pripremna nastava

1. ВАСИОНА

2. Шта је васиона?
• Васиона је бескрајан простор који нас
окружује
• ВАСИОНА = КОСМОС = СВЕМИР

3. Шта је астономија?
• Астрономија је наука која проучава васиону
и васионска тела.
Како се зове инструмент
кроз који астроном
посматра васионска тела?

4. Шта је то светлосна
година?
• Светлосна година је дужина коју
светлост пређе за једну годину,
крећући се брзином од 300 000
km/s.

5. Шта знаш о звездама?
• Звезде су усијана, гасовита, лоптаста,
васионска тела, која стварају светлост и
топлоту..
• Сунце је Земљина најближа звезда.
• Северњача је звезда у сазвежђу Мали
медвед (мала кола).

6. Шта су сазвежђа?
• Сазвежђа су скупови звезда.

7. Шта је галаксија?
• Галаксија је звездани систем.
Наша галаксија се зове
Млечни пут.

8. Запиши!
• васиона = космос = свемир
• астрономија
• светлосна година
• звезде – Сунце, Северњача
• сазвежђа – Мали медвед
• галаксије – Млечни пут

9. СУНЧЕВ
СИСТЕМ

10. Сунчев систем чине:
• Сунце
• планете
• сателити
• планетоиди или астероиди
• комете
• метеориди

11. СУНЦЕ
• 150 000 000 км је удаљено од Земље
• 109 пута је веће од Земље
• 6000˚С је температура на површини
• протуберанце
• Сунчеве пеге
пламени праменови - протуберанце

12. ПЛАНЕТЕ
• тамна и хладна васионска тела
• немају своју светлост и топлоту
• орбита – пут који планета прави око Сунца
• унутрашње планете: Меркур, Венера,
Земља и Марс (мале и чврсте)
• спољашње планете: Јупитер, Сатурн, Уран и
Нептун (велике и гасовите)
• патуљасте планете: Плутон, Церес...

13. САТЕЛИТИ
• природни пратиоци планета
• Месец је Земљин природни сателит
• вештачки сателити
• Месечеве мене су различити облици
Месеца које видимо са Земље
помрачење Месеца

14. ПЛАНЕТОИДИ (АСТЕРОИДИ)
• мале планете
• чврста, тамна васионска тела неправилног
облика
појас астероида између Марса и Јупитера

15. КОМЕТЕ
• ‘’звезде репатице’’
• васионска тела од космичке прашине,
стеновитих комада и залеђених гасова
• Халејева комета
Халејева комета пролази поред
Земље сваких 76 година

16. МЕТЕОРИДИ
• ‘’звезде падалице’’
• ‘’васионско камење’’
• метеориди – метеори – метеорити
• метеориски кратери
метеорска киша

17. • Земља има облик који се назива геоид, јер је
спљоштена на половима
• Земља је огромна лопта која се обрће око
своје замишљене осе. Ова оса продире
површину Земље у тачкама које се називају
СЕВЕРНИ и ЈУЖНИ ГЕОГРАФСКИ ПОЛ.
• Замишљена кружница која се налази тачно
између северног и јужног пола и дели Земљу
на две једнаке половине назива се ЕКВАТОР.

18. • На Земљи постоји четири океана: Тихи
или Велики океан, Атлантски, Индијски
и Северни Ледени океан.
• Укупно постоји седам континената:
Азија, Африка, Северна Америка,
Јужна Америка, Европа, Антарктик и
Аустралија.

19. • Глобус је смањени модел Земљине лопте.
• Глобуси се према типу могу поделити на:
• географске (општи – географски, политичко
– географски и индукциони)
• астрономске (звездани, планетарни и
Месеца).

20. ГЕОГРАФСКА МРЕЖА

21. • Научили смо да глобус представља модел
Земље. Сви можемо да на глобусу постоје
поред континената и океана, постоје и
хоризонталне и усправне линије које се
међусобно секу. Те линије се називају
УПОРЕДНИЦИ и МЕРИДИЈАНИ.

23. • Упоредници не постоје у природи то су
замишљене линије које се пружају правцем
запад – исток и међусобно су паралелне.
• Због тога се другачије називају и ПАРАЛЕЛЕ.
• Нису сви упоредници једнаке дужине.
Највећи упоредник се налази на пола пута
између полова. Он се назива ЕКВАТОР или
ПОЛУТАР зато што полови Земљу на две
полулопте: северну и јужну.
• Екватор је једнак обиму Земље.

24. • Величина упоредника се смањује ка северу
и југу, а сами полови су тачке.

25. ЕКВАТОР
ЈУЖНА ПОЛУЛОПТА
СЕВЕРНА ПОЛУЛОПТА

26. • У Јужној Америци се налази држава
Еквадор. Она је добила име по највећем
упореднику - екватору.

27. • Меридијани су замишљене
полукружне линије које се пружају
правцем север – југ.
• За разлику од упореника, сви
меридијани су једнаке дужине.
• Сва места која се налазе на истом
меридијану имају подне у исто време.
Из тог разлога меридијани се називају
и ПОДНЕВЦИ.

28. • Теоретски, може се повући
безброј, али то би било веома
компликовано. Због тога се кроз
сваки степен меридијана повлачи
по један упоредник – од екватора
до северног пола – 90, такође и до
јужног - 90. Што значи да
упоредника има укупно 180.

29. • Исто тако кроз сваки степен
упоредника повлачи се по један
меридијан, што укупно износи 360
меридијана.

30. • Код упредника је као почетни узет
онај највећи – екватор.
• Али меридијани су сви једнаке
дужине, који је онда почетни?
• Према међународном договору, за
почетни је одређен гринички
меридијан. Он пролази кроз место
Гринич, које се налази у предграђу
Лондона.

31. • Гринички меридијан, са
меридијаном који се налази
насупрот њему дели Земљу на
источну и западну.

32. ГРИНИЧКИ
МЕРИДИЈАН
ЗАПАДНА
ПОЛУЛОПТА
ИСТОЧНА
ПОЛУЛОПТА

33. ГРИНИЧКИ
МЕРИДИЈАН

34. ГРИНИЧКИ
МЕРИДИЈАН

38. • Земљина оса кроз продире кроз површину
Земље у тачкама Северног и Јужног
__________.
• Како се називају замишљене кружнице које
се пружају правцем исток – запад?
• Паралеле се никад не додирују. Оне су
___________ линије.
• Највећа паралела је на __________ пута
између Северног и Јужног пола.

39. • Како се назива паралела која је на пола
пута измећу Северног и Јужног пола?
• Екватор дели Земљину лопту на две
полулопте ____________и _____________.
• Који се континенти простиру на северној
полулопти, а који на јужној?
• Кроз које континенте пролази екватор?

40. • Како се називају полукружнице које спајају
географске Полове?
• Сви меридијани се сусрећу у две
тачке:_________________________
• Због чега се меридијани називају
подневци?
• Шта чине заједно меридијани и паралале?
• Колико су степени географски Полови
удаљени међусобно, а колико од екватора?

