Prezentacija govori o zaštiti fotodokumentacije u arhivima i registraturama, daje preporuke za sređivanje na primeru Dokumentacionog centra "Nikola Mirkov" u okviru JP "Vode Vojvodine". Autor Nenad Šeguljev
Zorica Netaj, Iskustvo na sređivanju, obradi i digitalizaciji Zbirke fotograf...Arhivistika
Within its 859 archives and collections, The Archives of Yugoslavia keeps nearly 25 kilometres of records.
These materials relate to the activities of the central government and state authorities. The Photograph
Collection comprises of 54 photograph sets, which contain more than 46.000 photographs, 230 albums,
300 postcards, 123 glass plate negatives and 4 ferrotypes, dating from the year 1855 until 2000.
The present paper is based on experience gained from arranging and processing the Photograph Collection
of the Archives of Yugoslavia. It presents the collection’s revision, methods for the identification of the
photos, databases, the digitization project, master photo formats and metadata.
This document discusses trends in digital marketing in Slovenia. It raises questions about digital budgets, marketing professionals' understanding of digital, and whether Slovenia can develop roles like Chief Digital Officer. It notes that while online advertising is growing globally, Slovenia's market is small and investments have declined. Few marketing dollars go to digital channels compared to traditional media. However, it argues digital has the potential to integrate all aspects of marketing and that the convergence of digital offers opportunities for new advisory business models. It highlights some promising Slovenian startups in digital.
Prezentacija govori o zaštiti fotodokumentacije u arhivima i registraturama, daje preporuke za sređivanje na primeru Dokumentacionog centra "Nikola Mirkov" u okviru JP "Vode Vojvodine". Autor Nenad Šeguljev
Zorica Netaj, Iskustvo na sređivanju, obradi i digitalizaciji Zbirke fotograf...Arhivistika
Within its 859 archives and collections, The Archives of Yugoslavia keeps nearly 25 kilometres of records.
These materials relate to the activities of the central government and state authorities. The Photograph
Collection comprises of 54 photograph sets, which contain more than 46.000 photographs, 230 albums,
300 postcards, 123 glass plate negatives and 4 ferrotypes, dating from the year 1855 until 2000.
The present paper is based on experience gained from arranging and processing the Photograph Collection
of the Archives of Yugoslavia. It presents the collection’s revision, methods for the identification of the
photos, databases, the digitization project, master photo formats and metadata.
This document discusses trends in digital marketing in Slovenia. It raises questions about digital budgets, marketing professionals' understanding of digital, and whether Slovenia can develop roles like Chief Digital Officer. It notes that while online advertising is growing globally, Slovenia's market is small and investments have declined. Few marketing dollars go to digital channels compared to traditional media. However, it argues digital has the potential to integrate all aspects of marketing and that the convergence of digital offers opportunities for new advisory business models. It highlights some promising Slovenian startups in digital.
Dragi strokovnjaki za (digitalni) marketing, tako kot ste šarmirali marketing sektor, šarmirajte še vse ostale, čaka vas pravi „change management“ izziv. Poiščite svoje „partnerje“ znotraj podjetja, prevzemite nase vodilno vlogo pri digitalni transformaciji celotnega podjetja in naj t.i. „omni-channel customer experience“ filozofija postane eno od ključnih vodil.
The document discusses a clinical trial conducted in Kenya that compared the effectiveness of amoxicillin and benzyl penicillin for treating childhood pneumonia. The results showed no significant difference in treatment failure rates between the two antibiotics. This provides evidence to support revisions made in 2013 to the WHO guidelines for pneumonia treatment in developing adaptations for sub-Saharan Africa.
The document describes Emonika City Center, a new multifunctional complex being built in Ljubljana, Slovenia. It will include an office tower, shopping center, hotel, residential tower, bus and train stations, and over 3,700 parking spaces. The development aims to be the leading business and entertainment hub in Ljubljana, located in the heart of the city. Emonika City Center will offer a new style of living and become a social and business meeting place, as well as a destination for shopping, activities, success, entertainment, relaxation, and community.
Stevan Mačković, Naučno-informativna sredstva i korisnici, teorija i praksa u...Arhivistika
Svrha i cilj izrade arhivskih naučno informativnih sredstava jeste da posreduje između arhivske građe i njenih korisnika, služeći im u što lakšem pronalaženju odgovarajućih informacija iz arhivske građe. Kakva su dosadašnja iskustva na tom polju u našem Arhivu, te kako i u kojim pravcima bi trebalo da arhivisti usmeravaju svoje delovanje da se standardizovani modeli ovih krunskih rezultata arhivističkog rada približe zahtevima korisnika.
Jasmina Živković, Arhivska građa privrednih subjekata u postupku tranzicije -...Arhivistika
U radu je predstavljen opšti normativni okvir zaštite arhivske građe i njegova zastupljenost u odnosu na posebnu zakonsku regulativnu koja tretira privredne subjekte. Praktična primena zakonskih rešenja u preventivnoj zaštiti arhivske građe privrednih stvaralaca u postupku tranzicije u Srbiji, analitički je predstavljena kroz iskustvo Istorijskog arhiva u Požarevcu. Na osnovu toga, autor je pokušao da izvede sintetičke zaključke o dometima arhivske službe u Srbiji danas, kada je reč o zaštiti arhivske građe privrednih stvaralaca u aktuelnom političkom, društvenom i ekonomskim trenutku.
In this work the Code of Ethics for Archivist that was instituted at the International Congress of Archivists in 1996 is being considered. Some of the ethical dilemmas that can occur in connection to the archival profession are stated. In this work the results of the questionnaire conducted to the archivists in Serbia about their knowledge of the Code of Ethics for Archivists and its articles are presented and based on that questionnaire the conclusions are made. Through the consideration of the relation towards the Code of Ethics for Archivists it is also considered the position of the archivists in the society in transition and the challenges the archivists face in their everyday work, so as the relation towards ethical dilemmas that can occur in their work. This work does not intend to be scientific and to assert scientific truths, nor does it intend to criticize the profession, above all it a conversation with the profession and with oneself.
http://www.arhivistika.edu.rs/clanci/ostala-pitanja-iz-rada-arhiva/124-sl-b-d-n-cv-vic-ic-i-d-s-rhivis-u-srbi-i-p-zn-v-nj-pr-bl-i-pri-n
Наташа Малобабић Вукић, Југослав Вељсковски, Архивске зграде - место и улога ...Arhivistika
Може се слободно рећи да је модерна архивска зграда са савремено осмишљеним смештајним простором и физичко – техничком заштитом докумената представља основни предуслов квалитетне заштите архивске грађе. Тема овог рада је да укаже на значај наменски пројектованог објекта архивске зграде, покаже уз помоћ којих стандарда се испуњавају услови потребни за функционалност архивске зграде, као и колико и у којој мери су ови стандарди искоришћени у изградњи нове зграде Историјског архива Града Новог Сада. У нашој архивистици и правној регулативи, на жалост, овом питању се не даје потребна пажња, што је један од разлога зашто се по питању заштите налазимо далеко иза земаља са развијеном архивистичком теоријом.
