zoran

1. LUNI
UKLHII ZLATOBroj G 1 7
F. E ŠTO IM
ZABAVNI ROMAIMI • I S DINARA

3. IMO V A
ser i j a
x-noa
sveska
1979.
F.Ešton
LUN I UKLETO ZLATO
F.Ešton
LUIM I TROVAČICA

4. ROTO BIBLIOTEKA
Odgovorni urednik
SRBOUUB BUBAN]
Recenzent: JOVAN ČANADANOVIĆ
Korektura Štam parije »DNEVNIK-
Tehnički urednik SLAVKA BOŠNJAKOVIĆ
Tiraž: 100,000 prim eraka
Ovo izdanje oslobođeno je osnovnog i posebnih poreza na prom et aktom Sekretarijata za obrazovanje
nauku i kulturu SAP Vojvodine, br 413-111 od 3 januara 1973 godine
Izdaje i štam pa N ovinsko -izdava čko p reduze će •■DNEVNIK", B ulevar 23 o kto b ra 31 B roj žiro-
računa 65700-603-6350 OOUR N O VINSKO -IZDAVACKO ODELJENJE
Glavni i o d govorni urednik: DUSAN STANOJEV

5. F R E D E R IK E ŠTO N
Lun iukleto zlato
Iako sam u vlažnoj prolećnoj
noći, Donald Sikert je bio dobro ra ­
spoložen. Vraćao se iz posete jed­
nom od svojih najvernijih i najdra­
žih prijatelja, reporteru Arturu
M arkinću i njegovoj ženi Meri.
Večera je bila po Sikertovom
ukusu, a razgovor zanim ljiv, sa ša­
lam a i anegdotam a. M arkinćevi su
se trudili da svom gostu prirede što
prijatnije veće, i u tome su uspeli,
tako da nisu ni osetili kad pre se
približila ponoć.
Sikert je ostavio svoj autom obil
na suprotnoj strani Gledson parka,
jer je tako m ogao da prožeta ispod
drveća, po travi, i pri dolasku, i
sada. u odlasku. Išao je sredinom
parka, putanjom koja je blago savi­
jala. U jednom trenutku je ćuo p ri­
gušene glasove. N ije razum eo reći,
ali bilo je jasno da se nečije oštre
pretnje mešaju s jaucim a i prekli­
njanjem. Kad se takvi glasovi čuju u
to gluvo doba, i na pustom mestu,
većina ljudi nehotično poželi da se
nade što dalje. Međutim, Donald
Sikert je bio jedan od onih koji
uvek žele da pruže pom oć ugrože­
nom ljudskom biću. Zato zastade uz
stablo starog platana, blizu ograde
teniskog igrališta. Oslušnu, i zak­
ljuči da se glasovi čuju sa igrališta.
Gusti oblaci su skrivali nebo nad
Londonom, a izm aglica je priguši­
vala svetio.
Donald Sikert krenu ka ogradi
igrališta. Kad se nade na uglu, na­
glo stade. Glasovi odjednom po-
stadoše jasniji, lako je bio »kralj
ponoći«, oslobođen svakog prazno-
verja, Sikert pomisli na duhove.
Sad je jasnije čuo glasove
- Ponavljam ... Verujte mi, go ­
spodo. .. Ja ne znam ... Nikad nisam
odgonetnuo... Zar ne bih spasao

6. svoj ž iv o t? ... Zar bih trpeo ove
užasne m u ke?!,,. Ubijte me, ali ne
činite to sa m nom ... — govorio je
neko prom uklim glasom, jecajući.
Sikert se osvrnu n a-sve strane.
Do uha mu dopreše otkucaji nekog
sata, koji najavi ponoć. Tog tre­
nutka još jasnije čuo je drugi glas:
- G ovorićeš, Konele m akar te
m orali iznova sastavljati! Sefovi ne
prihvataju tvoje laži. G ovori!
- N e postoji nikakvo prokleto
b la go... Da ga je bilo, ja bih ga
odavno uzeo — odgovori prom ukli i
potreseni glas.
- Č ovek je plakao, jecajući. Do-
nald Sikert je osluškivao, osvrćući
se na sve strane. N ađe se uz stub na
uglu igrališta, koji je bio načinjen
od jake m etalne cevi. Bjo je višlji od
ostalih stubova u ogradi teniskog
igrališta, i na njegovom vrhu je bila
svetiljka, zaštićena žičanom m re­
žom. N a tri jarda od zem lje bio je
na cevi usečen otvor, takode zašti­
ćen žičanom mrežom . Kad stade uz
stub, Sikert je sasvim jasno čuo
jauke i reći:
- O -oh!.. Umreću, gospodo...
Više ne osećam ni bolove...
- G ovorićeš, starće! M oraš da
kažeš tajnu koju skrivaš. Ostavi-
ćem o te tu do sledeće noći. a onda
ćem o dovesti Endu.
- Koju Endu?.. N e znam ni­
kakvu ženu s tim im enom ! - upade
prom ukli m alo jačim glasom.
- Ali, mi smo je otkrili, D žefe -
sm ejuči se r^če sabesednik. - Kad
budeš gledao šta činim o od nje, g o ­
vorićeš kao papagaj. A mi umemo
svašta s lepom žen om ...
- Čutite, prokleti bili! - viknu
čovek koga su oslovljavali sa D žef
Konel.
- O nesvestio se - reče neko.
- Svejedno je - odgovori drugi.
- M oraćem o javiti da je tvrd orah i
da je potrebno prisustvo njegove
kćeri.
Stojeći uz stub, Sikert je čuo kako
odzvanja metal, zbog nekog udara.
Zaključi da to zatvaraju m etalna
vrata. Kad se sve utiša, on poče da
istražuje. Bilo je očito da je u stub
ugrađen dovod vazduha iz nekog
skloništa. Znao je da širom Lon­
dona još uvek postoje skloništa od
napada iz vazduha, izgrađena za
vrem e drugog svetskog rata.
M noga od njih su ostavljena kakva
su bila, samo su ulazi prikriveni i
zaključani. Zaključi da i ovde, u
Gleđston parku, baš tu ispod igra li­
šta, postoji jedno od tih starih sklo­
ništa. Ali, gde je ulaz? Dok se to pi­
tao, Sikert prim eti senke na zidu
desno od igrališta. Tam o su bile
nekakve javne prostorije.
Skrivajući se ispod drveća i izbe-
gavajući osvetljeni prostor, stiže do
zida, ali tu nije bilo nikog. Džepnom
lam pom osvetli tlo, i uskoro nade
m etalni kapak, zaključan jakim sta­
rinskim katancem. Pošto je neko
vrem e osluškivao, kleknu, i, po­
moću univerzalnog kalauza.^otvori
katanac, pa ga sakri u lišće kraj
metalne ploče. Polako podiže ploču,
ispod koje se ukaza betonsko stepe­
nište. Poznajući opšti izgled starih
skloništa od napada iz vazduha,
zaključi da je to pom oćni izlaz, za
slučaj da bude pogođen glavni.
Osvetljavajući niski podzemni
hodnik, kretao se u smeru igrališta.
U skoro zaključi đa je glavni ulaz u
sklonište nekad bio baš tam o gde je
izgrađeno igralište. Ostali deiovi
podzem ne građevin e ostali su ne­
dirnuti; za slučaj potrebe, bilo je
lako otkopati ponovo glavni ulaz.
G raditelji igrališta vodili su računa
da ne unište stari dovod vazduha,
pa su ga prikrili u m etalnom stubu,
do koga je dovedeno i električno
svetio.
Svaki drugi čovek bi, umesto da
lično istražuje sad pozvao policiju
Ko zna gde će ga odvesti slučajno
otkriće ovog starog skloništa? To
što nikad nije uzm icao ako je tre­
balo pom oći nekom e čiji život ugro­
žavaju zločinci učinilo je da vrsni
naučnik postane Lun, kralj ponoći.
Sikert nikad nije voleo taj nadimak,