42. На којим полулоптама се
налази Северна
Америка?

43. На којим полулоптама се
налази Јужна Америка?

44. На којим полулоптама се
налази Африка?

45. На којим полулоптама се
налази Северна
Америка?

46. На којим полулоптама се
налази Аустралија?

47. На којим полулоптама се
налази Европа?

48. На којој полулопти с налази
Европа?
На којој
полулопти с
налази Србија?

49. ГЕОГРАФСКА ШИРИНА И
ДУЖИНА

50. • Удаљеност неког места по свом меридијану
од екватора ка северу и југу – географска
ширина
• Удаљеност неког места по својој паралели
од Гриничког меридијана на исток и запад –
географска дужина

51. СЕВЕРНА ГЕОГРАФСКА ШИРИНА
ЈУЖНА ГЕОГРАФСКА ШИРИНА

52. ЗАПАДНА
ГЕОГРАФСКА
ДЖИНА
ИСТОЧНА
ГЕОГРАФСКА
ДУЖИНА

53. • Географска ширина може
бити северна и јужна – 0
степени до 90 степени.
• Екватор – 0 степени –
најмању географску ширину
• Северни и Јужни географски
пол – 90 степени – највећу
географску ширину
Географска дужина може
бити источна и западна –
0 степени ди 180 степени.
Гринички или почетни
меридијан – 0 степени –
најмању географску
дужину.
180. степен – највећа
географска дужина.
СГШ – СЕВЕРНА ГЕОГРАФСКА ШИРИНА -N
ЈГШ – ЈУЖНА ГЕОГРАФСКА ШИРИНА - S
ИГД – ИСТОЧНА ГЕОГРАФСКА ДУЖИНА - E
ЗГД – ЗАПАДНА ГЕОГРАФСКА ДУЖИНА - W

54. Математички елементи
географске карте

55. Појам географске карте и
картографије
• Карта је на умањени, уопштени, графички
приказ целе Земље или неког њеног дела у
равни.
• Свака карта израђена је у некој размериумањени
• По чему се карта разликује од фотографије?
• Генерализација
уопштени
• У изради карте примењени су графички симболи.
• Карта је нацртана, штампана...
графички
• Постоје карте света, Европе, Србије, Београда...
Земље или неког њеног
дела
• Карта је због тога увек у мањој или већој мери
деформисана.
у равни

56. Математички елементи карте
• Оквир (рам) карте
• Размер карте
– Размерник карте
• Координатна мрежа карте
– Упоредниии (паралеле)
– Меридијани (подневци)
• Картографска пројекција

58. Оквир (рам) карте
• Спољашњи (дебљи)
• Унутрашњи (тањи)
• Између спољашњег и унутрашњег рама
налазе се бројеви који показују географску
ширину и географску дужину.

60. Размер карте
• Размер карте је нумерички однос који
показује колико пута је нека дужина у
реалној географској средини смањена на
карти.
– Нумерички (нпр. 1 : 25.000)
– Графички (размерник) – линија цртицама
подељена на једнаке одсечке изнад којих се
налазе бројке изражене у метрима или
километрима.

61. Координатна мрежа карте
• Упоредници су замишљене паралелне кружне
линије различитог обима које опасују Земљу у
правцу исток-запад и служе за одређивање
географске ширине. Најдужи упоредник је
екватор (полутар).
• Меридијани су замишљене лучне линије
једнаке дужине које спајају полове. На основу
њих одређује се географска дужина. За
почетни меридијан конвенцијом је утврђен
онај који пролаз кроз Гринич (Лондон) и он је
обележен са 0° географске дужине.

62. Координатна мрежа карте

63. Картографска пројекција
• Подела према начину пресликавања
глобуса на равну површину:
– Ваљкасте (цилиндричне)
– Купасте (конусне)
– Азимутне

64. РАЗМЕР КАРТЕ И
РАЗМЕРНИК

65. 1. МАТЕМАТИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ КАРТЕ
• Математички елементи карте су:
оквир карте, картографска мрежа
и размер карте.
• Оквир карте оивичава проказану
површину која је најћешће
правоугаоног облика. На оквиру
су уписане вредности уцртаних
меридијана и паралела.
• Картографску мрежу чине линије
паралела и меридијана које су на
карти приказане као линије
различитих облика.

66. РАЗМЕР КАРТЕ
• Размер карте показује колико
су пута дужине из природе
смањене и унете на карти. То
је један од математичких
елемената карте и обавезно се
уноси на свакој географској
карти.
• Исказује се бројчано у виду
разломка ( исто као и рзмер
глобуса): 1:25 000, 1: 500 000,
1:10 000 000 и сл.
• Размера карте уноси се увек
испод или изнад оквира карте
или у простору за легенде.
Размера 1: 93 300 000
Размера 1 : 17 300 000
Размера 1 : 1 200 000

67. РАЗМЕРНИК
• Размерник је графички изражен
размер. Преставља дуж издељену на
више једнаких подељака. Сваки
подељак, зависно од размера карте,
одговара одређеној дужини у
природи.
• Употреба размерника је једноставна.
Растојање између две тачке на карти
одмери се отвором шестараи пренесе
на размерник на коме се веома лако
и брзо прочита растојање у природи.
• Што је размер карте ситнији, тачност
мерења је мања.

68. ПОДЕЛА КАРАТА ПО РАЗМЕРИ
• По размери, карте делимо на:
– Планове,
– Топографске карте и
– Географске карте
• Планови су карте најкрупнијег
размера. Раде се у размери 1:100 до
1: 10 000. На њима је приказан
мањи простор ( један град, једно
село, пољопривредно добро и сл.),
са великим бројем детаља
( садржајно богатији).

69. 4. ПОДЕЛА КАРАТА ПО РАЗМЕРИ
• Топографске ( војне) карте раде се обично у
размери 1: 25 000 до 1:200 000. На њима се
уноси богат садржај, а посебно се истиче
рељеф – топографија терена. Највише се
користе у војсци.
• Географске карте раде се у размери од
1: 200 000 и ситнијим. На овим картама
приказује се већа област ( државе, регије,
континенти и сл.). Што је размера на карти
ситнија то је карта сиромашнија садржајем
географских елемената – објеката и појава.
• Географске карте делимо на:
– Крупноразмерне (до 1: 200 000)
– Средњеразмерне (1: 200 000 до
1: 1 000 000) и
– Ситноразмерне ( 1:1 000 000 и више).

70. • ПОДЕЛА КАРАТА ПРЕМА РАЗМЕРУ
• У зависности од величине размера, постоји подела на
карте крупног, средњег и ситног размера. Карте крупног
размера су све оне чији је размер крупнији од 1 : 200
000. Називају се још и топографске карте. Карте на
којима су приказани још мањи делови Земљине
површине називају се планови. Карте ситног размера
имају размер мањи од 1 :1 000 000. Карте са размерима
у распону од 1 : 200 000 до 1 :1 000 000 припадају
картама средњег размера. Све географске карте у
школском атласу и све школске зидне карте спадају у
карте ситног размера.

71. ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЉЕФА НА
ГЕОГРАФСКИМ КАРТАМА

72. • Да би се урадила географска карта, прво се
мора утврдити тачан положај сваке тачке на
површини Земље. Географска ширина и
географска дужина биле би довољне када
би Земља била савршено глатка, као лопта.
Међутим, на површини Земље присутна су
бројна узвишења и удубљења, тако да за
тачке на копну треба знати и њихову
надморску висину.

73. •

75. Надморска и релативна висина
• На већини географских карата у основи је
приказан рељеф. Осим на
општегеографским картама, рељеф се
приказује и на тематским картама на којима
је битно дочарати и трећу димензију
приказа, висину.
• Свако место на Земљи, осим географске
ширине и географске дужине, има своју
надморску и релативну висину.

77. Надморска висина је вертикално
растојање измећу нивоа Светског мора
и неког места на копну.
• Поједини предели, иако се налазе на копну,
нижи су од нивоа мора. Предели са
негативном надморском висином називају
се депресије.
• Дубина водених површина, океана, мора и
језера, такође се одређује и приказује на
географским картама.
•
Релативна висина је
вертикално
растојање између
два места на копну.

78. • Најизраженија депресија јесте депресија
језера Мртво море, чија се површина
налази 403 м испод нивоа мора.
• Највећа дубина измерена је у Тихом океану,
код Маријанских острва, и износи 11034 м.
Највиша тачка на Земљи је врх планине
Хималаји, Монт Еверест, са висином од 8
850 м.

79. • На пример, надморска висина Авале 511 м, а
надморска висина Београда 120 м; релативна
висина Авале у односу на Београд износи 391 м.
• Најизраженија депресија је Мртво море, чији се
ниво налази 403 м испод нивоа Средоземног
мора.
• Тачкама океанског, морског и језерског дна
одређује се дубина. Највећа дубина измерена је
у западном делу Тихог океана, код Маријанских
острва и износи 11 034 м.

80. • Површину Земље браздају многе нерав-
нине које скупа чине њен рељеф. А како је
географска карта раван лист, велики
проблем представља како на њој приказати
рељеф Земље.

83. Неравна Земљина површина не може се
представити у равни карте. Зато се рељеф на
картама приказује различитим методама:
• методом изохипси
• методом боја
• методом сенчења
• методом шрафирања.
• Врло често се за приказивање рељефа
примењује комбинација ових метода.

84. • Изохипсе су затворене криве линије које на карти
спајају све тачке исте надморске висине.
• На крупноразмерним картама изохипсе се уцртавају
на сваких 20 м, а на картама ситнијег размера на
сваких 100, 500 или 1 000 м висине.
• На основу облика изохипси и растојања међу њима,
могу се уочити облици рељефа и нагиби терена. Ако
су растојања између изохипси мања, нагиби терена
су већи, а ако су већа - нагиби терена су мањи.
• Рељеф дна океана, мора и језера приказује се
затвореним кривим линијама које спајају све тачке
исте дубине, а називају се изобате.

86. • Приказивање рељефа методом боја најчешће се
комбинује са методом изохипси.
• Примена ове комбиноване методе захтева да се
претходно изврши правилна подела рељефа на
висинске појасеве.
• За сваки висински појас користе се различите боје
или њихове нијансе.
• За низије чија је надморска висина до 200 м користи
се зелена боја, а за висије преко 200 м надморске
висине смеђа боја. Различите дубине океана, мора
и језера приказују се плавом бојом.
• Ова метода омогућава јасно уочавање
представљеног рељефа у целини, положаја и
распореда крупнијих облика рељефа. Објашњење
боја примењених на карти увек је дато висинском и
дубинском скалом у легенди карте.

87. • Изохипсе и изобате најчешће се користе у
комбинацији са методом боја.
• Висински појасеви се најпре исцртају
изохипсама а затим се обоје. За најнижи појас
користи се светлозелена, за мало виши
тамнозелена, затим смеђа. Што је већа
висина, то је тамнија нијанса браон боје.
Највиши делови високих планина који су
покривени снегом, приказују се белом бојом.
Дубине се приказују различитим нијансама
плаве боје. За мање дубине користи се
светлоплава, за веће тамноплава.

88. • Линије које повезују тачке истих дубина у
океанима, морима и језерима називају се
изобате.

89. • Допуни следеће реченице:
• Вертикално растојање места од нивоа
Светског мора назива се ________________
• Вертикално растојање између два места на
копну назива се_________________
• Затворене криве линије које повезују тачке
истих надморских висина су____________
• Затворене криве линије које спајају све
тачке истих дубина су_________________

91. Оријентација карте
Пре употребе потребно је оријентисати географску
карту. То се пре свега односи на топографске карте и
планове, када их користимо за оријентацију и
кретање у простору.
• Све се карте израђују тако да им је горња ивица
северна, доња јужна, лева западна и десна источна.
То значи да је неопходно прво одредити правац
севера у простору. У том правцу усмерити горњу
ивицу карте, а затим одредити положај
одговарајуђих географских објеката у околини у
односу на стајну тачку.
•

92. Записати:
• Под рељефом се подразумевају све неравнине на
површини Земље.
• Надморска висина је вертикална удаљеност
одређене тачке од нивоа мора.
• Рељеф се на картама приказује помоћу изохипси,
боја и сенки.
• Изохипсе су криве линије које спајају тачке исте
надморске висине.
• Изохипсе показују као изгледа неки облик рељефа и
колико је он висок.
• На картама света зелена боја обично показује појас
до 200 м надморске висине.

93. • ПРЕДСТАВЉАЊЕ САДРЖАЈА HA ТЕМАТСКОЈ КАРТИ
РАЗНИМ МЕТОДАМА
•
• Како се на картама приказују реке, мочваре, језера и
мора?
• Шта je представљено зеленом, смеђом и белом бојом
на географској карти?За приказивање садржаја
тематских карата користе се различите методе.
Картирати неку појаву значи представити њен положај,
просторни распоред и основна обележја. Картирање се
врши no изабраном методу картографским изражајним
средствима. Често се комбинују две или више метода
картирања.
• За представљање рељефа користимо методе изохипси,
боја, шрафуре и сенке.
• Боје се користе за представљање хидрографије, биљног
света али и свих других појава где се жели слично
одвојити од различитог.

94. • Приказ изохииси
• Метод изохипси: изохипсе су затворене криве
линије које повезују тачке исте надморске висине.
Када су изохипсе међусобно више удаљене то нам
говори да je страна планине блажа, док нам
приближене изохипсе говоре супротно. Уцртавају се
на картама крупнијег размера и могу представљати
висинску разлику од 10, 20, 100, 200 и 1 000 m.
Вертикални размак између изохипси назива се
еквидистанција.
•

96. • Изобате су затворене криве линије које
повезују тачке истих дубина. Њима je
приказан рељеф дна океана, мора и језера.