Др Јасмина Живковић, Јавни извршитељи у систему заштите архивске грађеArhivistika
Извршење и обезбеђење у правним пословима није новина у вршењу јавних овлашћења. Последњих година, међутим, нормативно су прецизирана овлашћења, делокруг рада, надлежности, права и обавезе јавних извршитеља као носилаца одређених поверених има јавних послова. Из тог разлога, у домену третмана архивске грађе и документарног материјала, јавни извршитељи као ствараоци заслужују пажњу.
Стога смо за предмет нашег рада одабрали мало обрађивану тему, али зато не мање значајнију у архивској теорији и пракси. Анализирали смо статус документације која настаје радом јавних извршитеља, промишљајући о истом са свих аспеката (нормативног, оперативног и историјског). Покушали смо да проценимо значај ових стваралаца као и вредност архивске грађе која настаје њиховим радом. Из тога произлази и одговор на питање о постојању потребе (или не), приоритета (или не), у систему заштите, по много чему специфичне, архивске грађе и документарног материјала из области јавног извршења и обезбеђења.
Бојана Јовац и Јелена Ковачевић, Нова архивска стварност – утицај пандемије К...Arhivistika
Пандемија вируса Ковид-19 је још увек у пуној снази, те је јако тешко говорити о њеном утицају и последицама на област културе, у тренутку када још увек делује, без јасних назнака колико ће дуго у будућности бити присутна. Оно што је већ сада јасно, је то, да је пандемија отежала рад свих привредних субјеката, па и установа из области културе. Налазећи се стално између потреба корисника за адекватним и благовременим информацијама, с једне стране, рада на терену, с друге стране, Историјски архив Крушевац настоји да повезује прошлост, садашњост и будућност кроз константан рад и у овако отежаним условима. Рад се бави функционисањем архивске службе у протеклој години, и прилагођавањем наметнутим оквирима рада и потреби успостављања нових праваца у архивском пословању. У будућем периоду пословања, потребно је уложити доста напора да се архивска делатност подигне на виши ниво, кроз већу употребу дигиталних докумената и централизацију база података. Делујући одговорно и свестрано, упркос пандемији Ковид-19, с обзиром на важност документације која се преузима последњих година, улажу се напори да Архив Крушевац остане препознатљив у Расинском округу по ефикасности пружања услуга, али и по својој основној делатности – заштити архивске грађе на терену и њеном трајном чувању у оквиру Установе.
10. Стојанка Бојовић, Правосудни органи у Нишу непосредно и након Другог свет...Arhivistika
Након изношења кратког историјата правосудних органа у Нишу, радом ће бити обухваћени подаци о степену превентивне заштите архивске грађе и документарног материјала правосудних органа у Нишу, који тренутно није на завидном нивоу, и поред дугогодишњег искуства у погледу стручнних, техничких, организационих и других напора радника надлежне службе Историјског архива Ниш, да превентивно заштитите архивску грађу и документарни материјал код њих.
Уједно ће у раду бити приказана шароликост смештајних услова у којима судови раде, као и просторије за смештај документације. Како би рад био целовитији потребно је дати приказ стања архивске грађе која је преузета од правосудних органа и која се брижно чува у депоима Историјског архива Ниш.
Siniša Domazet, Arhiv Bosne i Hercegovine – osnutak i postojanjeArhivistika
Arhiv Bosne i Hercegovine je kroz priču o svom osnutku, razvoju i problemima koji su na tom putu iskrsavali vjerno zrcalio složenu zemljopisnu, političku i ekonomsku problematiku prostora u kom je nastao. Sama činjenica da je riječ o relativno mladoj instituciji, slikovito govori koliko je napora bilo potrebno uložiti da Arhiv zaživi - što zvuči apsurdno, jer je riječ o čuvaru kolektivnog sjećanja i identiteta naroda sa tih prostora.
U ovom radu dat je kratak pregled prelomnih etapa kroz koje je Arhiv prošao i njegovo trenutno stanje. Premda je u današnje vrijeme aktualna priča o digitalizaciji i okretanju prema online funkcioniranju, Arhivi i dalje muku muče sa vlagom u depoima, manjkom stručnog kadra i financijama. Teško je naći izuzetak, makar u bližem okružju, pa će u neki segmenti ovog teksta imati univerzalni karakter.
To samo potvrđuje koliko su zaposleni u ovoj struci upućeni jedni na druge.
Снежана Петров, Етика у конзервацији архивске грађеArhivistika
Приликом избора конзерваторске и рестаураторске технике коју ће да примени, конзерватор/рестауратор се руководи материјалима од којих је архивска грађа сачињена, затим значајем који грађа има, стањем у ком се налази, врстама оштећења, али и чињеницама да ли је грађа микрофилмована/дигитализована или не, какви су услови чувања грађе, да ли ће се грађа после конзервације издавати или не и друго.На први поглед је јасно да избор није једноставан и да не може постојати једноставна формула по којој би се избор обавио. Током избара конзерватор/рестауратор се води својим знањем, искуством и етичким нормама које га усмеравају и омогућавају му да су сваком тренутку донесе најбољу могућу одлуку за архивску грађу. Поред односа према архивској грађи и њеној конзервацији и рестаурацији, етички кодекс конзерватора регулише и однос према власнику архивске грађе, премаколегама конзерваторима иколегама других профила. Међународни етички кодекси који конзерваторима пружају смернице ураду,јесу етички кодекс Међународног савета музеја (ICOM), затим етички кодекс Европске конфедерације конзервторско-рестаураторских организација (ECCO) и етички кодекс Америчког института за конзервацију (AIC). Поред међународних, у Србији постоји и етички кодекс Друштва конзерватора Србије, који обавезује конзерваторе и рестаураторе у Србији на поштовање етичких начела.У овом раду биће представљени међународни и национални етички кодекси из области конзервације, њихива примена у Србији, поређење са другим државама, као и заступљеност етике у образовању конзерватора и рестауратора.
Sađida Balta, Iskustva na sređivanju fondova iz oblasti javne uprave i javne ...Arhivistika
Zakonom o arhivskoj građi Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije“. br. 45/02), definisana je nadležnost Arhiv Federacije, tako da građa nastala u radu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, Predsjednika Federacije Bosne i Hercegovine, Potpredsjednika Federacije Bosne i Hercegovine, Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, federalnih organa uprave i federalnih ustanova, kao i drugih federalnih institucija, te udruženja građana i drugih pravnih i fizičkih lica koja su organizovana na nivou Federacije, je u djelokrugu rada Arhiva Federacije. Kako Zeničko-dobojski, Posavski i Kanton 10, nemaju svoje Kantonalne arhive, isti su u nadležnosti Arhiva Federacije. Arhiv Federacije, iako je počeo sa radom tek 1997., godine posjeduje 31 fond, 4 zbirke, periodiku sa 32 različite vrste časopisa/novina u kojih je svrstano 24.548 primjeraka novina/časopisa i 752 knjige ukoričenih novina/časopisa iz perioda 1943 -2019. godine, te 8 digitalizovanih glasila iz perioda 1884-2010.godine kao i bibliotečki fond sa cca 2000 bibliotečkih jedinica. Od fondova iz oblasti Uprave i Javne službe Arhiv Federacije posjeduje šesnaest fondova, iz oblasti Nevladine organizacije pet fondova i iz oblasti Privreda i bankarstvo deset fondova. U radu se govori o fondovima koje posjeduje Arhiv Federacije sa akcentom na fondove iz oblasti javne uprave i javne službe, važnosti saradnje između arhiva i organa uprave u cilju zaštite i korištenja arhivske građe, te o iskustvu na sređivanju fondova iz ove grupe.
