Autor prezentacije: kustos Muzeja Timočke bune u Boljevcu – Dragana Dragotić Boljevac, oktobar 2013. godine.

1. UčesniciUčesnici
TIMOTIMOČKE BUNEČKE BUNE
Oktobar 1Oktobar 18883. g.83. g.

2. POP MILIJA PETROVIĆPOP MILIJA PETROVIĆ
Sin sveštenika Simeona Petrovića, rođen je u Boljevcu 1825. godine. Pre otvaranja škole u Boljevcu,Sin sveštenika Simeona Petrovića, rođen je u Boljevcu 1825. godine. Pre otvaranja škole u Boljevcu,
školske 1839/40. godine, školovao se u mlađoj klasi normalne škole u Zaječaru. Godine 1846. završio ješkolske 1839/40. godine, školovao se u mlađoj klasi normalne škole u Zaječaru. Godine 1846. završio je
Bogosloviju u Beogradu. Od te godine sveštenikovao je sa svojim ocem u Ilinu sve do 1854. godineBogosloviju u Beogradu. Od te godine sveštenikovao je sa svojim ocem u Ilinu sve do 1854. godine
kada se sedište parohije iz Ilina premešta u Boljevac. Na njihovu inicijativu izgrađena je i crkva Svetogkada se sedište parohije iz Ilina premešta u Boljevac. Na njihovu inicijativu izgrađena je i crkva Svetog
Ilije u Boljevcu što je omogućilo Boljevcu status sreza. Milija je bio ugledan sveštenik, biran zaIlije u Boljevcu što je omogućilo Boljevcu status sreza. Milija je bio ugledan sveštenik, biran za
narodnog poslanika. Pripadao je starim liberalima, radikalima je pristupio odmah po formiranju strankenarodnog poslanika. Pripadao je starim liberalima, radikalima je pristupio odmah po formiranju stranke
30. oktobra 1882. godine. Zahvaljujući njemu u Boljevcu je formiran i pododbor Radikalne srtanke. Pre30. oktobra 1882. godine. Zahvaljujući njemu u Boljevcu je formiran i pododbor Radikalne srtanke. Pre
Timočke bune, on je učestvovao u bunama od 1848. godine do 1858. godine. Takođe je igrao značajnuTimočke bune, on je učestvovao u bunama od 1848. godine do 1858. godine. Takođe je igrao značajnu
ulogu u Skupštini 1858. godine koja je na vlast ponovo dovela Obrenoviće. Kada su, još pre bune, traziliulogu u Skupštini 1858. godine koja je na vlast ponovo dovela Obrenoviće. Kada su, još pre bune, trazili
od njega da umiri narod, on je ponosno odgovorio:od njega da umiri narod, on je ponosno odgovorio: „Kako ću sada da umirim ovaj narod kada ga bunim„Kako ću sada da umirim ovaj narod kada ga bunim
od svoje dvadesete?“od svoje dvadesete?“. Iako je policija, tokom bune, zabranila javne skupove, održana su četiri tajna. Iako je policija, tokom bune, zabranila javne skupove, održana su četiri tajna
sastanka na kojima je osuđivan režim i vladavina kralja Milana, pop Milija prisustvovao je svimsastanka na kojima je osuđivan režim i vladavina kralja Milana, pop Milija prisustvovao je svim
sastancima kao i njegov zet pop Marinko i sin Dobrosav. Tokom Timočke bune Boljevac je bio važnosastancima kao i njegov zet pop Marinko i sin Dobrosav. Tokom Timočke bune Boljevac je bio važno
sedište, tu je organizovano snabdevanje ustaničke vojske hranom i municijom a pop Milija je bio jedansedište, tu je organizovano snabdevanje ustaničke vojske hranom i municijom a pop Milija je bio jedan
od glavnih organizatora bune. Po slomu bune Milija je ostao u Boljevcu, uhvaćen je i zatvoren u apsanuod glavnih organizatora bune. Po slomu bune Milija je ostao u Boljevcu, uhvaćen je i zatvoren u apsanu
a odatle sproveden Prekom sudu u Zaječar. Osuđen je na smrt 5. novembra zboga odatle sproveden Prekom sudu u Zaječar. Osuđen je na smrt 5. novembra zbog „dela izadajničkog„dela izadajničkog
preduzeća protiv kralja i nasilne promene Ustava“preduzeća protiv kralja i nasilne promene Ustava“. Sav trošak učenjen tokom povraćaja reda kao i. Sav trošak učenjen tokom povraćaja reda kao i
kažnjavanja krivca pao je na teret optuženih i ostalih stanovnika njihove Opštine. Tom prilikom popkažnjavanja krivca pao je na teret optuženih i ostalih stanovnika njihove Opštine. Tom prilikom pop
Miliji je oduzeta sva imovina. StrMiliji je oduzeta sva imovina. Streeljan je na Kraljevici 6. novembra 1883. godine u 9 ujutru, u svojojljan je na Kraljevici 6. novembra 1883. godine u 9 ujutru, u svojoj
pedesetosmoj godini života. Taj dan bio je početak izvršenja smrtnih kazni, početni dan streljanja.pedesetosmoj godini života. Taj dan bio je početak izvršenja smrtnih kazni, početni dan streljanja.
Streljan je prvog dana zajedno sa učiteljem Milenkom Prvulovićem iz Krivog Vira i trgovcem ŽivkomStreljan je prvog dana zajedno sa učiteljem Milenkom Prvulovićem iz Krivog Vira i trgovcem Živkom
Nikodijevićem iz Boljevca. Dugo se u narodu pričalo o tome kako ga nisu dobro gađali pa je ustao iNikodijevićem iz Boljevca. Dugo se u narodu pričalo o tome kako ga nisu dobro gađali pa je ustao i
povikao poslednje reči: „povikao poslednje reči: „Udri - braćo, udrite!“Udri - braćo, udrite!“

3. POP MARINKO IVKOVIĆPOP MARINKO IVKOVIĆ
Rođen je 1848. godine u Jakovcu (knjaževački okrug). Završio je Bogosloviju u Beogradu. Od 1870.Rođen je 1848. godine u Jakovcu (knjaževački okrug). Završio je Bogosloviju u Beogradu. Od 1870.
