Prezentacija o fiskalnoj konsolidaciji na osnovu izveštaja fiskalnog saveta za potrebe predmeta Privredni sistem i ekonomska politika.

1. Ovoga puta je drugačije?

2. Uvod
 Krajem 2014. započet novi program fiskalne konsolidacije
 Neuspeh prethodnog pokušaja:
 Rast poreske nediscipline
 Ogromni budžetski troškovi
 Deficit u 2014. i 2012. su bili jednaki
 Rast duga države sa 58% na 73% GDP-a
 Troškovi kamata udvostručeni

3. Fiskalna konsolidacija 2012-2014.
 Plan za smanjenje budžetskog deficita:
 Javni rashodi – ograničen rast zarada i penzija
 Javni prihodi – povećanje nekoliko poreskih stopa
 Strukturne reforme – reforma javnih preduzeća,
privatizacija, penzijska reforma, jačanje poreske
administracije...
 Tokom 2013. ograničen rast plata i penzija za 2% + 0,5%
 Uz prosečnu inflaciju 7,7% => realno smanjenje za 5%
 Paket mera u 2015. jednako ambiciozan

4. Fiskalna konsolidacija 2012-2014.
 Pad efikasnosti naplate i rast poreskih utaja
 2012. povećana stopa PDV na 20% (rast efektivne stope
za 8.5%)
 2013. godina: očekivani prihodi = 420 mlrd din.; stvarni
prihodi: 380 mlrd din. => rast poreske nediscipline
 Glavni razlog pada efikasnosti naplate – organizacione
slabosti u Poreskoj upravi

5. Fiskalna konsolidacija 2012-2014.

6. Fiskalna konsolidacija 2012-2014.
 Efekat Laferove krive?
 Povećanje poreza – negativan uticaj na rast GDP-a?
 Uz poreski multiplikator 3 i rast poreskih prihoda za 1%
GDP => smanjenje stope rasta GDP za 3% => pad
poreskih prihoda za 1,05% GDP => rast deficita 0,05%
GDP
 U Srbiji je poreski multiplikator najverovatnije manji od 1

7. Fiskalna konsolidacija 2012-2014.
 Nepovoljna fiskalna kretanja u 2013. na strani javnih
prihoda:
 Solidarni porez na zarade veće od 60.000 din.
 Niža stopa PDV-a podignuta na 10%
 Rast javnih rashoda zbog odlaganja strukturnih reformi
 Ukupan efekat: skroman pad deficita na 5,5% GDP

8. Fiskalna konsolidacija 2012-2014.
 Problemi u poslovanju preduzeća prepoznati već 2012.
 Problematična preduzeća: Srbijagas, Železara Smederevo,
Galenika, Resavica, Dunav osiguranje i druge.
 Primer Železare Smederevo (mesečno 5-10 miliona evra,
Fond za razvoj odobrio 100 miliona evra)
 Problem: pomeranje rokova završetka restruktuiranja
 Država velikodušno subvencioniše
 Srbijagas: garancije na kredit 150 + 200 miliona evra,
direktna pozajmica 9 mlrd. din. ≈ uštede u 2015. na
osnovu smanjenja plata i penzija

9. Fiskalna konsolidacija 2012-2014.
 Izvor gubitaka i problema sa likvidnošću kod EPS-a –
veliki dugovi preduzeća u restruktuiranju za isporučenu
struju (zaštita Vlade u iznosu 20 mlrd. dinara)
 Odsustvo preventivnih mera u bankarskom i sektoru
osiguranja:
 Likvidacija Privredne banke Beograd i Univerzal banke =
200 miliona evra
 Dokapitalizacija Poštanske štedionice = 5 mlrd. din.
 Dokapitalizacija Dunav osiguranja = 5 mlrd. din.

10. Fiskalna konsolidacija 2012-2014.
 Odlaganje reformi je poništilo napore za ozdravljenje
javnih finansija:
 Deficit u 2014. iznosio 6,7%
 Bio bi i veći da nije bilo „uštede“ na kapitalnim rashodima
(javne investicije manje za 300 miliona evra od plana)
 Javni dug porastao sa 58% na 73%
 Troškovi kamata će se godišnje uvećavati za 20 mlrd. din.
 Da bi se održao nivo deficita, potrebne su uštede od 0,5%
GDP

11. Fiskalna konsolidacija 2012-2014.
 Poražavajuće činjenice:
 Za tri godine Srbija dospela u najzaduženije zemlje regiona
 Kamate na javni dug iznosi 1,1 mlrd. evra
 Za kamate se troši više nego za javne investicije
 Za kamate se troši skoro koliko i za obrazovanje i nauku
(čime bi se moglo finansirati 150.000 zaposlenih)
 Odlaganje reformi – izostanak pritiska sa finansijskih
tržišta (jeftino zaduživanje u dolarima?)