Војни архив Министарства одбране Републике Србије започео је с процесом дигитализације своје архивске грађе 2006. године након несебичне подршке коју је Војни архив добио од Краљевине Норвешке у виду донације опреме за дигитализацију и у сарадњи с Институтом Џеферсон, формирањем дигиталне читаонице и израдом и имплементацијом првог софтвера за дигитализацију ADA (Archive Digitization Aplication) за управљање процесом скенирања, уноса метаподатака и похрањивања дигитализоване архивске грађе на сервер. Овим су створени трајни услови за континуиран процес дигитализације, не само архивске грађе похрањене у Војном архиву, већ и за потребе читавог система Министарства одбране и Војске Србије, уз комплетну техничку опрему и стручно особље Војног архива.
Од децембра 2016. године, Војни архив је заменио дотадашњи софтвер ADA новим софтвером ИДА 2.0 (Информациони систем дигиталног архива), који је израдила компанија Tehniss Systems из Београда, чиме се убрзао и олакшао рад на дигитализацији архивске грађе. Пројектовањем ИДА 2.0 није се променила основна намена претходног информационог система ADA, већ је ИДА 2.0 отклонила недостатке који су настали током експлоатације претходног система и унапредила, убрзала и олакшала рад на дигитализацији архивске грађе као једног од начина спречавања даљег пропадања културно-историјских докумената од значаја, како за Републику Србију, тако и за регион и читав свет.
Овим радом приказаћемо читав производни процес употребом новог софтверског решења ИДА 2.0, од тренутка доношења оригиналне папирне архивске грађе у Одељење за дигитализацију, њено додељивање у рад оператеру, смештање дигиталних копија као готовог производа у дигитални депо на серверу Војног архива, уноса метаподатака (аналитички инвентар – кратак садржај докумената), могућност дораде и исправки претходно дигитализоване архивске грађе, њено коришћење у дигиталној читаоници, издавање докумената за потребе истраживача, могућности израде сумарних и аналитичких инвентара фондова Војног архива, прегледа до сада дигитализованих фондова и могућностима формирања нових дигиталних фондова са свим својим карактеристикама и структуром, које тек треба дигитализовати.
Dragi strokovnjaki za (digitalni) marketing, tako kot ste šarmirali marketing sektor, šarmirajte še vse ostale, čaka vas pravi „change management“ izziv. Poiščite svoje „partnerje“ znotraj podjetja, prevzemite nase vodilno vlogo pri digitalni transformaciji celotnega podjetja in naj t.i. „omni-channel customer experience“ filozofija postane eno od ključnih vodil.
The document discusses a clinical trial conducted in Kenya that compared the effectiveness of amoxicillin and benzyl penicillin for treating childhood pneumonia. The results showed no significant difference in treatment failure rates between the two antibiotics. This provides evidence to support revisions made in 2013 to the WHO guidelines for pneumonia treatment in developing adaptations for sub-Saharan Africa.
The document describes Emonika City Center, a new multifunctional complex being built in Ljubljana, Slovenia. It will include an office tower, shopping center, hotel, residential tower, bus and train stations, and over 3,700 parking spaces. The development aims to be the leading business and entertainment hub in Ljubljana, located in the heart of the city. Emonika City Center will offer a new style of living and become a social and business meeting place, as well as a destination for shopping, activities, success, entertainment, relaxation, and community.
Stevan Mačković, Naučno-informativna sredstva i korisnici, teorija i praksa u...Arhivistika
Svrha i cilj izrade arhivskih naučno informativnih sredstava jeste da posreduje između arhivske građe i njenih korisnika, služeći im u što lakšem pronalaženju odgovarajućih informacija iz arhivske građe. Kakva su dosadašnja iskustva na tom polju u našem Arhivu, te kako i u kojim pravcima bi trebalo da arhivisti usmeravaju svoje delovanje da se standardizovani modeli ovih krunskih rezultata arhivističkog rada približe zahtevima korisnika.
Jasmina Živković, Arhivska građa privrednih subjekata u postupku tranzicije -...Arhivistika
U radu je predstavljen opšti normativni okvir zaštite arhivske građe i njegova zastupljenost u odnosu na posebnu zakonsku regulativnu koja tretira privredne subjekte. Praktična primena zakonskih rešenja u preventivnoj zaštiti arhivske građe privrednih stvaralaca u postupku tranzicije u Srbiji, analitički je predstavljena kroz iskustvo Istorijskog arhiva u Požarevcu. Na osnovu toga, autor je pokušao da izvede sintetičke zaključke o dometima arhivske službe u Srbiji danas, kada je reč o zaštiti arhivske građe privrednih stvaralaca u aktuelnom političkom, društvenom i ekonomskim trenutku.
In this work the Code of Ethics for Archivist that was instituted at the International Congress of Archivists in 1996 is being considered. Some of the ethical dilemmas that can occur in connection to the archival profession are stated. In this work the results of the questionnaire conducted to the archivists in Serbia about their knowledge of the Code of Ethics for Archivists and its articles are presented and based on that questionnaire the conclusions are made. Through the consideration of the relation towards the Code of Ethics for Archivists it is also considered the position of the archivists in the society in transition and the challenges the archivists face in their everyday work, so as the relation towards ethical dilemmas that can occur in their work. This work does not intend to be scientific and to assert scientific truths, nor does it intend to criticize the profession, above all it a conversation with the profession and with oneself.
http://www.arhivistika.edu.rs/clanci/ostala-pitanja-iz-rada-arhiva/124-sl-b-d-n-cv-vic-ic-i-d-s-rhivis-u-srbi-i-p-zn-v-nj-pr-bl-i-pri-n
Наташа Малобабић Вукић, Југослав Вељсковски, Архивске зграде - место и улога ...Arhivistika
Може се слободно рећи да је модерна архивска зграда са савремено осмишљеним смештајним простором и физичко – техничком заштитом докумената представља основни предуслов квалитетне заштите архивске грађе. Тема овог рада је да укаже на значај наменски пројектованог објекта архивске зграде, покаже уз помоћ којих стандарда се испуњавају услови потребни за функционалност архивске зграде, као и колико и у којој мери су ови стандарди искоришћени у изградњи нове зграде Историјског архива Града Новог Сада. У нашој архивистици и правној регулативи, на жалост, овом питању се не даје потребна пажња, што је један од разлога зашто се по питању заштите налазимо далеко иза земаља са развијеном архивистичком теоријом.
Др Јасмина Живковић, Јавни извршитељи у систему заштите архивске грађеArhivistika
Извршење и обезбеђење у правним пословима није новина у вршењу јавних овлашћења. Последњих година, међутим, нормативно су прецизирана овлашћења, делокруг рада, надлежности, права и обавезе јавних извршитеља као носилаца одређених поверених има јавних послова. Из тог разлога, у домену третмана архивске грађе и документарног материјала, јавни извршитељи као ствараоци заслужују пажњу.