7. koji su mu izm islili gangsteri, još
pre dve decenije, dok su se nadali
da će od njega stvoriti opasnog zlo­
činca, ali se navikao na njega. Doz­
voljavao je da ga tim nadim kom os­
lovljavaju čak i najbliži ljudi.
N jegove misli prekide nova pre­
preka. Bese se našao pred širokim ,
ali jedva pet stopa visokim m etal­
nim vratim a, sa kojih je rda skidala
sivu boju. Osvetu bravu, i osmehnu
se videći da je dobro podmazana.
Kalauz lako pokrenu rezu, i Lun se
nade u glavnom delu bunkera.
Sklonište je, oćito, bilo često upo­
trebljavano. Na protrulim das­
kama, pod koje su bili podmetnuti
sanduci od pića i konzervi, bile su
hrpe starih ćebadi. N a jednom le­
žaj u bio je stari, belobrad čovek,
bez svesti. Bio je vezan, a lice mu je
bilo natečeno i umazano krvlju.
Lun se sagnu i oslušnu mu srce, a
zatim mu u usta ugura jednu ta­
bletu. Nade bocu s malo viskija, pa
to iscedi u usta onesvešćenom. Sta­
rac proguta, i na časak otvori oči.
ali opet ih zatvori. Lun mu stavi u
usta i drugu tabletu.
- Pokušajte da to progutate. Biće
vam bolje. Spašću vas od zločinaca
- reče mu zatim.
Starac nije m ogao da odgovori,
ali klimnu glavom . Lun ga pažljivo
podiže i ponese.
'k
Trgao se iz sna i unezvereno po­
gledao u m rak oko sebe. Osluški­
vao je nekoliko trenutaka, a onda
pokrenu ruke. M islio je da je vezan,
a sada zaključi da su mu ruke slo­
bodne, iako u zavojim a. N eki prsti
su mu ostali nepovredeni i slo­
bodni, pa je njim a m ogao da opipa
oko sebe. Um esto sm rada budi, udi-
sao je čist vazduh, ugodno zagrejan.
Oseti i m iris čiste posteljine. O pipa
čaršav, i prinese ga licu. Rukom je
istraživao dalje, i napipa noćnu
lampu. Nade prekidač, i blaga svet-
lost osvetli prostor oko njega. Da
nije video grube metalne nosače če­
ličnih ploča, m islio bi da se nalazi u
ugodnom hotelu. Ovako, nije znao
šta da misli. Da li je u kabini nekog
broda? O setio bi ljuljanje... M isli
mu prekide otvaranje vrata.
- Probudili ste Se, stari vuče -
javi se Lun i priđe.
- Gde sam ja? - upita D žef Ko-
nel. - Ko me je previo i zakrpio
ovako vešto?
- N alazite se u mom skloništu —
odgovori Lun. - Neko vas je že­
stoko mučio, ali uspeo sam da vas.
kako sami kažete, zakrpim . Ostaje
sam o da čekam o da rane zarastu...
- A ko ste vi? - upita starac.
- Bilo bi mi najm ilije da ne m o­
ram da vam kažem istinu, ali ne vo ­
lim da izm išljam — odgovori Lun. i
nastavi da priča kako se dogodilo
da spase starca.
Tek na kraju mu reće svoje pravo
im e i nadimak.
- Lun! Slavni kralj ponoći! To je
suviše lepo da bi bilo stvarno. Si­
gurno sanjam, ako sam još uvek živ
— reče starac.
- Živi ste, Konele.
- Otkud mi znate im e?
- Pa, m alo pre sam pričao šta su
govorili ljudi koji su vas podvrgnuli
mučenju.
- U pravu ste... Starim — os­
mehnu se Konel.
Ćutali su neko vrem e, svaki zanat
svojim mislima.
- Kako ste se usudili da nepozna­
tog čoveka dovedete u svoje tajno
sklonište? - upita Konel.
- N isam znao šta bih drugo s
vama, a vi ne znate gde je ovo sklo­
nište — objasni Lun.
- Pretpostavljam da me ne biste
pustili da izidem - reće Konel.
- N aprotiv, m orate što pre u bol­
nicu. S vašim srcem nije sve kako
treba.
- O. n išta... M oje s rc e ? .. Pa ono
je m nogo izdržalo — reće starac, i
zbunjeno se osmehnu. — Žao mi je
što ste se m učili oko mene.
- N e žalite - reće Lun. - Važno
je da ste spaseni. Ko su ljudi koji su

