Seminarski Maturski Diplomski Maturalni Master Magistarski Rad Besplatno.

1. Sociologija izbora | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sociologija izbora". Rad ima 22 strana. Ovde je
prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi
se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu
ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Садржај
Увод ............................................................................................................................................... 3
1. Појам и карактеристике избора ................................................................................. 4
1.1. Врсте .......................................................................................................................... 4
1.2. Карактеристике избора .................................................................................. 4
2. Органи за спровођење избора, кандидовање и спровођење избора .... 7
3. Утврђивање и објављивање резултата избора, престанак мандата и поновни избори
........................................................................................................................ 9
4. Заштита изборног права .............................................................................................. 10
5. Примена прописа о избору народних посланика ........................................... 12
6. Социологија избора – ФРАНЦУСКА ........................................................................ 12
7. Социологија избора - АНГЛОСАКСОНСКЕ ЗЕМЉЕ ......................................... 16
7.1. Проучавање гласања на изборима .......................................................... 16
7.2. Метода анкете помоћу узорка ................................................................... 18
Закључак ..................................................................................................................................... 21
Литература ................................................................................................................................ 22
Увод
Избори су поступак којим народ (односно бирачи) поверава обављање политичке власти
представничком телу, а у многим савременим демократским државама и председника државе
(односно државног поглавара), а који онда представљају његову (дакле народну) суверену вољу.
Избори су због тога извор и темељ легитимитета целовитог система државне власти.
Избори су према томе, уобичајени механизам путем којег модерне демократије бирају чланове свог
парламента, негде и извршну власт (врло често председника државе), а понегде и чланиве судске
власти (судије, али врло ретко). Избори се одвијају на националном (државном) нивоу и на локалном
нивоу. На националном нивоу бирају се чланови националног, државног парламента – врховног
представничког тела грађана те државног поглавара, уколико се он не бира на неки други начин (у
парламенту, именовањем од стране неког тела, рођењем – у монархији). На регионалном нивоу
бирају се чланови локалног представничког тела (нпр. општинске, покрајинске, регионалне
скупштине) те евентуално други представници (градоначелници, начелници и слично). Осим
државних, избори се спроводе и у различитим организацијама и задругама, политичким странкама,
корпорацијама, итд.
Идеја о изборима оних који су на власти сазревала је упоредо с развојем теорије о народном
суверенитету као темељном елементу у институционалном извору посредне демократије односно
представничке владавине.
1. Појам и карактеристике избора
Избори су уобичајени механизам путем којег модерне демократије бирају чланове свог парламента,
негде и извршну власт (врло често председника државе), а понегде и чланиве судске власти (судије,
али врло ретко).
Избор одборника обавља се у општини као јединственој изборној јединици. Одборнички мандати
расподељују се између изборних листа сразмерно броју добијених гласова који је освојила свака од
изборних листа. Изборе за одборнике расписује председник Народне скупштине, а од дана
расписивања избора до дана одржаваља избора не може протећи мање од 45, ни више од 90 дана.
Одлуком о расписивању избора одређује се дан одржавања избора, као и дан од када почињу тећи
рокови за вршење изборних радњи. Одлука о расписивању избора објављује се у «Службеном
гласнику Републике Србије«.
У јединицама локалне самоуправе у којима живи становништво мешовитог националног састава,

2. омогућује се сразмерна заступљеност националних мањина у скупштинама јединица локалне
самоуправе, у складу с Уставом и овим законом.
1.1. Врсте
Већина савремених демократских система познаје више врста избора: председнички, општи,
прелиминарни, допунски, локални избори и ко-оптација. Референдум представља посебну врсту
демократског изјашњавања, које се везује уз систем непосредне демократије.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET
početna
kategorije
kontakt
Seminarski, diplomski, maturski radovi iz razlicitih oblasti