ИОП

1. www.slovce.com

2. Tekst i dizajn/Text and design:
Dragana Mijatović-Jovanović
© 2011 Dragana Mijatović-Jovanović, the Netherlands
Ilustracije/ Illustrations:
Microsoft ® Office PowerPoint ®2007 (12.0.6557.5001)SP2
MSO (12.0.6562.5003)
Part of Microsoft Office Enterpise 2007
© 2006 Microsoft Corporation. All rights reserved.
Komercijalna distribucija ovog materijala ili bilo kog njegovog
dela nije dozvoljena.
Use of this study material or any part of it for commercial
purposes is not allowed.

3. 3
Utvr|en redosled slova u }irilici se zove Azbuka.
{tampano slovo pisano slovo {tampano slovo pisano slovo
A a A a N n N n
B b B b W w W w
V v V v O o O o
G g G g P p P p
D d D d R r R r
| | S s S s
E e E e T t T t
@ ` @ ` ] } ] }
Z z Z z U u U u
I i I i F f F f
J j J j H h H h
K k K k C c C c
L l L l ^ ~ ^ ~
Qq Qq X x Y y
M m M m [ { [ {

4. 4
Sad, kad zna{ i sva pisana slova, kreni u novu avanturu
– ve`baj ih uz pomo} novih ve`bica.
Pesmica1.
Kad se razboli{,
ide{ kod lekara,
a bolesna kuca
kod veterinara.
Oni vode brigu
da zdravi nastavite igru.
Prepi{i pesmicu pisanim slovima i daj joj naslov.
(naslov)

5. 5
Postavi pitawa2.
Qudi se le~e kod lekara, a `ivotiwe kod
veterinara.
Postavi pitawe tako da odgovara datom
odgovoru. Pitawa napi{i pisanim slovima.
Lekar se naziva jo{ i doktor.
Kad te boli zub ide{ kod zubara.
Lekar radi u bolnici ili u ambulanti.

6. 6
Glagoli – SADA[WE vreme3.
SADA[WE VREME (PREZENT) se koristi kad se
govori o ne~emu {to se SAD de{ava.
jednina mno`ina
JA dr`im balone. MI dr`imo balone.
TI dr`i{ balone. VI dr`ite balone.
ON, ONA , ONO dr`e
balone.
ONI, ONE , ONA dr`e
balone.
jednina mno`ina
Ja pevam.
Dopuni tabelu poput gorwe. Prva
re~enica je data.

7. 7
Glagoli – PRO[LO vreme4.
PRO[LO VREME(PERFEKAT) se koristi kad se
govori o ne~emu {to se RANIJE (u pro{losti)
desilo.
Primeti: Glagol je druga~iji ako imenica
mu{kog, `enskog ili sredweg roda vr{i radwu.
jednina mno`ina
JA sam dr`ao (dr`ala)
balone.
MI smo dr`ali balone.
TI si dr`ao (dr`ala)
balone.
VI ste dr`ali balone.
ON je dr`ao balone.
ONA je dr`ala balone.
ONO je dr`alo balone.
ONI su dr`ali balone.
ONE su dr`ale balone.
ONA su dr`ala balone.
jednina mno`ina
Ja sam pevao
(pevala).
Dopuni tabelu poput gorwe. Prva re~enica je data.

8. 8
Glagoli – BUDU]E vreme5.
BUDU]E VREME(FUTUR) se koristi kad se govori
o ne~emu {to }e se desiti u BUDU]NOSTI.
jednina mno`ina
JA }u dr`ati balone. MI }emo dr`ati balone.
TI }e{ dr`ati balone. VI }ete dr`ati balone.
ON, ONA , ONO }e dr`ati
balone.
ONI, ONE , ONA }e
dr`ati balone.
jednina mno`ina
Vi }ete pevati.
Dopuni tabelu poput gorwe. Jedna
re~enica je data.

