O aran\manu s MMF-om

1. Danas
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju
Nebojša Savić: Deficit treba dalje smanjivati
I ove završne godine aranžmana, bilo bi veoma poželjno da se koncentrišemo na ostvarivanje što
boljih rezultata. Na taj način bi se eventualno stvorili uslovi za rast plata u javnom sektoru i
penzija, kaže Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera NBS i profesor FEFA, za Danas.
Piše: Miloš Obradović
Beograd 09. mart 2017. 08:00

2. Kakva su vaša očekivanja za 2017. godinu što se tiče privrednog rasta i inflacije? Šta će biti
glavni generatori rasta i koliko će spoljni faktori imati uticaj na to?
- Rast u Srbiji u 2017. može biti oko 3,5 do četiri odsto. Za to će biti potrebno da se dalje nastavi
uspešno sprovođenje aranžmana sa MMF i da se intenzivira realizacija onog dela programa koji
je vezan za strukturne promene i reformu javnih preduzeća. Druga važna komponenta je da se
daljim unapređenjem poslovne klime i uslova poslovanja u Srbiji ovaj prostor učini što
atraktivnijim za ulaganje privatnog kapitala. Ovo bi moglo postati posebno značajno za
intenziviranje razvoja inovativnosti i IT sektora kao ključnih osnova novog rasta zasnovanog na
znanju. Posebna pogodnost je što se taj sektor zasniva na zapošljavanju mladih visoko
obrazovanih ljudi.
Ovom rastu će svakako pogodovati niska stopa inflacije koja će sasvim izvesno ostati na tom
nivou i u 2017. jer su inflaciona očekivanja i na jednu i na dve godine usidrena na niskom nivou,
oko 2,5 odsto.
Šta će biti najveći izazovi u fiskalnoj konsolidaciji s obzirom da su iscrpene mere poput
smanjenja plata i penzija?
- Ostvareni fiskalni deficit u 2016. od 1,4 odsto je znatno niži od onoga što se očekivalo i što je
bilo dogovoreno sa MMF-om. U 2017. treba nastaviti sa merama na strani rashoda, ali i sa
merama na strani povećanja prihoda. To se pre svega odnosi na legalizaciju sive ekonomije i
prevođenje što većeg dela u formalni sektor. Bilo bi veoma poželjno da se deficit dalje smanjuje.
Da li bi najavljena povećanja plata u javnom sektoru i penzija mogla da dovedu u pitanje
smanjenje deficita i javnog duga?
- Sasvim je razumljivo da postoje pritisci da se povećavaju zarade u javnom sektoru. Ali isto
tako treba reći da je u prethodne dve godine sprovođenja aranžmana sa MMF-om bilo povećanja
plata, što inače nije uobičajeno u ovakvim tipovima aranžmana. To je bilo moguće zato što su
ostvarivani bolji rezultati od očekivanih. Otuda bi i ove, treće i završne godine aranžmana, bilo
veoma poželjno da se koncentrišemo na ostvarivanje što boljih rezultata. Na taj način bi se
eventualno stvorili uslovi za rast plata u javnom sektoru i penzija. Dakle, potrebno je prvo
ostvariti dobar rast GDP-a, dalje legalizovati sivu ekonomiju i dalje smanjivati fiskalni deficit.
U 2016. godini banke su zabeležile rast kreditiranja stanovništva, ali pad kredita prema
privredi uprkos smanjenju kamatnih stopa. Koji su razlozi za to i može li se nastaviti
privredni rast bez značajnije podrške bankarskih kredita?
- Među komercijalnim bankama u Srbiji postoji jaka konkurencija i žestoka je borba da se dođe
do kvalitetnih klijenata kojima se mogu plasirati novi krediti. Čini mi se da su tu manje više
iscrpljene tržišne mogućnosti. Da postoji prostor za plasiranje kreditnog potencijala komercijalne
banke bi ga sigurno plasirale, jer je to njihov osnovni posao. Nažalost prostor je sužen, a rizici su
veoma veliki. Ne treba zaboraviti da su kamatne stope na istorijski najnižem nivou i da je
značajno povećano učešće kreditiranja u dinarima.

3. U kojoj meri i na koji način rast kamata FED-a i jačanje dolara može ugroziti finansijsku
stabilnost u Srbiji i da li je to pretnja u narednom periodu?
- Povećanje kamatnih stopa FED-a ima negativan uticaj na sve zemlje u kojima je bilo
značajnijeg priliva kapitala, posebno portfolio investicija. To je kapital koji kruži svetom i
nastoji da ostvari najviše prinose. Logično je kada dođe do povećanja kamatnih stopa u SAD da
dolazi i do odliva kapitala iz zemalja u koje je ranije ušao. Taj efekat, zavisno od ekonomskih
fundamenata neke zemlje, može uticati na finansijsku stabilnost. Srbija je i prošle i ove godine
ispoljila zavidnu sposobnost odbrane od ovih efekata i sposobnost njihovog apsorbovanja. To
treba slediti i u budućnosti.
- See more at:
http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=340451&title=Neboj%C5%A1a+Savi%C4%87
%3A+Deficit+treba+dalje+smanjivati#sthash.WK4Gh6bd.dpuf