8. vas držali zatvorenog u onom sklo­
ništu?
— To ni ja ne znam ... Skrivao
sam se, ali su me našli. Ne shvatam
kako su uspeli. O teli su mi planove,
a kad su shvatili da još nešto nedo­
staje. .. - isprekidano je govorio
starac, a onda naglo ućuta.
— Je li vam zlo? — upita Lun.
— N ije mi ni dobro, ali ućutao
sam zbog nečeg d ru gog... Dokažite
mi da ste Donald Sikert - odgovori
Džef Konel.
Lun se nasmeja, i reče-.
— Prvi put u životu treba to da
dokažem da sam. Uvek je bilo su­
protno.
— M ožda banda iz Nacionalnog
društva prirodnjaka misli da sam
n aivan ...
— N e znam ništa o tom društvu.
A kakav bi vas dokaz uverio da go­
vorim istinu?
— Pokažite mi svoje sklonište. Č i­
tao sam šta je pisao vaš prijatelj
M arkinč, i prepoznaću sve, a to će
me um iriti - reče Konel.
.Lun klimnu glavom , i iziđe. V ratio
se s električnim vozilom , koje je
m oglo da se koristi i za nošenje te­
reta i za prevoz ljudi, ako se otvori
sklopljeno sedište. Pom ože starcu
da s kreveta prede na sedište elek­
tričnog transportera, i poveze ga
po svom neobičnom skloništu. Po­
kaza mu laboratoriju i radionice,
biblioteku, sprem išta i podzemnu
baštu s bazenom.
— Sad vam verujem — zaključi
starac um ornim glasom.
— Pokazaču vam još nešto —
reče Lun, i odveze starca u oklop-
Ijeno sprem ište za dragocenosti.
M nogobrojne vitrin e bile su ispu­
njene um etničkim predm etim a naj­
veće vrednosti. Bilo je tu predm eta
od obične bronze koji su vredeli
više nego da su od zlata. Ipak, naj­
više je bilo zbirki zlatnog novca i
zlatnih predmeta. Bili su to najlepši
trofeji iz Lunovih podvodnih istraži­
vanja, u koja je išao brodom svog
druga M akfersona. Pod jakim svet-
lom, blesnuše prozračni i čisti dija­
manti, crveni rubini, žuti topazi, ze­
leni sm aragdi i m odri akvam arini.
Starčeve oči se raširiše.
- To je neslućeno bogatstvo! -
uzviknu.
- Ne uzbudujte se. Konele -
reče Lun. - To su ipak samo m rtvi
predmeti. N ajveće blago je život.
- To je istina!... A ja sam ga p roi­
grao zbog žutog praha. Da sam
im ao sreće da nađem m akar nešto
ovako lepo Voleo bih da se vra ­
tim u krevet - zaključi starac.
Lun ga odveze i položi u krevet.
Dade mu dobro odm erenu meša-
vinu lekova za srce, pomoću injek­
cije, a onda i pilule za smirenje. Sta­
rac je drem ao još dok je jeo doru­
čak, pa odmah zatim zaspa.
Gledajući starca, Donald Sikert
je razm išljao zašto ga je doveo
ovamo. M ogao je da ga, još u toku
noći, preda nekoj bolnici. N ije li to
podsvesna želja da se oduži pre­
cim a? Nikad nije upoznao nekog
rođaka, a roditelje je davno izgubio.
Sada je bio usamljen, jer Džejn Vi-
tington, njegova vern a životna sa-
putnica, iako nisu bili venćani, nala­
zila se u Švajcarskoj zbog naučnih
poslova. Radilo se o prim.eni bakte­
rija za proizvodnju leka neophod­
nog u lečenju šećerne bolesti, koji
se teško dobija. Znajući šta Džejn
može da doprinese, zahtevao je od
nje da se prihvati tog posla. Stari
m ornar M akferson sve češće je žu-
deo za m irom dom aćeg ognjišta, a
taj m ir je nalazio uz dobroćudnu
Brendu Lendon. M ladi H ari H of je
želeo da duže boravi u Parizu, jer
ga je privlačio grad slikara i umet-
nika.
»Valjda nisam doveo Konela zato
da bih im ao o kom e da brinem ?«,
pom isli Lun. Da bi odagnao sve te
nekorisne misli. Lun izide iz skloni­
šta i pokupi dnevne listove i časo­
pise na engleskom , francuskom i
svahiliju. Vrati se i poče da čita. U
jednom trenutku njegovu pažnju
privuče strana jednog engleskog

9. časopisa, koji je donosio fotografije
i članak o autom obilskom čudu
koje se zvalo »lagonda«. Pošto pro­
cent mogućnosti tog autom obila
budućnosti, Lun poče da mašta
kako bi ga preuredio dodajući
m noge svoje izume i oružja. Tako
stiže do obaveštenja o tom e da
proizvođač priprem a velika putova­
nja svojih novih autom obila po
svim kontinentima, i traži vozače.
Tam o su bili objavljeni uslovi za
takvog vozača, koji nisu bili laki.
Tražila su se m noga tehnička zna­
nja, odlično zdravlje, znanje više je­
zika i zavidna opšta kultura. N a­
grada je bila velika, ali kom panija
je tražila i novčanu kauciju, a cerja
autom obila je bila znatna.
Lun odloži časopis i predade se
maštanju o jednom dugom putova­
nju. Želeo je da obiđe Kanadu i
Južnu Am eriku, a u novom »pam et­
nom « automobilu to bi bilo pravo
uživanje.
Konačno Lun odmahnu rukom
kao da želi da odgoni snove, i ode
da obiđe starca. Nade ga budnog
ali nepomičnog.
— Je li vam, dobro, Konele? —
upita Lun.
— Više nikad mi neće biti bolje -
odgovori starac dvosmisleno. — Ali,
ostavim o to ... Treba da vam isp ri­
čam ono što je važno.
— Slušaču vas, ali napom injem
da ne bi trebalo da se uzbuđujete.
Više od svega potreban vam je mir.
V eom a je važno i da ni o čemu ne
brinete... - poče da ga savetuje
Sikert.
— Dovoljno sam živeo da čujem
sve što o tom e treba da znam — p re­
kide ga starac. — A sada me dobro
slušajte.
D žef Konel je brzo i đahćući p ri­
čao svoju životnu istoriju. Lun je
uzalud pokušavao da ga prekine na
lep način, jer starčevo stanje se na­
glo pogoršavalo. Sam starčev izgled
govorio je dovoljno. Izgledao je kao
da im a više od osam deset godina, a
im ao je tačno sedam deset i jednu.
Brada mu je bila potpuno bela, a
koža na licu naborana i nagrdena
staračkim pegama, izraslinam a i
bradavicam a. Glas mu je bio prg-
mukao i povrem eno nejasan.
Pošto se rodio u Londonu, kao
dete lučkog radnika na Temzi, Džef
Konel je mladost proveo na doko­
vim a i uz Temzu. Kad mu je bilo tri­
naest godina, otac ga je odveo u
Am eriku, a m ajka i jedna sestra su
mu ostale u Londonu. D žefov otac
je bio povreden u maloj livnici u
Detroitu. Opečen tečnim usijanim
metalom, izdahnuo je u mukama.
Džefu je bilo petnaest godina. Bio je
bez ičega, pa nije m ogao ni da se
vrati u domovinu, jer cena prevoza
bila je suviše visoka.
- Pogađale su me nesreće jedna
za drugom. Sestra mi je pisala da
nam je m ajka umrla, a već nakon
pola godine dobio sam obavest od
suseda da je i m oja sestra um rla od
tuberkuloze. Bio sam sam na svetu
i krenuo sam da lutam — pričao je
Konel brišući u tom trenutku suze
koje su uvirale u doboke bore. O bi­
šao je Kanadu i Južnu Am eriku, i
opet se vratio u Sjedinjene države.
Tako se desilo da se našao u Linc-
burgu jednog prolećnog dana 1941.
godine. U Evropi je buknuo ratni
požar, i povučen nostalgijom, Konel
je odlučio da se vrati u Englesku i
da brani domovinu. Međutim, kako
je putovao bez vozne karte još od
M em fisa, iz doline M isisipija, osob­
lje voza ga je otkrilo i pretučenog
izbacilo u samom Lincburgu.
- O stalo mi je jedino da pešice
predem koju stotinu m ilja da bih sti­
gao do obale Atlantika, odakle bih
se nekako snašao da kao dobrovo­
ljac nastavim put do rodnog Lon­
dona — pričao je starac.
- Znali ste da Londonu prati
opasnost od invazije, a ipak ste
hteli da dođete - prim eti Lun.
- Istinski sam to želeo. Prave
osnove tih želja jednog skitnice ne
bih m ogao da objasnim. Jedno­
stavno, hteo sam prem a Evropi.

