Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Dositej Obradović,
Srpski jezik,
Anđelija Stoilković, I-1,
Kristina Mitić,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Dositej Obradović,
Srpski jezik,
Anđelija Stoilković, I-1,
Kristina Mitić,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"
За ову презентацију коришћен је материјал из презентације чији су аутори Душан Станковић, Александра Станковић, Анђелко Тешмановић; ОШ “Браћа Рибар”, Доња Борина
- Бела Србија (Бојка)
- Велика сеоба Словена
- Заједнички живот и сеобе Срба и Јужних Словена
- Долазак Срба и Јужних Словена на Балкан
- Прва српска држава, која је обухватала све области настањене Србима - Рашка
- Први српски владар - кнез Властимир
- Крај владавине породице Властимировић
- Србија до половине 12. века на временској линији
За ову презентацију коришћен је материјал из презентације чији су аутори Душан Станковић, Александра Станковић, Анђелко Тешмановић; ОШ “Браћа Рибар”, Доња Борина
- Бела Србија (Бојка)
- Велика сеоба Словена
- Заједнички живот и сеобе Срба и Јужних Словена
- Долазак Срба и Јужних Словена на Балкан
- Прва српска држава, која је обухватала све области настањене Србима - Рашка
- Први српски владар - кнез Властимир
- Крај владавине породице Властимировић
- Србија до половине 12. века на временској линији
Доласком Исидора Ђурђевића у Сарајево, у Босни и Херцеговини почело је ново раздобље издавачке дјелатности. Покренувши издавачку књижару, почела су се штампати дјела домаћих писаца и преводи али и набављати издања која до тада нису била доступна у БиХ. Прва књижара чије су насловне стране књига радили познати сликари, представљала је мјесто сусрета културне елите града до Другог свјетског рата.
2. Биографија
Јован Дучић (Требиње, 17.
фебруар 1871 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943) је
био српски песник, писац и дипломата. Основну школу учио је
у месту рођења. Када се преселио у Мостар, уписује трговачку
школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890—1891. године
и Сомбору где матурира 1893. Учитељевао је кратко време по
разним местима, између осталог у Бијељини, одакле су
га аустроугарске власти протерале због патриотских песама
„Отаџбина“ и „Ој Босно“. Због њих Дучић бива стављен под
истрагу, а затим, у мају 1894. године, власти га протерују из
града. Одмах након прогонства, песник није могао наћи
учитељску службу готово нигде, па се запошљава у
манастирској школи у Житомислићу.
4. Последње године боравка у Мостару, заједно са
пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем,
ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази
на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки
факултет. Потом је привремено пензионисан. Две
године касније враћен је на место отправника
послова посланства у Каиру. Биран је за дописног
члана Српске краљевске академије, а за редовног
члана изабран је 1931. Следеће године постављен је
за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво
је посланик у Риму, потом у Букурешту, а до распада
Југославије посланик је у Мадриду.
6. Прву збирку песама објавио је у
Мостару 1901. у издању мостарске Зоре,
затим другу у Београду 1908. у издању
Српске књижевне задруге, као и две књиге
у сопственом издању, стихови и песме у
прози – Плаве легенде и Песме. Писао је
доста и у прози: неколико
литерарних есеја и студија о
писцима, Благо цара Радована и песничка
писма из Швајцарске, Грчке, Шпаније итд.
7. Јован Дучић је највећи песник српске поезије.
Он је песник лепоте, песник природе и љубави,
снажних људских осећања. Његово певање није
само поезија него и филозофија. Његове теме су
непролазне. То су велике истине о највећим
мотивима живота и уметности: о Богу, о љубави и
смрти. Љубавна поезија Јована Дучића је писана
сјајним бљештавим стилом. Његове песме светле
вечном лепотом, откривају нам велике тајне
љубави човековог трајања.
Песништво Јована Дучића
8. И када те живот болно разочара,
И када престану и жеље, и снови;
Оно што нам врати једна суза стара,
Вреди један живот незнани и нови.
Памти што је прошло, с пуно вере неме,
Кроз све дане других стардања и мена:
Чувај своју прошлост за суморно време,
Кад се живи само још од успомена.
Па ћеш да запиташ једном, и ненадно-
Нашто само сузе, нашто боли само?
И шта да икад жали срце јадно,
Када је све наше, све што осећамо!
Измирење