Гласови:
Самогласници
• Приликом настанка
немајуникакву
препреку у устима.
• Звуче као тонови.
• Могу да се певају.
• Има их 5.
Сугласници
• Имају препреку у
устима
• Звуче као шумови.
• Не могу да се
певају.
• Има их 25.
Сугласници,подела по звучности:
Сонанти:М,Н,Њ,Р, Л,Ј, Љ,В
Звучни:гласне жице трепере.
Безвучни:гласне жице су “мртве”,мирују.
Сонанти: гласне жицејако трепере и чују секао мешавина шума и тона
(блиски су самогласницима).
Самогласници су,иначе, увек звучни!
Звучни Б Г Д З Ж Ђ Џ
Безвучни П К Т С Ш Ћ Ч Ф Х Ц
6.
Гласовне промене
су променекоје настају такошто два гласадају
један,или неки глас нестане, или сенеки
глас претвори у неки други ислично. До њих
долази у два случаја:
1. Када реч мења облик (по падежима или
лицима, временима)
2. Каданастаје нова реч,на шавовима код
суфикса и префикса.
7.
Гласовне промене усрпском језику:
Непостојано А
Једначење сугласника поместу изговора
Губљењесугласника
Сажимање самогласника
8.
Палатализација
К Ч
Г >Ж
Х Ш испред А, Е,И
јунак, јуначе дах, дашак
зрак, зрачак брига, брижан
круг, кружити пећи, печем...
9.
Палатализација је икада глас Ц > Ч у
присвојним придевиманасталимод личних
именана –ица:
Верица>Веричин
Милица>Миличин
Новица>Новичин...
10.
Сибиларизација
К Ц
Г> З
ХС испред И
брига, бризи орах,ораси
јунак, јунаци рећи, реците
сећи, сеци трака,(на) траци...
11.
Прелаз Л уО
Промена која се десила на крају слога или накрају
речи у овим случајевима:
• Код глаголског придева радног мушког рода:
читао,гледао,мислио, видео...
• Код највећег броја именица на-лац: ронилац –
рониоци; гледалац-гледаоци; мислилац-
мислиоци...
• Код придева: дебео, кисео, весео...
• Код појединих именица: учионица,играоница,
анђео, соко, сто, во...
12.
Јотовање
Када се одређениглас који не настаје на непцу,
нађе поред Ј даје предњонепчани глас:
Н, Л, С, З, Д, Т+Ј=Њ, Љ, Ш, Ж, Ђ, Ћ.
У случају уснених гласова Ј прелази у Љ: МЈ,
ВЈ,ПЈ,БЈ,ФЈ= МЉ, ВЉ, ПЉ, БЉ, ФЉ.
цвет, цвеће љубав, љубављу
црн, црњи грм,грмље
глуп, глупљи блед,блеђи...
13.
Једначење сугласника позвучности
У нашем језику 2 гласа различите звучности
не могу да се нађу један поред другог, па
долази до једначења; увек се први глас у
речи мења,прилагођава другом:
сват, свадба
низак, ниска
из+премештати,испремештати
раз+теретити=растеретити...
14.
Једначење сугласника поместу
изговора
Постоједва јспми:
1) з,с>ж,ш испред предњонепчаних гласова
возити>вожња образ>обрашчић
мрзети>мржња пас>пашче
изџикљати>ижџикљати пазити>пажња...
2) н>м испред б
стан>станбени одбрана>одбрамбени
прехрана>прехрамбени...
15.
Непостојано А
Глас којиније постојан, није
поуздан, јер се у промени неке
речи час јавља, а час не:
Пас>пса; девојка>девојака
Ја сам> ми смо; са (мамом)> с
мамом...
16.
Губљење сугласника
• Допромене долази када се два иста сугласника нађу
један поред другог; то не може, па се један губи:
рус+ски>руски без+зуб>безуб
од+дужити>одужити
• Губљење сугласника дешава се и код сугласничких
група незгодних за изговор: -тц-, -штн- и –стн-; тада
се “т”губи:
мастан>масна
позориште>позоришни
задатак> задаци
17.
Сажимање самогласника
Два истасамогласника не могу да стоје
један поред другог, већ се сажимају у
један дуги самогласник. Овој промени
обично претходи: 1) прелаз Л у О 2)
асимилација самогласника:
1) стол>стоо>сто; вол>воо>во; сол>соо>со...
2) Мојега>моега>моога>мога...