3. Бранислав Јанковић рођен је 1969. године у Нишу.
Годинама се бави новинарством. Објавио је романе „О
вуковима и сенкама“ (2011), „Сузе Светог Николе“
(2013), „Ветрови зла“ (2015) и „Пета жица“ (2015), као и
збирку прича „Безимени“ (2014).
4. М Е Н Е П РАУ Н У Ц И Н Е Ћ Е В И Д Е Т И К А КО
Б РИ Ш Е М С У З Е
-У “Знаковима поред пута“, Иво Андрић пише како никада није волео да прича ни о себи ни о
књигама које је написао, јер је сматрао да је то одраз лошег васпитања и хвалисања. Увек му је
било нелагодно и непријатно, те је разговор или скретао на друге теме или је ћутао. Искрено,
мислим да би добар писац требало мало да прича, у ствари да то што има да каже, напише у својим
делима. Нажалост, ми данас имамо писце који више причају о себи него што пишу. Имамо писце
чија имена знамо, али не знамо имена њихових књига. Знамо више о њима него о томе шта су
написали. Писац мора да буде нем у животу (осим ако није револуционар или противник
режима), а брбљив у писању - овако на молбу да ми помогне како бих га боље представила,
одговара мој колега изистински, Нишлија Бранислав Јанковић
- Писац сам. Моје књиге - О вуковима и сенкама, Сузе Светог Николе, Безимени и Ветрови
зла, причају о мени. О томе ко сам и шта сам. За оне који умеју да читају то је сасвим довољно да ме
упознају.
7. СВЕТИ НИКОЛА
Наши преци били су многобошци. Свако племе и сваки дом имао је бога заштитника
који је слављен. Мењали су име, место становања, али славу никада.
Свети Никола – најраспростарњенија слава у српском народу а слави га цео
хришћански свет. Разлог за његову популарност треба тражити у самој личности Светог
Николе који је сво богатство наслеђено од родитеља разделио сиромашнима, старима и
немоћнима. Са једном бошчом (завежљајем) кренуо је на пут с вером у Бога, те се сматра
чудотворцем.
У жељи да остане анониман, новац није давао људима у руке, већ им је стављао у џеп да
би се изненадили када га нађу. Управо из његовог доброчинства проистекла је легенда о
Светом Клаусу, односно о Деда Мразу који би уочи Божића деци остављао поклоне у
чарапи на огњишту.
Западњачка купохоличарска цивилизацијабелу одору заменила црвеном...
8. 21. мај 2013. Свети Никола
Пролог – Гмитар Милошевић
21. мај 1923 – 23. јун 1923.
22. мај 2013. Свети Никола
Епилог – Птице и дан данас угледају некога
ко личи на Гмитра
9. ДНЕВНИК
Фолклорна фантастика – традиција,
веровања, натрпиродна бића, старина;
Одјеци Првог светског рата;
Грех и искупљење;
Свакодневни живот;
Српски дух
13. СРПСКА ПАМЕТ
Свађе у миру и слога у невољи;
Мржња као најрођенијег – из душе и без опроштаја
Воле те кад си као они – сиромашан и јадан
Никад не исказују љубав – ни деци, ни женама, родитељима
,,Српски сељак има две душе: једну мучену и другу погану. Па се
никад не зна која ће да надјача. Зато плаче или се свађа’.’ 209.
Једини пут кад су се Срби помирили – мртви, живима никад није
успела мирба!
15. 1923 - 2013.
,,Сељаци у Студенцу, потомци оних који су бранили село,
живе другачије од осталих: радују се животу како други не
умеју. Радују се радујући Бога.’’
,,Сећање је кратко, заборав је вечан. Зато је и јачи.’’
,,Ово писање, обележено јаким откуцајима срца и
кључалом крвљу, послужиће људима у градовима. Ако буду
умели да читају. И плачу. Јер само онај који плаче, бори се и
прашта.’’