97. • Обележавање карата методом шрафура
• Метод шрафурс: шрафе или шрафуре су
цртице различите дужине и дебљине.
Уколико су цртице краће и дебље то нам
говори да je страна планине стрмија и
обратно.

99. • Обележавање карата методом сенчења
• Метод сенчења: овај метод се заснива на
принципу расподеле светлости на
топографској површини. При вертикалном
осветљењу, уколико je нека површина више
нагнута, биће мање осветљена, односно
тако стрму површину сенчимо тамније.

101. • Обележавање караша методом боја
• Метод боја: ако разграничавање појава нисмо могли
урадити шрафуром онда примењујемо методу боја.
Највећа примена ове методе je на геолошким,
педолошким, климатским и политичким картама.
• Скала боја се састоји из два дела: скала за дубине -
скала за приказивање рељефа морског и језерског дна;
скала за висине - скала за приказивање рељефа конна.
Скала боја се на карти даје као допунски елеменат
садржаја карте, да би се знало која боја и која нијанса
боја одговара датој дубинској или висинској зони.
• Граничнс линије између појединих нијанси на копну су у
ствари изохипсе, a на воденој површини изобате

103. • Упоредници су замишљене кружне линије које обавијају Земљу правцем
запад-исток. Називају се и паралеле.
• Меридијани су замишљене полукружне линије које спајају Земљине полове.
Називају се и подневци.
• Упоредници и меридијани на глобусу чине географску мрежу, а на картама
картографску мрежу.
• Географска карта је умањена слика једног дела или целе Земљине површине
приказана на равни.
• Размер је однос дужине на карти и растојања у природи.
• Размерник је графички представљен размер.
• Карте се према размеру деле на:ситноразмерне,средњеразмерне и
крупноразмерне.
• Према садржају, карте се деле на општегеографске и тематске.
• Надморска висина је вертикално растојање између нивоа мора и неке тачке
на копну. Разлика између две надморске висине је релативна висина.

104. КРЕТАЊА ЗЕМЉЕ И
ПОСЛЕДИЦЕ ЊЕНИХ КРЕТАЊА

106. • Као што се некад сматрало да је Земља равна плоча, тако се и
погрешно веровало да је Земља центар васионе.
• У другом векује грчки научник Клаудије Птоломеј изнео
мишљење да се око Земље окрећу сва остала небеска тела.
Овакво учење названо је геоцентрични систем.
• Геоцентрични систем је подржала црква.
• Веровање о Земљи као центру васионе трајало је све до 16.
века.
• Средином 16. века, пољски научник Никола Коперник је
исправно закључио да Земља, заједно са осталим небеским
телима, обилази око Сунца. Његово учење названо је
хелиоцентрични систем.
• Католичка црква забранила је Коперникову књигу, а све
присталице хелиоцентричног система почела јејавно да
прогони.

107. • Земља се истовремено обрће око своје замишљене осе и обилази око
Сунца. Зато кажемо да се Земља двојако креће. Обртање Земље око
замишљене осе назива се ротација, а обилажење Земље око Сунца
назива се револуција.
• Управо због тога што се ми крећемо заједно са Земљом, не примећујемо
њена кретања. Некад се веровало да је Земља непокретна и да је центар
Сунчевог система и васионе, а да се сва небеска тела крећу око ње. Такво
схватање света названо је геоцентрични систем.
• О оваквом схватању најпотпуније је писао старогрчки научник Птоломеј.
• Од XV века, са развојем науке, формира се сасвим другачије гледиште: да
се Земља обрће око своје осе и да заједно са осталим планетама обилази
око Сунца. Ово ново схватања света названо је хелиоцентрични систем и
у својој књизи објавио га је пољски научник Никола Коперник.
Овакво учење, у то време, било је супротно учењу римокатоличке цркве и
наилазило је на велики отпор, тако да су његове присталице биле
кажњаване спаљивањем на ломачи.

108. • хелиоцентрични систем - теорија по којој
Земља обилази око Сунца
• геоцентрични систем - теорија по којој је
Земља центар васионе
• Ђордано Бруно је спаљен на ломачи

109. Клаудије Птоломеј
Никола Коперник

110. Сунце као центар хелиоцентричног система

111. • Галаксије, звезде, планете, сателити - сви се
они обрћу око себе. И наша Земља такође.
Ако то кретање не примећујемо, како знамо
да се Земља обрће?

112. • Ђордано Бруно је био италијански научник,
присталица Коперникове идеје. Он није
желео да се одрекне веровања да се Земља
не налази у центру васионе, због чега га је
католичка црква осудила на смрт и спалила
на ломачи.
• Галилео Галилеј је био присталица исте
теорије, али се повукао из јавног живота да
би избегао осуду цркве. Међутим, своје
уверење никад није променио, а на самрти
је изјавио: „Ипак се окреће".

113. • Обртање Земље око своје замишљене осе
назива се ротација. Ротациона оса пролази кроз
центар Земље и продире ван њене површине у
тачкама Северног и Јужног географског пола.
Када би се на Северни пол положио часовник,
онда бисмо могли ре- ћи да се Земља обрће у
смеру супротном од кретања казаљке на
часовнику.
• За један дан или за 24 часа Земља се једном
обрне око своје осе (направи једну ротацију). То
значи да се Земља, и свако место на њој, током
24 часа обрне за 360°.

118. • Смена обданице и ноћи
• На страни Земље која је окренута ка Сунцу је
обданица, а на супротној, која је неосветљена, је
ноћ.
• Смена обданице и ноћи
• Када би Земља само обилазила око Сунца, а не и
око своје осе, онда би једна страна стално била
осветљена а друга тамна као на Месецу.
• Граница која дели осветљену од тамне Земљине
половине назива се граница осветљења.

119. • Не ротирају сва места на Земљиној површини истом брзином.
• Места која се налазе на екватору, приликом обртања Земље око
своје осе имају најдужи пут. Места у близини полова имају
најкраћи пут.
Сунчеви зраци осветљавају само једну Земљину половину
• Смена обданице и ноћи је веома значајна појава на Земљи. За
време обданице, сунчеви зраци обасјавају и загревају Земљину
површину и повећавају активност човека и осталих живих бића.
• Када се ноћу земљина површина охлади, процеси и активности
се смањују.
• Дужина пута тачака на екватору у односу на тачке у близини пола.
• Привидно дневно кретање Сунца
• Ротацију Земље не можемо непосредно опажати, већ само у
односу на нека друга небеска тела.
• Док посматрамо Сунце, запажамо да се оно помера по небеском
своду.