10. M ožda sam se nesvesno nadao da
('u tako postati neko... N ije mi
uspelo.
Dogodilo se nešto zbog čega je on
dugo ostao u Lincubrgu. Tam o je
čuo priču o zlatu Tom a Bila, koje su
mnogi tražili čitav jedan vek.
- Znam sve o tom blagu - upo­
zori ga Lun.
- To mi olakšava pripovedanje
-- reče Konel.
Lun je bio čovek koji je o potoplje­
nim brodovim a i širom sveta skrive­
nim i izgubljenim bogatstvim a
znao više od drugih. Onog dana
kad je ustao protiv zločina, m orao
;e prihvatiti i javna pravila morala,
uko nije m ogao prihvatiti g ra ­
đanske zakone. Zato je pokušao da
/.a svoj naučni rad nabavi mnogo
novca na neki pošten način. Ostalo
ic sam o da veruje u čuda, ili da po­
traži zlato koje ne pripada nikom.
takvog zlata ima m nogo na dnu
m ora i okeana, ali i na kopnu. G odi­
nama je Lun sakupljao sve što se
/.na o izgubljenim tovarim a zlata i
di'agog "kamenja, umetničkih pred­
meta i arheoloških dragocenosti.
N ekoliko neuspelih pohoda u po­
trazi za izgubljenim blagom, nisu ga
obeshrabrili, pa su došli i mnogi
uspesi. Lun i M akferson već celu
jednu deceniju nijednom nisu uza­
lud tražili potonulo blago. Lun je
im ao prilike da traga i za blagom
egipatskih faraona, ali uzimao je
-amo sa dna mora, ili iz pustih kra­
jeva.
Zbog svog posebnog interesova-
fija za sve dokumente, pa i za le-
gedne o zakopanom blagu, Lun je
prikupio sve i o blagu Tom a Bila.
Sada. dok je gledao nem oćnog
starca i slušao njegovu ispovest, se-
ćao se, priče o mladom aristokrati
iz Ričm onda u Virdžiniji, koji se
posvađao sa svojom devojkom i.
uvreden, od lutao u svet. Bio je to
Tom Bil. Zaputio se na Divlji Zapad,
u kom e su tada živela ratoborna
indijanska plemena, stalno uz
Krvave borbe, uzmićući pred bel-
cima, koji su nadirali sa Istoka. Bila
je to 1817. godina. O ko Tom a Bila
već se nalazila gru pa od tridesetak
mladih avanturista. U decembru
1818. godine grupa je stigla u Santa
Fe u Nju Meksiku. Većina je zahte-
vala da tu prezim e, pa tek na pro-
leće da krenu u potragu za zlatom,
■^om Bil je jedva izdržao do početka
narta. a onda je sa desetoricom
drugova, koji su pristali da krenu
već tada, pošao u planine. Sreća im
se osmehnula i našli su bogatu
zlatnu žicu. Vratili su se po ostale
drugove. Njih trideset i dvojica
užurbano su kopali zlato. Pokazalo
se da je nalazište m nogo bogatije
nego što je to izgledalo u početku. U
žurbi, dva kopača su poginula, ali
ostali su uspeli da sakupe basnos­
lovno bogatstvo.
Kao voda grupe. Tom Bil se izdva­
jao ne samo tim e što je bio obrazo­
van, nego i sm islom za organizova-
nje i opreznost. Šta se stvarno dogo­
dilo kad su krenuli s ogrom nim bla­
gom, niko nikad nije saznao. Le­
genda govori da su nabavili do­
voljno konja i sa osam deset tovara
zlata krenuli prem a Istoku. Stigli su
u Lincburg čitavih hiljadu i pet sto­
tina m ilja daleko od nalazišta. N ji­
hovo putovanje nije ostalo neprim e-
ćeno. Zločinačke bande su se žurno
sprem ale da napadnu taj basnds-
lovni karavan sa zlatom, ali Tom
Vest ih je preduhitrio. Sakrio je
zlato negde u okolini, a krčm aru
kod koga su odseli u Lincburgu pre­
dao je okovani i zaključani kovće-
žić.
Bilo je proleće 1819. godine.
K rčm ar Rober M orije nije slutio
šta se nalazi u kovčežiću. Bil mu je
rekao da ga otvori samo ako niko
od trideset članova družine ne dode
da ga uzme, ali s pismom. N iko ne
zna kako se dogodilo da M orije
čeka pune dvadeset i tri godine. Sve
to vrem e nije otvarao kovčežić.
M ožda su pretnje Tom a Bila i strah
od njegovih dvadeset i devet m o­
m aka bili suviše jaki, ili je krčam r
8

