Prezentacija - Moba i prelo Vuk Živković

1. Живот и обичаји народа српског
- Моба и прело -
Вук Живковић VI-3

2. Вук Стефановић Караџић
Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар
1864.) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач
народних умотворина и писац првог речника српског језика.
,,Живот и обичаји народа српског” дело је Вука Стефановића Краџића.
Ова књига је скуп забелешки о народним обичајима и веровањима које су
се до тада преносиле само усменим путем. Овако је очуван значајан део
фолклора ових простора, који помажу да добијемо увид у живот и
културу народа који су овде живели и од којих смо потекли. Забелешке се
не тичу само фолклора Срба, него и Хрвата, Турака, Дубровчана и
осталих народа коју су живели на овом простору.

3. Моба
Моба је давнашњи народни обичај удруживања рада и најчешћи вид
међусобног помагања на селу. Реч моба долази од речи молба. Понекад
наиђу хитни и неодложни послови који надилазе моћи једног дома, па се
онда позивају комшије у помоћ.
Домаћин куће (углавном су то биле богатије куће) тада сазива мобу –
заједнички посао уз помоћ комшија, а ако је потребно, и целог села. Рад
је бесплатан и добровољан, а домаћин је обавезан да раднике што боље
угости. Обично на мобу долазе млади момци и девојке, који се за време
рада друже. По завршетку рада код куће домаћина, после богате вечере,
моба се понекад претварала у сеоско весеље.
Постојала је и моба из милосрђа, на коју се долазило без позива – у
случају када треба помоћи некој сиромашној породици или када нека
кућа остане без домаћина. У том случају домаћини нису имали обавезу
да хране мобаре. Мобом се најчешће жање жито, сакупља се сено, коси
се ливада, бере се воће, комиша се кукуруз.

4. Прело и супредак
Прело је један од облика женских моба, на којима се прело, плело и
везло. А све то уз песму, причу и поуку млађима – да свако покаже оно
што најбоље зна и уме. Уочљиво је да влада ведра и распевана атмосфера,
којом се, свакако, олакшава тежак посао.
Мобе су, тако, биле свеобухватни израз живота једне сеоске заједнице.

5. Народна песма
- Наджњева се момак и дјевојка -
Наджњева се момак и дјевојка:
момак нажње двадес'т и три снопа,
а девојка двадесет и четири.
Кад увече о вечери било,
момак пије двадес'т и три чаше,
а девојка двадесет и четири.
Кад ујутру бео дан освану,
момак лежи, ни главе не диже,
а дјевојка ситан везак везе!

6. Посленичке народне лирске песме
Посленичке песме су лирске народне песме, везане за рад, и
певају о догађајима из обичног живота. Њихова тематика
везана је за мобе на селу. Ове песме су посвећене раду и
изражавале су радост због успешно завршеног посла.
Величале су рад и заједништво, породицу и међусобно
помагање. Испеване су у шаљивом тону, али понеке имају и
мотиве љубави између момка и девојке.

7. Јабланова моба
Или грми, ил’ се земља тресе,
Или бије море у брегове?
Нити грми, нит’ се земља тресе,
Нити бије море у брегове,
Већ то језди Јабланова моба:
Пред њоме је Јаблан на коњицу,
У руци му струк бела босиљка,
Руком маше, босиљак мирише:
“Лако, лако, моја силна мобо!
Сама ми је госпођа код двора,
Неће знати да је силна моба,
Већ ће мислит’ да је турска војска
Млада, луда, поплашиће ми се,
Танка, витка, преломиће ми се.“

8. Хвала на пажњи!