O budžetu za 2015. godinu

1. Naslovna» G. RadosavljevićzaMRS: Važnoje da se ostvare planirani prihodii rashodi
G. Radosavljević za MRS: Važno je da se
ostvare planirani prihodi i rashodi
Čet,25/12/2014 - 15:54 -- MRS
Programsko budžetiranje, koje se prvi put primenjuje od 2015. godine je pozitivan pomak, ali je
veoma značajno da planirani nivo prihoda i rashoda zaista bude i realizovan, izjavio je za
Međunarodni radio Srbija docent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju - FEFA dr
Goran Radosavljević. On je istakao da je posebno važno da se ostvare planirane uštede i stvore
uslovi za oživljavanje privredne aktivnosti.
Budžetom za 2015. godinu predviđeno je gotovo isto prihoda, koliko je bilo planirano i
budžetom za 2014. godinu, pre rebalansa, ali su oni na kraju bili manji, istakao je Radosavljević.
Zbog toga se ne može sa sigurnošću reći da će se ta projekcija ostvariti, pogotovo što i Fiskalni
savet očekuje da će pad bruto društvenog proizvoda biti veći od 0,5 odsto, što će se odraziti na
prihode. S druge strane, i rashodi su projektovani na gotovo istom nivou kao za ovu godinu,
naglasio je Radosavljević i podsetio da su samo rashodi za subvencije bili veći za 20 odsto od
planiranih. Primarni deficit, koji se odnosi na republički budžet, nešto je manji za oko 4 do 5
milijardi dinara, ali je ukupni deficit države veći za oko 10 milijardi. Suštinski nema pomaka,
osim što su smanjene zarade u javnom sektoru i penzije, ali se te uštede ne vide, jer su
istovremeno drugi troškovi, kao što su subvencije, rashodi za nabavku robe i usluga i otplatu
kamata povećani.
Kad je reč o reformi javnog sektora, Radosavljević smatra da nije realno očekivati da u godini
kad ta reforma započinje budu ostvarene i uštede. Prema njegovim rečima, reforma podrazumeva
otpuštanja određenog broja viška zaposlenih iz javnog sektora i tu će biti otvarene uštede, ali će i
izdaci za otpremnine biti veliki. U budžetu su predviđena sredstva za otpremnine u iznosu od 16
milijardi dinara u okviru Tranzicionog fonda i 5,5 milijardi dinara na razdelu Ministarstva za

2. državnu upravu i lokalnu samoupravu. Stoga se ne može očekivati da će sledeće godine biti
pozitivnih efekata od reforme javnog sektora, možda tek u narednim godinama.
Iako je za 2015. godinu predviđen pad bruto društvenog proizvoda od 0,5 odsto, nije nemoguće
da u 2016. godine bude zabeležen privredni rast, smatra Radosavljević. Kako je objasnio,
ukoliko dve godine zaredom država ima pad bruto društvenog proizvoda, onda se smanjuje baza
za obračun. To znači da je, uz oživljavanje privredne aktivnosti, moguće da u 2016. godini
privredni rast bude zaista 1,5 odsto, koliko je Vlada predvidela. Međutim, za sada nije poznato
da li će pad BDP naredne godine biti svega 0,5 odsto ili veći. Treba imati u vidu da je ove godine
kretanje BDP imalo negativnu tendenciju, te je u prvom kvartalu pad bio mali, u drugom je
iznosio 1,3 odsto, u trećem 3,6 odsto. Srbija u narednu godinu ulazi sa recesijom, uz značajan
pad industrijske proizvodnje od više od 6 odsto i dvocifrenim padom izvoza. Slične negativne
tendencije će se verovatno zadržati u prvih nekoliko meseci naredne godine.
Programsko budžetiranje na koje Srbija prelazi u 2015. godini je veoma značajno u smislu
povećanja transparentnosti i mogućnosti kontrole da li su sredstva potrošena namenski, ocenio je
Radosavljević. On smatra da je napravljen pomak u vidu programske strukture, ali da još uvek
ima značajan broj razdela i stavki u budžetu, u okviru kojih su predviđene velike cifre. Međutim,
nije poznato na koji način će ta sredstva biti iskorišćena, jer je samo navedeno da će biti
korišćena na osnovu odluke Vlade. Napredak je što će na kraju 2015. godine moći da se sagleda
koji su projekti realizovani, a koji ne. Ovo je prva godina primene programskog budžeta i treba
nastaviti raditi na tome, zaključio je Radosavljević.
Razgovarala Biljana Blanuša