Стога смо за предмет нашег рада одабрали мало обрађивану тему, али зато не мање значајнију у архивској теорији и пракси. Анализирали смо статус документације која настаје радом јавних извршитеља, промишљајући о истом са свих аспеката (нормативног, оперативног и историјског). Покушали смо да проценимо значај ових стваралаца као и вредност архивске грађе која настаје њиховим радом. Из тога произлази и одговор на питање о постојању потребе (или не), приоритета (или не), у систему заштите, по много чему специфичне, архивске грађе и документарног материјала из области јавног извршења и обезбеђења.
Бојана Јовац и Јелена Ковачевић, Нова архивска стварност – утицај пандемије К...Arhivistika
Пандемија вируса Ковид-19 је још увек у пуној снази, те је јако тешко говорити о њеном утицају и последицама на област културе, у тренутку када још увек делује, без јасних назнака колико ће дуго у будућности бити присутна. Оно што је већ сада јасно, је то, да је пандемија отежала рад свих привредних субјеката, па и установа из области културе. Налазећи се стално између потреба корисника за адекватним и благовременим информацијама, с једне стране, рада на терену, с друге стране, Историјски архив Крушевац настоји да повезује прошлост, садашњост и будућност кроз константан рад и у овако отежаним условима. Рад се бави функционисањем архивске службе у протеклој години, и прилагођавањем наметнутим оквирима рада и потреби успостављања нових праваца у архивском пословању. У будућем периоду пословања, потребно је уложити доста напора да се архивска делатност подигне на виши ниво, кроз већу употребу дигиталних докумената и централизацију база података. Делујући одговорно и свестрано, упркос пандемији Ковид-19, с обзиром на важност документације која се преузима последњих година, улажу се напори да Архив Крушевац остане препознатљив у Расинском округу по ефикасности пружања услуга, али и по својој основној делатности – заштити архивске грађе на терену и њеном трајном чувању у оквиру Установе.
10. Стојанка Бојовић, Правосудни органи у Нишу непосредно и након Другог свет...Arhivistika
Након изношења кратког историјата правосудних органа у Нишу, радом ће бити обухваћени подаци о степену превентивне заштите архивске грађе и документарног материјала правосудних органа у Нишу, који тренутно није на завидном нивоу, и поред дугогодишњег искуства у погледу стручнних, техничких, организационих и других напора радника надлежне службе Историјског архива Ниш, да превентивно заштитите архивску грађу и документарни материјал код њих.
Уједно ће у раду бити приказана шароликост смештајних услова у којима судови раде, као и просторије за смештај документације. Како би рад био целовитији потребно је дати приказ стања архивске грађе која је преузета од правосудних органа и која се брижно чува у депоима Историјског архива Ниш.
Siniša Domazet, Arhiv Bosne i Hercegovine – osnutak i postojanjeArhivistika
Arhiv Bosne i Hercegovine je kroz priču o svom osnutku, razvoju i problemima koji su na tom putu iskrsavali vjerno zrcalio složenu zemljopisnu, političku i ekonomsku problematiku prostora u kom je nastao. Sama činjenica da je riječ o relativno mladoj instituciji, slikovito govori koliko je napora bilo potrebno uložiti da Arhiv zaživi - što zvuči apsurdno, jer je riječ o čuvaru kolektivnog sjećanja i identiteta naroda sa tih prostora.
U ovom radu dat je kratak pregled prelomnih etapa kroz koje je Arhiv prošao i njegovo trenutno stanje. Premda je u današnje vrijeme aktualna priča o digitalizaciji i okretanju prema online funkcioniranju, Arhivi i dalje muku muče sa vlagom u depoima, manjkom stručnog kadra i financijama. Teško je naći izuzetak, makar u bližem okružju, pa će u neki segmenti ovog teksta imati univerzalni karakter.
To samo potvrđuje koliko su zaposleni u ovoj struci upućeni jedni na druge.
Снежана Петров, Етика у конзервацији архивске грађеArhivistika
Приликом избора конзерваторске и рестаураторске технике коју ће да примени, конзерватор/рестауратор се руководи материјалима од којих је архивска грађа сачињена, затим значајем који грађа има, стањем у ком се налази, врстама оштећења, али и чињеницама да ли је грађа микрофилмована/дигитализована или не, какви су услови чувања грађе, да ли ће се грађа после конзервације издавати или не и друго.На први поглед је јасно да избор није једноставан и да не може постојати једноставна формула по којој би се избор обавио. Током избара конзерватор/рестауратор се води својим знањем, искуством и етичким нормама које га усмеравају и омогућавају му да су сваком тренутку донесе најбољу могућу одлуку за архивску грађу. Поред односа према архивској грађи и њеној конзервацији и рестаурацији, етички кодекс конзерватора регулише и однос према власнику архивске грађе, премаколегама конзерваторима иколегама других профила. Међународни етички кодекси који конзерваторима пружају смернице ураду,јесу етички кодекс Међународног савета музеја (ICOM), затим етички кодекс Европске конфедерације конзервторско-рестаураторских организација (ECCO) и етички кодекс Америчког института за конзервацију (AIC). Поред међународних, у Србији постоји и етички кодекс Друштва конзерватора Србије, који обавезује конзерваторе и рестаураторе у Србији на поштовање етичких начела.У овом раду биће представљени међународни и национални етички кодекси из области конзервације, њихива примена у Србији, поређење са другим државама, као и заступљеност етике у образовању конзерватора и рестауратора.
Sađida Balta, Iskustva na sređivanju fondova iz oblasti javne uprave i javne ...Arhivistika
Zakonom o arhivskoj građi Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije“. br. 45/02), definisana je nadležnost Arhiv Federacije, tako da građa nastala u radu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, Predsjednika Federacije Bosne i Hercegovine, Potpredsjednika Federacije Bosne i Hercegovine, Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, federalnih organa uprave i federalnih ustanova, kao i drugih federalnih institucija, te udruženja građana i drugih pravnih i fizičkih lica koja su organizovana na nivou Federacije, je u djelokrugu rada Arhiva Federacije. Kako Zeničko-dobojski, Posavski i Kanton 10, nemaju svoje Kantonalne arhive, isti su u nadležnosti Arhiva Federacije. Arhiv Federacije, iako je počeo sa radom tek 1997., godine posjeduje 31 fond, 4 zbirke, periodiku sa 32 različite vrste časopisa/novina u kojih je svrstano 24.548 primjeraka novina/časopisa i 752 knjige ukoričenih novina/časopisa iz perioda 1943 -2019. godine, te 8 digitalizovanih glasila iz perioda 1884-2010.godine kao i bibliotečki fond sa cca 2000 bibliotečkih jedinica. Od fondova iz oblasti Uprave i Javne službe Arhiv Federacije posjeduje šesnaest fondova, iz oblasti Nevladine organizacije pet fondova i iz oblasti Privreda i bankarstvo deset fondova. U radu se govori o fondovima koje posjeduje Arhiv Federacije sa akcentom na fondove iz oblasti javne uprave i javne službe, važnosti saradnje između arhiva i organa uprave u cilju zaštite i korištenja arhivske građe, te o iskustvu na sređivanju fondova iz ove grupe.