120. Једно од кретања Земље јесте ротација, обртање
Земље око њене замишљене осе. Све тачке на
Земљиној површини не ротирају истом брзином.
Најбрже се крећу тачке на Екватору, а најспорије
тачке око полова.
• Ротациона оса је замишљена права која пролази
кроз центар Земље и њену површину пробија у
тачкама које се називају Северни и Јужни
географски пол. Она је нагнута под углом од 66,5°.
Једну ротацију Земља направи, односно једном се
обрне око своје осе, за 24 сата. То је период који
називамо један дан.
• За 24 сата или један дан, Земља и све тачке на њој
направе пун круг и обрну се за 360°.

121. • Земља ротира од запада према истоку. Око
своје осе обрће се увек у истом смеру и
увек истом брзином. Свакодневни живот
свих људи на Земљи зависи од овог
кретања и његових последица.
• Последице ротације Земље јесу:
• смена обданице и ноћи
• привидно дневно кретање Сунца
• разлике у времену.

122. граница осветљења -
линија која дели Земљу
на осветљену и тамну
страну

123. • Сунчеви зраци осветљавају једну половину
Земљине лопте. То је дневна полулопта. Друга
половина која је неосветљена, назива се ноћна
полулопта.
• Линија која одваја дневну и ноћну полулопту
назива се граница осветљености.
• Она није оштра, тако да се обданица и ноћ не
смењују нагло, већ уз постепен прелаз. Прелаз
између ноћи и обданице је зора, а између
обданице и ноћи је сумрак.

124. • У току дана, односно за 24 сата, док се Земља једном
обрне око своје осе, сва места на Земљи су
наизменично у осветљеном и у неосветљеном делу.
Период када се неко место налази у осветљеном делу
Земљине полулопте назива се обданица, а период када
је на неосветљеној полулопти, назива се ноћ.
• То значи да се због ротације на Земљи наизменично
смењују обданица и ноћ.
• Свакодневно видимо да Сунце излази на истоку и да се
креће преко дневног неба. У подне достиже највећу
висину на небу, а затим полако залази на западу. То је
привидно дневно кретање Сунца, још једна последица
Земљине ротације.

125. • Последица ротације је и локално (месно)
време које се одређује проласком Сунца кроз
меридијан неког места. У том тренутку Сунце
се налази у највишој тачки изнад места, а по
локалном времену је подне. Због тога се
меридијани називају и подневцима, јер сва
места дуж једног меридијана имају у исто
време подне или исто локално време. Подне
увек наступа пре у месту које се налази
источније. Међутим, када би свако место
одређивало време по месном (локалном)
времену настала би велика забуна.

127. • Земљи наизменично буде на дневној и на ноћној полулопти. Када је
неко место на дневној Земљиној полулопти, оно има обданицу, а када
је на ноћној полулопти, тада је ноћ. Значи, захваљујући ротацији на
Земљи се наизменично смењују обданица и ноћ.
• Када се наше место нађе на прелазу са ноћне на дневну Земљину
полулопту, ми видимо Сунчев диск како се појављује на источној
страни хоризонта. Тада се каже да Сунце излази.
• Како дан одмиче, наше се место због ротације помера према истоку,
Сунчев диск се подиже над хоризонтом и помера ка југу.
• Када наше место дође тачно на половину дневне полулопте, Сунчев
диск се попне највише над хоризонтом тога дана и нађе се тачно према
југу. Тада је подне.
• Сунце залази када се наше место нађе на прелазу са дневне на ноћну
Земљину полулопту. Тада почиње ноћ, чију средину, поноћ, одређује
тренутак у којем се наше место нађе тачно на средини ноћне Земљине
полулопте.
• Смена обданице и ноћи повлачи за собом ритмичну промену појава на
површини Земље. То су промена температуре и влажности ваздуха,
активности биљног и животињског света и самог човека.

128. • За 24 часа Земља се обрне за 360°, а за један час 15°. То важи за
све тачке (за сва места) на површини Земље, са изузетком
географских полова.
• Ако посматрамо два места, подне и поноћ ће увек пре
наступити у оном које је смештено источније, будући да Земља
ротира од запада према истоку, Дамаск у Сирији је 15°
источније од Крагујевца, а Тулон у Француској 15° западније од
Крагујевца. Зато ће у Дамаску поноћ и подне увек бити 1 час
раније него у Крагујевцу, а у Тулону 1 час касније.
• На овај начин можемо поредити и места у нашој земљи. Подне
ће у Крагујевцу бити пре него у Сомбору, Лозници или Пећи, а
касније него у Вршцу, Бору или Нишу, јер се прва три места
налазе западно, а преостала три источно од Крагујевца.
• ЧАСОВНЕ ЗОНЕ
• Када би свако место часове одбројавало од своје поноћи,
настала би права збрка. Часовници би показивали различита
локална времена и људи би се међусобно тешко
споразумевали. Зато је уведено зонско време. Земља је
подељена на 24 часовне зоне. Границе сваке зоне чине ме-
ридијани на растојању 15° један од другог.

132. • Часовне зоне се прилагођавају државним границама.
• На астрономском конгресу 1845. године усвојена је подела
Земље на 24 часовне зоне. Свака зона је ограничена
меридијанима и обухвата простор од по 15°.
• Зашто баш 15°?
• Научио/научила си да Земља за 24 часа направи пун круг
односно окрене се за 360°. Када се 360° подели са 24 ,
добија се 15° - за толико степени се Земља помери за
један час.
• Нулта или почетна зона је око почетног меридијана -
гриничког.
• Када је у њој подне, у свакој следећој зони ка истоку је по
један сат више а ка западу по један сат мање.
Нова година се најпре дочекује на острву Фиџи које се
налази у Тихом океану.

133. • У Русији постоји 11 часовних зона, тј. у овој
држави Нова година „долази" 11 пута.
• Замисли да си одлучио/одлучила да
кренеш на пут око света ка истоку. Тада би
прошао/прошла кроз све часовне зоне и у
свакој би додавао/додавала по један сат.
Од тога би се накупило 24 сата, односно
цео један дан би био „вишак" у односу на
време у месту из кога си кренуо/кренула.

134. • Због тога су утврђене часовне зоне. Земља је подељена на
24 часовне зоне. Свака зона обухвата простор ограничен
меридијанима на по 15°.
• Почетна зона је зона око Гриничког меридијана. Када је у
њој подне, у свакој следећој зони према истоку је по један
сат више, а према западу по један сат мање.
• Ако путујемо око Земље у правцу истока, у свакој часовној
зони померамо часовник за по један сат унапред. Када се
прође свих 24 часовних зона, додаје се 24 часа, односно
један дан више у односу на време у полазној зони.
• Како би се ова појава прецизно одредила, уведена је
датумска граница дуж 180. меридијана. Када се датумска
граница прелази са запада на исток (из Азије у Америку),
један исти дан броји се два пута. Када се датумска граница
прелази са истока на запад (из Америке у Азију), један дан
се прескаче (нпр. после уторка није среда већ четвртак).
Уколико се путује од истока ка западу, прелазећи из једне
у другу часовну зону, Нова година може да се дочека 24
пута.

