам
ни заслужила.
Татјана Крповић