godine pa sve do Timočke bune 1883. bio je paroh u Vgodine pa sve do Timočke bune 1883. bio je paroh u Vaalakonju sa sedištem u Boljevcu. U tomlakonju sa sedištem u Boljevcu. U tom
periodu bio je pretplatnik lista „Radenik“ pa je i pisao u njemu. U jednom dopisu otkrio je zaveru uperiodu bio je pretplatnik lista „Radenik“ pa je i pisao u njemu. U jednom dopisu otkrio je zaveru u
kojoj su bili uključeni kmet iz Valakonja, sreski načelnik iz Boljevca i okružni načelnik iz Zaječara,kojoj su bili uključeni kmet iz Valakonja, sreski načelnik iz Boljevca i okružni načelnik iz Zaječara,
vezanu za otimanje od seljaka i pljačkanje pri čemu nisu prezali ni od ubistva, događaj je poznatiji kaovezanu za otimanje od seljaka i pljačkanje pri čemu nisu prezali ni od ubistva, događaj je poznatiji kao
„slučaj Prvula Kličana iz Valakonja“. Marinko je bio član čitaonice čiji je osnovni cilj bio„slučaj Prvula Kličana iz Valakonja“. Marinko je bio član čitaonice čiji je osnovni cilj bio
obaveštavanje članova čitanjem novina i knjiga, preko kojih su i delovale napredne ideje protivobaveštavanje članova čitanjem novina i knjiga, preko kojih su i delovale napredne ideje protiv
činovničkog režima i birokratije. Njegovo ime nalazi se među 38 potpisanika „Programa Radikalnečinovničkog režima i birokratije. Njegovo ime nalazi se među 38 potpisanika „Programa Radikalne
stranke“ potpisan 8. januara 1881. godine. Nakon raspuštanja Skupštine, održan je tajni sastanakstranke“ potpisan 8. januara 1881. godine. Nakon raspuštanja Skupštine, održan je tajni sastanak
radikala na kojem je prisustvovao i Marinko. On je bio omiljen i uticajan u narodu. Još pre bune bioradikala na kojem je prisustvovao i Marinko. On je bio omiljen i uticajan u narodu. Još pre bune bio jeje
osuđen zbog podstrekivanja seljaka koji su se u maju, u Gamzigradu pobunili protiv žigosanja stoke.osuđen zbog podstrekivanja seljaka koji su se u maju, u Gamzigradu pobunili protiv žigosanja stoke.
Početkom juna 1883. godine je zbog toga doveden pred Okružnim sudom u Zaječaru i osuđen na 8Početkom juna 1883. godine je zbog toga doveden pred Okružnim sudom u Zaječaru i osuđen na 8
meseci zatvora. Kada je buna obuhvatila i Boljevac 21. oktobra, on se obratio narodu i poveo ih umeseci zatvora. Kada je buna obuhvatila i Boljevac 21. oktobra, on se obratio narodu i poveo ih u
pomoć Krivovircima odakle su nastavili ka Čestobrodici. Bio je glavni organizator celog pokreta upomoć Krivovircima odakle su nastavili ka Čestobrodici. Bio je glavni organizator celog pokreta u
boljevačkom srezu. Njegova uloga u ovim događajima bila je prvorazredna. Slao je svoje obaveštajceboljevačkom srezu. Njegova uloga u ovim događajima bila je prvorazredna. Slao je svoje obaveštajce
i u drugim srezovima, na njegovu komandu je počeo napad. Formirao je odred tzv. „leteće konjice“i u drugim srezovima, na njegovu komandu je počeo napad. Formirao je odred tzv. „leteće konjice“
koja je išla po najudaljenijim mestima i pozivala narod na bunu. Mnogi su mu zamerali što nijekoja je išla po najudaljenijim mestima i pozivala narod na bunu. Mnogi su mu zamerali što nije
dozvolio da se zauzme vojni magacin u Svetoj Petki kod sela Izvor i što nije dozvolio da narodnadozvolio da se zauzme vojni magacin u Svetoj Petki kod sela Izvor i što nije dozvolio da narodna
vojska napadne stajaću vojsku jer se nadao da vojnici ne smeju da pucaju na narod. Njegova vojska jevojska napadne stajaću vojsku jer se nadao da vojnici ne smeju da pucaju na narod. Njegova vojska je
27. oktobra razbijena kod Čestobrodice. Uhvaćen je u Knjaževcu, osuđen na smrt 7. novembra a27. oktobra razbijena kod Čestobrodice. Uhvaćen je u Knjaževcu, osuđen na smrt 7. novembra a
streljan 8. u 35. godini života. Kako je njegova žena umrla pre bune, njegov tast Milija takođe streljan,streljan 8. u 35. godini života. Kako je njegova žena umrla pre bune, njegov tast Milija takođe streljan,
šurak Dobrosav emigrirao u Bugarsku, njegova ćerka Kadivka od 5 godina i sin Milija od 2 godine,šurak Dobrosav emigrirao u Bugarsku, njegova ćerka Kadivka od 5 godina i sin Milija od 2 godine,
ostali su samo sa babom. Na sudu se držao dostojanstveno, za razliku od mnogih krivicu nije svaljivaoostali su samo sa babom. Na sudu se držao dostojanstveno, za razliku od mnogih krivicu nije svaljivao
na druge, niti je pristao da za bunu okrivi Glavni odbor stranke. Govorio je da je u bunu ušaona druge, niti je pristao da za bunu okrivi Glavni odbor stranke. Govorio je da je u bunu ušao
samovoljno i da nije mogao da se odvoji od naroda baš onda kada je narod u najvećoj nevolji. Presamovoljno i da nije mogao da se odvoji od naroda baš onda kada je narod u najvećoj nevolji. Pre
nego što je streljan, odveden je u zeječarsku crkvu da se rasčini dužnosti sveštenika, ponudili su mu danego što je streljan, odveden je u zeječarsku crkvu da se rasčini dužnosti sveštenika, ponudili su mu da
ispoveda svoje grehe, na šta je on odgovorio:ispoveda svoje grehe, na šta je on odgovorio: „Ne treba“„Ne treba“..