9. 9
Glagolska vremena6.
SAD
(SADA[WE VREME)
PRO[LOST
(PRO[LO VREME)
BUDU]NOST
(BUDU]E VREME)
Pti~ica peva u gnezdu.
Pre nego {to se izlegla, bila je
u jajetu.
Kad bude porasla, izle}i }e jaja
i ima}e svoje pti}e.
Sve glagole u sada{wem vremenu podvuci
crvenom bojim, glagole u pro{lom vremenu plavom,
a glagole u budu}em vremenu zelenom bojom.
Pretvori ove re~enice u pro{lo, budu}e ili
sada{we vreme.
pro{lo vreme sada{we vreme budu}e vreme
Ti ve~era{.
On je plivao.
One }e
pri~ati.

10. 10
Porodica7.
Ovo je Oqina porodica.
Oqa mama
tata
baka
(mamina mama)
baka
(tatina mama)
deda
(mamin tata)
deda
(tatin tata) brat
sestra
Dopuni re~enice ta~nim izrazima:
pradeda, ~ukunbaba, unuk, praunuk, ~ukununuk.
Bakina mama je tebi prababa, a bakin
tata je tebi .
Prababin tata je tebi ~ukundeda, a
prababina mama je tebi .
Ti si dedi ,
pradedi ,
a ~ukundedi .

11. 11
Rodbina8.
Ovo je Oqina rodbina.
tetka
(tatina sestra)
Kako se nazivaju ovi ro|aci na jeziku zemqe u kojoj
`ivi{?
te~a
(tetkin mu`)
stric
(tatin brat)
strina
(stri~eva `ena)
tetka
(mamina sestra)
te~a
(tetkin mu`)
ujak
(mamin brat)
ujna
(ujakova `ena)
tatina strana mamina strana
U srpskom jeziku su deca ovih ro|aka tebi bra}a i
sestre. Na primer: ujakov sin je tebi brat od ujaka;
tetkina }erka je tebi sestra od tetke.
[ta je tebi }erka od tvog strica?
[ta je tebi sin od tvoje tetke?

12. 12
Odgonetni9.
Baka Mila ima dva sina: Andriju i
@eqka. Stariji sin je Andrija. Ona ima i
troje unu~adi: Jelenu, Jovanu i Miodraga.
Andrija ima dve }erke.
Pro~itaj tekst i odgovori na pitawa.
@eqko je o`ewen Brankom. Branka je
Miodragova mama.
Kako se zove Miodragov tata?
Koliko dece ima Miodragov tata?
[ta je Branka Jeleni i Jovani?
a) tetka
b) strina
c) ujna
Kako se zovu Andrijine }erke?

13. 13
Rod i broj imenica10.
de~aci
momci
o~i
Napravi jedninu od datih re~i kao {to je zapo~eto.
de~ak noge
olovke
stolovi
Ovde su date imenice mu{kog roda. Od wih napravi
imenice `enskog roda kao {to je zapo~eto.
slikar
umetnik
pesnik
slikarka u~iteq
nastavnik
lekar
mu{ki rod
(TAJ)
`enski rod
(TA)
sredwi rod
(TO)
Razvrstaj date imenice po rodu u odgovaraju}u
kolonu.
patka, dete, duh, pesma, voda,
~elo, jelen, put, koleno

14. 14
Sastavqawe re~enica11.
Napravi re~enice tako da imaju smisla. Vidi
primer.
Milan
Ana
Goran
Svetlana
To{a
Mira
je u{la
je prodao
je bila
je kupio
se okupao
se pro{etala
po parku.
auto.
ko{uqu.
u kadi.
u autobus.
na koncertu.
Od datih re~i napravi re~enice.
De~ak od kulu kocaka zida.
bubweve ^ovek svira.
pesku igra se u De~ak.