12. Oštra fiskalna konsolidacija:
slučaj Rumunije
 Rumunija bila na ivici bankrotstva (kriza + recesija)
 Za finansiranje deficita i dospelog duga bilo je potrebno
20% GDP
 Oštre mere od 2010.:
 Zarade umanjene za 25%
 Broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen za 15%
 Nominalno smanjenje penzija 15% - nije izvršeno
 Rast stope PDV sa 19% na 24%
 Paket strukturnih reformi

13. Oštra fiskalna konsolidacija:
slučaj Rumunije
 Rezultati:
 U roku od 3 godine deficit smanjen sa 9% na 3% GDP
 Javni dug stabilizovan na nivou 40% GDP
 Privreda ostvaruje stope rasta
 Šta možemo naučiti:
 Oštre mere uz rešavanje problema strukturnih reformi
 Posvećenost Vlade
 Popuštanje nije prihvatljivo
 Povećanje plata tek nakon tri godine, stimulisanje
potrošnje smanjenjem stope PDV na hranu i piće

14. Fiskalna konsolidacija 2015-2017.
 Novi program započet krajem 2014.
 Prvi rezultati: manjak u prva četiri meseca iznosi 22 mlrd.
din (u prethodnoj godini je bio 4 puta veći)
 Razlog: jednokratno i vanredno povećanje neporeskih
prihoda i kašnjenje u izvršenju javnih investicija
 Deo smanjenja deficita je strukturne prirode: smanjenje
plata i penzija krajem 2014.
 Vlada se ponovo suočava sa strukturnim reformama
 Glavna prepreka: nereformisana i polu-tržišna ekonomija

15. Fiskalna konsolidacija 2015-2017.

16. Fiskalna konsolidacija 2015-2017.
 Krajnji ishod bi mogao biti drugačiji:
 Usvojena je reforma penzijskog sistema
 Radničko zakonodavstvo usklađeno sa evropskim
 Sklapanje trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om
 Priprema planova za najproblematičnija preduzeća
 Racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru (smanjenje
zaposlenih po 5% godišnje)
 Nedostaje konkretan plan otpuštanja/racionalizacije:
zdravstva, prosvete, policije, pravosuđa.

17. Fiskalna konsolidacija 2015-2017.
 Vlada produžila rok zaštite 17 strateških preduzeća za još
godinu dana
 Ovo odlaganje može dovesti do dodatnih budžetskih
troškova – čak do 700 miliona evra
 Povećanje plata i penzija – pitanje kredibiliteta programa

18. Period april-jun 2015.

19. Opšte tendencije i makroekomske
implikacije
 Konsolidovani fiskalni deficit: 18,2 mlrd. din (1,4%
četvoromesečnog GDP-a)
 Primarni suficit: 20 mlrd. dinara (2,6% četvoromesečnog
GDP-a)
 Konsolidovani fiskalni deficit u prvih 7 meseci: 39,4 mlrd.
din (1,7% GDP-a)
 Fiskalni deficit u periodu april-jun iznosi 8% planiranog
godišnjeg deficita (u prethodnim godinama je u ovom
periodu iznos bio 28%)
 Pozitivni fiskalni rezultati su rezultat agresivne naplate i
slabija realizacija nekih izdataka

20. Opšte tendencije i makroekomske
implikacije
 Rast naplate poreza usporava ali je ona i dalje veća od
plana
 U periodu april-jun je došlo do snažnog rasta javnih
investicija
 Iznos deficita u prvih 7 meseci iznosi 17% planiranog
deficita (u prethodnim godinama je iznosio 50%) =>
delimično rezultat promenjene dinamike naplate
dividendi, jednokratnih prihoda i odlaganje realizacije
nekih rashoda
 Suzbijanje sive ekonomije: rast prihoda za 25-30 mlrd. din

21. Opšte tendencije i makroekomske
implikacije
 Ukoliko se trend nastavi, konsolidovani fiskalni deficit bi
iznosio oko 140-160 mlrd. din tj. 3,5-4% GDP.
 Najveći doprinos: smanjenje plata i penzija, bolja naplata
poreza i agresivna naplata neporeskih i jednokratnih
prihoda
 Niža inflacija od planirane ima negativan efekat
 Osnovi pokretači rasta: rast izvoza i investicija
 Bolji fiksalni rezultat u odnosu na plan: agresivna naplata
neporeskih i jednokratnih prihoda, suzbijanje sive
ekonomije, slabija realizacija javnih investicija i odlaganje
isplate otpremnina

22. Opšte tendencije i makroekomske
implikacije
 Isključenjem efekata jednokratnih i privremenih faktora,
fiskalni deficit se procenjuje na 4,5% GDP.
 Revidiranjem programa konsolidacije uz neizvesne
rezultate suzbijanja sive ekonomije i rizike kašnjenja
sprovođenja strukturnih reformi, fiskalni deficit bi u 2016.
mogao biti veći od deficita u 2015.