4. DOBROSAV PETROVIĆDOBROSAV PETROVIĆ
Rođen je 1858. godine u Boljevcu. Jedan je od najpoznatijih ličnosti u Timočkoj buni. Pokazao jeRođen je 1858. godine u Boljevcu. Jedan je od najpoznatijih ličnosti u Timočkoj buni. Pokazao je
zavidne organizatorske sposobnosti kao brz, pametan, grub i hrabar dvadestčetvorogodišnjak. Bio jezavidne organizatorske sposobnosti kao brz, pametan, grub i hrabar dvadestčetvorogodišnjak. Bio je
vođa i član odreda „Leteća konjica“ koji je organizovan u logoru na Čestobrodici i najistaknutiji vođavođa i član odreda „Leteća konjica“ koji je organizovan u logoru na Čestobrodici i najistaknutiji vođa
Timočke bune. Njegova „Leteća konjica“ je bila najbolje organizovan odred Timočke bune koju suTimočke bune. Njegova „Leteća konjica“ je bila najbolje organizovan odred Timočke bune koju su
činili mladi i hrabri ljudi spremni da izvrše najrazličitije zadatke i željni pohoda učinili mladi i hrabri ljudi spremni da izvrše najrazličitije zadatke i željni pohoda u „pohodnim„pohodnim
vojničkim odelima“vojničkim odelima“ razlikovali su se od šarolike seljačke vojske, vršili su iznenadne upade na, dotle,razlikovali su se od šarolike seljačke vojske, vršili su iznenadne upade na, dotle,
bunom još nezahvaćene terene, podižući narod na oružje, unosili su nemir i nesigurnost u redovebunom još nezahvaćene terene, podižući narod na oružje, unosili su nemir i nesigurnost u redove
postojeće vlasti, prenosili poruke radiklalnim prvacima i činili duboke prodore u susedne okruge. Dapostojeće vlasti, prenosili poruke radiklalnim prvacima i činili duboke prodore u susedne okruge. Da
nije bilo „leteće konjice“ buna sigurno ne bi poprimila ovakve razmere i pobunjenici ne bi stigli donije bilo „leteće konjice“ buna sigurno ne bi poprimila ovakve razmere i pobunjenici ne bi stigli do
Zaječara. Dobrosav je sa svojom vojskom i pobunjenicima iz Vratarnice krenuo na Zaječar gdeZaječara. Dobrosav je sa svojom vojskom i pobunjenicima iz Vratarnice krenuo na Zaječar gde jeje
osvojio najpre Kraljevicu, ali sam napad na Zosvojio najpre Kraljevicu, ali sam napad na Zaajjeečar bio je neuspešan. Zaječarski radikali obećali su dačar bio je neuspešan. Zaječarski radikali obećali su da
će po ulasku narodne vojske ustati i Zaječar ali niko to nije učinće po ulasku narodne vojske ustati i Zaječar ali niko to nije učiniio, izuzev nekolicine. Iako je tu biloo, izuzev nekolicine. Iako je tu bilo
jezgro Radikalne stranke koja je pozivala ljude na pobunu, Zaječarci su, ipak, ostali po strani što jejezgro Radikalne stranke koja je pozivala ljude na pobunu, Zaječarci su, ipak, ostali po strani što je
odredilo dalju sudbinu bune. A glavni vođa Radikalne stranke, Nikola Pašić tada je već bio uodredilo dalju sudbinu bune. A glavni vođa Radikalne stranke, Nikola Pašić tada je već bio u
Bugarskoj. Dobrosav je bio izrevoltiran ovakvim ponašanjem Zaječaraca i Glavnog odbora RadikalneBugarskoj. Dobrosav je bio izrevoltiran ovakvim ponašanjem Zaječaraca i Glavnog odbora Radikalne
stranke pa je nameravao da ponovo napadne Zaječar ali je kao i ostali pobunjenici uhvaćen kodstranke pa je nameravao da ponovo napadne Zaječar ali je kao i ostali pobunjenici uhvaćen kod
Knjaževca i predat Prekom sudu u Zaječar. IaKnjaževca i predat Prekom sudu u Zaječar. Iakko je bio jedan od najaktivnijih, najsmelijih i najžešćiho je bio jedan od najaktivnijih, najsmelijih i najžešćih
pobunjenika, na sudu je pokazao najveću slabost. Posle ovoga, otišao je u Bugarsku gde je bio sve dopobunjenika, na sudu je pokazao najveću slabost. Posle ovoga, otišao je u Bugarsku gde je bio sve do
1903. godine kada su Karađorđevići došli na vlast. Bio je istaknuti političar i senator između dva1903. godine kada su Karađorđevići došli na vlast. Bio je istaknuti političar i senator između dva
Svetska rata. Početkom 1924. godine postao je predsednik boljevačke privredne banke. Živeo je još 65Svetska rata. Početkom 1924. godine postao je predsednik boljevačke privredne banke. Živeo je još 65
godina posle bune. Imao je prilike da vidi spomenik koji je 1940. godine na Kraljevici podignut palimgodina posle bune. Imao je prilike da vidi spomenik koji je 1940. godine na Kraljevici podignut palim
borcima Timočke bune, na kome stoje imena njegovog oca Milije, zeta Marinka i njegovih saboraca uborcima Timočke bune, na kome stoje imena njegovog oca Milije, zeta Marinka i njegovih saboraca u
buni.buni.

5. ŽIVKO NIKODIJEVIĆŽIVKO NIKODIJEVIĆ
Trgovac iz Boljevca i jedan od organizatora bune u Boljevačkom srezu. On je zajedno sa DobrosavomTrgovac iz Boljevca i jedan od organizatora bune u Boljevačkom srezu. On je zajedno sa Dobrosavom
Petrovićem, Živkom Milenkovićem iz Planinice i Petrom Antićem iz Boljevca, bio predvodnikPetrovićem, Živkom Milenkovićem iz Planinice i Petrom Antićem iz Boljevca, bio predvodnik
konjaničkog odreda „leteća konjica“. Nakon sloma bune, uhvaćen je i predat Prekom sudu koji ga jekonjaničkog odreda „leteća konjica“. Nakon sloma bune, uhvaćen je i predat Prekom sudu koji ga je
5. novembra, pod optužbom da je podigao narod protiv kralja i za nasilnu promenu Ustava, osudio na5. novembra, pod optužbom da je podigao narod protiv kralja i za nasilnu promenu Ustava, osudio na
smrt. Streljan je 6. novembra na Kraljevici gde je 57 godina kasnije podignut spomenik sa imenimasmrt. Streljan je 6. novembra na Kraljevici gde je 57 godina kasnije podignut spomenik sa imenima
ljudi koji su dali svoje živote za oslobodjenje od terora vladajućeg režima, među kojima je upisano iljudi koji su dali svoje živote za oslobodjenje od terora vladajućeg režima, među kojima je upisano i
njegovo ime.njegovo ime.

6. VLADIMIR ZEBIĆVLADIMIR ZEBIĆJedna od markantnih figura borbenog učiteljstva u Srbiji. Rođen je 1856. godine u Loznici. Završio jeJedna od markantnih figura borbenog učiteljstva u Srbiji. Rođen je 1856. godine u Loznici. Završio je
gimnaziju i upisao Filozofski fakultet Visoke škole u Beogradu. Kao student sarađivao je u socijalističkojgimnaziju i upisao Filozofski fakultet Visoke škole u Beogradu. Kao student sarađivao je u socijalističkoj
štampi. Zbog siromaštva nije mogao da završi studije pa je 1876. godine podneo molbu Ministarstvu prosveteštampi. Zbog siromaštva nije mogao da završi studije pa je 1876. godine podneo molbu Ministarstvu prosvete
da ga postave na neko upražnjeno mesto za učitelja osnovne škole. Iz političkih razloga je više puta premeštan.da ga postave na neko upražnjeno mesto za učitelja osnovne škole. Iz političkih razloga je više puta premeštan.
Radio je kao učitelj u Guncatima u kragujevačkom okrugu, Užičkoj Požegi i Pirotu gde je bio omiljen pa su gaRadio je kao učitelj u Guncatima u kragujevačkom okrugu, Užičkoj Požegi i Pirotu gde je bio omiljen pa su ga
meštani Pirotameštani Pirota,, prilikom premeštaja za Podgoracprilikom premeštaja za Podgorac,, i materijalno pomogli. U Podgorcu je radio od 1882. godinei materijalno pomogli. U Podgorcu je radio od 1882. godine
do bune 1883. Na Drugoj učiteljskoj skupštini, jula 1882. godine u Beogradu izabran je za predsednika. Na tojdo bune 1883. Na Drugoj učiteljskoj skupštini, jula 1882. godine u Beogradu izabran je za predsednika. Na toj
skupštini smelo je istupio rekavši:skupštini smelo je istupio rekavši: „Svačiji rad podleže kritici pa i rad gospodina ministra prosvete i mi„Svačiji rad podleže kritici pa i rad gospodina ministra prosvete i mi
možemo o tom radu govoriti...“možemo o tom radu govoriti...“. Posle Učiteljske skupštine vratio se u Podgorac i tu podržao narod protiv. Posle Učiteljske skupštine vratio se u Podgorac i tu podržao narod protiv
apsolutističkog režima kralja Milana jer se u ovim selima osetilo naglo siromašenje seljaka i sve veći pritisak.apsolutističkog režima kralja Milana jer se u ovim selima osetilo naglo siromašenje seljaka i sve veći pritisak.