11. znao o cemu se radi, pa je sam tra ­
žio, tek M orije ćeka da ispriča o
svemu tek nakon više od dve dece­
nije. Kad je, po sopstvenom iskazu,
otvorio kovčežić, našao je tri doku­
menta. Prvi je bio spisak od trideset
im ena s podacim a odakle su ti ljudi
i koga imaju. Druga dva doku­
menta bili su papiri ispisani ši­
fram a, koje je izm islio sam Tom Bil.
Š ifra prvog dokum enta bila je m a­
nje zamršena, i krčm ar je uz pom oć
stručnjaka uspeo da je odgonetne.
Bio je to dokum enat u kom e se go ­
vorilo o zlatu zakopanom blizu Linc-
burga i o tom e da je krčm areva duž­
nost, ako se ne pojavi niko od trid e­
set vlasnika, da iskopa zlato i da ga
podeli na trideset i jedan deo. Taj
jedan deo im a pravo da uzme za
sebe, a ostalih trideset delova m ora
da pošalje naslednicim a kopača
zlata iz prvog spiska.
M orije nikad nije uspeo da deši-
fruje treći dokument, ali se oboga­
tio tajno prodavajući prepiše svih
dokumenata. Jedan takav prepis
im ao je i Lun.
- Računa se da bi blago Tom a
Bila sada vredelo blizu pedeset mi-
liona dolara - reče Lun glasno.
- Koješta!... Dvostruko više. To
najbolje znam ja sam. jer sam ga
našao - izjavi starac i na časak zat­
vori oči,
- Je li to dobra šala? ... - zausti
Lun.
- Bilo bi dobro da je šala, jer ne
bih dož.iveo mučenje u skloništu
pod parkom, prošle noći, i sav onaj
strah celog života. Ja sam našao i
Tom sonovih pet stotina funti zlata
preostalih u pećini, posle Kendala i
Šnajdera.
Bližilo se veće, a starac je još
uvek pričao o zlatu, svojoj ženidbi,
razočaranjim a i nesrećama, i o svo­
joj kćeri, »koja ostaje sam a i bez p ri­
jatelja«.
- Vrem e je da odem i sačekam
ljude koji su te napali i mučili tam o
u skloništu - reče Lun.
- Ne! N e činite to, preklinjem
vas! Oni su opasni! Imaju ogrom nu
moć! Treba vam a da kažem gde je
zlato... M oja kći... Još ne znate ni­
šta o njoj... Zove se Enida... — sve
slabijim glasom govorio je starac.
- M učitelji su pitali za Endu -
prim eti Lun.
- O ni ne znaju njeno pravo ime.
Sada se krije, jer zna da joj preti
opasnost... Potražite je u Isling-
tonu... Luksuzni pansion u Bačalor
stritu petnaest...
Starčev glas bivao je sve slabiji i
Lun pokuša da ga osnaži, sprem a­
jući injekciju s lekovim a za jačanje
rada srca. Tog trenutka je odlučio
da pre noći prenese starca u naj­
bližu bolnicu.
- N e pitate me o zlatu. Zašto? -
upita starac.
Više me brine to što ste bolesni
nego to što ne znam sve o zlatu -
odgovori Lun.
- O tom prokletom zlatu... Ipak,
Enida suviše brzo troši. Potrebno
joj je m nogo novca, a ja sada ne
m ogu... Slušajte, gospodine Si-
k erte... Ono zlato... Tom Bil ga nije
sakrio kod Lincburga. U tovarim a
je bilo obično kam enje...
- Zato nikad i nije nađeno. Već
sam pom išljao da je Bil. ako je na­
šao dosta zlata, izveo trik da zavara
one koji su naslutili basnoslovni
plen.
- Tačn ol... Oh, kako mi je
teško... Zlato je ostalo gore iznad
Puerko R ivera ... ispod starčevog
lik a ... izlazak sunca... sa prevoja
na severu se vid i,.. Postoji pećin a...
Traži u podnožju lika... — govorio
je starac, a onda se uhvati za grudi.
Lun pritrća i pokuša da mu po­
mogne, ali ovaj se opusti i um iri
zauvek. Uzalud je Donald Sikert
pokušao da ga povrati u život svim
sredstvim a koja su mu tog trenutka
stajala na raspolaganju. Sm rt je
bila konačna.

12. II
Iznenadna smrt D žefa Konela p ri­
nudila je Donalda Sikerta na lo­
gične postupke. Izneo j'e starčev leš
i ostavio ga blizu pansiona u kome
je živeo. Pozvao je policiju i kao an­
onim ni izvestilac javio gde je sta­
rac i kako je došlo do njegove
smrti. Odm ah zatim pozvao je pan­
sion u kom e je živela Enida Konel.
Predstavio se kao prijatelj njenog
oca i ispričao joj tužnu priču o pos-
lednjim časovim a života njenog
oca. Enidin glas zvučao je pribrano.
— O bzirom da vam je kazao
moju adresu, moj otac vas je zaista
sm atrao iskrenim prijateljem -
reče ona pošto je saslušala Lunove
reči. - Zato bih volela da znam i
vaše ime.
- N isam vam ga rekao, jer ne že­
lim da budem umešan u istragu
oko sm rti vašeg oca — odgovori
Lun. - N jega je m učio neko da bi
saznao tajnu skrivenog zlata u Sje­
dinjenim d ržavam a...
— Je li .vam on to rekao?
- Jeste.
- A da li vam je poverio tajnu
skrovišta?
- D elim ično...
- K ako da vas shvatim?! - uzbu­
đeno upita devojka, - Šta znači de-
lim ično? Bila bi šteta ako vam nije
sve rekao, jer ni ja ne znam ništa.
— Jeste li zahtevali da vam po-
veri tajnu blaga? — upita Lun.
— M olila sam ga, ali je odbio.
Sm atrao je da bi to bilo opasno za
mene.
— Bio je u pravu. Bilo je opasno i
za njega. N a drugoj strani A tlan­
tika gon ila ga je m oćna zločinačka
banda, koja ga je, izgleda, pronašla
i ovde.
— N e verujem. Upravo, ja slutim
da su ga mučili ljudi jedne lon­
donske grupe, koja je saznala da on
skriva tajnu zlata Tom a Bila i izves-
nog Tompsona.
- M ožda to više nije važno -
reče Lun.
- M eni jeste... O stala sam sama
na ovom svetu, a otac je tvrdoglavo
skrivao od mene tajnu zlata... Još
malo i biću bez sredstava za život
- uzdrhtalim glasom objasni de­
vojka.
- Slučaj je hteo da budem prisu­
tan kad je vaš otac umro. Pre toga
on mi je poklonio poverenje. To me
obavezuje. Im aćete za život sve što
vam treb a... - poče da je teši Lun.
- To znači da ću vas upoznati! -
uskliknu devojka.
- M ožda ne baš to, ali dobićete
dovoljno zlata, odnosno novca da
bezbrižno živite - odgovori Lun.
- A li ja vas preklin jem ... N ije u
pitanju samo novac. Želim da vas
upoznam, jer ste bili jedini prijatelj
mog oca, kom e je potpuno verovao
- uzbuđenim glasom reče devojka.
- Ne očekujte da ćem o se viđati,
jer ja za to im am dosta razloga.
- To me plaši. Zlato je opasan iza­
zov. M ožda ćete zaboraviti da post­
oji jadna kći D žefa K on ela...
- Neću zaboraviti. O bećao sam
vašem ocu i održaću reč.
- Kako da vam verujem ? Pomo-
zite mi m akar nečim. Kažite mi ne­
što o sebi.
- Šta bi m oglo da vas um iri?
- Koliko ste stari?
- Desetak godin a sam starij* od
vas.
- Znate li o m eni nešto više?
- Znam da ste jedna od retko le-
pih žena, da im ate trideset i dve
godine i da ste se nesrećno udavali
tri puta.
- Je li me otac optuživao zbog
m og načina života? N ije mu se svi­
đalo m nogo šta, ali on je bio gori od
m ene...
- N ije naše da mu sada sudimo
- prekide je Lun.
- A da li vi osuđujete mene što
volim život i m noga uživanja? —
upita devojka.
- Nisam o tom e razm išljao i ne
znam m nogo o vam a — odgovori
Lun.
- Jeste li oženjeni?
10

