2. Smonica je narodni naziv za zemljiste koje je
crno i lepljivo kao smola. Medjunarodni naziv
vrtisol je izveden od latinskih reci verto-
okrenuti I solum-zemljiste. Smonica je
rasprostranjeno zemljiste u svetu I na
Balkanskom poluostrvu. Kod nas, najvise smonica
ima u Sumadiji, Pomoravlju, Istocnoj Srbiji, po
kotlinama Kosova i Metohije.
-Uslovi i obrazovanja-
Najjaci uticaj na obrazovanje smonica ima
maticna stena. Klima je polusuva i umereno
topla, sa visokim letnjim temperaturama. Reljef
smonica je ravan ili blago talasast, 200-600m
nadmorske visine.
3. -Pedogenetski procesi-
U suvom periodu godine maticna stena sa
montmorijonitskom glinom se skuplja, smanjuje
zapreminu I puca, pri cemu se stvaraju klinaste
vertikalne pukotine, do 1 I vise metara dubine. Kroz
vertikalne pukotine propada isitnjena zemlja na dno
pukotina, pod uticajem
vetra ili vode u kisnoj
sezoni. Profil smonice
ima u sklopu tri horizonta:
humusno-akumulativni
Amo,a, prelazni AC,
I maticnu stenu C.
4. -Poljoprivredna vrednost I nacin
koriscenja-
Smonice su plodna zemljista.
Nepovoljna svojstva smonica su
fizicke prirodne, narocito vodno-
vazdusni rezim. U poljoprivrednoj
proizvodnji smonice se vecinom
koriste za gajenje ratarskih kultura.
Radi obezbedjenja intezivne
proizvodnje potrebno jepreduzimati
kombinaciju vise agro-meliorativnih
mera.
5. 1. Osnovna mera za pravljenje fizickih
svojstava je unosenje vecih kolicina
stajnjaka I gajenje visegodisnjih trava u
smesi.
2. Klasifikacijom bi se takodje popravile fizicka
svojstva nekih smonica.
3. Obradu zemljista treba obaviti pri
najpovoljnijoj vlaznosti bez odlaganja, jer je
interval optimalne vlaznosti za obradu
kratak.
4. Navodnjavanje je najefikasnija mera protiv
suse.
5. Unosenje vecih kolicina mineralnih djubriva
je najefinasnija mera za povecanje
plodnosti.
6. *Klasa kambicnih zemljista A-
(B)-C profila
Zemljiste ove klase karakteristicna su po pojavi
kambicnog horizonta. Klasu kambicnih
zemljista cine cetiri tipa:
1. Gajnjaca
2. Districno smedje
3. Smedje na krecnjaku I dolomitu
4. Crvenica
7. Eutricni kambisol oznacava
zemljiste koje obezbedjuje
dobru ishranu.
-Uslovi obrazovanja-
Gajnjace se najvise
rasprostiru i trajno odrzavaju
u oblastima poluvlazne klime
sa srednjom godisnjom
sumom padavina 600-700mm
I izrazenim susnim letnjim
periodom.
8. -Pedogenetski procesi-
Proces obuhvata najpre ispiranje karbonata iz
profila, zatim ispiranje baza I postepeno blago
zakiseljavanje.
-Svojstva-
Gajnjca ima u profilu tri horizonta:
1. Humusno akumulativni, obicno molicni A horizont.
2. Kambicni (B) horizont
3. Maticnu stenu C ili R horizont.
9. -PO MEHANICKOM SASTAVU-
Ova zemljista su najcesce ilovace u A
horizontu, dok je horizont (B) uvek sa vecim
sadrzajem gline, dakle tezeg mehanickog
sastava.
-Poljoprivredna vrednost i nacin koriscenja-
Poljoprivredna vrednost gajnjaca zavisi od
maticne stene na kojoj su obrazovane.
Najproduktivnije su na lesu, jezerskim
sedimentima, i aluvijalnim nanosima.
10. -Districno smedje zemljiste
(districni kambisol)
Ono se obrazuje na kvarcno-silikatnim
podlogama, dakle stene koje su izvorno
siromasne bazama. Zemljiste je promenljivog
mehanickog sastava.
-Smedje zemljiste na krecnjaku i dolomitu
(kalkokambisol) A-(B)-R profila-
Pojava ovog zemljista vezana je za jedre
krecnjake I dolomite. Naziv potice od latinske
reci calx-krec, a kambisol se odnosi na celu
klasu, kojoj pripada I ovaj tip zemljista.
