2. Шта је бирачко право?
 То је субјективно право грађана да на изборима дају глас одређеном кандидату или
изборној листи.
 Истовремено, то је и право грађана да буду бирани као кандидати на изборима.
 Ова права су прописана уставом и законима.

3. Врсте бирачких права
 АКТИВНО бирачко право имају грађани који могу да бирају представнике
на власти. То су они који имају право гласа.
Ово право у Републици Србији имају сви држављани који су старији од
осамнаест година, који су пословно способни и имају пребивалиште на
територији Србије.
 ПАСИВНО бирачко право се односи на право учествовања на изборима
као кандидат који ће, евентуално, бити изабран.
У Србији су услови за пасивно бирачко право исти као и за активно.
 ОПШТЕ бирачко право значи да сви пунолетни грађани који имају пословну
способност имају право гласа, без обзира на разлике међу њима у класном,
економском, расном, националном или неком другом погледу.
 ОГРАНИЧЕНО бирачко право омогућава само одређеним категоријама грађана да
бирају и буду бирани. Најчешће се односи на плаћање пореза или поседовања
одређеног имања.
 ЈЕДНАКО бирачко право значи да глас сваког бирача има једнаку вредност
(„ један грађанин - један глас“).

4. Шта су избори?
 То су поступци којим бирачи (грађани) поверавају обављање политичке власти
парламенту и председнику државе, који тада представљају суверену народну
вољу.
 Избори се одржавају на националном (државном), регионалном и локалном
нивоу, као и у оквиру политичких странака, установа, удружења.
Шта је изборни систем?
 Изборни систем представља скуп процедура и правила. Може бити:
- већински, бирачи непосредно бирају функционере (председник државе,
градоначелник, председник општине) или чланове неког представничког тела;
* изабран је појединац који има највише гласова (апсолутну, релативну или
квалификовану већину)
- пропорционални, уместо појединачних кандидата бирају се изборне листе;
* странка или удружење грађана добија број представника (мандата) сразмеран
освојеном броју гласова бирача у односу на укупан број гласова
- мешовити представља комбинацију већинског и пропорционалног система;
* појединац или странка са највећим бројем гласова добија мандат, али
поједина подручја користе пропорционални метод, посебно у земљама где се
штите етничке и културне мањине.
 У Републици Србији се избори за парламент врше по пропорционалном систему.

5. Врсте избора
 У зависности од тога за коју функцију се расписују избори могу бити:
- парламентарни, за чланове парламента, тј. скупштине
- председнички, за председника државе
 Према територијалном принципу избори могу бити:
- републички
- покрајински
- локални (општински или градски)
 Према разлозима за спровођење избори могу бити:
- предизбори (бирају се кандидати, тј. електори који ће у име одређене
политичке странке или групе грађана учествовати на редовним изборима)
- поновни (одмах након редовних избора да би се отклониле
неправилности настале у редовном изборном термину, нпр. вишеструко
гласање једне особе, повреда тајности гласања, и слично)
- допунски (када се попуњавају упражњена места у представничком
телу услед нпр. смрти, болести, повлачења, смене, одласка на другу функцију)
- општи, истовремено одржавање парламентарних, локалних,
покрајинских, а често и председничких избора

6. Парламентарни избори
 Скупштина Републике Србије има 250 посланика
 Парламентарне изборе расписује председник Републике Србије
 Избори се врше по пропорционалном систему
 Изборне листе кандидата за народне посланике могу да поднесу
политичке странке, коалиције политичких странака и групе грађана
 Изборну листу мора својим потписима да подржи најмање 10.000 бирача
 Резултате избора објављује Републичка изборна комисија (РИК)
 У расподели посланичких мандата учествују само изборне листе које су
добиле најмање 5% гласова од укупног броја бирача који су гласали
- изузетак су изборне листе странака националних мањина које у
расподели мандата учествују без обзира на број гласова које су добиле
 Мандат народних посланика траје четири године

7. Парламентарни избори – гласање за изборне листе
(пропорционални изборни систем)

8. Бројање гласова у Републичкој изборној комисији (РИК)

9. Избор председника Републике
 Председник се бира на непосредним изборима, тајним гласањем
 изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине
 Кандидата за председника могу да предложе: политичка странка, коалиција
странака и група грађана
 Предлог кандидата мора својим потписима да подржи најмање 10.000 бирача
 Кандидат који освоји апсолутну већину гласова бирача постаје председник
 Ако се то не деси, организује се други круг избора, за 15 дана, и на њему
учествују само два кандидата која су у првом кругу добили највише гласова
 Након другог круга избора за председника је изабран онај који је добио већи
број гласова бирача
 Мандат председника почиње полагањем заклетве пред Народном скупштином
и траје пет година