13. - Nisam.
- Sta ste po zanim anju?
- M oglo bi se reći da sam nauč­
nik.
- Naučnik?! Onaj što u laborato­
riji zuri u epruvete i m ikroskope?!
- Slučajno je baš tako. Dosta v re ­
mena provodim u laboratoriji.
- M ožda će vam se dopasti da
ponekad budete sa mnom.
- M oja dužnost je da vam pom og­
nem, a ne da vas iskoristim.
- Ali, m ožda bih ja želela baš
to... M ožda bism o zajedno bili ne
sam o jaki nego i srećni.
- Možda.
- O bećavate li da ćem o se upoz­
nati?
- N e obećavam.
- O bećajte mi m akar nešto...
- Već sam vam obećao. Dobićete
dovoljno zlata...
- P a ... Bilo bi pravo da delimo.
- Po odbitku troškova prenosa
zlata vam a će pripasti sve ostalo,
jer vaš otac nije stigao da se o tom e
dogovorim o, pa ja prihvatam naj­
pravednije rešenje.
- Plaši me tolika pravednost.
M ožda se šalite?
- G ovorim sasvim ozbiljno.
-T a k v o rešenje bilo bi nepra­
vedno prem a vama, ako niste Krez,
R okfeler ili sam Lun, kralj ponoći.
- Nisam ni jedan od tih, ali ni­
sam bez dovoljno novca.
- Zar se pošteno može dobiti do­
voljno novca?
- Nisam rekao da ga baš tako
dobijam.
- Onda ne verujem da ću dobiti
svoj deo, m akar da se dogovorim o
da on bude jedna desetina tog pro­
kletog zlata.
- Verujte, gospodo Konel - reče
Lun nam eravajući da skrati i p re­
kine razgovor. - Dobićete veliko
bogatstvo, ako ga ja nađem, jer vaš
otac nije stigao da mi kaže sve.
- Živeću u strahu za budućnost,
a m ožda i u bedi — reče devojka; iz
slušalice se čuo njen plač.
- Da vam olakšam, poslaću već
sutra prvi ček na vaše ime. N e poku­
šavajte da saznate ko vam ga šalje,
jer nećete uspeti ništa da otkrijete
- reče Lun.
- Koliko ćete pbjlati? - upita
devojka kroz plač.
- Hoće li biti dosta kve hiljade?
- A ko požurite s pronalaženjem
očevog b la ga ...
- Požuriću. A sada je vrem e da
prekinem o ovaj razgovor.
- Čekajte! — uzbuđeno viknu
devojka. — Obećajte mi dve stvari.
- Recite šta želite.
- O bećajte da ćete me povre­
meno pozvati telefonom i da ćete
brinuti o m eni...
- Jesu 11 to te dve stvari?
- To je jedna.
- A druga?
- O bećajte da ćete se. m akar i
da ja to ne znam, naći u mojoj bli­
zini. Kad me dobro vidite, odlučite
da li ćem o se upoznati.
- Pouzdajete se u svoju lepotu, a
ja znam da mi je ženska lepota
jedna od Ahilovih peta. Ipak, obeća­
vam da ću vas upoznati, ali vi ne­
ćete ni slutiti da sam to ja.
- Prepoznaću vas po glasu.
- Nećete. Um em da menjam
boju i osobine glasa, pa sam to uči­
nio i ovog puta - reče Lun. - A
sada, završim o. Im ate moju reč i
verujte da je to dovoljno.
- Čudim se samoj sebi što vam
verujem , a eto ipak...
- Budite hrabri i neka vas teši to
što je gospodin Konel m islio na vas
u poslednjim trenucim a svog života
— završi Lun razgovor i spusti slu­
šalicu.
Vraćajući se u svoje skroviše, bio
je loše raspoložen. Pitao se šta ga je
toliko oneraspoložilo. Zaključi da je
sve-bilo neprijatno. O bavestio je po­
liciju o napadačim a na starog
D žefa Konela, umesto da sam po­
traži zločince u onom podzem nom
skloništu, jer oni će doći i ove noći.
R azgovor s devojkom bio je u neku
ruku razočaranje, ali i pun njego­
11

14. vih grešaka. Za nekoliko minuta
razgovora s razm aženom , razuzda­
nom ženom, ne baš dostojnom neči­
jeg sažaljenja, on je obećao da će
otići i uzeti »njeno« blago, pa joj ga
predati. O bećao je 1to da će je upoz­
nati i da će joj se javljati. Koliko obe­
ćanja?! I zašto sve to? Postajem li
sentim entalan i popustljiv? — pitao
se Lun. M ožda je kriva trenutna
usamljenost, odgovarao je u mis­
lima.
»Hej, Donalde!« — uzviknu sa­
mom sebi usporavajući pred taj­
nim ulazom u jednu garažu. — Ne
zavaravaj se lažnim izgovorim a. Ti
voliš avanturu! Nikad nisi obišao
Divlji zapad, pa ti se sad to proh-
telo. Lutalica si ti, staro momće!
Hoćeš da na moćnoj mašini lutaš
prostranstvim a od Aljaske i K a­
nade do Rta H orn a...«
1 kad se nade u svom do savr­
šenstva uređenom skloništu, u m is­
lim a je prekorevao sam oga sebe.
Bio je svestan da je radoznao da
nešto više sazna o Enidi Konel. M a­
štanje ga odvede u daljine i izne­
nadi se da je video kako i starčeva
kći putuje. O dagna tu pom isao i uze
da čita novine. O pet naiđe na foto­
g ra fije i opis »lagonde«. Sada je i
neobični, automobil, usavršen u nje­
govoj, Lunovoj radionici, u mašti
jurio dalekim drumovima.
X -
O bavešteni o dogadajim a koji su
prethodili smrti D žefa Konela, re­
porteri novina, radija i televizije,
uspeli su brzo da oktriju i njegovu
kći Enidu Konel. N ovine su dono­
sile uvek po jednu starčevu, ali i po
nekoliko Enidinih fotografija i
lijenu opširnu priču. Lun je uzeo
novine čijem reporteru je najviše
verovao, jer je iz iskustva znao da
on ne preteruje. Taj m omak ju je,
izgleda, najbolje procenio i nazvao
je Am azonkom .
»... O na je visoka, snažna i uop-
šte krupna devojka, ali na način
koji se čudno doživljava. Visoka je
tako da je njena lepota još veli-
čanstvenija, a snažna toliko da
snaga njene lepote zarobljava. Ko­
liko nam izgleda krupna, stoput je
veća njena lepota. To je očito bio
razlog što se nije održao nijedan
od njena tri braka. Izgleda da je
suviše teško biti muž tako lepe,
privlačne i u svemu nadmoćne
žene...«
Lun prekide čitanje i zagleda se u
lik Enide Konel. O na se fotografi-
sala u crnini i tužnog izraza, ali
očito je veom a pazila da dobro iz­
gleda u svakom trenutku dok je sni­
maju.
».. .Priča Enide Konel je uzbud­
ljiva. O svemu što je prethodilo tra­
gičnom kraju njenog oca, ona
priča:
— Tata Džef je bio neobuzdan
momak. Do svoje trideset i osme
godine lutao je širom kontinenta,
ali najviše se zadržavao na Div­
ljem zapadu. Tražio je zlato. Neko­
liko puta našao je ne baš bogate
rudnike. Uvek ih je prodavao i tro­
šio novac na dalja istraživanja. Jed­
nom mu je uspelo, i pronašao je
zakopano zlato nekog nestalog, ili
um rlog kopača — rekla je prikup­
ljajući svu svoju snagu da je glas
ne i^zda i da je ne savlada plač.
Pošto je našao u deset vrećica od
protrule kože blizu sto funti zlat-
aog praha i grumenja, Džef Konel
je pametno postupio. Otišao je na
Istok i nastanio se u Sinsinatiju. Tu
se oženio sa Meri Bardiš, koja mu
je rodila kći Enidu. Još dok je de-
vojčica bila m lađa od godinu dana,
njena majka Meri je umrla. Konel
je zbog malo g deteta m orao da se
oženi već nakon šest meseci, ali taj
brak nije uspeo. Njegova druga
žena nije prihvatila Enidu, a
možda nije ni osetila Konelovu lju­
bav, jer je ona um rla s Meri. Ta
druga žena, čije ime Enida ne želi
da spomene, pokrala ih je i ne­
stala. Kao da joj sve to nije bilo
dovoljno, napuštenom muži i njego­
voj ćerkici nanela je najveće zlo pri­
12

