Рад са формулама. Рад са апсолутним адресама

1. Рад са формулама.
Рад са апсолутним
адресама
Информатика
57-58 час

2. Могућност обављања операција над подацима (најчешће
рачунских), најважније је својство MS Excela. Резултат
примијењене операције приказује се у ћелији, док се
формула која је описује уноси у линију уноса на траци
формула и остаје у позадини саме ћелије. За креирање
формула може се користити читав низ функција које
подржава MS Excel (њих више од 300).

3. Функције
Функције су унапријед дефинисане формуле које изводе
прорачуне помоћу одређених вриједности које се називају
аргументи. Функције које подржава MS Excel, подијељене
су у неколико категорија:
математичке и тригонометријске
финансијске
статистичке
логичке
текстуалне
датумске, итд.

4. Свака функција рачуна се са једном или више вриједности
(аргументи функције), а као резултат рада једну вриједност.
Аргументи функција су разне константе (нумеричке,
логичке, текстуалне, датумске), координате ћелије/блока
ћелија (апсолутне, релативне, мјешовите), функције ..., а
раздвојени су знаком ; .
Координате блока ћелија дефинисане су као распон од
координате ћелије у горњем лијевом углу, до координате
ћелије у доњем десном углу блока, које дијели знак : , нпр.
A1:B16.

5. Ако је аргумент нека функција, тада се она назива
угнијежђена функција. Таквих угнијежђења може бити до
седам нивоа. Ако се у ћелији чији је садржај број, појави
знак #, значи да је колона недовољно широка да буде
видљив цијели број. Па се мора проширити колона или
смањити величину броја.
У даљњем тексту навест ће се најчешће кориштене
функције по појединим категоријама.

6. Математичке функције
Кориштење одабраних функција биће приказано на
једноставном примјеру радног листа:

7. SUM(Аргумент1;Аргумент2;...) – сума аргумената:
=SUM(A1;C2) =1,5
A1+C2=1+0,5
=SUM(A1:C2) =21,1754
A1+A2+B1+B2+C1+C2=1+2+(–4)+5,6754+16+0,5
=SUM(A1:C2;F1) =121,1754
SUM(A1:C2)+F1=21,1754+100
PRODUCT (Аргумент1;Аргумент2;...) – умножак аргумената:
=PRODUCT(A1;C1) =16
A1*C1=1*16
=PRODUCT(A1:C1) =–64
A1*B1*C1=1*(–4)*16

8. SQRT(Аргумент) – позитивни квадратни коријен из аргумента:
=SQRT(A1*C1) =4
=A1*C1 = 1*16 16
POWER (Аргумент1;Аргумент2) – потенцира аргумент1 на потенцију, то јест аргумент2
=POWER(C1;A2) =256
C1A2
=162
=POWER(C1;2) =256
C12
=162

9. LOG (Аргумент1;Аргумент2) – логаритам аргумента1 по бази (аргумент2)
=LOG(A2;C2) =–1
logC2A2=log0,52
=LOG(F1) =2
ROUND (Аргумент1;Аргумент2) – заокруживање аргумента1 на задани број децимала(аргумент2)
=ROUND(B2;2) =5,68
=ROUND(B2;0) =6
DEGREES (Аргумент) – аргумент (у радијанима) претвара у степене
=DEGREES(PI()*C2) =90
π*C2 rad=π*0,5 rad=π/2 rad= 90o

10. RADIANS (Аргумент) – аргумент (у степенима) претвара у радијане
=RADIANS(F2) =0,523599
30o
=π/6 rad =3,141592/6
SIN (Аргумент) – синус од аргумента (у радијанима)
=SIN(RADIANS(F2)) =0,5
sin30o
COS (Аргумент) – косинус од аргумента (у радијанима)
=COS(PI()*C2) =0
cos(π*0,5)=cos90o
TAN (Аргумент) – тангенс од аргумента (у радијанима)
=TAN(RADIANS(F2)) =0,57735
tg30o

11. Формуле
Формула је једнакост која из једне или више постојећих вриједности
рачуна нову вриједност.
Писање формула започиње уносом знака =, +, – или @ у линији уноса.
При креирању формула користе се стандардни математички
оператори:
+ за сабирање
– за одузимање
* за множење
/ за дијељење
^ за експонент – знак ^ добије се притиском на типке AltGr и 3
(изнад слова)

12. Excelov редослијед израчунавања унутар формуле једнак је
стандардним математичким правилима: најприје се врши експонент,
затим множење и дијељење, а након тога сабирање и одузимање.
Постоји ли више прорачуна једнаке важности, рачунају се с лијева на
десно.
Уколико се жели промијенити наведени редослијед – користе се
заграде.
На следећим примјерима приказано је како се мијења резултат овисно о
употребљеним заградама:
25+13/2–4*3^2=–4,5 25+(13/2–4)*3^2=47,5
(25+13)/2–4*3^2=–17 ((25+13)/2–4)*3^2=135

13. Релативне, апсолутне и мјешовите адресе ћелија
Како је раније наведено, адреса идентификује поједину
ћелију, односно њен положај на радном листу и састављена
је из ознаке колоне и реда којем припада. У листовима се
често, за вријеме рада, додају ћелије, колоне или ријечи
што може пореметити жељени прорачун. Зато су у MS
Excelu доступна три начина адресирања унутар радног
листа: релативно, апсолутно и мјешовито.

14. Релативна адреса, нпр.C4, дефинише релативни положај
ћелије C4 у односу на ону ћелију у којој је податак из C4
кориштен и прилагођава се промјенама направљеним
унутар радног листа. Овај се начин адресирања највише
користи у раду.
Апсолутна адреса, нпр. $C$4, означава тачну локацију
ћелије и не прилагођава се евентуалним промјенама на
радном листу.

15. Ако је у ћелији D6 уписано: =$C$4, тада Excel то чита на
следећи начин: вриједност у овој ћелији једнака је
вриједности која се налази у пресјеку колоне C и реда 4.
Копирањем садржаја ћелије D6 у ћелију E6, једнакост у
ћелији E6, би гласила: =$C$4, тј. и податак у ћелији E6 био
би идентичан оном у C4.
Мјешовите адресе јесу оне код којих или ознака колоне
или ознака реда има апсолутни карактер:
• $C4 – ознака колоне је апсолутна, а реда релативна
• C$4 – ознака реда је апсолутна, а колоне релативна.

16. На следећимм линковима имате детаљне видео туторијале у
Excel-u:
https://www.youtube.com/watch?v=YpCjk35R5GM
https://www.youtube.com/watch?v=FyGoR2MiNGQ
https://www.youtube.com/watch?v=LhMakvT_bH8
https://www.youtube.com/watch?v=4KNhBj3c8iY
https://www.youtube.com/watch?v=2jzMo4iiO4M
https://www.youtube.com/watch?v=s9LdB7ZBPYk
https://www.youtube.com/watch?v=_7raWhBPe4I
https://www.youtube.com/watch?v=Iay6_A86HNw

17. Питања за провјеру градива:
 Колико функција подржава Microsoft Excel?
 У које категорије су подијељење функције?
 Шта је то формула?
 Шта су то релативне адресе ћелија?
 Шта су то апсолутне адресе ћелија?
 Шта су то мјешовите адресе ћелија?