Војни архив Министарства одбране Републике Србије започео је с процесом дигитализације своје архивске грађе 2006. године након несебичне подршке коју је Војни архив добио од Краљевине Норвешке у виду донације опреме за дигитализацију и у сарадњи с Институтом Џеферсон, формирањем дигиталне читаонице и израдом и имплементацијом првог софтвера за дигитализацију ADA (Archive Digitization Aplication) за управљање процесом скенирања, уноса метаподатака и похрањивања дигитализоване архивске грађе на сервер. Овим су створени трајни услови за континуиран процес дигитализације, не само архивске грађе похрањене у Војном архиву, већ и за потребе читавог система Министарства одбране и Војске Србије, уз комплетну техничку опрему и стручно особље Војног архива.
Од децембра 2016. године, Војни архив је заменио дотадашњи софтвер ADA новим софтвером ИДА 2.0 (Информациони систем дигиталног архива), који је израдила компанија Tehniss Systems из Београда, чиме се убрзао и олакшао рад на дигитализацији архивске грађе. Пројектовањем ИДА 2.0 није се променила основна намена претходног информационог система ADA, већ је ИДА 2.0 отклонила недостатке који су настали током експлоатације претходног система и унапредила, убрзала и олакшала рад на дигитализацији архивске грађе као једног од начина спречавања даљег пропадања културно-историјских докумената од значаја, како за Републику Србију, тако и за регион и читав свет.
Овим радом приказаћемо читав производни процес употребом новог софтверског решења ИДА 2.0, од тренутка доношења оригиналне папирне архивске грађе у Одељење за дигитализацију, њено додељивање у рад оператеру, смештање дигиталних копија као готовог производа у дигитални депо на серверу Војног архива, уноса метаподатака (аналитички инвентар – кратак садржај докумената), могућност дораде и исправки претходно дигитализоване архивске грађе, њено коришћење у дигиталној читаоници, издавање докумената за потребе истраживача, могућности израде сумарних и аналитичких инвентара фондова Војног архива, прегледа до сада дигитализованих фондова и могућностима формирања нових дигиталних фондова са свим својим карактеристикама и структуром, које тек треба дигитализовати.
Erika Žilić Vincetić, Razglednice u arhivskim fondovima i zbirkama – doprinos...Arhivistika
Rad se uvodno osvrće na nastanak razglednica i njihove početke kao dopisnih karata bez slike (dopisnice), a zatim tijekom povijesti i sa slikom, crtežom, reklamom, kada nastaju razglednice u današnjem smislu riječi. Analizira njihovu ulogu, značaj i mogućnosti korištenja kao arhivskog gradiva nakon obrade i analitičkog sređivanja. Ne zanemaruje vezu s deltiologijom/kartofilijom, filatelijom, lingvistikom, grafologijom, tiskarstvom itd. Tijekom analitičkog sređivanja vrši analizu sadržaja ne samo slike, crteža ili reklame nego i pisanog dijela koji obuhvaća informacije vezane uz tiskare, poštanske urede, poštanske marke, osobe kojima se i o kojima se piše. Promatra jezik i pismo razglednice kao važan izvor informacija o raznim događajima, osobama, mjestima i vremenu življenja. Daje primjere arhivističke obrade razglednica iz analitičkih inventara zbirki razglednica kojih Državni arhiva u Osijeku ima oko 10 000 komada.
Татјана Драгићевић, Искуства на уносу података у јединствени информациони си...Arhivistika
Рад ће се бавити практичним искуствима стеченим у раду на уносу у Архис различитих фондова: Министарство просвете, Црквено одељење (1839–1914), Породични фонд Марија Илић Агапова и Максим Агапов (1890–1994) и Књажеска канцеларија (1815–1839).
Приликом рада у Архису јављају се два проблема: недовољно познавање информационих технологија и можда још већи проблем недовољно познавање архивистике. У програму, који је врло интуитиван, брзо ћете научити где се уносе који подаци, а да се ти подаци претходно припреме и систематизују потребно је мало више времена.
Послове на уносу у Архис започела сам за потребе тестирања подсистема Сређивање и обрада, уносом административног фонда који има разгранату структуру. Већ на самом почетку дошло је до размимоилажења између основних начела дигитализације и наше архивистичке праксе, могућности и на крају стварности.
Наиме, програмом је предвиђена израда описа и дигитализацију на нивоу предмета, што се у пракси у скорије време неће бити масовно, јер се већина архива бави сумарним описима предмета у кутији. Издвајају се и наводе само важни предмети, али и они у досадашњој пракси нису имали све елементе аналитичког описа. За фондове или годишта за која недостају књиге раде се пописи предмета, такође без свих елемената аналитичког описа. На крају, лично не сматрам, да има неважних предмета, али не мислим да сваки предмет који се налази у архиву захтева аналитичку обраду.
Такође у досадашњој пракси нису одређиване сигнатуре за књиге, већ спољашњи описи, односно етикете, што се приликом уноса у Архис, показало јако непрактично, па су одмах урађене измене о којима се треба и даље договарати.
Посебну пажњу обратила бих на израду регистара, који ће бити од великог значаја приликом претраге, како у самом Архису, тако и на сајтовима архива и Претраживачу културног наслеђа Републике Србије.
Никола Аџић, Архивски информациони систем – АРХИСArhivistika
Државни архив Србије – централна и матична установа заштите архивске грађе на територији Републике Србије, поштујући приоритете Владе Републике Србије – дигитализацију у области културе – развија и управља јединственим Архивским информационим системом – Архисом.
Дигиталне технологије омогућавају динамичан и отворен приступ свим најважнијим садржајима које одређују културно памћење.
Дигитализација културне баштине неопходна је не само због тога што се тиме омогућава њена видљивост на интернету, већ и због адекватног коришћења капацитета у области културе и науке који могу да пруже квалитетан садржај који није везан само за традиционалне форме, већ и за дигитални свет.
Архис је пројектован са задатком да се на територији Републике Србије обезбеди једнообразно и стручно вођење документације о културним добрима, утврде број и категорије културних добара, да се омогући заштита и доступност података о богатом културном наслеђу најширој јавности, како у Републици Србији, тако и корисницима у иностранству.
Запосленима у архивима у Србији омогућен је аутоматски извоз прописаних и стандардизованих образаца: О-1 (Општи инвентар), О-2 (Улазни инвентар), О-3 (Сумарни инвентар), О-4 (Инвентар микрофилмотеке), О-5 (Досије фонда), Р-1 (Регистар архивске грађе), Р-1ц (Централни регистар архивске грађе) и низа евиденција о архивској грађи и коришћењу архивске грађе на основу унетих података.
Корисници архивске грађе имају могућност да из читаонице једног архива приступе бази података о архивској грађи свих архива, односно да на једноставан и брз начин дођу до информације у којим се архивима налази архивска грађа која им је неопходна за истраживање.
Мр Мирјана Богосављевић, Очување архивских записа о пандемији корона вирусаArhivistika
Пандемија корона вируса поставила је велике изазове пред целим човечанством. У овом тренутку је једино извесно да се не види њен крај, нити је сигурно да се неће опет поновити у неком незнатно измењеном облику. Управо због тога је од изузетног значаја да се створе и пажљиво уређују архивски фондови посвећени како медицинским аспектима ове болести тако и њеним посредним и директним утицајима на друштво у целини.