Sa skupa mesnog Odbora pozivao je istomišljenike daSa skupa mesnog Odbora pozivao je istomišljenike da „čvrsto stoje na braniku onih načela za koja izginuše„čvrsto stoje na braniku onih načela za koja izginuše
Adam Bogosavljević i Svetozar Marković“Adam Bogosavljević i Svetozar Marković“. Kada je 1883. godine izbio narodni ustanak Zebić se odmah. Kada je 1883. godine izbio narodni ustanak Zebić se odmah
pridružio svojim prijateljima boljevačkim učiteljima, Tihomiru Marinkoviću i Neši Magdiću. Iako je tokompridružio svojim prijateljima boljevačkim učiteljima, Tihomiru Marinkoviću i Neši Magdiću. Iako je tokom
popisne komisije savetovao Podgorčanima da predaju oružje ipak je propagirao borbu protiv uzurpatorskepopisne komisije savetovao Podgorčanima da predaju oružje ipak je propagirao borbu protiv uzurpatorske
vlasti. Na početku bune bio je u pobunjeničkom logoru na Čestobrodici i učestvovao u borbi. Sa još trojicomvlasti. Na početku bune bio je u pobunjeničkom logoru na Čestobrodici i učestvovao u borbi. Sa još trojicom
najistaknutijih i najviđenijih ljudi bio je izabran za Odbor koji je imao zadatak da se brine o hrani i odlučuje onajistaknutijih i najviđenijih ljudi bio je izabran za Odbor koji je imao zadatak da se brine o hrani i odlučuje o
kretanju vojske. Nakon sloma pobunjenika na Čestobrodici, preko Tupižnice otišao je u Knjaževac, nije želeokretanju vojske. Nakon sloma pobunjenika na Čestobrodici, preko Tupižnice otišao je u Knjaževac, nije želeo
da pobegne za Bugarsku i ostavi ženu i malu ćerku pa se vratio u Podgorac gde je uhvaćen i sproveden Prekomda pobegne za Bugarsku i ostavi ženu i malu ćerku pa se vratio u Podgorac gde je uhvaćen i sproveden Prekom
sudu u Zaječar. Na sudu se dokazalo da nije učestvovao u bunjenju svog sela Podgorca za šta je bio optužensudu u Zaječar. Na sudu se dokazalo da nije učestvovao u bunjenju svog sela Podgorca za šta je bio optužen
već, naprotiv, kada je po selima počelo komešanje on je bio taj koji je savetovao da meštani Podgorca predajuveć, naprotiv, kada je po selima počelo komešanje on je bio taj koji je savetovao da meštani Podgorca predaju
oružje. On je, kao i Neša Magdić i Tihomir Marinković, bio okovaoružje. On je, kao i Neša Magdić i Tihomir Marinković, bio okovann teškim okovima i sva trojica delili suteškim okovima i sva trojica delili su
jednu zatvorsku ćeliju. Preki sud im je sudio 7. novembra i presudio smtnu kaznu. Kada je prejednu zatvorsku ćeliju. Preki sud im je sudio 7. novembra i presudio smtnu kaznu. Kada je preddsednik Prekogsednik Prekog
suda Dragomir Rajović saopštio presudusuda Dragomir Rajović saopštio presudu „lice Vladimira Zebića ostalo je mirno“.„lice Vladimira Zebića ostalo je mirno“. Presuda je glasila: „da sePresuda je glasila: „da se
optuženi Tihomir Marinković, Neša Magdić i Vladimir Zebić, učitelji, za ovo izdajničko preduzeće kazneoptuženi Tihomir Marinković, Neša Magdić i Vladimir Zebić, učitelji, za ovo izdajničko preduzeće kazne
smrću“. Rajović im je obećao da će ih kralj pomilovati ako priznaju da Glavni odbor Radikalne stranke stojismrću“. Rajović im je obećao da će ih kralj pomilovati ako priznaju da Glavni odbor Radikalne stranke stoji
iza ovoga. Zebiću se takav postupak činio previše nemoralnim pa je hrabrio svoje drugove da ne klonu. On jeiza ovoga. Zebiću se takav postupak činio previše nemoralnim pa je hrabrio svoje drugove da ne klonu. On je
sutradan, 8. novembra ujutru pronađen obešen u svojoj ćeliji. U njegovom džepu pronađena je ceduljica nasutradan, 8. novembra ujutru pronađen obešen u svojoj ćeliji. U njegovom džepu pronađena je ceduljica na
kojoj piše:kojoj piše: „Rajoviću, zveru! Oduzimam život sam sebi da mi ga ti ne bi uzeo tim poganim rukama“.„Rajoviću, zveru! Oduzimam život sam sebi da mi ga ti ne bi uzeo tim poganim rukama“. Tog danaTog dana
je od kralja Milana stigao dopis da se smrtna kazna svje od kralja Milana stigao dopis da se smrtna kazna svojoj trojictrojicii zamenzamenii zatvorom u teškim okovima. Tozatvorom u teškim okovima. To
pomilovanje je važilo i za Zebića koji je tog jutra već bio obešen. O njegovom vešanju, počele su da kružepomilovanje je važilo i za Zebića koji je tog jutra već bio obešen. O njegovom vešanju, počele su da kruže
razne priče. Jedna od zvaničnih kaže da je vešanje bio dogovor između njih trojice, da se Zebić obesio prvi arazne priče. Jedna od zvaničnih kaže da je vešanje bio dogovor između njih trojice, da se Zebić obesio prvi a
da su se njih dvojica uplašila i odustala. Ono što je najverovatnije je da Zebić nije mogao da pristane na takvuda su se njih dvojica uplašila i odustala. Ono što je najverovatnije je da Zebić nije mogao da pristane na takvu
ucenu, da za sve okrivi Glavni odbor Radikalne stranke, da sebe osudi na takav nemoral, pa je sam sebi oduzeoucenu, da za sve okrivi Glavni odbor Radikalne stranke, da sebe osudi na takav nemoral, pa je sam sebi oduzeo
životživot.. Ime Vladimir Zebić stoji urezano na spomeniku u Zaječaru posvećenom junacima Timočke bune,Ime Vladimir Zebić stoji urezano na spomeniku u Zaječaru posvećenom junacima Timočke bune,
zajedno sa ostalim imenima poginulih učesnika.zajedno sa ostalim imenima poginulih učesnika.