135. • Одбројавају часове од поноћи средњег меридијана те
зоне. Средњи меридијан нулте часовне зоне је
Гоинички меридијан, док средином наше зоне пролази
меридијан 15°Е. Унашој часовној зони налазе се
Норвешка, Шведска, Чешка, Словачка... и њихови
часовници показују исто време као и наши. То време се
зове средњоевропско време.
• Часовници који показују различита зонска времена.
Велики часовник показује средњоевропско време. (Лос
Анђелес, Њујорк, Лондон, Москва и Токијо)
• Када путујемо на исток, при уласку у сваку нову часовну
зону казаљке часовника померају се за један час
унапред. Ако, пак, путујемо на запад, казаљке се
померају уназад. Тако раде путници на прекоокенским
пловидбама или летовима.

136. Ротација је обртање Земље око њене
замишљене осе.
• Земљина оса продире у површину Земље у
Северном и Јужном географском полу.
Земљина оса је усмерена ка звезди
Северњачи.
• Земља ротира супротно смеру кретања
казаљке на часовнику који је хоризонтално
постављен на Северни географски пол.
• Смена обданице и ноћи последица је ротације
Земље.

137. • Зашто је уведено летње време
• Сваке године, последње недеље марта
прелазимо на летње време - казаљке
померамо један час унапред. Тако раније
устајемо и боље користимо обданицу.
• Летње време престаје важити последње
недеље октобра. Тада казељке враћамо један
час уназад.
• Сунчани часовник на згради Завода за
уџбенике у Београду. Сенка својим правцем
показује часове летњег времена.

138. • Као и све планете Сунчевог система, и Зе- мља обилази око Сунца. Ово њено
крета- ње назива се револуција. Исто као ротаци- ју, револуцију Земље
непосредно не осе- ћамо.
• То што путнику у оном нашем замишљеном возу значи поглед кроз прозор, за
астроно- ма је поглед у звездано небо. Астрономи су сваког поднева одређивали
положај Сун- ца, а онда ноћу утврђивали његов положај међу звездама. Видели
су да Сунце из да- на у дан мења свој положај на звезданом небу. После једне
године, то јест - 365 да- на и 6 часова, Сунце би поново дошло у ис- ту тачку,
привидно описавши пун круг. То је привидно годишње кретање Сунца и
• оно је последица Земљине револуције. Зе- мља обилази око Сунца и ми га са
Земље сваког следећег дана видимо са другом зве- зданом позадином (сл. 1).
• Земљина путања око Сунца, елипса, не одступа пуно од кружнице. Зато се и уда-
љеност Земље од Сунца не мења много то- ком године. Средња удаљеност је
149,6 ми- лиона километара. Пошто је та удаљеност променљива, мења се и
брзина Земљине револуције, чија средња вредност износи 30 кт/з.
• Револуција Земље одређује годишњи ри- там појава на њеној површини.

139. РЕВОЛУЦИЈА

141. • Системи света - шта се око чега окреће
• Никола Коперник (1473-1543)
• Некада давно, астрономи су мислили да је Земља центар васионе и да је
непокретна, а да Сунце, Месец и планете обилазе око ње. Таква слика света
добила је назив геоцентрични систем. Геоцентрични си- стем је најпотпуније
изложио старогрчки астроном и географ Клаудије Птолемеј (II век) у књизи
„Алмагест".
• Крај веровања у геоцентрични систем почиње објављивањем књиге „О
обртању небеских сфера“ пољског астронома Николе Коперника , 1543.
године. У њој је био изложен хелиоцентрични систем, по којем се Земља, са
осталим планетама, обрће око своје осе и обилази око Сунца.
• Ово је тврдио и старогрчки астроном Аристарх Самоски (III век пре нове ере)
много пре Коперника, али је његово учење пало у за- борав.
• Коперник је мислио да су путање планета кружнице. Пола века касни- је
немачки математичар и астроном Јохан Кеплер (сл. 3) открио је да су путање
планета елипсе.

142. • Обилажење Земље око Сунца назива се револуција. Земља око
Сунца обилази у смеру запад-исток. Да једном обиђе око Сунца,
односно да направи једну револуцију, Земљи је потребно 365
дана и 6 часова. То је период који називамо година.
• Путања по којој Земља обилази око Сунца назива се еклиптика и
није кружница, већ елипса. Због тога се удаљеност Земље од
Сунца током револуције мења. Средња удаљеност износи 149,6
милиона километара. Због промене удаљености, мења се и
брзина којом Земља обилази око Сунца. Средња вредност
брзине кретања Земље око Сунца је 30 км у секунди.
• У односу на раван еклиптике, Земљина ротациона оса не стоји
под правим углом, већ је нагнута под углом од 66,5°. Правац и
угао нагиба ротационе осе током кретања Земље око Сунца се не
мења. Њен северни пол је увек окренут у правцу звезде
Северњаче.

144. • Због револуције и нагиба Земљине ротационе осе, Сунце у
току године неједнако осветљава северну и јужну Земљину
полулопту. Последице тога су:
• неједнака дужина обданице и ноћи током године
• смена годишњих доба
• издвајање топлотних појасева.
• Два пута у току године, 21. марта и 23. септембра, граница
осветљености између дневне и ноћне полулопте пролази
кроз полове и сва места на Земљи једнако време проведу у
њеном осветљеном и неосветљеном делу. То значи да
обданица и ноћ трају једнако, по 12 сати. Због тога ове
датуме називамо пролећном и јесењом равнодневицом.

145. • НЕЈЕДНАКА ДУЖИНА ОБДАНИЦЕ И НОЋИ ТОКОМ
ГОДИНЕ
• Земљина ротациона оса не стоји под правим углом
према равни своје путање око Сунца. Она је нагнута у
односу на ту раван приближно зa 66,5 степени и током
године не мења свој правац у простору - увек је
северним крајем усмерена ка Северњачи. Зато граница
између дневне и ноћне полулопте Земље током године
у различитој мери одступа од географских полова. Због
тога и тачке на Земљи неједнако време проводе на
дневној и ноћној полулопти - мења се дужина обданице
и ноћи.

152. • Граница између дневне и ноћне полулопте
пролази кроз полове два пута годишње, 21. марта
и 23. септембра. Тада она полови све паралеле, па
се обданица и ноћ изједначавају на целој Земљи.
Зато ове датуме називамо пролећна и јесења
равнодневица.
• После пролећне равнодневице Северни
географски пол је на дневној Земљиној
полулопти. Тада је обданица на северној
Земљиној полулопти дужа од ноћи. Двадесет
првог јуна обданицаје најдужа, а ноћ најкраћа, и
то је тзв. дугодневица.