COVID-19 је извесно створио читаву ерупцију у информационом смислу. Обиље махом дигиталних записа на ту тему представља изазов за архивисте широм света. Чак и ако се узме у обзир да је велики део тога пресликана информација из примарних извора те се тако може и одбацити, ипак остаје једна велика количина записа који се морају чувати како би истраживачи из свих научних области које се баве овим феноменом могли да дођу до суштинских одговора на своја питања. Било да је то изучавање медицинских аспеката, утицаја на економију, друштвене односе или законодавство, ваљаност записа и њихова логичка повезаност је од изузетног значаја. Директна последица је да је важно додатно уложити у развој дигиталних архива и у техничком смислу али и још више у смислу људских ресурса.
Рад описује различита решења и искуства до којих су дошле у изузетно кратком року неке од водећих архивских институција у свету. Поред тога рад се бави и разматрањем потребе за променом позиције архива у ланцу прикупљања и селекције записа односно њиховим активнијим учешћем у формирању фондова.
Др Светлана Стефановић, Међународна година жена – ОУН 1975. у фондовима Архи...Arhivistika
Генерална скупштина ОУН прогласила је 18. децембра 1972. резолуцијом 3010 (XXVII) 1975. годину за међународну годину жена. У Мексико Ситију одржана је од 19. јуна до 2. јула 1975. године 1. светска конференција Међународне године жена (МГЖ), на којој је донесена Декларација о равноправности жена и њиховог доприноса развоју и миру (Declaration of Mexico on the Equality of Women and their Contribution to Development and Peace). Усвојен је Светски акициони план (World Plan of Action for the Implementation of the Objectives of the International Womenʼs Year) и проглашена Декада ОУН за жене: равноправност, развој и мир (1976–1985). У том периоду одржане су међународне конференције жена у Копенхагену (1980) и Најробију (1985).
У СФРЈ образован је Југословенски одбор за МГЖ са Видом Томшич на челу, који је припремио Предлог мера за унапређење друштвеног положаја жена у земљи и за даље доприношење међународној активности у ОУН и у покрету несврстаних земаља. Међуресорска радна група за Декаду ОУН за жене формирана је 1. септембра 1977. године са задатком да координира и усмерава рад савезних органа управе и савезних организација на реализацији одлука МГЖ – ОУН 1975. За председника именована је Зора Томич, чланица Већа СИВ и председница Савезног комитета за здравство и социјалну заштиту. После реорганизације савезне управе, маја 1978. године дошло је до спајања Савезног комитета за здравство и социјалну заштиту и Савезног комитета за рад и запошљавање, то јест, формирања Савезног комитета за рад, здравство и социјалну заштиту. Међуресорска група наставила је рад при овом Комитету, а за председницу је именована Мила Ђорђић, заменица председника Савезног комитета за рад, здравство и социјалну заштиту.
Међуресорска радна група образована је од представника савезних органа и савезних организација и представника социјалистичких република и аутономних покрајина са задатком да координира активности на остваривању циљева Декаде ОУН за жене, али и да организира припреме за учешће Југославије на скуповима у систему ОУН и Покрета несврстаности, који се односе на питања унапређивања положаја и улоге жена – 1979. одржана је у Багдаду посебна Конференција неразвијених земаља (НЗ) и земаља у развоју (ЗУР) о „Улози жена у развоју“, 1981. године у Хавани састанак врхунских стручњака НЗ и ЗУР у области „Жена и развој“.
Татјана Сегединчев, И Архивска грађа као извор за историју руске емиграције у...Arhivistika
Рад има за циљ да прикаже фондове и збирке у Архиву Суботице који се односе на тему руске емиграције у међуратном периоду и који су коришћени при истраживању као изворна архивска грађа. Пажња је посвећена структури и стању ових фондова, садржају докумената те анализи самога догађаја. За опис су изабрани фондови који су највише коришћени при истраживању и они са најмасовнијим подацима мада се подаци о теми могу пронаћи у више других фондова.
Текст рада указује на богате и разноврсне архивске документе чијим истраживањем су искрсле нове чињенице дотада непознате о поменутој теми. Акценат је стављен на приказ самога догађаја и живота руских емиграната у Суботици у времену од 1919-1941. године, који су оставили видљив траг у друштвеном и културном животу, као и дали допринос у погледу економског развоја радећи као инжењери, лекари, геометри, трговци, учитељи и професори. Значајно је истаћи да су документи публиковани у више стручних радова.
Невена Карабашевић, Породични и лични архивски фондови у Историјском архиву НишArhivistika
Човек током свог живота прикупи известан број докумената који сведоче о његовом раду, склоностима, плановима и материјалним приликама у којима је живео. У зависности од значаја творца личног или породиног фонда, његове улоге у културном и политичком животу одређеног временског раздобља, грађа може да има пре свега практичан значај, ако се њом доказује неко право, а затим и општи научно-историјски значај. .
Историјски архив Ниш у својим депоима чува укупно 13 личних и 2 породична фонда. Фондови су прибављени поклоном или откупом од самих стваралаца архивске грађе или њихових наследника. Архивска грађа ових фондова обухвата период од 1882-2003. године. Укупна количина личних и породичних фондоваа износи 16,13 дижних метара.
Грађа (списи и књиге), углавном садржи следећу врсту докуменације: личну и породичну документацију, пословну преписку, уговоре и другу преписку са трговцима и фабрикантима из земље и иностранства, трговачке књиге, као и предмете-пехаре и друге експонате добијене као награду са разних путовања, библиографију новинских чланака, монографије и др.
Фондови су у Историјском архиву углавном делимично сређени. Неки су сређени по принципу слободне провенијенције. За све породичне и личне фондове су урађени сумарни инвентари.
Објављени су следећи лични фондови: Јоксимовић Милан (1877-1944), инжењер грађевинарства, Драгољуб Ж. Мирчетић (1922-2004),потпуковник, Стојадин Томић (1912-?), управник поште и лични фонд Сава Костић (1883-1955), писар и трговац.
