Inkluzija u praksi OŠ "Jovan Popović" Inđija

1. INKLUZIVNI
PROGRAM
OŠ “JOVAN
POPOVIĆ”
IDEJE I
REALIZACIJE

2. Мисија школе
Ми смо зелена школа, по чему смо
препознатљиви и јединствени у нашој
општини, а постојимо да бисмо
сачували и развијали здраву личност у
здравој околини. Негујемо креативност
и нудимо могућност избора кроз
ваннаставне садржаје.

3. SCHOOL ANTHEM
THIS SONG,
THIS IS NOT AN ANTHEM,
`CAUSE IN ANTHEM
WORDS ARE FULL OF MEANING
THIS SONG,
THIS IS OUR STORY
JUST A WHISPER
AND WITHOUT SCREAMING
IN THE SILLENCE
WE PRESENT YOU COLOURS
COLOURS ARE
THE BETTER PART OF DREAMING
LEAVE THIS SCHOOL
JUST LIKE A COSY HOUSE
AND KEEP IT IN DREAMS
IN TIME WHEN YOU`LL BE LEAVING
THIS SONG
THIS IS NOT AN ODE
JUST A LITTLE TUNE
YOU`LL WHISTLE ON THE ROAD.
Ova pesma
baš i nije himna,
jer za himnu
velike su reči.
Ova pesma
posvećena nama,
nema želju
da zvuči i zveči.
U tišini
nudimo vam boje,
jer su boje
lepši deo snova.
Kao pesma
poleteće želje,
jer su želje
vaša kuća nova.
Useljenje
u kuću života
neka bude
mirno i bez bola.
Ova pesma
baš i nije himna.
Mala pesma,
a velika Škola

4. Мото школе
„Буди у срцу џин“ Овај мото је освануо као графит на зиду школе и логично
се наставио на мото који је коришћен протеклих 5 година : „Не у центру
града, али у центру срца : и екологија и висока технологија“. Мото
пројекта је „ЗДРАВИЈЕ И ПАМЕТНИЈЕ ЗА СВЕ“. Школа је добила лого,
меморандум, новински плакат – комплетно визуелно решење за
промоцију.

5. Сећам се неке ужарености, топлоте, али то није личило на
рефлектор. Наравно, није тињало ни као лампица на пегли. Сви који
би ме уочили склањали би поглед, као што и Сунце не може да се
гледа без наочара.
Заправо, мени се чини да ме нико није
примећивао.Једноставно, док светла има - нико га не
гледа. Примете га тек када одједном настане мрак. А то је
заправо најлепше у мом сну - без мене би били мрак,
хладноћа и тишина.
Пробудила ме је језа од мрака. Каква сам то сијалица била.
Размишљала сам, размишљала, размишљала... и лампа се
упалила.
Била сам нечија идеја.
Сањала сам да сам сијалица. Не мислим, наравно, да су моја глава или
тело у било каквој вези са тим крушкастим обликом, а нисам ни мршава
неонка. Облика се заправо и не сећам. Сећам се светла. Било је у боји,
али нисам била ни украс на јелци, а ни реклама, а још мање циркуско
светло.

6. Literarni i likovni konkurs
Microsoft
PowerPoint Presentation

7. ANKETE

8. POZORIŠTE

9. FILM

15. ПЕСМЕ ПО ФОТОГРАФИЈАМА
НИНИН СВЕТ
Мале очи,
као да сијају
и никада нећемо сазнати,
како њени погледи изгледају.
Ослушкује звуке,
прстима препознаје ствари.
Није као ми,
али се смеје исто.
Она чује и најтиши звук,
шапутање из позадине,
шкрипу патика на паркету,
отварање врата,
шум ветра у ходнику,
раст траве,
ход мрава,
лет птица,
глас њеног друга Уроша.
И ми доста тога чујемо,
али не примећујемо.
И ми чујемо Уроша,
али га често не разумемо.
Нина је слепа.
Урош има даунов синдром.
Ми њих гледамо и размишљамо о њима,
а они се само играју.
Жељана Радонић, 6/2
ОШ „Јован Поповић“ Инђија