7. TIHOMIR MARINKOVIĆTIHOMIR MARINKOVIĆ
Rođen je u Aleksincu 1861. godine. Završio je učiteljsku školu. Godine 1882. dobio je svoje prvo učiteljskoRođen je u Aleksincu 1861. godine. Završio je učiteljsku školu. Godine 1882. dobio je svoje prvo učiteljsko
mesto u Osnovnoj školi u Boljevcu gde je primio službu od Mihmesto u Osnovnoj školi u Boljevcu gde je primio službu od Mihaajla Stuparevića koji je dve godine ranije tujla Stuparevića koji je dve godine ranije tu
zaposlen kao učitelj. Bio je učesnik u buni od prvog dana sve do poslednjeg dana bune, 31. oktobra. U vremezaposlen kao učitelj. Bio je učesnik u buni od prvog dana sve do poslednjeg dana bune, 31. oktobra. U vreme
bune imao je 21 godinu i 6 meseci. Kada su Lukovčani obili zatvor u Boljevcu, buneći se protiv popisnebune imao je 21 godinu i 6 meseci. Kada su Lukovčani obili zatvor u Boljevcu, buneći se protiv popisne
komisije, Neša Magdić i on pustili su učenike sa časovakomisije, Neša Magdić i on pustili su učenike sa časova dada bi pravili još veću buku. Učestvovao je u borbi nabi pravili još veću buku. Učestvovao je u borbi na
Čestobrodici, a trenutak napada stajaće vojske na pobunjenikČestobrodici, a trenutak napada stajaće vojske na pobunjenikee, nakon čega je pobunjenička vojska poražena,, nakon čega je pobunjenička vojska poražena,
opisuje ovako:opisuje ovako: „„ Bili smo pronašli naš položaj pa se upustili dalje da dobro vidimo u onoj klisuri i bučini gdeBili smo pronašli naš položaj pa se upustili dalje da dobro vidimo u onoj klisuri i bučini gde
je vojska, i to Zebić, Neša, Bobić, Stuparević i ja. Nismo bili odmakli ni 100 metara od našeg položaja, paje vojska, i to Zebić, Neša, Bobić, Stuparević i ja. Nismo bili odmakli ni 100 metara od našeg položaja, pa
smo tek ugledali na visu prema našem položaju , koji se zove Vešala, da vojnici spremaju topove a predsmo tek ugledali na visu prema našem položaju , koji se zove Vešala, da vojnici spremaju topove a pred
topovima ugledasmo kako belasaju bajoneti u redu, jedan za drugim. To je bila pešadija u lancu, koja setopovima ugledasmo kako belasaju bajoneti u redu, jedan za drugim. To je bila pešadija u lancu, koja se
pružala naviše kroz krš i bučinu prema levom krilu. To je bio momenat da nas napadne vojska. Pohitali smopružala naviše kroz krš i bučinu prema levom krilu. To je bio momenat da nas napadne vojska. Pohitali smo
natrag pop Marinku da ga obavestimo, njemu je pak bilo javljeno. Trube su zasvirale, narod je pohitao unatrag pop Marinku da ga obavestimo, njemu je pak bilo javljeno. Trube su zasvirale, narod je pohitao u
pripravnost za odbranu. U ovome počeše topovi da tuku granatama u nas. Stuparević ljutito viknu poppripravnost za odbranu. U ovome počeše topovi da tuku granatama u nas. Stuparević ljutito viknu pop
Marinku: „Eto pope Marinko, tvoje čekanje! “ a pop Marinko samo ga uputi na položaj, na svoje mesto štoMarinku: „Eto pope Marinko, tvoje čekanje! “ a pop Marinko samo ga uputi na položaj, na svoje mesto što
ovaj učini.“ovaj učini.“ Po slomu pokreta na Čestobrodici prešao je sa ostatkom vojske u Knjaževac. Zajedno sa ostalimPo slomu pokreta na Čestobrodici prešao je sa ostatkom vojske u Knjaževac. Zajedno sa ostalim
učiteljima: Zebićem, Magdićem, Prvulovićem i Stuparevićem, borio se za narodna prava znajući kao i njegoveučiteljima: Zebićem, Magdićem, Prvulovićem i Stuparevićem, borio se za narodna prava znajući kao i njegove
kolege da škola i položaj učitelja zavise od društvenog poretka. Zato se u danima izbijanja bune našao zajednokolege da škola i položaj učitelja zavise od društvenog poretka. Zato se u danima izbijanja bune našao zajedno
sa svojim drugovima učiteljima u prvim borbenim redovima protiv bezakonja vladajuće dinastije. Izmeđusa svojim drugovima učiteljima u prvim borbenim redovima protiv bezakonja vladajuće dinastije. Između
Tihomira Marinkovića i vođe pokreta, popa Marinka je često dolazio do žustrih rasprava. Kao što je slučaj saTihomira Marinkovića i vođe pokreta, popa Marinka je često dolazio do žustrih rasprava. Kao što je slučaj sa
projektom Radikalne stranke gde je Tihomir Marinković zastupao gledište da se sve na zboru pročita i javnoprojektom Radikalne stranke gde je Tihomir Marinković zastupao gledište da se sve na zboru pročita i javno
diskutuje dok je pop Marinko smatrao da treba da se pročita samo među poverljivim radikalima. Zato sediskutuje dok je pop Marinko smatrao da treba da se pročita samo među poverljivim radikalima. Zato se
Marinković žalio Glavnom odboru stranke na diktatorski stav popa Marinka. Radilo se o prvačenju izmeđuMarinković žalio Glavnom odboru stranke na diktatorski stav popa Marinka. Radilo se o prvačenju između
sveštenika i učitelja. U to vreme, osamdesetih godina 19. veka, u istočnoj Srbiji u političkom životu sveštenicisveštenika i učitelja. U to vreme, osamdesetih godina 19. veka, u istočnoj Srbiji u političkom životu sveštenici
znače više nego učitelji. Sličan stav prema popu Marinku, Tihomir Marinković je imao i na Prekom sudu. Onznače više nego učitelji. Sličan stav prema popu Marinku, Tihomir Marinković je imao i na Prekom sudu. On
je uhvaćen kod Novog Hana (Minićevo) i predat Prekom sudu. Kada je pretresen njegov stan u Boljevcuje uhvaćen kod Novog Hana (Minićevo) i predat Prekom sudu. Kada je pretresen njegov stan u Boljevcu
pronađeni su članci u kojima dominira buntovnička iskra i misao, za koje je na sudu priznao da su njegovi.pronađeni su članci u kojima dominira buntovnička iskra i misao, za koje je na sudu priznao da su njegovi.
