1. Средња Америка је географска регија која обухвата јужни део Северне Америке,
између Сједињених Америчких Држава на северу и Јужне Америке на југу. Источну
границу чине Атлантски океан и Карипско море, а западну границу Тихи океан.
Географски положај,границе и величина
2. Највећим делом регија је смештена у тропском појасу.
Средња Америка има површину од 2,7 милиона км квадратних, од тога највећу
површину има Мексико (1,96 милиона км квадратнох). Све остале државе су мале
површине
3. Средња Америка се састоји од два дела, континенталног и острвског.
Континентални део чине Мексико и Централна Америка.
4. Централна Америка је најужи и најјужнији део северноамеричког континента, који
се протеже од јужног руба Мексичке висоравни до Панамске превлаке и
представља копнени мост ка Јужној Америци
5. .
Све земље Средње Америке излазе на море и имају развијен поморски саобраћај.
Велики саобраћајни значај има Панамски канал, прокопан 1914. године, који
спајаТихи океан и Карипско море. Канал, иако дели Панаму на два дела, сматра се
условном границом између Северне и Јужне Америке.
6. Хоризонтална и вертикална разуђеност
Средња Америка представља прелазну
територију која повезује Северну и
Јужну Америку. Континентални део
слабо је разуђен са два већа полуострва
– Калифорнијом и Јукатаном.
Полуострво Калифорнија налази се на
тихоокеанској обали и Калифорнијским
заливом одвојено је од копна.
Јукатан је низијско полуострво између
Карипског мора и Мексичког залива.
7. Средња Америка је изразито вулканска и трусна регија. Рељеф копнене превлаке
претежно је планински с бројним вулканима (Оризаба 5.700 м; Попокатепетл, 5.482 м;
Колима; 4.339 м).
8. На западу и у централном делу доминирају високе планине и висоравни, док се уз
обалу Мексичког залива и Карипског мора простиру простране низије. Највећи
део Мексика заузима Мексичка висораван. Острва у Карипском мору углавном су
планинска, с бројним активним и угашеним вулканима. Најпознатији вулканје Мон
Пеле (1.397 м) на острву Мартиник.
9. Низија има само на полуострву Јукатан.
На континенталном делу, на подручју Мексика, Кордиљери се прузају у два
планинска венца, а то су Западна и Источна Сијера Мадре, између којих се
простире Мексичка висораван
На месту где се Западне и Источна Сијера Мадре спајају, налазе се највише
планине Северне Америке, то су вулканске планине – Попокатепетл ( 5426 м ) и
Оризаба (5610 м )
10. У највећем делу регије заступљена је влажна тропска клима.
Изузетак представља северни део регије, где је заступљена
суптропска пустињска и полупустињска клима са мање од 250 мм
падавина годишње. Ту је развијена полупустињска и пустињска
вегетација.
Клима и биљни свет
11. • Средња годишња количина падавина креће
се у распону 3 000 - 6 000 мм. Будући да се
налази на удару пасата, карипска обала и
источне падине планина примају два пута
више падавина од пацифичких обала
Централне Америке. Количину падавина
на пацифичкој обали снижава хладна
Калифорнијска морска струја.
12. Под утицајем надморске висине, клима се у највећем делу Средње
Америке мења, па је изражена висинска или климатско -
вегетацијска зоналност
У регији се издваја неколико висинских појасева: тера калиенте,
тера темплада, тера фриа, тера хелада и тера невада.
13. • Приобални појас (0 - 900 м), у којем средње
годишње температу- ре ваздуха нису ниже
од 24° С, назива се тера калиенте (врућа
земља). Одликују га влажна и жарка клима,
бујна тропска вегетација и слаба
насељеност.
• Изнад овог појаса, до висине од око 1 800 м,
наставља се тера темплада (умерена
земља) са средњим температурама 18°-24°
С. Овај појас је гушће насељен и назива се
још и „зона кафе", због повољних услова за
њено плантажно гајење.
14. • Најгушће насељен и привредно
најважнији је појас од 1 800 до 3 000 м
надморске висине, који се назива тера
фрија (свежа земља). Средње
температуре се крећу од 13 до 18° С, па
у овом појасу успевају култивисане
биљке карактеристичне за равнице на
умереним географским ширинама
(пшеница, поврће, воће).