153. • Од дугодневице обданица почиње да се скраћује, али је
и даље дужа од ноћи, све до јесење равнодневице, када
граница између дневне и ноћне полулопте поново
пролази кроз полове.
• После јесење равнодневице Северни географски пол је
на ноћној Земљиној полулопти.
• Ноћ постаје дужа од обданице, а најдужа је 22.
децембра, када је обданица најкраћа. Отуда назив
краткодневица.
• Обданица се затим полако продужава, да би се 21.
марта поново изједначила са ноћи. Од пролећне
равнодневице све се понавља истим редом.

154. • На јужној Земљиној полулопти смена об-
данице и ноћи има обрнут ток: дугодневица
је 22. децембра, а краткодневица - 21. јуна .
• Ако посматрамо глобус, уочавамо да
осовина око које се окреће има улогу
Земљине ротационе осе. Какав је положај
те осовине према равни стола?

158. • Краткодневица за јужну полулопту -
• Истовремено, места на јужној полулопти све више
времена проводе у неосветљеном, а све мање у
осветљеном делу Земље.
• У тим местима 21. јуна обданица је најкраћа а ноћ
најдужа. То је зимска краткодневница.
• После пролећне равнодневице, места на северној
полулопти све више времена проводе у осветљеном, а све
мање у неосветљеном делу Земље. У тим местима тада је
обданица дужа од ноћи - 21. јуна обданица је најдужа, а
ноћ најкраћа. То је летња дугодневица за северну
полулопту.

159. • Места око Северног пола тада све време проводе у
неосветљеном делу. То су поларне ноћи када Сунце не излази.
• Места око Северног пола тада све време проводе у осветљеном
делу. То су поларни дани када Сунце не залази.
• После јесење равнодневице, места на северној полулопти све
мање времена проводе у осветљеном, а све више у
неосветљеном делу. Тада је у местима на северној полулопти
обданица краћа од ноћи, а 22. децембра обданица је најкраћа и
ноћ најдужа.То је зимска краткодневица за северну полулопту.
• Истовремено, места на јужној полулопти све више времена
проводе у осветљеном, а све мање у неосветљеном делу.
Обданица је дужа од ноћи, а 22. децембра обданица је најдужа и
ноћ најкраћа. То је летња дугодневица за јужну полулопту.
Обрати пажњу на места која се налазе на Екватору. Да ли се тамо
током године мења дужина обданице и ноћи?

160. • ПОЛАРНИ ДАНИ И ПОЛАРНЕ НОЋИ
• У поларним пределима постоје периоди када Сунце лети
уопште не залази, а зими уопште не излази. То су поларни
дани и по- ларне ноћи . Када се у овим предели- ма цела
ротација обавља на дневној Земљиној полулопти, то је
период поларних дана. Исти предели у супротно доба
године имају ротацијуЈна ноћној полулопти Земље и тада
наступају поларне ноћи. На паралелама 66,5°СГШ и 66,5°5
ЈГШ дугодневица је, у ствари, поларни дан, а
краткодневица - поларна ноћ. Те пара- леле називају се
северни поларник (северни поларни круг) и јужни
поларник (јужни поларни круг). Идући од поларника ка
поло- вима, периоди поларних дана лети и поларних ноћи
зими бивају све дужи. На самим половима постоји само
један дуги поларни дан и једна дуга поларна ноћ.

161. • Положај Сунца у једночасовном размаку,
једног поларног дана, изнад хоризонта
неког места изнад северног поларника. Што
се више приближава поноћ, Сунце се
примиче хоризонту, у поноћ је тачно према
северу, а затим почиње да увећава висину.

162. СМЕНА ГОДИШЊИХ ДОБА

163. • У току године се мења и количина топлоте
коју добијају поједини делови Земљине
површине. Са променом количине топлоте,
долази до смене годишњих доба.
• У време равнодневица Сунчеви зраци
једнако загревају и северну и јужну
полулопту. Од 21. марта обданица на
северној полулопти постаје дужа од ноћи и
наступа пролеће, а од 23. септембра
обданица постаје краћа од ноћи и тада
почиње јесен.

164. • Од пролећне до јесење равнодневице, на
северној полулопти обданица је дужа од ноћи,
тако да је и период у коме Сунчеви зраци
загревају места на северној полулопти дужи.
Највеће загревање је на дан летње дугодневице,
21. јуна. Од тада почиње најтоплији део године
на северној полулопти који називамо лето.

165. • Од јесење до пролећне равнодневице, на северној
полулопти обданица је краћа од ноћи, а самим тим је и
период у коме Сунчеви зраци загревају места на
северној полулопти краћи. Најмање загревање је на дан
зимске краткодневице, 22. децембра. Од тада почиње
најхладнији део године на северној полулопти који
називамо зима.
• Удане пролећне и јесење равнодневице, 21. марта и 23.
септембра, Сунчеви зраци падају под правим углом на
почетну паралелу, Екватор.
• Загревање Земље је неједнако због различитог угла под
којим Сунчеви зраци падају на њену површину.

166. Одређивање времена и обележавање прошлости и садашњости,
али и будућности, врши се календаром. Календар који ми данас
користимо настаоје пре око 400 година.
• Број дана и месеци у години одређен је кретањем Земље и
Месеца.
• Земља обиђе око Сунца за дана и 6 сати. Због тога је прихваћено
да година има 365 дана. Свака четврта година има дана и назива
се преступна година, а један дан додаје се месецу фебруару који
тада има 29 дана.
• За то време Месец се око Земље обрне 12 пута. Отуда година има
12 месеци.

169. • У зависности од јачине загревања Земљине површине
постоје четири годишња доба - пролеће, лето, јесен и
зима. Астрономске границе годишњих доба су обе
равнодневице, дугодневица и краткодневица: пролеће
почиње 21. марта, лето 21. јуна, јесен 23. септембра, а
зима 22. децембра.
• На северној Земљиној полулопти пролеће почиње 21.
марта. Од тада, уз продужење обданице, Сунце се
сваког следећег дана у подне подиже све више. Његови
зраци у подне падају под све већим углом и све јаче
загревају тло. У дану дугодневице подневна висина
Сунца је највиша, а загревање тла најјаче. Тада се
завршава пролеће и почиње лето. Од тада се обданица
постепено скраћује, а подневна висина Сунца смањује,
све до јесење равнодневице.

170. • Подневна висина Сунца је најнижа (у Београ- ду 22°), а загревање
тла најслабије. Тада по- чиње зима. Од краткодневице обданица
се полако продужава, подневна висина Сунца повећава све до
пролећне равнодневице, када све почиње из почетка.

172. СВЕТЛОСНО –ТОПЛОТНИ ПОЈАСЕВИ
НА ЗЕМЉИ
• Према условима осветљености и загревања Земљине
лопте на њеној површини могуће је издвојити пет
пространих појасева. То су жарки или тропски појас,
два умерена појаса (северни и јужни) и два хладна или
поларна појаса (северни и јужни). Називамо их
светлосно-топлотни или само толотни појасеви Земље.
• Границу између дневне и ноћне Земљине полулопте
увек полови екватор, тако да су на њему обданица и
ноћ целе године једнаки. У свим местима на екватору
Сунце је два пута годишње, у време равнодневица, у
нај- вишој тачки небеског свода. Та тачка се назива
зенит.