15. 15
Kako se ka`e?12.
Zaokru`i ta~nu kombinaciju.
dobri deca
duga~ka kosa
sme|a klupa
bela ovca
brzi zec
tamno boja
crveno srce
stra{an no}
belo bra{no
Pridevi i imenice
Brojevi
Zaokru`i ta~an oblik.
{est mi{eva
{est mi{a
dva slonova
dva slona
tri olovaka
tri olovke
pet sove
pet sova
osam bubamara
osam bubamare
~etiri jelka
~etiri jelke

16. 16
Ispravi gre{ke13.
Napi{i pravilno re~enice
Bole me glava!
On je ka{qala celu no}.
Volem prirodu.
Momci igru fudbal.
Sutra smo i{li na izlet.
Ju~e }e padati ki{a.
Prona|i uqeza , tj. prona|i re~ koja ne pripada
nizu.
stric
ujak
kroja~
te~a
nastavnica
kuvarica
igra~ica
gladalica
gledateqka
voditeqka
zubarka
trenerka

17. 17
Veznici14.
VEZNICI su re~i koje povezuju pojedine re~i ili
re~enice.
Igor iBranko su hteli da se igraju
napoqu, je lepo vreme. Igor je `eleo
da igra ko{arku, Branko tenis. Iza{li
su napoqe, je odjednom po~ela da pada
ki{a. Vratili su se odmah ku}i
~ekali da ki{a prestane. Nisu mogli da
igraju po ki{i, bi pokisli. su
~ekali da se prolep{a vreme.
Primer:
^etvoro qudi sedi za
stolom i razgova.ra
U ovim re~enicama dopi{i odgovaraju}e veznike.
Iskoristi ponu|ene veznike:
a, i, ali, jer, zato {to, zato.
Jedan ~ovek govori, a
ostali slu{aju.

18. 18
Pitawa i odgovori15.
Pove`i pitawe sa mogu}im odgovorima. Obrati
pa`wu: svakom pitawu odgovara dva odgovora!
Izvinite, kako
da do|em do
Bulevara
Oslobo|ewa?
Da li znate
koliko je
sati?
Kakvo je
vreme?
Gde se igra
slede}a
utakmica?
Idite autobusom broj 4
do posledwe stanice.
Dva i petnaest.
Nemam sat.
Toplo je.
U Norve{koj.
Zna}e se tek slede}e
nedeqe gde }e biti me~.
Veje sneg i klizavo je.
Ne znam, nisam odavde.

19. 19
Predlozi16.
PREDLOZI su re~i koje pokazuju odnos izme|u bi}a
i predmeta, bi}a i bi}a ili predmeta i predmeta.
Ivica i Marica su stigli
~udne ku}e. krovu
ku}e je puno slatki{a.
Primer:
Iza medveda je mala
ku}a. Ispred ku”}e su dve
jelke. Pored medvedi}a
leti p~ela.
U ovim re~enicama dopi{i odgovaraju}e predloge.
Iskoristi ponu|ene predloge:
do, sa , oko, na , u.
ku}e je zelena trava. Ivica i
Marica jedu slatki{e ku}e. ku}i
`ivi ve{tica.

20. 20
Razgovori17.
Gde ili sa kim se odvijaju ovi razgovori? Pove`i
pitawa sa odgovaraju}im mestom ili osobom.
Da li mo`ete da mi
popravite cipele?
Stao mi je sat. Da li
mo`ete da ga popravite?
Molim Vas, jednu kartu za
autobus u 9.45.
Mo`ete li da mi skratite
pantalone?
Da li je avion iz
Amsterdama ve} sleteo?
Na koji peron sti`e voz iz
Subotice?
Mo`ete li da zamenite
auspuh na mom autu?
kroja~
obu}ar
autobuska
stanica
aerodrom
`elezni~ka
stanica
~asovni~ar
automehani~ar

21. 21
Prilozi18.
PRILOZI su re~i koje stoje uz glagole. Oni
pokazuju kada, gde, za{to i kako se vr{i radwa.
Nedavno je stigla jesen.
Vetar duva jako. Oblaci su
se spustili nisko. Li{}e brzo
opada.
Primer:
Ju~e je Rade dugo
{etao sa roditeqima
i sestrom po parku.
U ovim re~enicama podvuci sve priloge, kao na
primeru.
U prole}e p~ele opra{uju
cve}e. One lete oko cvetova
koji divno miri{u.