Optužen je na smrtnu kaznu zajedno sa svojim drugovima Nešom Magdićem i Vladimirom Zebićem sa kojimaOptužen je na smrtnu kaznu zajedno sa svojim drugovima Nešom Magdićem i Vladimirom Zebićem sa kojima
je delio i zatvorsku ćeliju dok se Zebić nije obesio a njemu i Magdiću smrtna kazna zamenjena robijom, i toje delio i zatvorsku ćeliju dok se Zebić nije obesio a njemu i Magdiću smrtna kazna zamenjena robijom, i to
20 godina u teškim lancima. Godine 1886. pomilovani su od kralja Milana lično, kao i svi prež20 godina u teškim lancima. Godine 1886. pomilovani su od kralja Milana lično, kao i svi prežiiveliveli
zarobljenici . U listu „Politika“ 1924. godine, četrdesetjednu godinu posle bune, Tihomir Marinković sezarobljenici . U listu „Politika“ 1924. godine, četrdesetjednu godinu posle bune, Tihomir Marinković se
oglasio pričajući i preisećajući se ovoj tragičnog događaja.oglasio pričajući i preisećajući se ovoj tragičnog događaja.

8. LJUBOMIR LJUBA DIDIĆLJUBOMIR LJUBA DIDIĆ
Trgovac iz Sokobanje i vođa pokreta u banjskom srezu, rođen je 1849. godine. Bio je jedan odTrgovac iz Sokobanje i vođa pokreta u banjskom srezu, rođen je 1849. godine. Bio je jedan od
najuglednijih narodnih poslanika. Godine 1877. izabran je za opštinskog kmeta u Sokobanji. Omiljennajuglednijih narodnih poslanika. Godine 1877. izabran je za opštinskog kmeta u Sokobanji. Omiljen
u narodu, čovek kome su se seljaci uvek obraćali za savet. Ipak, na njega su meštani Sokobanje vršiliu narodu, čovek kome su se seljaci uvek obraćali za savet. Ipak, na njega su meštani Sokobanje vršili
moralni pritisak kako bi se usprotivio komisiji za razoružanje naroda, čak su odbijali da uđu u kafanumoralni pritisak kako bi se usprotivio komisiji za razoružanje naroda, čak su odbijali da uđu u kafanu
koja je bila u njegovom vlasništvu, bojkotujući ga. On se u početku držao odluke Glavnog odborakoja je bila u njegovom vlasništvu, bojkotujući ga. On se u početku držao odluke Glavnog odbora
Radikalne stranke da se ustanak diže samo u slučaju suspendovanja Ustava ali se na kraju ipakRadikalne stranke da se ustanak diže samo u slučaju suspendovanja Ustava ali se na kraju ipak
pridružio buni i narodu jer su želje i težnje naroda upravo ono za šta se borio i čemu je on kaopridružio buni i narodu jer su želje i težnje naroda upravo ono za šta se borio i čemu je on kao
političar težio, tako je postao glavni vođa u banjskom srezu. Posle poraza kod banjske klisure kada jepolitičar težio, tako je postao glavni vođa u banjskom srezu. Posle poraza kod banjske klisure kada je
njegova vojska razbijena otišao je u Lukovo i Krivi Vir da potraži pomoć, pa otuda dalje u Knjaževacnjegova vojska razbijena otišao je u Lukovo i Krivi Vir da potraži pomoć, pa otuda dalje u Knjaževac
kod Ace Stanojevića. Bio je u dogovoru sa popom Marinkom u vezi dizanja bune u Boljevcu kao i sakod Ace Stanojevića. Bio je u dogovoru sa popom Marinkom u vezi dizanja bune u Boljevcu kao i sa
Acom Stanojević u Knjaževcu. Pregovarao je sa protivničkom stranom ali oni nisu pristali na njegoveAcom Stanojević u Knjaževcu. Pregovarao je sa protivničkom stranom ali oni nisu pristali na njegove
uslove tj. da policijska vlast napusti Sokobanju, pa je nastavio borbu. Po slomu pokreta pokušao je dauslove tj. da policijska vlast napusti Sokobanju, pa je nastavio borbu. Po slomu pokreta pokušao je da
pobegne u Bugarsku ali nije uspeo. Uhvaćen je u blizini Knjaževca i predat Prekom sudu. Na sudu sepobegne u Bugarsku ali nije uspeo. Uhvaćen je u blizini Knjaževca i predat Prekom sudu. Na sudu se
držao primerno, ni na koga nije prebacivao krivicu ali takođe nije želeo da prizna krivicu govoreći dadržao primerno, ni na koga nije prebacivao krivicu ali takođe nije želeo da prizna krivicu govoreći da
su za bunu krivesu za bunu krive „vojska i policijske vlasti“.„vojska i policijske vlasti“. Saslušan je 5. novembra a 6. novembra mu je Preki sudSaslušan je 5. novembra a 6. novembra mu je Preki sud
presudio smrtnu kaznu, 7. novembra je streljan. Kao i popa Miliju, ni Ljubu Didića nisu odmahpresudio smrtnu kaznu, 7. novembra je streljan. Kao i popa Miliju, ni Ljubu Didića nisu odmah
usmrtili streljanjem. Kako ga nisu dobro gađali već samo teško ranili, on je onako ranjen ustaousmrtili streljanjem. Kako ga nisu dobro gađali već samo teško ranili, on je onako ranjen ustao
povikavši:povikavši: „Udri! Udri! Udri!“.„Udri! Udri! Udri!“. Ljuba DidićLjuba Didić „čovek iz naroda“„čovek iz naroda“ zapamćen je kao jedan odzapamćen je kao jedan od
najznačajnijih učesnika Timočke bune, pravo oličenje tog pokreta, pa se često spomenik koji jenajznačajnijih učesnika Timočke bune, pravo oličenje tog pokreta, pa se često spomenik koji je
podignut na Kraljevici u spomen svih poginulih u Timočkoj buni, naziva spomenikom Ljube Didićapodignut na Kraljevici u spomen svih poginulih u Timočkoj buni, naziva spomenikom Ljube Didića
ili jednostavno samoili jednostavno samo „Ljuba Didić“.„Ljuba Didić“. Takođe je u filmu, koji je snimljen povodom 100 godinaTakođe je u filmu, koji je snimljen povodom 100 godina
Timočke bune, od svih vođa ovog pokreta, lik Ljube Didića najzastupljeniji.Timočke bune, od svih vođa ovog pokreta, lik Ljube Didića najzastupljeniji.

