1. STRUKTURA DIGITALNIH
RAČUNARA

2. Digitalne elektronske računare čine sledeće
dve komponente:
• hardver
(fizička ili materijalna komponenta )
• softver
( programska ili nematerijalna,
apstraktna komponenta ).

3. Funkcionalna organizacija
računarskog hardvera

5. Centralna memorija
• Ova memorija se sastoji od elektronskih
kola – bitova, koja su grupisana u bajtove
• Svaka grupa bitova (bajt) u memoriji ima
svoju adresu, koja se koristi prilikom
uskladištavanja podataka u nju ili
očitavanja uskladištenih podataka.

6. • Postoji tri tipa memorije: RAM, ROM i KEŠ
(cache) memorija a osim ovih u računaru
postoje još i BAFERI i VIRTUELNA MEMORIJA

7. RAM (Random Access Memory) memorija RAM
memorija
Osobine RAM memorije:
• svakom njenom bajtu može se slobodno pristupiti
nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s
tim da se u nju podaci mogu i upisivati (write)
i čitati (read) iz nje.
• svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen
prethodni sadržaj se automatski gubi.
• podatke koji se u njoj nalaze zadržava (čuva) samo
dok postoji napon napajanja na njoj. Čim nestane
napona napajanja, kompletan sadržaj memorije
se gubi i ona je potpuno prazna.

8. ROM ( Read Only Memory) memorija
• ROM ( Read Only Memory) memorija se koristi za
čuvanje programa i podataka koji su potrebni za
pokretanje računara pri uključivanju (POST, BIOS i
CMOS). ROM memorija može samo da se čita i ona ne
gubi sadržaj po isključivanju računara. Nalazi se na
matičnoj ploči.
• U ROM-u se nalaze:
• POST- Power On Self Test - program koji omogućava
testiranje ispravnosti pojedinih komponenti računara
• BIOS- Basic Input-Output System
• CMOS- U ovu memoriju se smeštaju podešavanja
pojedinih komponenata računara, koje korisnik može
da izabere prilikom uključenja računara.

9. KEŠ (cache) memorija KEŠ memorija
• KEŠ (cache) memorija je vrlo brza memorija koja
se nalazi u samom procesoru (interni keš) ili uz
njega na matičnoj ploči (eksterni keš). Ova
memorija ima višestruko brže vreme pristupa od
obične memorije. Zbog toga se u njoj drže podaci
koji se često koriste. Prilikom prvog zahteva za
podacima oni se kopiraju iz RAM memorije u keš
memoriju. Kada su sledeći put potrebni isti
podaci procesor ih prvo potraži u ovoj memoriji.
Ako su podaci tu procesor im pristupa mnogo
brže, a ako nisu moraju da se ponovo preuzmu iz
RAM memorije.

10. BAFERI (buffers)
• BAFERI (buffers) su delovi RAM memorije koje
neki programi alociraju (rezervišu) za svoje
potrebe.
• Jedna od čestih primena je prilikom ulaza i
izlaza podataka. Ako računar ne može
dovoljno brzo da obrađuje podatke koji mu
pristižu on ih trenutno deponuje u bafer, dok
ne stignu na obradu da se ne bi prekidao
proces unošenja. Slično, ako štampač ne može
da dovoljno brzo odštampa podatke on ih šalje
u bafer (spooler) gde čekaju u red za štampu.

11. • Virtuela memorija VIRTUELNA memorija
• Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka
počela je da se primenjuje tehnika u kojoj je
operativni sistem delio programe i podatke na
blokove jednake veličine (stranice podataka).
Prilikom izvršavanja programa operativni sistem
je učitavao u centralnu memoriju stranicu po
stranicu podataka i izvršavao naredbe. Kada nije
više bilo mesta u memoriji, operativni sistem je,
na osnovu određenih kriterijuma, jednu stranicu
iz memorije upisivao na disk i na njeno mesto
učitavao sledeću stranicu. Tako korisnik ima iluziju
da veličina centralne memorije nije ograničena.

12. • Dakle, virtuela memorija je tehnika koju
operativni sistem koristi da upravlja lokacijama
segmentiranog programa.
• Prilikom instalacije, operativni sistem rezerviše
deo hard diska za smeštanje segmenata
programa i podataka (virtuelna memorija).
Ona može biti fiksna (tačno određena
vrednost kapaciteta memorije) ili dinamička
(operativni sistem menja veličinu virtuelne
memorije shodno svojim potrebama).