15.
16.
17. Источни део регије је под утицајем пасата, па карипска обала и
источне планинске падине примају више падавина од пацифичке
обале. За регију су карактеристични тропски циклони или урагани,
који се обично јављају крајем лета и током јесени.
18. • Воде на копну
• Због мале површине, издуженог облика регије и великог пространства
пустиња и полупустиња, у Средњој Америци се нису развили дужи и
водом богатији речни токови. На северу регије су пространа подручја
без отицања у море, па се водени токови завршавају у сланим
удубљењима.
• Рио Гранде је највећа река Средње Америке и представља природну
границу између Мексика и Сједињених Америчких Држава, односно
Латинске Америке и Англоамерике.
19. Географски положај: налази се између
САД и Јужне Америке
Границе: Атлански и Тихи океан и
Карипско море
Величина: 2,7 милиона км квадратних
Панамски канал: значајан за саобраћај
спаја Тихи океан и Карипско море
Разуђеност обала слаба; полуострво
Калифорнијско и Јукатан
20. • Вулкани: много –(Попокатепетл,…)
• Мексичка висораван
• Клима: влажно – тропска
• Воде на копну: река Рио Гранде,
Језеро Никарагва
21. 1. Из која два дела се састоји Средња Америка?
2. Шта чини континентални део?
3. Која полуострва припадају Средњој Америци?
4. Који вулкани се налазе у Средњој Америци?
5. Шта чини планински систем Кордиљера у Средњој
Америци и шта је између њих?
6. Који висински појасеви се налазе у Средњој
Америци и које су им одлике?
7. Која је највећа река Средње Америке?
23. • Старе преколумбовске
цивилизације: Маја,
Астека, Толтека и
других.
• Шпански
конквистадори
• Мешање раса - мелези
• Службени језик:
шпански (осим у
Белизеу)
• Религија католицизам
24. • Кариби највише мулата и црнаца
• Насељеност: густо насељена
• Емиграције: у САД и Канаду због посла
• Старосна структура: младо
становништво, виско природни
прираштај
25. • Пре доласка
Европљана, ти народи
су створили снажне
државе, имали
развијене културе,
познавали процес
топљења и обраде
метала, подизали
градове с утврђењима,
палатама и храмовима.
26. У првој половини 16. века шпански
освајачи конквистадори покорили су
цивилизације Маја и Астека и
населили Мексико и остале делове
Средње Америке. Потомци Маја и
Астека углавном се баве
пољопривредом.
27.
28. • Средња Америка је у расном погледу веома разноврсна, по
чему се разликује од Англоамерике. Разне расе су се мешале у
великој мери последња три-четири века. Тако су настали
мелези (местици, мулати и замбоси).
мелези - местици, мулати и замбоси
местици - су мелези из мешовитих
бракова белаца и Индијанаца,
мулати - из мешовитих бракова
белаца и црнаца
замбоси - из мешовитих бракова
црнаца и Индијанаца).
30. • шећерна трска, какао, банана
• плантаже кафе, дувана и
памука налазе у унутрашњости
(Мексичка висораван).
31. • За исхрану становништва најважније
културе су: кукуруз, сирак, просо,
пшеница, пасуљ, пиринач и соја.
• Шећерне трске, банана, какаоа, агрума,
ананаса, пиринча, дувана и других.
• На Куби главне пољопривредне културе
јесу шећерна трска и дуван.
32. • нафте и природног гаса.
• Мексико је највећи светски произвоћач
сребра и велики произвођач нафте
(Мексички залив).
• Острва су позната по великим
резервама боксита (Јамајка,
Доминиканска Република) и никла
(Куба).
33. • Велики Антили, Мали Антили, Бахамска
острва и друга.
• Велике Антиле чине четири велика
острва: Куба, Хаити, Порторико и
Јамајка.
34. • Које су преколумбовске цивилизације и
чиме су се бавили?
• Ко је уништио цивилизацију Маја и
Астека?
• Које су расне мешавине и наведи
разлике?
• Које већинско становништво је
учествовало у Средњој Америци?
• Која држава није била шпанска
колонија?
• Које су демографске одлике
становништва Средње Америке?