173. • Удаљавајући се од екватора, Сунце је и даље два
пута годишње у зениту (али у дру- ге дане), све
до паралела 23,5°СГШ и 23,5°ЈГШ. То су
такозвани северни повратник и јужни
повратник. Над местима на самим
повратницима Сунце је само једном годишње у
зениту - на северном повратнику 21. јуна, а на
јужном повратнику 22. децембра. Повратници
између себе затварају жарки (или тропски) појас.
У овом појасу Сунчеви за време равнодневица
Сунце је у зениту над местима на екватору.
Током дугодневице и краткодневице Сунце је у
зениту над местима северног (21. јуна) и јужног
повратника (22. децембра).

174. • Између поларника и повратника на обе Земљине полулопте
леже умерени појасе- ви, северни и јужни. Умерени појасеви
су прелазни; над њима Сунце не може бити у зениту, нити се
јављају поларни дани и поларне ноћи. У њима није ни
превише топло, ни превише хладно. Отуда и њихови називи.
Наша земља се налази у северном умереном топлотном
појасу.
• Супротност жарком појасу чине два хладна (или поларна)
појаса, северни и јужни. То су, у ствари, „лоптине капице"
ограничене по- ларницима. Унутар њих се јављају поларни
дани и поларне ноћи. Током поларних ноћи долази до великог
расхлађивања. За време кратког лета загревање је слабо јер
Сунчеви зраци падају под малим углом, а снега има током
целе године.

177. • Издвајање топлотних појасева је још једна
последица кретања Земље око Сунца, то јест
њене револуције.
• На дан летње дугодневице за северну полулопту,
21 .јуна, Сунчеви зраци падају под правим углом
на паралелу која се налази на 23,5° северно од
Екватора, а на дан зимске краткодневице, 22.
децембра, на паралелу која се налази на 23,5°
јужно од Екватора. Ове паралеле називају се
северни и јужни повратник.

178. • Истовремено, места око полова која све време
проводе само у осветљеном, односно само у
неосветљеном делу, ограничена су паралелама
које се налазе на 66,5° северно и 66,5°јужно од
Екватора. Ове паралеле називају се северни и
јужни поларник.

179. • Само на простору између северног и јужног
повратника Сунчеви зраци могу падати на
Земљину површину под правим углом.
Разлика у дужини обданице и ноћи је мала
и загревање у току године је највеће. То је
жарки топлотни појас.

180. • Између северног хладног и жарког, као и између
јужног хладног и жарког топлотног појаса налазе
се северни и јужни умерени топлотни појасеви.
• У овим појасевима, у току лета Сунчеви зраци
падају под великим углом, па је и загревање
велико, али не као у жарком појасу. Угао под
којим падају Сунчеви зраци у току зиме се
смањује, па се смањује и загревање, али не као у
хладним појасевима. Зато су и названи умерени
и у њима се углавном свуда смењују четири
годишња доба која су различите дужине.

181. • Између северног поларника и Северног пола и
између јужног поларника и Јужног пола, у току
кратког лета, односно поларног дана, Сунчеви
зраци падају под најмањим углом и загревање је
минимално. Ова подручја ниских температура су
северни и јужни хладни топлотни појасеви.

182. • КАЛЕНДАР
• Који је данас дан у недељи? Који је датум? Која
је Година? Када се збио неки догађај? На сва та
питања одговор даје календар.
• Данас нема човека који се не служи календаром.
Календарје начин рачунања дужих временских
јединица, које су одређене према небеским
појавама. Основна временска јединица је дан,
затим следи недеља (седмица), месец и година.
КАЛЕНДАР

183. • Календарска година има 365 дана, док је стварно
трајање године скоро 365,25 дана (365 дана и 6 часова).
Зато се сваке четврте године „накупе“ четири четвртине
дана, које се додају фебруару као 29. дан. Тако настаје
година са 366 дана која се назива преступна година.
Преступне су оне годи- не које су дељиве са 4.
• Календар мора имати почетак бројања дана и година. У
савременом (грегоријанском) календару за први дан
године изабран је 1. јануар, а године се броје од Хри-
стовог рођења.
• Православни празници се одређују по старом,
јулијанском календару. По том календару година
почиње 13 дана касније.

184. • УIII веку пре нове ере, у античкој Грчкој извршена је
корекција старог египатског календара, тако што је
година имала 365 дана, а свака четврта 366 дана.
Сличан календар имали су и стари Кинези још 2 500.
године пре нове ере, са годином од 365,25 дана.
• Најстарији римски календар, који се приписује Ромулу,
обухватао је само десет месеци важних за
пољопривредне радове. Година је трајала 304 дана, а
почињала је месецом мартом. Време током зиме није
се рачунало, јер су то били„мртви" месеци када је
природа мировала. Тек је римски владар Јулије Цезар
увео годину са дванаест месеци, а постојећим
месецима додати су јануар и фебруар.
КАЛЕНДАР

185. • Најдужа од свих година била је 46. година п.н.е. која је трајала
445 дана, јер је одлуком Јулија Цезара била продужена за 67
дана. Зато је названа годином збрке. Већ следећа, 45. година
п.н.е. била је донекле усклађена са трајањем обиласка Земље
око Сунца и трајала је 365 дана. Тај календар означен је као
јулијански календар. Међутим, пошто обилазак Земље око
Сунца траје нешто више од 365 дана, након 16 векова
коришћења јулијански календар заостајао је за Сунцем пуних
10 дана. Он се употребљавао све до 1582. године, када је папа
Гргур XIII увео нови грегоријански календар са 365 дана.
Одлучено је да године којима се завршавају и почињу векови
буду преступне уколико су прве две бројке дељиве са четири
(1600,2000,2400...). Ова два календара се разликују, јер по
грегоријанском година почиње 1. јануара, а по јул ијанском 13
дана касније.

186. • Да би се избегла ова забуна, уведена је
датумска граница*. Она се налази на 180.
меридијану.
• датумска граница - замишљена линија чијим
се преласком мења датум
• Када се датумска граница прелази са запада на
исток, један дан се рачуна два пута. При
путовању правцем исток-запад, један дан се
прескаче нпр. после суботе не следи недеља
већ понедељак.
• Да није уведена датумска граница, после
пловидбе око света имао/имала би један дан
„вишка" или „мањка" у зависности од смера
пловидбе.

188. • Обилажење Земље око Сунца назива се
револуција.
• Земљина ротациона оса нагнута је према
равни Земљине путање око Сунца за угао
од 66,5°.
• Промена дужине обданице и ноћи и смена
годишњих доба последица су револуције
Земље и нагиба њене осе.