2. Садржај рада:
1.Циљ рада
2.Уопштено о тоталитарном режиму
3.Култ личности
4.Историја култа личноси
5.Карактеристике култа личности
6.Сврха култа личности
7.Представници култа личности
8.Адолф Хитлер и култ вође
9.Јосиф Стаљин и култ вође
10.Анкета
11.Закључак
12.Литература
3. Циљ рада
Циљ:Циљ нашег рада је да Вас упознамо и
научимо што више о тоталитарним
режимима и култу вође,како би подигли
знање младих из историје и опште културе.
Колерација:
Информатика
Историја
Психологија
Компетенције:
-дигитална компетенција
-сарадња
-комуникација на матерњем језику
-комуникација на страном језику
Исход рада је да се ученик упозна са
одликама и претњама тоталитаризма и да
може да их препозна.Разликовање између
тоталитаристичког и либералног начина
владавине.Схватање значења
тоталитаризма и његове
опасности.Стицање основа за даљу
изградњу знања о култу вође у
тоталитарној држави.
4. Уопштено о тоталитарном режиму
Тоталитаризам је политички правац
који заводи тоталитарну државу, као
и учење о таквој, тоталитарној
држави и њеној улози у друштву.
Тоталитарна је она држава која
својим правним поретком трајно
продире, не само у привредну
област, него и у све друге области
друштвеног живота, подразумевајуци
ту и породичне односе, идеолошка и
религијска убеђења, научна и
уметничка схватања, естетичка
мерила и начела, једном речју, у
интересе и живот приватних лица, и
то у много већој мери него што је
случај у било којој другој држави.
Тоталитарна држава систематски
подређује друштво својој
организованој сили, издиже се изнад
њега и ставља се ван домашаја
његове контроле. У таквој држави,
појединац је разоружан пред
државом која регулише сваки вид
његове егзистенције, када и како јој
се прохте. Појединац нема више
“зоне слободе” у којима може
остварити своје потенције мимо
државе. Држава је све, из ње све
потиче, у њу све утиче
(модификована изјава Бенита
Мусолинија).
6. Култ личности
Култ личности је термин који означава јавно некритичко
наглашавање и обожавање политичке или верске личности
као непогрешивог вође. Култ личности представља врсту
идолатрије - обожавање друштва према „великом вођи“.
Облици култова личности су карактеристични за многе
диктатуре, али могу и постојати у демократским системима.
Израз је први пут употребио Никита Хрушчов у извештају на
затвореној седници током последњег дана 20. конгреса
Комунистичке партије Совјетског Савеза 1956. године.
Култ личности се диференцирао као посебан облик
аутократске владавине која се заснива на свеприсутној
бирократизацији друштвеног и политичког живота.
7. Историја култа личности
Царски култ античког Рима
поистовећивао је цареве и поједине
чланове њихових породица са
божански санкционисаним
ауторитетом Римске државе. Кроз
историју, монарси и други владари
често су добијали огромно
поштовање и придодавани су им
надљудски квалитети. Посредством
принципа божанског права краљева,
у средњевековној Европи на пример,
речено је да су владари на дужности
вољом Бога.
Термин “култ личности” вероватно се
појавио у енглеском језику око 1800-
1850, уз француску и немачку
употребу. Прва политичка употреба
ове фразе налази се у писму Карла
Маркса упућеном немачком
политичком раднику, Вилхелму
Блосу,1877. године
Слика2. Култ личности
9. Карактеристике култа личности
Претерана покорност становништва према вођи
Некритичност према исказима вође
Опасност за живот и здравље дисидената, хапшења, и
ликвидације режимских критичара
Претерана присутност слика и слогана
Често апсурдне корелације између особа у разним
сферама живота и великог вође
10. Сврха култа личности
Често, један лидер буде повезан
са овом револуционарном
трансформацијом и постане
третиран као благонаклон
„водич“ нације без кога се
трансформација у бољу
будућност не би догодила. Ово
је генерално било оправдање за
култове личности који су се
уздигли у тоталитарним
друштвима, као што су култови
Адолфа Хитлера, Јосифа
Стаљина, и Мао Цедунга.
Бенито Мусолини био је онај од
кога је 1920-их у Италији
потекао модел диктатора као
култне личности који су касније
имитирали Хилтер, Стаљин и
други, користећи моћи
пропаганде тоталитарне државе.