15. čam a da je on našao ogromne koli­
čine zlada i da ih krije samo zato
što je škrt.
Počele su učene, pretnje i uhođe­
nja. Mnogi sumnjivi tipovi počeli
su da se vrzmaju oko Konela. On je
m orao da napusti Sinsinati. Krio
se u Bufalu, Nju Orleanu, Atlanti i
mnogim drugim gradovim a. Nje­
gova kći je odrasla. Udavala se tri
puta. Možda su priče o ogromnom
bogatstvu njenog oca privlačile te
ljude, jer, kad bi shvatili da od
zlata nema skoro ništa, ostavljali
bi je ne mogavši da podnesu sjaj
njene lepote umesto očekivanog
sjaja njenog zlata.
— Sve što mi se događalo brzo
sam zaboravljala uz svoga oca,
koji se o meni brinuo s najvećim
trudom i s mnogo ljubavi. Trpeo je
strah da mi se ne dogodi nešto
strašno, jer je dobijao ucenjivačka
pisma u kojima su zločinci pretili
da me otmu, ako im ne ustupi deo
zlata Toma Bila. A to zlato bilo je
samo legenda bez osnova. Jednoga
dana odlučili smo da se vratimo u
London. Ostatak novca dobijenog
za nađeno zlato omogućavao nam
je da skromno proživimo koju go­
dinu ovde u očevoj domovini —
ispričala nam je na kraju Enida
Konel.
Kad sahrani oca, nam erava da
počne neki posao. Ponudila je
svoje usluge jednoj fabrici autom o­
bila, ali o detaljima ne želi da go­
vori. N ada se da će joj jedan očev
iskreni prijatelj pomoći dok se
sam a ne snađe...«
Lun se vrati na početak članka, u
kom e su bile opisane povrede na
telu starca, koji je konačno umro
kad ga je izdalo srce. Lekari su utvr­
dili da je mućenje ubrzalo sm rt
D žefa Konela.
Policija je postavila zasedu kod
skloništa u Gledston parku i dva
zločinca su naišla na nju, ali su pru­
žili otpor otvarajući vatru iz pišto­
lja. Srećom, policija je predviđala
takav otpor i u zasedi su bili poli­
cajci s m ašinskim puškama. Jed­
nog zločinca su ubili, a drugi je,
iako ranjen, uspeo da pobegne. Po-
tera je nastavljena.
»Ali, biće uzaludna, jer šefovi će
skloniti svog ćoveka ili na sigurno
mesto, ili pod zemlju.«, pom isli Lun.
On ostavi novine želeći da što pre
zaboravi sve tužne priče, ali likovi
starca i njegove kćeri probijali su
se nazad. Lun zato ode u radionicu
da završi posao na odlikovanju poli-
mernih opni. Dok je to radio, trudio
se da misli na mogućnosti koje daje
taj pronalazak.
Sećao se dana kad je prvi put vi­
deo probe sa plastičnim m ateri­
jam a na osnovam a silikona. One su
se u vodi ponašale baš kao riblje
škrge - zadržavale su joj prolaz,
ali su propuštale vazduh koji je u
njoj. Istražujući, sam Lun je usavr­
šio taj metod i praktično ga kori­
stio nekoliko puta. Jednom mu je si­
likonska plastika spasla život. M e­
đutim, silikonska plastika je teško
propuštala vazduh, pa su ćoveku
bila potrebna zdrava i izuzetno
jaka pluća, a napori su skraćivali
vrem e koje je ćovek m ogao da
izdrži pod vodom.
Pre tri meseca, dok je bio u Nju-
jorku, Lun je saznao da su postig­
nuti uspesi u korišćenju plastičnih
m em brana u herniji, za filtriranje.
Naučnicu su tražili opne koje ne
propuštaju ni gasove ni vazduh, ali
m olekuli gasova prodirali su čak i
kroz m em brane u hemiji, za filtrira ­
nje. Naučnici su tražili opne koje ne
propuštaju ni gasove ni vazduh, ali
m olekuli gasova prodirali su čak i
kroz m em brane od metala. O tkri­
veno je da m em brane od različitih
m aterijala imaju različite osobine.
Jedne su bolje propuštale vodonik i
helijum, a druge na prim er, vazduh.
Pronađene su m aterije koje imaju
sposobnost da »odaberu« gasove
koje propuštaju. M em brane od poli-
vinil-trim etil-silana propuštala je
kiseonik iz svake sredine.
13

