w

1. ХОРМОНИ
ХИПОФИЗЕ

2. ◦ Хормони хипофизе смештени су у једној малецној жлезди, која је део међумозга тј. диенцепхалона. Хипофиза (енг.
pituitary gland) је главна жлезда људског организма. То је мала жлезда промера око 1 цм. Смештена је у коштаном
удубљену (sella turcica) клинасте кости у подручију базе мозга. Са хипоталамусом је повезана преко своје петељке. Изнад
жлезде се налази хипофизна дијафрагма. Физиолошки се може поделити на два режња: предњи или аденохипофизу и
задњи или неурохипофизу. Између режњева се налази средњи део (енг. pars intermedia). Код људи овај део скоро и
недостаје. Режњеви хипофизе су различитог порекла. Аденохипофиза потиче од Раткеове (Ратхке) вреће, ембрионалне
инвагинације епитела ждрела, а неурохипофиза води порекло од нервног ткива хипоталамуса.
◦ Хормони хипофизе , њихов највећи број смештен је у предњем режњу. Аденохипофиза лучи шест важних хормона и
неколико мање важних пептидних хормона, а неурохипофиза лучи два пептидна хормона. Хормони аденохипофизе су:
хормон раста (ГХ), адренокортикотропни хормон (АЦТХ), тиреостимулишући хормон (ТСХ), пролактин (ПРЛ),
фоликостимулишући хормон (ФСХ), лутеинизирајући хормон (ЛХ) и меланостимулишући хормон (МСХ). Хормони
неурохипофизе: вазопресин или антидиуретски хормон (АДХ) и окситоцин.

3. ◦ За сваки значајан хормон који се ствара у аденохипофизи обично постоји једна врста ћелија: соматотропне ћелије – ГХ,
кортикотропне ћелије – АЦТХ, тиреотропне ћелије – ТСХ, гонадотропне ћелије – ФСХ и ЛХ, лактотропне ћелије – ПРЛ.
Најбројније су соматотропне ћелије, а иза њих су кортикотропне. Тела ћелија које луче хормоне задњег режња хипофизе
нису смештена у жлезди, већ су то ћелије неурона супраоптичког и паравентрикуларног једра хипоталамуса. А у
неурохипофизи се само складиште она два већ поменута хормона.
Слика 1. Хормони хипофизе. Из супраоптичког и
паравентрикуларног једара хипоталамуса луче се
окситоцин и вазопресин (1). Нервним влакнима
(аксонима) путују до крвних судова, односно до капилара
(2). Артеријска крв стиже из срца (3), у капиларима се
прикључују хормони и преко вена (4) настављају пут
крвотока, да би остварили своје дејство на циљана ткива.
У аденохипофизи се налазе секреторне ћелије свих шест
хормона које она лучи (5).

4. Хормони хипофизе – контрола хипоталамуса
◦ Хипоталамус контролише лучење хипофизе хормонским или нервним путем. Лучење задњег режња хипофизе
контролишу нервни сигнали који настају у хипоталамусу. Док лучење из аденохипофизе контролишу хормони –
рилизинг фактори. Ови хормони се стварају у хипоталамусу, и преко малих крвних судова (хипоталамусно-хипофизни
портни судови) доспевају у жлезду (Слика 1). Хипоталамус је централни део за прикупљање сензација из спољашње
средине или самог тела. Биле то болне сензације (код болесних), или депресивне или узбудљиве мисли, као и њушни
стимулуси, концентрације електролита, воде и др. заврше у хипоталамусу и на основу њих/потреба организма долази до
лучења хормона. Поред хипоталамуса, контрола лучења хормона регулише се уз помоћ механизама повратне спреге.

5. ◦ Функција ослобађајућих и инхибицијских хормона хипоталамуса јесте контрола лучења аденохипофизних хормона. То
су: хормон који ослобађа тиреотропин (ТРХ, енгл. тхyротропин-реалисинг хормоне) доводи до ослобађања хормона који
подстиче рад штитасте жлезде. Хормон који ослобађа кортикотропин (ЦРХ, енгл. цортицотропин-реалисинг гормоне)
доводи до ослобађања адренокортикотропина (АЦТХ). АЦТХ делује на ослобађање хормона надбубрежне жлезде.
Хормон који ослобађа хормон раста (ГХРХ, енгл. гроњтх хормоне-реалисинг хормоне) доводи до ослобађања хормона
раста. Хормон који инхибише хормон раста (ГХИХ, енгл. гроњтх хормоне инхибиторy хормоне) је соматостатин, кочи
ослобађање хормона раста. Хормон који ослобађа гонадотропине (ГнРХ, енгл. гонадотропин-реалисинг хормоне) доводи
до ослобађања ФСХ и ЛХ. Хормон који инхибише пролактин (ПИХ, енгл. пролацтин инхибиторy хормоне) кочи лучење
пролактина.