10. Покрајински избори
 Скупштина АП Војводине има 120 посланика
 Изборе за посланике расписује председник Скупштине АП Војводине, 90
дана пре истека мандата Скупштине
 Кандидата за посланика могу предлагати политичке странке, коалиције
политичких странака и групе грађана
 Предлог кандидата мора својим потписима да подржи најмање 6.000
бирача (3.000 потписа за кандидата странке националне мањине)
 Посланици АП Војводине бирају се на четири године по пропорционалном
изборном систему
 Покрајински избори на територији Косова и Метохије нису одржавани после
1990. године
 1990-1999 године власт у покрајини су вршили органи Републике Србије

11. Скупштина и Bлада АП Војводине

12. МАЛИ ИЗБОРНИ РЕЧНИК
 БИРАЧКИ ОДБОР – орган који припрема, организује и руководи гласањем на бирачком месту.
 БИРАЧКИ СПИСАК – евиденција о бирачима. Саставља га и води орган власти који води евиденцију
о пребивалишту грађана.
 БИРАЧКО ТЕЛО – назив за све бираче који станују на одређеном подручју, нпр. за избор посланика
у Народну скупштину Р.Србије сви бирачи у Р. Србији или за избор одборника у скупштину општине
– сви бирачи настањени на подручју те општине
 ИЗБОРНА КОМИСИЈА – орган за спровођење избора који се образује у свакој изборној јединици,
чланове комисије именује парламент (стални састав) и политичке странке које су истакле своје
кандидате (проширени састав)
 ИЗБОРНА ЛИСТА – предлози кандидата за посланике које у пропорционалним изборним
системима истичу политичке странке, коалиције или грађани
 ИЗБОРНА АПСТИНЕНЦИЈА – неизлазак бирача на изборе; уздржавање, одустајање
 ИЗБОРНИ ЦЕНЗУС – минималан број гласова који нека изборна листа или странка мора
да освоји да би добила место у представничком телу. У Републици Србији је 5%.
 НЕВАЖЕЋИ ГЛАСАЧКИ ЛИСТИЋ – гласачки листић који није попуњен или на коме се не
може поуздано установити кога је гласач бирао

13.  ИМПЕРАТИВНИ (везани) МАНДАТ – посланик је обавезан да се, при одлучивању у
парламенту, придржава упутстава које су утврдили бирачи који су га изабрали; нема
слободу да гласа према сопственом уверењу
 ПРЕСТАНАК МАНДАТА – настаје истеком времена на који је изабран, смрћу, распуштањем
скупштине, оставком посланика, престанком чланства у странци која га је кандидовала,
опозивом (у случају императивног мандата).
 СЛОБОДАН МАНДАТ – посланик није везан инструкцијама бирача који су га изабрали, већ
при одлучивању поступа слободно и самостално.
 ТАЈНО ГЛАСАЊЕ – обезбеђује слободно изражавање воље бирача на изборима
 ЕЛЕКТОР – бирач; електори су лица која грађани бирају непосредно, а који
потом, као чланови електорске групе у свакој америчкој држави бирају
председника и потпредседника САД.
 РЕЛАТИВНА ВЕЋИНА – има кандидат (листа) који на изборима освоји више
гласова од било ког другог кандидата (листе)
 АПСОЛУТНА ВЕЋИНА – има кандидат (листа) који освоји бар један глас више од
половине свих гласова бирача
- проста већина, рачуна се према броју изашлих на биралишта
- квалификована већина, рачуна се према укупном броју уписаних бирача
 КВАЛИФИКОВАНА ВЕЋИНА – осим што је строжи облик апсолутне већине (50%+1
глас), може да захтева тачно одређен број гласова или много већи број од
натполовичне већине (2/3 или 3/4 од укупног броја гласача)

14.  РАСУТИ (БАЧЕНИ) ГЛАСОВИ
- у већинским изборним системима то су сви гласови преко 50% које
освоји кандидат странке која је фаворит избора; ови гласови не утичу на
освајање посланичког места јер је за његово освајање довољан и само
један глас преко половине гласова.
- у пропорционалним изборним системима то су сви они гласови дати
кандидатима или изборним листама који нису прешли изборни цензус