9. ALEKSA ACA STANOJEVIĆALEKSA ACA STANOJEVIĆ
Centralna figura celokupnog pokreta. Pouzdanik i poverenik Nikole Pašića, Aca Stanojević bio jeCentralna figura celokupnog pokreta. Pouzdanik i poverenik Nikole Pašića, Aca Stanojević bio je
poslanik u Skupštini koju je kralj raspustio odmah po formiranju, takođeposlanik u Skupštini koju je kralj raspustio odmah po formiranju, takođe jeje sa ostalim vođamasa ostalim vođama
radikala prisustvovao tajnom sastanku. Bio je vođa pokreta u knradikala prisustvovao tajnom sastanku. Bio je vođa pokreta u knjjaževačkom okrugu gde je imaoaževačkom okrugu gde je imao
najveći politički uticaj i autoritet. Ipak on se poslednji digao na bunu, tek nakon popa Marinka unajveći politički uticaj i autoritet. Ipak on se poslednji digao na bunu, tek nakon popa Marinka u
Boljevcu i Ljube Didića u Sokobanji sa kojim je bio u dogovoru. Tokom bune sam je uhapsioBoljevcu i Ljube Didića u Sokobanji sa kojim je bio u dogovoru. Tokom bune sam je uhapsio
načelnika i okružne činovnike u Knjaževcu. Tada je formiran Izvršni odbor na čijem čelu su senačelnika i okružne činovnike u Knjaževcu. Tada je formiran Izvršni odbor na čijem čelu su se
nalazili, Gnalazili, Gaavra Antić, Ljuba Božinović i on. Kada je vojska razbijena na Čestobrodici, pop Marinko,vra Antić, Ljuba Božinović i on. Kada je vojska razbijena na Čestobrodici, pop Marinko,
Ljuba Didić, Zebić, Božinović sa svojom vojskom, i ostale vođe pokreta, otišli su Aci u KnjaževacLjuba Didić, Zebić, Božinović sa svojom vojskom, i ostale vođe pokreta, otišli su Aci u Knjaževac
odakle ih je on dalje raspoređivao. Poslao je deo svoje vojske Dobrosavu u Zaječar i Ljubi Didiću uodakle ih je on dalje raspoređivao. Poslao je deo svoje vojske Dobrosavu u Zaječar i Ljubi Didiću u
Sokobanji. Sam je napisao najvažnije odredbe o dizanju naroda na ustanak. Nameravao je da bunuSokobanji. Sam je napisao najvažnije odredbe o dizanju naroda na ustanak. Nameravao je da bunu
proširi i na ostatak Srbije. Nakon sloma čitavog pokreta 31. oktobra, on je emigrirao u Bugarsku neproširi i na ostatak Srbije. Nakon sloma čitavog pokreta 31. oktobra, on je emigrirao u Bugarsku ne
javivši se nikome. Suđeno mu je u odsustvu i presuđena smrtna kazna. Aca Stanojević je rođen 1852.javivši se nikome. Suđeno mu je u odsustvu i presuđena smrtna kazna. Aca Stanojević je rođen 1852.
godine a živeo je do 1947. godine, 64 godine posle bune tako da je doživeo da vidi spomenik svojimgodine a živeo je do 1947. godine, 64 godine posle bune tako da je doživeo da vidi spomenik svojim
drugovima, koji je 10. novembra 1940. godine svečano otkriven i osvećen. Doživeo je petu decenijudrugovima, koji je 10. novembra 1940. godine svečano otkriven i osvećen. Doživeo je petu deceniju
20. veka dok su neki od njegovih drugova svoj životni vek završili, tragičnim ugušenjem bune, u20. veka dok su neki od njegovih drugova svoj životni vek završili, tragičnim ugušenjem bune, u
sedamnaestoj godini života.sedamnaestoj godini života.

10. LJUBOMIR LJUBA BOŽINOVIĆLJUBOMIR LJUBA BOŽINOVIĆ
Školovani mladić koji je bio omiljen u KnježevcuŠkolovani mladić koji je bio omiljen u Knježevcu, p, pobunjenik protiv kraljevog režima vladavineobunjenik protiv kraljevog režima vladavine. P. Poo
preuzimanju vlasti u Knjaževcu, postao je član Izvršnog odbora Narodne vlasti. Sa Gavrom Antićem ipreuzimanju vlasti u Knjaževcu, postao je član Izvršnog odbora Narodne vlasti. Sa Gavrom Antićem i
Acom Stanojevićem, on je bio glavni organizator bune u Knjaževcu, još jedan pripadnik trgovačkogAcom Stanojevićem, on je bio glavni organizator bune u Knjaževcu, još jedan pripadnik trgovačkog
staleža koji se digao na ustanak. U trenutku pripreme za ponovni napad na Zaječar, kao delegatstaleža koji se digao na ustanak. U trenutku pripreme za ponovni napad na Zaječar, kao delegat
Izvršnog odbora narodne vlasti, Ljuba Božinović preneo je pop Marinku uputstva Izvršnog odbora oIzvršnog odbora narodne vlasti, Ljuba Božinović preneo je pop Marinku uputstva Izvršnog odbora o
daljem delovanju bune. Uhavćen je u blizini Knjaževca i odveden u Zaječar zajedno sa pobunjenicimadaljem delovanju bune. Uhavćen je u blizini Knjaževca i odveden u Zaječar zajedno sa pobunjenicima
iz Boljevca, nakon čega je predat Prekom sudu koji mu je presudio smrtnu kaznu. Streljan je 16.iz Boljevca, nakon čega je predat Prekom sudu koji mu je presudio smrtnu kaznu. Streljan je 16.
novembra na Kraljevici kao najmlađi pristalica bune.novembra na Kraljevici kao najmlađi pristalica bune.

11. SSERAFIM NEGOTINACERAFIM NEGOTINAC
TTrgovac iz Kruševca i otac četvoro dece. Bio je predsednik Opštine Kruševac a po isteku mandata,rgovac iz Kruševca i otac četvoro dece. Bio je predsednik Opštine Kruševac a po isteku mandata,
postao je odbornik. Veoma omiljen i cenjen u svom gradu, pored toga imao je veliki značaj u celompostao je odbornik. Veoma omiljen i cenjen u svom gradu, pored toga imao je veliki značaj u celom
kruševačkom okrugu. Osuđen je na smtnu kaznu iako nije učestvovao u buni. Za njega je Perakruševačkom okrugu. Osuđen je na smtnu kaznu iako nije učestvovao u buni. Za njega je Pera
Todorović, član Glavnog odbora Radikalne stranke, rekao: „On je jedini čovek koji je mogao izaćiTodorović, član Glavnog odbora Radikalne stranke, rekao: „On je jedini čovek koji je mogao izaći
pred sudom i ne lažući i gledajući im pravo u oči, popred sudom i ne lažući i gledajući im pravo u oči, pottvrditi da sam ga pozvao da diže bunu.... Znalivrditi da sam ga pozvao da diže bunu.... Znali
smo da nam (misli na Glavni odbor Radikalne stranke) život zavisi od jedne reči Serafima Negotinca,smo da nam (misli na Glavni odbor Radikalne stranke) život zavisi od jedne reči Serafima Negotinca,
koja bi njemu spasila život a nama ga oduzela, a koju taj veličanstveni junak nije izgovorio“. Serafimkoja bi njemu spasila život a nama ga oduzela, a koju taj veličanstveni junak nije izgovorio“. Serafim
Negotinac je streljan poslednji, 6. decembra 1883. godine, u 36. godini, uprkos molbama i zahtevimaNegotinac je streljan poslednji, 6. decembra 1883. godine, u 36. godini, uprkos molbama i zahtevima
koje je Opštinski sud iz Kruševca slao Prekom sudu u pokušaju da Serafima spase smrtne kazne ali onkoje je Opštinski sud iz Kruševca slao Prekom sudu u pokušaju da Serafima spase smrtne kazne ali on
bio je previše omrznut kao radikalni prvak da bi ga sud osudio samo na robiju.bio je previše omrznut kao radikalni prvak da bi ga sud osudio samo na robiju.

