Presentation of the urbanization of Serbian cities.

1. Урбанизација
Сара Пејин 8-6

2. У Србији је интензиван процес
урбанизације, коме су допринели
територијално ширења градова, настанка
нових градова и претварање сеоских
насеља у грацка насеља. Урбанизација
укључује повећање учешћа грацког
становништва у укупном броја становника.
На процес урбанизације Србије највише су
утицали развој индустрије и миграције село-град.
Тако је у периоду 1961-1991.године удео грацког у
укупном становништву Србије порастао са 29,8%
(1961) на 50,7% (1991). Степен урбанизације
Србије је 2011.године износио 59,4% (без
података за АП Косово и Метохије

3. Урбанизација Србије највише је утицала на развој услуга,
поећање броја ставновника у градовима, ширење грацког
начина живота,планску и непланску изградњу и повећано
загађење воде,ваздуха и земњишта. Динамичан пораст градова у Србији у прослости се
одвијао у грацким језгрима и спољним грацким
зонама.Грацко језгро многих нашиг градова претрпело
је просторну и функционалну трансформацију
претвориши се у пословни центар,у коме су смештене
банке, администрација, културне установе, тржни и
пословни центари.
У сразмери у којој се повећава
капацитет активности заузима се
простор грацког језгра и долази до
његове трансформације у висину (нпр.
Београд на води)

4. Развој града зависи и од његове везе са другим градовима.
То је довело до стварања хијерархијске мреже градова у
Србији. Број становника у градовима Србије брзо се
повећава,а грацка подручија шире се и срастају.Тако је
просторним ширењем Београда на суседна насеља, као и
његовим популационим растом, настала агломерација.
Некадашња насеља Борча,Овча,Крњача,Мали
Мокри Луг,Миријево,Вишњица и друга постала су
део београцке агломерације.Између Београда и
суседних насеља која улази у састав агломерације
постоје тесне саобраћајне,производне, обрзовне
и културне везе.

5. Приликом формирања мреже градова
Србије значајну улогу имао је процес
индустијализације, који је подстакао
миграције на релацију село-град.
Мали градови и градови
средње величине разликују се
међусобно на основу
функција.Ти градови
представљају потенцијалне
субрегионалне центре.У ту
групу градова убрајају се
бање(Врњачка
Бања,Сокобања,бања
Ковиљача,Вранска Бања и
Нишка Бања), туристичка
насеља(Златибор,Гуча и
Дивчибаре) и градови са
индустријском и рударском
функцијом(Мајданпек,Костола
ц,Севојно).

7. На територији Србије настаје
потенцијална конурбација
Јагодина-Ћуприја-Параћин,која ће
у будућности постати
континуирано урбано и
индустриско подрућије.
На тај наћин физички ће се спојити урбана подручија три
суседна града.Док београцка агломерација представља
зону утицаја једног великог града на приграцка насеља,
у овој конурбацији преплиће се зоне утицаја различитих
градова

8. Многи становници из централних делова
наших градова спонтано се исељавају у
шира градцка подручија. Тај процес
пресељења грацког становништва у
приградска насеља назива се
субурбанизација.
До субурбанизације долази и услед
погоршања еколошких,стамбених услова
за живот у централним деловима
града.Субурбана подручија имају
динамичнији популациони и економски
развој од центра града.