ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ

1. НАЧИНИ САМОСТАЛНОГ
ПРЕТРАЖИВАЊА НА
ИНТЕРНЕТУ И КРИТИЧКИ
ПРИЛАЗ
Биљана Крстић

2. WWW је огроман информациони простор.
Документи објављнени на Wеб-у су јако разноврсни како
по квалитету и поузданости информација, тако по темама.
Већина тих информација није подвргнута никавој
рецензији. Велики број не садржи податке о имену аутора,
институцији у којој аутор ради, наслов, садржај.
Због тога је основни проблем претраживања на Интернету
у томе како из мноштва неважних информација издвојити
оне које су релевантне за особу која их претражује.
Претраживање на Интернету

3. Претеча претраживања на Wеb-у су различити поступци
каталогизирања и индексиранај докумената по темама.
На сличном принципу, развијени су на одређеним Wеb
местима тематски каталози (directories) уређени по
темама.

4. Претраживачи ( претраживачке Интернет
машине) и њихово коришћење
Претраживач weba (engl. Web search engine) представља Интернет
сервис, чија је сврха тражење информација, и то углавном
задавањем кључних речи, а много ређе одабиром понуђених ставки.
Претраживање је друга најпополарнија активност на
Webu, после електронске поште, са преко 550 милиона претрага
сваки дан.
Алатке које се користе за проналазење информација на Web–у зову
се Web претраживачи.
Више од милион претраживача је оперативно на Web-у.

5. Претраживаче је могуће класификовати на основу типа
података које претражују.
Претраживачи који претражују текстуалне документе
зовемо претраживачи докумената, док претраживаче
који претражују податке који се чувају у базама података
зовемо претраживачи база података.
Многи популарни претраживачи као што су Google и
Yаhoо су претраживачи докумената, док се
претраживачи е-продавница као што је Amazon.com,
сматрају претраживачима база података.

6. Најпопуларнији претраживачи:
•Google - www.google.com, постоји од 1996. године,
•Bing (Microsoft) – www.bing.com од 2009. године,
•Yahoo – www.yahoo.com, од 1994. године.
„Научни претраживачи“:
• Education World - www.educationworld.com,
•Wolfram alpha - www.wolframalpha.co.

7. Први претраживач Web-а
Archie – 1990. година

8. Прегледач Web-a Browser
Прегледач је програм који кориснику омогућава
преглед Web страница и мултимедијалних садржаја
на Интернету.
Први прегледачи су омогућавали само преглед
текста (1989 – 1992. ), а 1993. је креиран први
прегледач који је могао да приказује и слике – Mosaic.

10. Постоји велики број различитих претраживача чија је
основна намена иста али се разликују по квалитету
и додатним алатима.
Сваки Интернет прегледач је уствари
интерпретер (преводилац). Дакле, страница је
писана у коду који прегледач интерпретира као нешто
свакоме разумљиво

11. Приказ дела кода почетне странице
сајта Wikipedia

12. Прегледач Web-a Browser
• Google Chrome –2008.
• Mozilla Firefox –1998.
• Opera -1996.
• Internet Explorer - 1995.
• Safari –2003.
• Microsoft Edge –2015.
• Vivaldi –2015

13. Која је информација права?
На Интернету постоји мноштво информација из свих могућих
области, па је права вештина направити прави избор потребних
информација. Када користите књиге као извор информација
знате да је та књига прошла стручну процедуру при њеном
одобравању. Са Интернетом то није случај па је квалитет
информација под знаком питања.

14. Да би утврдили које су информације на интернету истините, а
које не, потребно је да дамо одговоре на следећа питања:
1. Када је информација објављена? Да ли је “свежа”?
2. Ко је објавио информацију? Да ли је аутор текста
наведен?
Да ли су дате неке информације за контакт, е-маил адреса
на пример?
3. Ко је власник сајта на чијим странама сте пронашли
информацију?
Није исто ако је објављен податак на сајту неке образовне
установе или је објавио анонимни корисник на страници
неког блога или форума?
4. Какав је начин излагања?
Да ли су у излагању изражене предрасуде?
5. Има ли веза ка другим страницама и гледиштима?
У сваком случају, пожељно је упоредити како се слажу
подаци преузети из више извора.

15. Најчешће коришћен веб-
сајт од стране ученика при
прикупљању потребних
информација за писање
неког рада или израду
паноа јесте Википедија
(Wikipedia).
Овај сајт многи сматрају
поузданим.
Међутим, узимајући у
обзир да аутор на
Википедији може бити
свако од нас, поузданост
појединих информација
може се довести у питање.

16. Ево и примера за то:
​"4. јула 2007. године на Википедији је објављена
страница о битки на Бичолима која се одиграла 1640.
године између Португалаца и Индијаца. Опис битке је
био веома детаљан, чак у 4500 речи. Аутор текста је
била особа која се потписала са Абаааааба. Четири
године касније, у августу 2011. откривено је да је реч о
потпуно измишљеној причи."
Као што видите, информације са Интернета треба
узимати са великом резервом. Данашњи Интернет је,
фигуративно речено, велика “депонија”, где међу
брдима смећа треба да копате и потражите пар
корисних ставки.

17. КРАЈ!!!