adss

2. Грађански ратови у Риму
( I в. пре н.е.)
 Рим су у 1. веку пре н.е. почели да потресају сукоби
наоружаних грађана, присталица одређених
државника, најчешће војсковођа који су прерасли у
крваве грађанске ратове.
 У њима су истакнуте војсковође успевале да се
уз помоћ својих верних војника домогну власти
у држави.
 Грађански ратови током 1. в. пре н.е. довешће до
слома републике и успостављања царства.

3. СУЛИНА ДИКТАКТУРА
(82 – 79.г. пре н.е.)
 Први војсковиђа који се
домогао апсолутне власти
у држави био је Корнелије
Сула који је 82. г. пре. н.е.
постао доживотни
диктатор (dictator in
perpetuum). Овом титулом је
стекао доживотну
неограничену власт.
 Сулина диктатура остала је
упамћена по великој
суровости јер се
немилостдно обрачунавао са
својим политичким
противницима.
 Сула се на врхунцу своје
моћи, 79. г. пре н.е.
добровољно одрекао власти.

4. Први тријумвират ( 60. г. пре н.е.)
 Тријумвират – савез, споразум тројице људи.
 Јулије Цезар, Гнеј Помпеј, Лициније Крас
склопили су Први тријумвират којим су се
договорили о међусобној помоћи у остваривању
политичких циљева и тако су преузели власт у
држави.
 Цезар је постао конзул, а по истеку мандата добио
је на управу провинцију Галију. Пуних 8 година
ратовао је против Гала и освоио је целу Галију
( 58.г. пре н.е. – 51 г. пре н.е.).
 Тако је стекао војну славу, неопходну за
преузимање власти у држави.

5. ЦЕЗАР ПОМПЕЈ КРАС

6.  49. г. пре н.е. отпочиње сукоб Цезара и Помпеја
за највишу власт у држави. Цезар са трупама улази у
Италију и прешавши реку Рубикон изјављује:
“Коцка је бачена”. (Аlea iacta est.)
 48. г. пре н.е. битка код Фарсале – победа Цезара
над Помпејем.
 Сва власт је била у Цезаровим рукама што је и
потврђено 44. г. пре н.е. када га је Сенат
прогласио за доживотног ( вечитог) диктатора.
 Присталице републике убијају Цезара 44. г. пре
н.е. на мартовске иде (15. март).

7. Други тријумвират (43. г. пре н.е.)
 Други тријумвират склопили су:
 Марко Антоније – Цезаров пријатељ и војсковођа
 Емилије Лепид - Цезаров политички присталица
 Октавијан – Цезаров посинак и наследник
 Пошто су се обрачунали са Цезаровим убицама и
присалицама републике, дошло је до њиховог
међусобног сукоба, Марка Антонија и
Октавијана, уз којег су стајале Цезарове трупе.
 У бици код рта Акција 31. г. пре н.е. Октавијан
побеђује Марка Антонија и постаје једини господар
Рима.

8. МАРКО АНТОНИЈЕ ЕМИЛИЈЕ ЛЕПИД ОКТАВИЈАН

9. Период царства (30 – 476.г. пре н.е.)

11. ДОБА ПРИНЦИПАТА
(30.г. Пре н.е. – 284.)
 Први период Царства назива се доба принципата.
Принципат је увео Октавијан. Занјући за наклоност
римских грађана према републици, он никада
званично није укинуо републику, нити је за себе узео
титулу цара.
 Све републиканске установе и даље постоје, али је
највиша власт у његовим рукама.
 За себе је уместо титуле цара узео скромну титулу
принцепса која је означавала првог сенатора, тј.
првог човека у држави. Октавијан је за себе волео да
каже да је само први међу једнакима. (lat. primus inter
pares).

12.  Oд Сената је добио и титулу Августа (lat. Augustus),
што значи Узвишени. Овај назив је постао саставни
део царског имена.
 Римски грађани били су спремни да прихвате
Августову апсолутну власт, будући да је са његовим
доласком на власт дошло до успостављања трајног
мира – Римског мира (lat. Pax Romana) како се онда
говорило.

13. Ширење римске империје у доба
Царства
 У време владавине Августа Октавијана
почињу ратови против германских племена,
али Римљани никада нису успели да их
покоре, шта више претрпели су један велики
пораз у Теутобуршкој шуми ( 9г. н.е ) у којој
су страдале три римске легије. Граница је
остала на реци Рајни.
 43. г пре н.е. покорена је Британија.

14.  Највећи обим римска држава имала је за време
цара Трајана ( 98 – 117.г. н.е.).
 Овај цар успео је да покори Дачане који су
живели северно од доњег Дунава у области
данашње Румуније ( формирана је
провинција Дакија 105. г. н.е.).
 За време цараТрајана основана је и
провинција Месопотамија, која је додуше
нешто касније напуштена.

17.  Од времена цара Хадријана (117- 138 г.)
почиње вођење одбрамбене политике.
 Хадријан је у Британији, ради одбране
најсеверније римске провинције од
напада варвара подигао Хадријанов зид.
 У свом највећем обиму Римско царсво
досезало је на западу до Атлантика, на
истоку до Иранске висоравни, на југу до
северне Африке, и на северу до
Британије ( Хадријанов зид), Рајне и
Дунава.