23. Srbija i EU: fiskalni deficit u
2015 (% GDP)

24. Analiza dinamike i strukture
javnih prihoda i javnih rashoda
 Javni prihodi u periodu april-jun: realan rast za 2,5% u
odnosu na prethodnu godinu zbog rasta neporeskih
prihoda za 40% dok su poreskih prihodi realno pali za
1,4%
 Došlo je do usporavanja u naplati javnih prihoda: među
godišnji realan rast od 3,5% je sporiji nego u prethodnom
periodu
 Međugodišnji rast neporeskih prihoda je posledica snažne
naplate dividendi od javnih i državnih preduzeća

25. Analiza dinamike i strukture
javnih prihoda i javnih rashoda
 Poreski prihodi su realno opali za 1,4% u odnosu na isti
period 2014. a ostvaren je i realni pad od 0,5% u odnosu
na prethodni četvoromesečni period
 Usporavanje naplate je posledica usporavanja rasta
prihoda od poreza na potrošnju po osnovu suzbijanja sive
ekonomije i rastu izvoza kao i pada prihoda od poreza na
faktore proizvodnje zbog smanjenja plata i penzija
 Naplata je veća u odnosu na plan zbog bolje naplate
akciza i doprinosa, iako je rast prihoda od akciza u
periodu april-jun zaustavljen

26. Analiza dinamike i strukture
javnih prihoda i javnih rashoda
 Prihodi od PDV su u periodu april-jun realno veći za 0,7%
u odnosu na prethodnu godinu a realno manji za 3,1% u
odnosu na prethodni četvoromesečni period.
 Uzrok je usporavanje naplate PDV na domaći promet što
može biti znak slabljenja aktivnosti države na suzbijanju
sive ekonomije.
 Da bi se siva ekonomija zaustavila, neophodno je da
poreski obveznici budu uvereni da se ne radi o
kampanjskim aktivnostima države

27. Analiza dinamike i strukture
javnih prihoda i javnih rashoda
 Prihodi od poreza na dohodak su u periodu april-jun opali
za 1,5% u odnosu na prethodno četveromesečje a u
odnosu na isti period prethodne godine, porasli za 0,5%.
 Međugodišnji rast je posledica suzbijanja rada na crno.
 Prihodi od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje su
porasli za 0,5% u odnosu na prethodno četveromesečje a
opali u odnosu na period april-jun prethodne godine u
iznosu 2,6% zbog smanjenja zarada u javnom sektoru.
 Pad poreza na dohodak nije konzistentan sa zvaničnim
podacima (zarade pale 2%, zaposlenost porasla za 10%)

28. Analiza dinamike i strukture javnih
prihoda i javnih rashoda
 Prihodi od poreza na dobih su realno blago veći za 0,5%
nego u prethodnom periodu dok su u odnosu na period
april-jun prethodne godine realno opali za 18% što je
posledica smanjenja profitabilnosti privrede.
 Javni rashodi su u periodu april-jun realno manji za 2,3%
u odnosu na period pretohdne godine a za 7,1% manji u
odnosu na prethodno četvoromesečje zbog ušteda na
platama, penzijama i subvencijama.

29. Analiza dinamike i strukture javnih
prihoda i javnih rashoda
 Pad javnih rashoda je posledica:
 Pada rashoda na plate: 11.3% u odnosu na prošlu godinu, 3% u
odnosu na prethodno četvoromesečje
 Pada rashoda na penzije: 4,5% u odnosu na prošlu godinu, 1,3% u
odnosu na prethodno četvoromesečje
 Pada rashoda na subvencije: 8% u odnosu na prošlu godinu, 1,3%
u odnosu na prethodno četvoromesečje
 Javne investicije su porasle za 29,1% u odnosu na prethodno
četvoromesečje a rast od 2,7% u odnosu na prošlu godinu.
 Na nivou prvih sedam meseci, prošle godine javne investicije su
manje za 15% od plana a ove godine 25% manje od plana
 Rashodi kamata su porasli za 16,6% u odnosu na prošlu godinu a
1,9% postu su porasli u odnosu na prethodno četvoromesečje.

30. Analiza fiskalnih kretanja po
nivoima države

31. Analiza kretanja javnog duga

32. Analiza kretanja javnog duga