22. 22
Pozdravi19.
Sa leve strane su dati pozdravi na srpskom jeziku.
Na linijama sa desne strane napi{i te pozdrave na
jeziku zemqe u kojoj `ivi{.
Zdravo!
Dobro jutro!
Dobar dan!
Dobro ve~e!
Laku no}!
Do vi|ewa!
Obi~aji se razlikuju od dr`ave do dr`ave. Na
primer, u Srbiji se ka`e ,,Dobro jutro!’’ do oko 9
ujutro, a posle toga se ka`e ,,Dobar dan!’’. U nekim
zemqama se ka`e ,,Dobro jutro!’’ ~ak do podne.A
kako je to u zemqi u kojoj ti `ivi{?
Da li }e{ se starijim i nepoznatim qudim javiti sa
,,Zdravo!’’ ?
Da li }e{ se svojim drugarima kad odlazi{ javiti
sa ,,Zdravo!’’ kao i kad ih tek vidi{?

23. 23
Situacije20.
Dati su primeri nekoliko situacija. Izaberi od
datih re~i pravu da bi re~enice imale smisla. [ta
misli{ gde se te situacije de{avaju: u frizerskom
salonu, restoranu ili hotelu? Napi{i u naslovu.
Gost:
~a{u / {oqu
Molim Vas, kafe i kisele
vode. ~a{u / {oqu
Konobar: Evo, .
hvala / izvolite
U
Gost:
soba / sala
Treba mi jednokrevetna .
zauzetu / slobodnu
Recepcioner: Imamo jo{ jednu .
U
Da, .
Mu{terija:
o{i{ate / okupate
Mo`ete li da me na kratko?
nikako / svakako
Frizer:
U

24. 24
Kod lekara21.
U ovim re~enicama nedostaju neke re~i. Ispod svake
linije ponu|ene su po dve re~i. Dopi{i ta~nu re~ na
liniju.
Ona ~eka svog unuka, koji je
pregledu lekara.
Medicinska daje
`eni recept lekove.
u/na
na/za
u/kod
`ena/ sestra
@ena sa kosom
~eka ~ekaonici.
belom/ sedom
Wenom unuku lekarka sa
kosom previja nogu.
`utom/plavom
sa/za

25. 25
Upravni govor22.
Kad ho}e{ da navede{ ne~ije re~i to pi{e{ uvek
pod znacima navoda (navodnicima ) kao ,, tekst’’. I
to mo`e{ da uradi{ na tri na~ina:
Sa{a je rekao: ,,Izvoli!’’”” ’’
ili
,,Izvoli!’’”” ’’, rekao je Sa{a.
ili
,,Izvoli!’’”” ’’, rekao je Sa{a, ,,ovo je za tebe.’’
U datim primerima zaokru`i ta~an oblik upravnog
govora.
To se zove UPRAVNI GOVOR.
@ena je pitala: ,,Za koga su ovi pokloni?’’”” ’’
,,Ovo su pokloni za moje unuke’’”” ’’,
rekla je druga `ena.
Ovo su pokloni za moje unuke’’”” ,
rekla je druga `ena.
,,Ovo su pokloni za moje unuke’’”” ’’, rekla je
druga `ena, ,,nadam se da }e im se dopasti’’”” ’’.
Primeti: Navodnici u srpskom jeziku po~iwu prvo
dole, a zavr{avaju se gore (ovako: ,, tekst’’).

26. 26
Dnevnik23.
Dnevnik je kwiga u koju neki qudi upisuju {ta im se
desilo svaki dan.
Dragi dnevni~e,
Napi{i ti ne{to zanimqivo {to si
do`iveo/do`ivela ju~e, pro{le nedeqe ili
pro{log raspusta.
Tvoj/tvoja
Da li i ti vodi{ dnevnik? Probaj ako ti je to
zanimqivo.

27. 27
Spomenar24.
Spomenar je kwiga u koju napi{e{ drugu ili
drugarici ne{to o sebi za uspomenu.
Ovo je jedna stranica iz spomenara. Zamisli da
popuwava{ ovaj spomenar za najboqeg druga ili
drugaricu. Odgovori na pitawa pisanim slovima.
Zovem se
Stanujem u
Horoskopski znak
Ne volim
Omiqeni peva~/ peva~ica/ grupa mi je
Volim
Kad porastem voleo/volela bih da budem