16. МАСКЕНБАЛ
Сви ћемо под маскама бити,
али лица нећемо крити.
Јер Нина је са нама,
а она види само рукама.
Наша Нина,
као вила,
у свом свету има крила.
Она воли,
да је мазе,
али не и кад је много пазе.
Она чује,
и гласове види.
Своје се маске не стиди.
Софија Мишкив, 6/2
ОШ „Јован Поповић“ Инђија

17. Мачка
Има
Лепе очи.
Ево.
Не знам што не скочи.
Ајде, скочи! Мотам конац.
А ништа не погрешим.
Радим
И
Ништа.
Али сам весела.
Звезда
Облак.
Рода лети.
Авион њој смета
На овој планети.
НОВОГОДИШЊЕ ЖЕЉЕ, ДЕЦЕМБАР 2010.
Да се запослим, оженим и добијем дете. (Бране)
Да се запослим и да певам. (Слоба)
Да се удам, имам троје деце и да глумим у шпанској серији. (Марина)
Да добијем нов мобилни телефон. (Зоран)
Да се оженим и да путујем у Београд. (Аца)
Да имам посао и свој динар. (Марија)
Да се запослим и да имам брак. (Ђура)
Да завршим школу. (Драгана)
Волела бих да једног дана постанем певачица и да се удам за правог. (Мими)
Да су сва деца здрава. (Мира)
Да имам више времена за дружење и одмарање. (Шаца)
PESNIČKA
RADIONICA

19. http://www.oafccd.com/lanark/poems.htm
НАШ И ЊИХОВ ЈЕЗИК
Ми ствари волимо или не.
Они се фиксирају на
објекте.
Ми склапамо пријатељства.
Они испољавају пажњу за
другим као облик сарадње.
Ми правимо паузе.
Они привремено одустају
од активности или вољне
радње.
Боримо се једни за друге.
Они имају проблем
агресије.
Ми имамо хобије.
Они – самостимулације.
Ми пажљиво бирамо пријатеље
Код њих се то зове мањак
социјализације.
Ми смо упорни, истрајни.
Они – емоционално
неконтролисано захтевају.
Инсистирамо.
Они се дуре.
Наше је
мишљење
подложно
променама.
А они су
дезоријентисани,
са
нефокусираним
намерама.
Ми смо
талентовани.
А они само
савладавају
вештине.
Ми смо људи.
Али ни они
нису машине.
http://www.squidoo.com/Disability-Related-Poetry
Нама се људи свиђају.
А њима требају.
Ми се шетамо.
Они увек журе.

21. ВИ НИ ПУА НЕ РАЗУМЕТЕ
(ПРОЛОГ)
Живимо у шуми.
Деца воле меду,
зекана кад скаче,
необичног тигра,
све је увек игра.
Али,
не сметните с ума,
око нас је шума.
Вини Пу је добар,
медведи би меда јели,
опсесивно-компулзивно,
каже мантил бели.
Праслин увек румен,
насмејан и ведар зна се,
али муца када поцрвени,
анксиозно то је прасе.
Ијар је магарац спори,
са пажњом се увек бори.
Депресивац то је стари.
рекли би лекари.
Који то тигар махнито на репу скаче?
Једе чичке и жирове, „таквога на свету
нема“?
Да се не лажемо, хиперактивност ...
То је чињеница, а не нека теорема.
Па сова, као мудар саветодавац,
прича збрда-здола, не зна правац.
дислексична са фонолошким
проблемом,
интелигентна, али са говорном
тремом.
Е, сада ваљда знате
шта наша деца воле да гледају,
у столетној шуми кога прате,
а деца, ко деца, појма немају.
Па сад ако си:
као Тигар живахан,
као Пу не котролишеш потребе,
ти стварно ниси нормалан
и немаш нормалне другове.
И када шума пева,
и када шума блиста,
и када зека скаче,
ту нису посла чиста.
C:Documents and
SettingsMijalkovic.MIJ