12. Trgovac iz Knjaževca i jedan od glavih predvodnika pobunjenika u ovom okrugu.Trgovac iz Knjaževca i jedan od glavih predvodnika pobunjenika u ovom okrugu.
Nakon što je narod preuzeo vlast u Knjaževcu i formirao Izvršni odbor NarodneNakon što je narod preuzeo vlast u Knjaževcu i formirao Izvršni odbor Narodne
vlasti, Gavra Antić izglasan je za predsednika ovog Odbora. Zajedno sa Acom Stanojevićem, on jevlasti, Gavra Antić izglasan je za predsednika ovog Odbora. Zajedno sa Acom Stanojevićem, on je
predsedavao sastancima ovog Odbora čiji je osnovni zadatak bio delovanje bune, tako su odluke ipredsedavao sastancima ovog Odbora čiji je osnovni zadatak bio delovanje bune, tako su odluke i
uputstva o daljem delovanju pobunjenika potekle upravo odvade, pre svega u trenutku kada bunuputstva o daljem delovanju pobunjenika potekle upravo odvade, pre svega u trenutku kada bunaa
počinje da se širi na ostale delove Crnorečkopočinje da se širi na ostale delove Crnorečkogg kraja gde Knjaževac postaje centar celog pokreta.kraja gde Knjaževac postaje centar celog pokreta.
Nakon sloma bune 31.Nakon sloma bune 31.
oktobra, Gavra Antić je uhvaćen u Knjaževcu i sproveden Prekom sudu u Zaječar koji ga je osudio naoktobra, Gavra Antić je uhvaćen u Knjaževcu i sproveden Prekom sudu u Zaječar koji ga je osudio na
smrtnu kaznu. Streljan je 16. novembra zajedno sa svojim saborcem Ljubom Božinovićem.smrtnu kaznu. Streljan je 16. novembra zajedno sa svojim saborcem Ljubom Božinovićem.
GAVRA ANTIGAVRA ANTIĆĆ

13. MIHAJLO STUPAREVIMIHAJLO STUPAREVIĆĆ
Rođen je u Zvezdanu gde je radio kao učitelj ali je otpušten zbog svojih naprednih pobunjeničkihRođen je u Zvezdanu gde je radio kao učitelj ali je otpušten zbog svojih naprednih pobunjeničkih
ideja, iz istih razloga morao je da napusti i boljevačku školu gde je radio kao učitelj od 1880. do 1882.ideja, iz istih razloga morao je da napusti i boljevačku školu gde je radio kao učitelj od 1880. do 1882.
godine kada je smenjen a na njegovo mesto došao je Tihomir Marinković. Od tada do Timočke bune,godine kada je smenjen a na njegovo mesto došao je Tihomir Marinković. Od tada do Timočke bune,
sledeće 1883. godine, Stuparević je radio kao opštinski pisar u Boljevcu. Na Drugoj učiteljskojsledeće 1883. godine, Stuparević je radio kao opštinski pisar u Boljevcu. Na Drugoj učiteljskoj
skupštini u Beogradu 1882. godine, pored Zebića koji je izabran za predsednika, Stuparević jeskupštini u Beogradu 1882. godine, pored Zebića koji je izabran za predsednika, Stuparević je
odabran za sekretara Skupštine. Stuparević je bio i privremeni predsednik Učiteljskog zbora koji jeodabran za sekretara Skupštine. Stuparević je bio i privremeni predsednik Učiteljskog zbora koji je
obrazovan početkom 1881. godine u Boljevcu. Pravila koja je taj zbor doneo na čelu sa njim nisu bilaobrazovan početkom 1881. godine u Boljevcu. Pravila koja je taj zbor doneo na čelu sa njim nisu bila
prihvatljiva Ministru prosvete i crkvenih poslova, Stojanu Novakoviću koji ih je tom prilikomprihvatljiva Ministru prosvete i crkvenih poslova, Stojanu Novakoviću koji ih je tom prilikom
upozorio da su zborovi privatni poslovi učitelja i da im je, za vreme praznika, mesto za crkvenimupozorio da su zborovi privatni poslovi učitelja i da im je, za vreme praznika, mesto za crkvenim
pevnicama gde trebaju da dovode i decu. O događajima koji su se dešavali u Krivom Viru pisao je upevnicama gde trebaju da dovode i decu. O događajima koji su se dešavali u Krivom Viru pisao je u
listu „Samouprava“. Kao i svi ostali učitelji - učesnici u Timočkoj buni, i Stuparević je, takođe, bio ulistu „Samouprava“. Kao i svi ostali učitelji - učesnici u Timočkoj buni, i Stuparević je, takođe, bio u
vojnim logorima na Čestobrodici. Jedan je od dobrih prijatelja popa Marinka Ivkovića ali mu je ipakvojnim logorima na Čestobrodici. Jedan je od dobrih prijatelja popa Marinka Ivkovića ali mu je ipak
zamerao neodlučnost u bitnom trenutku kada su trebali da napadnu stajaću vojsku i kada je Marinkozamerao neodlučnost u bitnom trenutku kada su trebali da napadnu stajaću vojsku i kada je Marinko
oklevao misleći da vojnici neće pucati na narod. Nakon sloma pokreta Stuparević je emigrirao uoklevao misleći da vojnici neće pucati na narod. Nakon sloma pokreta Stuparević je emigrirao u
Bugarsku. Suđeno mu je u odsustvu i presuđena smrtna kazna. Tokom pretresa njegovog stana uBugarsku. Suđeno mu je u odsustvu i presuđena smrtna kazna. Tokom pretresa njegovog stana u
Boljevcu 31. oktobra, pronađen je program francuskog grofa – revolucionara Bafea, ali Stuparević jeBoljevcu 31. oktobra, pronađen je program francuskog grofa – revolucionara Bafea, ali Stuparević je
tada već bio u Vidinu odakle je kasnije prešao u Novi Sad. U svoma radu „O ustancima u Srbiji“ pisaotada već bio u Vidinu odakle je kasnije prešao u Novi Sad. U svoma radu „O ustancima u Srbiji“ pisao
je i o Timočkoj buni kao i o njenom predvodniku u boljevačkom srezu, popu Marinku o kome jeje i o Timočkoj buni kao i o njenom predvodniku u boljevačkom srezu, popu Marinku o kome je
takođe pisao i u „Srpskom kolu“ 1884. godine, gde kaže:takođe pisao i u „Srpskom kolu“ 1884. godine, gde kaže: „Da je pop Marinko bio Robespjer„Da je pop Marinko bio Robespjer
(revolucionar), pobeda bi bila zagarantovana“.(revolucionar), pobeda bi bila zagarantovana“.

14. Autor prezentacije:
kustos Muzeja Timočke bune u Boljevcu – Dragana Dragotić
Boljevac, oktobar 2013. godine.