2. Историја
Костолачка култура је енеолитска култура, која назив добија по
археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је
шира од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен,
Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје
Васић је 1906. и1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе
исте културе из Прахова и Винче.
Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику -
Баденској култури, гради солидне надземне објекте, трајније
природе, које обнавља више пута. Куће су правоугаоне и велике. У
начину градње се наслеђују познонеолитске традиције. Под је
масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера,
вертикалнихстубова облепљени блатом. Архитектура је
прилагођена конфигурацији терена.
Примењује се скелетно сахрањивање и кремација. Код скелетног је
реч о згрченцима у раци, а код кремације пепео је или у урни или
се спаљени остаци стављају у јаму и покривају поклопцем.
Керамичке посуде карактеристичнеза костолачку културу су:
3. Географија
Костолац је градско
насеље и седиште градске
општине Костолац која се
налази у саставу града
Пожаревца у Браничевском
округу. Према попису
из 2011. било је 9569
становника.
На месту данашњег
Костолца се налазио
важан римски град Вимина
цијум.
Костолац је центар Стига, а
у његовој околини се
налазe термоелектране и
рудници угља.
4. Људи
У насељу Костолац живи 6973 пунолетна
становника, а просечна старост становништва
износи 35,7 година (34,8 код мушкараца и 36,6 код
жена).
У насељу има 3186 домаћинстава, а просечан број
чланова по домаћинству је 2,92.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према
попису из 2002. године).
5. Обичаји
У Костолцу се налази и аутентична Војводина, село
Острово. Једино мештани овог села нису постали
део Костолца због термоелектране, него зато што је
тако хтела историја.
Некад је село било део Аустроугарске, а Немци су,
кажу мештани, `43. повезали село са Костолцем и
од острва направили полуострво. Данас је Острово
Банат у Браничевском округу. Овде се још од малих
ногу уче банатски обичаји и банатске игре.
Порез плаћамо Пожаревцу, а Богу се молимо у
Вршцу, у шали кажу мештани јер је село епархијски
остало у Банату. Занимљива је и прича о сеоској
цркви. У дворишту је 80-тих година изграђен
травњак у облику петокраке, мештани кажу да би се
помирили комунисти и верници.
Међутим, оно по чему је ово село одскора чувено је
"Островачки бећарац", манифестација која се
одржава у другој половини јула, када је у селу
најживље.
6. Волим
Костолац је градско насеље и седиште градске
општине Костолац која се налази у саставу града
Пожаревца у Браничевском округу.
Према попису из 2011. било је 9569 становника.
На месту данашњег Костолца се налазио
важан римски град Виминацијум. Костолац је
центар Стига, а у његовој околини се
налазe термоелектране и рудници угља.
7. Не волим
Костолачка култура је енеолитска култура,
која назив добија по археолошком
локалитету код Костолца, а област коју
обухвата је шира од познатије Баденске
културе, јер захвата Карпатски басен,
Централнобалканско подручје
и румунско Подунавље. Милоје
Васић је 1906. и1908. публиковао налазе из
Костолца, али и налазе исте културе
из Прахова и Винче.
Костолачка култура, насупрот свом
генетском претходнику - Баденској
култури, гради солидне надземне објекте,
трајније природе, које обнавља више
пута. Куће су правоугаоне и велике. У
начину градње се наслеђују
познонеолитске традиције.
Под је масиван, набијен, углачан, зидови су
од плетера, вертикалнихстубова облепљени
блатом. Архитектура је прилагођена
конфигурацији терена.