Dr Ivo Orešković, Ostavinski spisi Kotarskog suda u Cavtatu – ogledalo svakod...Arhivistika
Arhivski fond Kotarski sud u Cavtatu vodi se u Pregledu arhivskih fondova i zbirki Republike Hrvatske pod signaturom HR-DADU 158, a čuva se u Državnom arhivu u Dubrovniku u palači Sponza. Ostavinski spisi čine jednu seriju spisa arhivskoga fonda Kotarskoga suda u Cavtatu. Ovu cjelinu arhivskoga gradiva čine arhivske knjige – protokoli ostavinskih rasprava oznake A (za vremenski raspon od 1898. do 1933. godine) i protokoli ostavinskih rasprava oznake O (za vremenski raspon od 1933. do 1947. godine). Za ranije razdoblje (1860-1897) protokoli nisu sačuvani. Arhivski spisi pohranjeni su u arhivskim kutijama. Serija ostavinskih spisa Kotarskog suda Cavtat od 1898. do 1947. sređena je u ukupno 147 arhivskih kutija, gdje su spisi složeni po svojem tekućem broju, i to iz vremena austrijske uprave od 1898. do 1918. godine u 77 arhivskih kutija – 3323 ostavinska spisa, a iz razdoblja Kraljevine SHS tj. Jugoslavije i ratnog i poratnog razdoblja od 1919. do 1947. u 70 arhivskih kutija – 2688 ostavinskih spisa, što ukupno čini 6011 ostavinskih spisa. Ključni spis svake ostavine je smrtovnica, koja nam daje podatke o pokojnikovu zanimanju, godinama starosti, vjerskoj pripadnosti, bračnom stanju, mjestu prebivališta, danu i mjestu smrti. Najzanimljiviji su dijelovi ostavine zapisnici s ostavinskih rasprava i prilozi. Priloge u pravilu čine oporučna izjava umrloga, najčešće kao usmeni izraz posljednje volje uz nazočnost svjedoka, popisi nepokretne i pokretne imovine umrloga, različiti bankovni računi i troškovnici, izjave o dugovanjima ili zadužnice, potvrde o isplaćenim kamatama i glavnicama, prijepisi javnobilježničkih ugovora o zajmovima i hipotekama itd. Ovdje ćemo dati nekoliko primjera ostavinskih spisa i to nakon smrti intelektualca, veleposjednika, brodovlasnika, trgovca te umrlih ili poginulih pomoraca i iseljenika u Americi. Ukazati ćemo na značaj ostavinskih spisa kao prvorazrednog izvora za istraživanje povijesti svakodnevice jednoga kraja, u našem slučaju Konavala, iz kojih možemo iščitati splet gospodarskih, društvenih i socioloških odnosa, odnosa unutar obitelji i obitelji prema van, počevši od zajednice u kojoj živi, najbližega rodbinskog ili seoskog okruženja, pa šire, sve do onog iseljenog člana.
Драгана Станисављевић и Бранка Јаначковић, Фотографија као сведок историјских...Arhivistika
Фотографија као архивски документ пружа драгоцене податке о људима, местима, објектима и догађајима. У расветљавању неког догађаја може бити помоћни историјски извор, а понекад и основни и главни извор података. У појединим случајевима, сагладевајући фотографске снимке могуће је реконструисати ток комплетног историјског догађаја уз помоћ архивске грађе - писаних докумената.
Историјски архив „31. јануар“ у Врању поседује богату Збирку фотографија која садржи више од 2000 фотографија о људима, местима, објектима и догађајима са простора југа Србије и обухвата период од 1879. до 1999. године.
Осим у Збирци фотографија, врањски Архив поседује фотографски материјал који се налази у Збирци докумената Добривоја Јовановића, која поред копије докумената из других установа заштите архивске грађе, садржи и фотографске снимке настале у Другом светском рату и обилује фотографијама припадника партизанског покрета.
Поред ове две збирке, фотографије чине саставни део фондова: Акционарског друштва „Слободна реч“ у Врању, Подружнице Удружења носилаца албанске споменице 1915-1916. у Врању и Сурдуличког културног центра у Сурдулици.
Акционарско друштво „Слободна реч“ у оквиру архивске грађе поседује обиље фотографског материјала који је настао током рада ове регистратуре. Фотографије штампаног медија „Слободна реч“ које су сачуване и предате Историјском архиву у Врању обухватају период од 70-их година 20. века до 2004. године и представљају драгоцени историјски извор за сва политичка, привредна, културна, спортска и друга дешавања у Врању и околним местима.
Овај рад је посвећен фотографији као сведоку историјских збивања.
Драгана Станисављевић и Бранка Јаначковић, Фотографија као сведок историјских...
Слободанка Цветковић, Проблематика валоризације медицинске документације у Историјском архиву Пожаревац
1.
2.
Самоуправни споразум о преузимању целокупне документације
Опште болнице Пожаревац склопљен 1985. године
Преузето око 640 м/1, сва одељења, претежно историје болести
Преузимања у више наврата од 1985. до1995. године
Хронолошки оквир преузете документације1929-1993.
Листа категорија донета 2004. године
Није извршено одабирање архивске грађе и излучивање
безвредног регистратурског материјала због некомпетентности
архивиста за валоризацију пре свега историја болести
Сређено у архиву по одељењима, разврстана по годинама и
месецима
Данас чини око 15% онога што се чува у Архиву; заузима 19
једностраних полица, најобимнији фонд
Стваралац није поштовао своје уговорне обавезе о плаћању
уговорних обавеза, уговор није обнављан више година
Документација није могла бити враћена јер нису имали услова за
њено чување
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
Највећи проблем је вредновање историја болести
Некомпетентност архивиста за оцену историја болести
према важећим Листама категорија
Недовољна прецизност Листа категорија (нпр. трајно се
чувају “историје болести од значаја за научна и
медицинска истраживања”
Недостатак воље и сарадње од стране ствараоца
(“оправдања” - недостатак простора, недостатак
кадрова за архиву, недостатак средстава...)
19.
Успостављање сарадње са руководством Опште болнице
Пожаревац; ранији контакти и планови за сарадњу нису
уродили плодом (2007. године израђен заједнички пројекат
заштите медицинске документације)
2004. донета Листа категорија; У плану је израда нове
прецизније Листе
Враћање документарног материјала млађег од 30 година
Инсистирање на сређивању, одабирању и излучивању тог
материјала код ствараоца, као и оног који је настао после
Ангажовање медицинских радника за одабирање архивске
грађе која је у архиву
20.
Да ли чувати све историје болести (аргументи за и
против)
Који су критеријуми за одабир историја болести у случају
одабирања? (информација коју садржи, потреба за том
врстом документације)
Да ли после 30 година историје болести преузимати у
архив или да остану код ствараоца?
Доступност медицинске документације за
истраживања(30, 50, 70, 100 година)?
Заштита података о личности
21.
Француска, бивши СССР, Хрватска
Искуства наших архива
- већина није преузимала, или је преузимала медицинску
документацију у малим количинама
- неки архиви нису преузимали историје болести, већ су
остале код ствараоца
- Листе категорија по угледу на оријентационе листе М.
Петровића, понегде детаљније разрађене
Неусаглашеност Листа категорија у погледу рокова
чувања историја болести (негде се чувају трајно све
историје болести, а негде само поједине историје
болести трајно, друге са ограниченим роком)
22.
