Vuk

1. Аутор : Матеја Бабовић VII-2

2.  Вук Караџић је рођен 6. новембра 1787. у Тршићу.
 Познат је по реформи српског језика, сакупљању
народних умотворина.
 Вук Караџић је био писац првог српског речника.
 Добио је име Вук да му вештице и духови не би
наудили.
 Умро је у Бечу 7. фебруара 1864.

3. Вуково родно место у Тршићу
Вук из млађих дана

4.  Писање и читање је научио од Јевте Савића
Чотрића.
 Образовање је наставио у Лозници, али није
завршио због болести.
 Почео је да се образује у манастиру Троноша, али су
га тамо терали да чува стоку, па га је отац исписао.
 На почетку Првог српског устанка је радио као
писар Ђорђа Чурчије.
 Хтео је да се упише у Карловачку гимназију, али је
био престар, са 17 година.

5.  Како није успео да упише Карловачку гимназију,
Вук одлази код Доситеја Обрадовића.
 Доситеј га одбија, а Вук одлази у Јадар, где постаје
писар Јакова Ненадовића
 Заједно са рођаком Јевтом Савићем, који је постао
члан Правитељствујушчег совјета, Вук прелази у
Београд, где је у Совјету обављао писарске послове.

6. Карловачка гимназија
Манастир Троноша

7.  Кад је Доситеј отворио Велику школу у Београду,
Вук је постао њен ђак.
 Касније се разболео и отишао на лечења у Пешту,
али ништа није помогло његовој хромој нози.
 Враћа се у Београд 1810. године
 Радио је као учитељ у основној школи на кратко
време.
 Одлази са Јевтом Савићем у Неготинску крајину и
ради чиновничке послове.
- Доситеј Обрадовић

8. Велика школа Доситеја Обрадовића

9.  Након пропасти устанка 1813. године, Вук са
породицом одлази у Беч.
 У Бечу упознаје Ану Марију Краус, са којом је имао
доста деце, али су сви осим ћерке Мине и сина
Димитрија умрли у детињству.
 Једина жива у породици му остаје ћерка Мина која
му помаже у раду.
Ћерка Мина и син Димитрије

10.  У Бечу упознаје цензора Јернеја Копитара, а повод
је био Вуков спис о пропасти устанка.
 Уз Јернејеву помоћ, Вук почиње да прикупља
народне песме са радом на граматици.
 1814. објављује збирку народних песама “Мала
простонародна славено-сербска пјеснарица”.
 Исте године објављује “Писменицу сербскога језика
по говору простога народа написану”.
 1815. избацује другу збирку народних песама
“Народна сербска песнарица”.

11.  Због проблема са Милошем Обреновићем ,
забрањено му је да штампа књиге у Србији и једно
време у Аустрији.
 У Русији добија сталну пензију 1826. године.
- “Простонародна славено-сербска песнарица”
“Писменица сербскога језика по
говору простога народа
написана”

12.  После великог успеха са песмама, Вук је почео да
скупља народне умотворине.
 Прву збирку народних умотворина је објавио 1821.
године у Бечу под називом “Народне српске
приповијетке”
 Године 1853, у Бечу је изашло ново издање
приповедака, које је Вук посветио Јакобу Гриму.
 На Цетињу је 1836. штампао „Народне српске
пословице“ које је посветио Његошу.

13.  Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24
слова:
 -А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з -И и К к Л л М м Н н О о
П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш њима је додао
једно из латиничне абецеде:
 -Ј ј и пет нових:
 -Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ, а избацио је:
 -Ѥ ѥ (је) Ѣ, ѣ(јат) І ї(и) Ы ы(јери, тврдо и) Ѵ ѵ(и) Ѹ
ѹ(у) Ѡ ѡ(о) Ѧ ѧ(ен) Я я(ја) Ю ю(ју) Ѿ ѿ(от) Ѭ ѭ(јус)
Ѳ ѳ(т) Ѕ ѕ(дз) Щ щ(шч) Ѯ ѯ(кс) Ѱ ѱ(пс) Ъ ъ (тврди
полуглас) Ь ь(меки полуглас)

14.  Вук Караџић је именован 29. марта 1831. за
председника Сједињења Магистрата и Суда
београдског, што би данас било градоначелник
београда.

15.  Година 1847. је година Вукове победе, и година у
којој је коначно доказао да је српски народни језик
прави језик Срба, тј. да је славеносербски језик
мешавина рускословенског и српског народног
језика.
- Вук Караџић за време борбе за српски језик.

16.  Вук Караџић је умро 26. јануара 1864. године
 Посмртни остаци су му донети у Београд 1897.
године.
 Почасни је грађанин хрватске престонице,
града Загреба.
- Вуков гроб
Споменик Вуку Караџићу -

17. Литература – Енциклопедија
Слике – Гугл слике