Downloaded 42 times
More Related Content
Насеља
- 1.
- 2. • Насеља сутериторијалне, друштвено-географске целине посебног имена у којој људи стално или повремено живе. • Представљају тековину материјалне и духовне културе становништва – одражавају историјске, социјално- економске, културне и природне одлике одговарајућих земаља и народа. НАСЕЉА ПРИВРЕМЕНА СТАЛНА СЕЛА ГРАДОВИ
- 3. Привремена насеља Научно-истраживачкастаница на Антарктику
- 4.
- 5.
- 6.
- 7. Сеоска насеља •Село је насеље са релативно малим бројем становника и малом густином насељености, индивидуалним начином становања (у приватним кућама) и пољопривредом као доминантним занимањем становништва. • Села могу да настану спонтано и плански, али и некадашња спонтано настала села могу да се плански трансформишу. • Сва села настала су у вези са пољопривредним искоришћавањем сеоског атара – пашњака, шума, обрадивог земљишта. • Сеоски атар –административно омеђена територија, која обухвата сва земљишта и објекте који припадају селу.
- 8. • Села серазликују по броју становника: • мала – до 500 становника, • средња – од 500 до 2.000 становника, • велика – више од 2.000 становника и • веома велика – преко 5.000 становника. • Села се разликују и по географском положају, који највише зависи од рељефа, хидрографије и доминантне гране пољопривреде којом се становништво бави.
- 9. ТИПОВИ СЕЛА ПОТПУНОРАЗБИЈЕНИ ТИП – старовлашки тип РАЗБИЈЕНИ ГРУПНИ ТИП – ибарски тип ПОЛУЗБИЈЕНИ ТИП – шумадијски тип ЗБИЈЕНИ ТИП – јасенички, мачвански тип ПОТПУНО ЗБИЈЕНИ ТИП – војвођански тип
- 10. Село разбијеног типа– старовлашки тип
- 11. Село полузбијеног типа– Осоница код Ивањице
- 12. Равно село –потпуно збијени тип
- 13.
- 17. Заселак Валдкирх Обервилу Швајцарској
- 18. Бело село -Шпанија
- 19.
- 20.
- 21. Камено село -Енглеска
- 22.
- 23.
- 24. Процеси трансформације селау Србији ТРАНСФОРМАЦИЈА СЕЛА ДЕПОПУЛАЦИЈА ДЕАГРАРИЗАЦИЈА СЕНИЛИЗАЦИЈА УРБАНИЗАЦИЈА
- 26. ГРАДОВИ • Градје веће насеље које има индустријску, трговачку, саобраћајну и друге непољопривредне функције. • Има већи број становника и већу густину насељености. • Од села се разликује по архитектури, мрежи улица, изгледу зграда. • Заметак савремених градова биле су тврђаве, тржнице, саобраћајна чворишта, пристаништа и некадашња села са централним положајем. • Нагли демографски и просторни пораст градова – урбанизација, почиње упоредо са развојем капитализма и индустрије.
- 27. Чатал Хојук –Анадолија (6.900 п.н.е.)
- 28. Јерихон, један однајстаријих градова у свету
- 29. Подела градова повеличини ГРАДОВИ МАЛИ – до 20.000 становника СРЕДЊИ – 20.000 – 100.000 становника ВЕЛИКИ – преко 100.000 становника МИЛИОНСКИ - преко 1.000.000 становника МЕГА ГРАДОВИ – преко 10 милиона становника
- 30.
- 32.
- 33.
- 34.
- 35.
- 36.
- 37.
- 38.
- 39.
- 40.
- 41. • Агломерације настајуширењем великих градова, када се они спајају са околним мањим приградским насељима (Велики Лондон). • Конурбација је група просторно блиских градова, повезаних густом саобраћајном мрежом, дневним миграцијама и функцијском међузависношћу. – Она може да настане повезивањем једног великог и неколико оближњих мањих градова (Београд-Панчево-Земун). У Рурско- Рајнској конурбацији у Немачкој срасло је 12 градова • Мегалополиси настају од више спојених конурбација – “градови џинови”: Токаидо у Јапану -Токио, Кавасаки, Јокохама, Нагоја, Кјото, Кобе, Осака, БосВаш у САД - Бостон, Њујорк, Филаделфија, Балтимор, Вашингтон, ЧиПитс - Чикаго, Детроит, Кливленд, Питсбург, СанСан - Сан Франциско, Сан Хозе, Лос Анђелес, Сан Дијего.
- 42.
- 44.
- 45.
- 46. Фавела у Риоде Жанеиру
- 48.
- 49.
- 50. Бока Ратон -Флорида
- 51. Мадрид - Puentede Vallecas
- 52.
- 53.