Доношење Закона о архивској грађи и архивима
Оштрија казнена политика према немарним
ствараоцима архивске грађе
Израда јединствених оријентационих Листа категорија за
целу Србију, како за медицинске установе, тако и за све
друге области - формирање стручног тела (од стране
Архива Србије или Архивистичког друштва) које би се
бавило израдом оријентационих Листа категорија
Интензивна сарадња тог тела са Министарством
здравља у примени јединствених Листа категорија на
нивоу целе државе и адекватној заштити архивске грађе
Инкорпорирати у медицинске законе, али и у друге
законе који регулишу све друге области, одредбе које се
односе на чување и заштиту архивске грађе
Доследност архива у примени својих прописа
23. Скренути пажњу на:
Важност постојања адекватног архивског законодавства
Важност добро организоване и уређене заштите на
терену
Неопходност честих и квалитетних контаката са
регистратурама, сталне едукације како архивиста, тако
и архивара по регистратурама
Недоследност архива у примени прописа - политика
краткорочних финансијских ефеата могући “камен
спотицања” у будућности
Editor's Notes
Изнећу вам случај лоше пословне процене руководства нашег архива од пре више од две деценије, а који до данас није адекватно решен. Та прича ће бити само основ за једну много ширу причу у вези са валоризацијом медицинске документације уопште. Дакле, Историјски архив пожаревац 1985. године склапа са тада Радном јединицом Општом Болницом Пожаревац самоуправни споразум, у данашњем смислу уговор о заштити, којим је од опште болнице преузет целокупан документарни материјал настао радом ове установе од 1929-1993. године. Архив се обавезао да донесе Листу категорија, да изврши сређивање, одабирање и излучивање, да трајно чува и штити архивску грађу, док ће за узврат болница уплаћивати годишње суме новца за те услуге. Преузимања су вршена у неколико наврата у периоду од 1985-1995. а преузета је документација до 1993. године. Новац је притицао, трошио се. Ангажовањем нашег дугогодишњег архивског помоћника Драгослава Радосављевића преко 600 м/1 је разврстано по одељењима, сређено по годинама, разврстано на мушка и женска одељења, у оквиру година по месецима. Излучивања никад није било. Листа је донета тек 2004. године. Данас та документација чини око 15% укупне количине документације коју чувамо у архиву. Наш најобимнији фонд. Уговор је после извесног броја година престао да се обнавља, а документација је и даље код нас. Покушаји да вратимо оно што је млађе од 30 година завршили су се неуспешно јер рукводство болнице није могло да обезбеди смештај. Ви сте у дилеми, да ли све скупити и истоварити и сами кршити закон или оставити и трпети. Механизама против несавесног ствараоца нема.
Највећи проблем вредновања медицинске документације јесте вредновање историја болести које чине највећи део документације коју производе медицинске установе, пре свега болнице.
Архивисти су некомпетентни да оцењују вредност историја болести према важећим Листама категорија које нису довољно прецизне. Пример је да се трајно чува оно што је од значаја за научна и медицинска истраживања. Ко ће то оценити? То може само компетентан здравствени радник. То није толики проблем када се валоризација врши код ствараоца, па што одабере, то му је важно, проблем је када се валоризација врши у ахривксим установама. Из контаката са архвима и колегама констатовано је да проблема има, али их неки ахриви успешније или мање успешно решавају. То зависи од воље и сарадње ствараоца, његове свести о важности и потребама чувања архивске грађе...
Решења проблема у ИАП нису недостижна. Израда Листе категорија која ће бити што прецизнија и детаљнија. Враћање документарног материјал млађег од 30 година, инсистирање на његовом сређивању, одабирању и излучивању код ствараоца, а у архиву ангажовање медицинских радника који би извшрили одабирање архивксе грађе за трајно чување.
Међутим, ово питање је много сложеније од проблема ИАП. Из упитника који је за ове потребе израђен и послат архивима. На жалост податке је доставило само 7 архива уочљива је неусаглашеност око појединих кључних питања. А то су пре свега: дали чувати све историје болести. Аргументи за јесте свима познат случај несталих беба током 70-их година где је неадекватно вођена и недостатак документације створио сумњу да постоји оправдана сумња родитеља у званичну верзију догађаја. У самом ИАП после 2000. године имамо пример да је историја болести спасла судски случај и помогла у идентификовању жртве тешког убиства и осуди убица. Главни аргумент против чувања свих историја болести јесте њихова масовност. Са гледишта историчара матични лист болесника је довољан за прикупљање података, а да су историје и ток болести од значаја само медицинским стручњацима.
Следећ питање је који су критеријуми одабира и ко врши одабир. Идеално би било када би сваки лекар имао обавезу да на историји болести стави ознако да ли је за трајно чување или ограниченог рока чувања, како је то нпр. било регулисано у бившем СССР-у. Такође, да ли после 30 година преузимати у архив историје болести, или их као масовну документацију за коју не постоји велико или никакво интересовање истраживача оставити код ствараоца (пример Француске која има медицинске архиве где се историје болести чувају 100 година, али не све) а потом врло мали део предаје државном архиву. Важно питање је и доступност медицинске докумнтације за истраживања која није регулисана нашим прописима. Нови закон о архивској грађи и ахивима садржи одредбу која то регулише. Важно питање због специфичности медицинске документаицје јесте и питање заштите података о личности. Конкретно историје болести које су у нашем архиву питање је како их издати на захтев странке, да ли то може бити само на лични захтев лица на које се историја болести односи, или то може бити родитељ за дете, или дете за родитеља, да ли архиви и како да утврђују???
Поменули смо Француску која има медицинске архиве где се историје болести чувају, одабирају, а после 100 година предају државном архиву. У бившем СССР историје болести су се одабирале методом случајног узорка и не чувају се историје болести и документација свих медицинских установа. У Хрватској су израђене јединствене оригјентационе листе којима је предвиђено да се све историје болести чувају трајно. Наши архиви имају различит приступ. Различите су и Листе. Од оних код којих се све историје болести чувају до оних које су углавном утемељене на селективном приступу М. Петровића. Проблем тих листа је њихова непрецизност и остављање простора за индивидуално тумачење оног ко врши одабирање. Мали број архива је преузимао медицинску документацију, али је она мањег обима, пар метара или пар десетина метара. Један архив је преузео медицинску документацију, али не и историје болести, управо због њихове количине па су остале код ствараоца. Неки архивисти сматрају да је за историју довољно важни подаци и лако разумљиви они садржани у матичном листу болесника.
Као и у свим другим питањима и овде су потребна систмска решења, јединствена за целу територију Србије. Пре свега доношење Закона о архивксој грађи и ахривима, оштрија казнена политика према немарним ствараоцима. Посебно важан део тих системских решења јесте израда јединствених оријентационих листа за целу Србију, како за медицинске устнаове, тако и за све друге области. У том смислу би требало формирати стручно тело које би се бавило израдом оријентационх листа као што је то нпр. Учињено у Хрватској. Такође, неопходна је сарадња тог тела, али и Архива Србије са министарством здравља у овом случају, на примени јеиднстених Листа и на адекватној заштити архиске грађе. Инсистирати од Архива Србије или Аривског већа у колико се формира по новом закону да се у све законе којима се регулишу одређене области живота и рада уврсте и одредбе које се односе на обавезу чувања и зашштите архивске грађе што до сада није био или је био врло редак случај. На крају најважније јесте доследност ахрива у примени својих прописа. Ако будемо имали селективан став према регистратурама, ако будемо флексибилни по питању њихових обавеза не можемо очекивати резултате. Само доследном применом прописа, инсистирањем на њиховом поштовњу, грађењу у том смислу доброг пословног имиџа архива можемо очекивати да нас регистратуре озбиљно схвате.
На крају, сигурна сам да Вам нисам рекла ништа ново, али је мој циљ био да на конкретном примеру у нашем архиву скренем пажњу на важност постојања адекватног архивског законодавства, важност добро уређене и организоване заштите на терену, неопходност у том смислу честих контаката са регистратурама (не само на њихов позив кад се затрпају документацијом), сталнна едукација архивиста и архивара по регистратурама. Посебно скрећемо пажњу на недоследност архива у примени архивских прописа. У времену немаштине које траје неколико деценија архивске управе руководећи се краткотрајним финансијским ефектима стављају себи омчу око врата, затрпавају се непотребним материјалом и смањују простор за рационално коришћење и располагање сопственим потенцијалима. Паре се потроше, али остане велики терет који се преноси са генерације на генерацију.