11. Представници култа личности:
Адолф Хитлер у Нацистичкој Немачкој
Бенито Мусолини у фашистичкој Италији
Владимир Лењин у Совјетском Савезу
Јосиф Стаљин у Совјетском Савезу
Александар Лукашенко у Белорусији
Ким Ил Сунг у Северној Кореји
Садам Хусеин у Ираку
Јосип Броз Тито у СФР Југославији
Франсиско Франко у Шпанији
Мао Цедунг у Кини
13. Адолф Хитлер и култ личности
Вебер је у свом капиталном делу Привреда и друштво, у којем пише о
типовима владавине, увео појам "харизматичне власти".У Хитлеровој
владавини препознају се многи елементи Веберовог објашњења
харизматичне власти.велики број Немаца после пораза 1918. осећао
понижен, самопоуздање им је било пољуљано. Порука Адолфа Хитлера је
била одмерена на то осећање понижења. Она је у суштини гласила да ће
немачки народ добити следеће ратове и да су Немци предодређени да буду
водећи народ у Европи.Хитлерови покличи упућени Јеврејима нису имали
никакво научно или друштвено утемељење, били су магични, митолошки
обојени, хранили су колективне страхове. Хитлерова харизма била је
довољна да велики број Немаца истребљење Јевреја прихвати као
неопходно за уздизање немачке нације.У својим говорима Хитлер се обраћа
народу коме је важно оживљавање привреде, успостављање реда,
смањење незапослености, поништавање омраженог Версајског уговора,
успостављање националног јединства.Његова парола је гласила: "Хитлер за
Немачку – цела Немачка за Хитлера".
15. Јосиф Стаљин и култ вође
Стаљинов култ је морао пажљиво да се изгради. Прави проблем је била
џиновска Лењинова сенка. Није се могло видети да Стаљин узурпира
легендарну слику великог бољшевичког хероја и вође револуције. Тако да је у
почетку Стаљин газио опрезно.Лењин није желео да га Стаљин наследи,
рекавши да је „друг Стаљин сувише непристојан“ и предлажући да партија
нађе неког „стрпљивијег, лојалнијег, љубазнијег“. Стаљин није у потпуности
успео да потисне Лењинов тестамент који је сугерисао да други уклоне
Стаљина са његове позиције лидера Комунистичке партије. Ипак, након
Лењинове смрти, широм Совјетског Савеза појавило се 500.000 копија
фотографије Лењина и Стаљина који очигледно ћаскају као пријатељи на
клупи. Пре 1932, већина совјетских пропагандних плаката приказивала је
Лењина и Стаљина заједно.
Поштовање Стаљина од стране совјетског народа због његове улоге као вође
победе Совјетског Савеза над нацистичком Немачком у Другом светском рату
помогло је да се стабилизује њихово веровање у совјетски систем, чега је
Стаљин био свестан. Због тога је морала постојати једна особа коју су
доживљавали као владара, некога кога су могли, по његовим речима,
„поштовати и у чије име живети и радити“. Године 1940. Гунтер је приметио да
„зна да Руси разумеју мајстора“.
17. Анкета
0
2
4
6
8
10
12
Адолф Хитлер Доналд Трамп Јосип Броз Тито Бенито Мусолини
Које од наведених личности су били
представници култа личности?
Које од наведених личности су били представници култа личности?
18. Анкета
Шта је култ вође?
пропагандно средство којим се у тоталитарним државама претерано слави вођу
секта
политички правац који о улози у друштву где сваки члан друштва има право
учешћа
20. Анкета
0
2
4
6
8
10
12
14
апсолутна послушност слобода говора некритичност према
исказима вође
Које од наведених карактеристика се везују за
појам култа личности?
Које од наведених карактеристика се везују за појам култа личности?
22. Закључак
Овим истраживањем унета је свест младима о култу
личности и о опасности тоталитарних режима. Такође
сазнали смо део не знања испитаника али смарамо да
смо овим истраживањем помогли у њиховом
напретку.Сматрамо да је само не знање испитаника
проузроковано не информисаношћу као и не учењем
младих испитаника,али то може бити поправљено кроз
даље истраживање младих. Наше истраживање било
базирано на самом ужитку нових сазнања,али такође и на
ширење свести младих,као и осталих испитаника.