16. Eksperim entim a na životinjam a
je utvrđeno da one dugo ostaju žive
pod vodom, ako su zaštićene kuti­
jam a od sintetičkih membrana. I
Lun je započeo probe, ali je dodao
svoja ranija iskustva i ubrzo je
stvorio materiju koja ne samo što
propušta nego i izvlači vazduh iz
vode. Isprobao je sve to na samom
sebi i već je im ao neku vrstu »m eke
podm ornice«, odnosno podvodnog
prozirn og balona u kome je dugo
m ogao da ostane pod vodom. Sada
je pravio nešto novo. Želeo je da
uvek uz sebe im a nekoliko m em ­
brana, koje, spakovane, liče na
običnu džepnu maramicu, a dozvo­
ljavaju da se s njim a ostane dugo
pod vodom.
O dlivanje bese spor posao Kad
ga završi, Lun uze jednu m em ­
branu, zavi je oko lica i isproba da
li kroz nju može da diše kad nije u
vodi. Disanje je bilo podnošljivo, i
on ode do bazena. Spusti se na dno
dubljeg dela bazena i podvuče se
pod dve metalne šipke, postavljene
baš zato da drže telo na dnu. Sada
je disao lakše nego izvan vode.
M em brana je prosto upijala vaz­
duh iz vode i prosledivala ga do
Lunovog lica. Međutim, telo je iz
vode uzim alo suviše m alo vazduha,
pa je posle pola sata m oglo da dode
prvo do nevidljivog znojenja u vodi,
a zatim do nestašice kiseonika u
krvi. Lun izroni i uze m em brane da
zaštiti celo telo. Kad se opet našao
na dnu, bio je oduševljen, jer je di­
sao lako, a i ostali delovi kože uzi­
mali su svoj deo kiseonika, kako se
to događa stalno u životu čoveka.
Pošto se nade opet izvan vode,
Lun leže pod lampu za sunčanje i
predade se maštanju o čoveku-
am fibiji. Žalio je što u tim trenu­
cim a Džejn nije s njim, pa da joj
priča o svojim nadam a i željam a
ezanim za ovo otkriće.
Ali kroz sve te misli probijali su
se likovi starca i njegove kćeri. Da
bi ih potisnuo, Lun poče da razm iš­
lja o »pam etnom « automobilu. La-
gonda je odmah izazvala radozna­
lost, a sada postade predm et mašta­
nja. Već nakon pola sata Lun odluči
da ode i pogleda taj novi automobil.
Znao je da će postati njen probni
vozač tamo gde zaželi, jer dokazaće
svoje vozačke i tehničke sposobno­
sti, a nije mu nedostajalo ni znanje
traženih jezika. Im ao je dovoljno
novca da plati jemstvo, a njegov
novi pasoš na lažno im e bio je naj­
bolji od svih koje je do tada imao,
jer bi ga i provere potvrdile.
On odmah ode u svoju radnu
sobu i sede uz sto za crtanje. Brzo je
skicirao izm ene na lagodni, zasta-
jući kod opisa i fotografija. Kad je
osetio želju za snom, bio je rešen da
taj autom obil doveze u svoje po­
dzem no sklonište, pa da ga preu­
redi i oprem i tako da bude znatno
bolji za sve što je s njim hteo đa
učini.
Sledećeg dana bio je pom alo razo­
čaran, jer u fabrici mu saopštiše da
je automobil već ukrcan na brod za
Sjedinjene države, a vozač treba da
otputuje avionom . Već su im ali ne­
koliko ponuda, jer zarada je p ri­
mamljiva, ali javljaju se teškoće
oko zaloga. Vozači koji su se nudili
im ali su dovoljno nekretnina da ih
založe, ali nisu znali strane jezike, a
naročito španski i francuski, koji
su se tražili za pravac koji zanim a i
Luna. Drugi su znali jezike, ali nisu
se snalazili u tehnici, a nekim a su
nedostajali i novac i znanje.
- Ipak ćem o uzeti nekog, jer od
uspeha zavisi prodaja na velikom
tržištu - reče m enadžer fabrike.
Ne sumnjam da ću ispuniti sve
uslove - reče Lun mirno.
M enadžer ga je radoznalo posma-
trao.
- Razum ete li se u mehani-
čarske poslove? - upita zatim.
- Da.
- Nem ojte reći da poznajete
elektroniku - osmehnu se mena-'
džer.
14

17. — Znam dosta ne sam o iz teorije
nego i dobar sam praktičar.
— A ko govorite m akar i jedan od
dva jezika koji se traže, pored en g­
leskog. ..
— Odlično govorim i francđski i
španski - prekide ga Lun.
— Pa to je da čovek ne poveruje!
— veselo uzviknu menadžer. - A,
vidite, ne znam zašto, ali ja vam sve
to verujem bez proveravanja, iako
sam dužan da vas podvrgnem ispiti­
vanju i da vas naši ljudi dobro
obuče u upravljanju automobilom.
— Onda m ožem o da počnem o -
reče Lun i pruži menadžeru me-
nične papire o deponovanom iz­
nosu u vrednosti automobila.
M enadžer zviznu i odmah zatraži
oproštaj od gosta.
— Nism o se usudili ni da m a­
štamo o tako idealnom vozaču za
Severnu i Južnu Am eriku. O bzirom
na sve što sada znam o o vam a, že­
lim da vas pitam nešto,.gospodine
M arč — dodade menadžer.
— Sam o hrabro napred! - sme-
juči se reče Lun.
— Pretpostavljam da vam zarada
nije pravi razlog što ste došli da
prihvatite naš poziv...
— N ije — odgovori Lun ne pušta­
jući ga da završi. - Da ste se m alo
više zanim ali za osvajanje H im a­
laja, M ont Everesta i drugih pla­
ninskih visova, sigurno biste se se-
čali im ena H arija Marča.
— Znate, m enadžeri su ljudi za-
neti sam o svojim poslom i ne stižu
da saznaju m noge važne stvari -
odgovori menadžer.
— O vo je prilika da vas obave-
stim i o tom e da nisam bio učesnik
sam o u ekspedicijam a na najviše
tačke sveta nego i onih koje su se
spuštale u najdublje pećine — reče
Lun.
— Znači da ste i slavan speleolog!
- uskliknu menadžer.
— N e baš slavan, ali m oglo bi se
reći poznat - osmehnu se Lun.
On nije ništa izmišljao, jer Hari
M arč je bio poznat kao uspešan os­
vajač »k rovova sveta« i kao istraži­
telj pećina. Postojao je, i u m nogim
listovim a i časopisim a bile su objav­
ljene njegove fotografije. Hari
M arć i Donald Sikert bili su isto
lice. O vo prvo niko nikada nije do­
vodio u vezu sa slavnim avanturi­
stom i naučnikom. Zato je sada bilo
pogodno da ceo svet zna da M arč
vozi »autom obil budućnosti«. Pom-
pezna reklam a učiniće svoje i otvor-
iće mu prolaze bež sumnji i prover­
avanja. Lun je to znao i zato je odlu­
čio da nastupi pod tim dugo »štede-
nim « imenom.
Toga dana Lun je kao Hari M arč
iznenađivao sve više ljudi. Kon­
struktori lagonde bili su zaprepaš-
ćeni kad je Lun pregledao autom o­
bil, seo u njega i odmah ga upalio,
kao da su mu poznate sve tajne
upravljanja. Na proveri znanja svi
su mu se divili.
- Da niste slavni Hari Marč, zak­
ljučili bism o da ste glavom Lun,
kralj ponoći - rekao je jedan novi­
nar, i to je posle napisao.
Toga dana nije samo Lun iznena­
đivao druge već je i sam bio iznena­
đen kad mu menadžer, dok su sta­
jali kod parkirališta saopšti:
- Ostaje još samo to da vas oba-
vestim o o jednom uslovu, koji će
vam se, nadam se, svideti, pa ste
prim ljeni. Treba da odaberete jed­
nog vozača, koji će vam biti stalni
pratilac i pomoćnik, i da prihvatite
trećeg člana grupe, koji je već odre­
đen.
- A li to su dva uslova - smejući
se reče Lun.
- Recim o da je tako. »D rugi us-
lov« je jedna divna dama, kojoj je
potreban posao — takode u šali
saopšti menadžer.
- Pošto je to uslov da budem
primljen, ja m oram da ga prihva­
tim, odnosno da i nju prihvatim — i
dalje se smejući, dodade Lun. -
Zato ostavljam da vozača, m og pra­
tioca, odabere gospođica...
- G ospoda... Zove se gospoda
Enida Konel - saopšti menadžer.
15

18. Toga trenutka Lun nije znao šta
da misli. Bio bi to pravi skandal da
odbije baš ucveljenu gospodu Ko-
nel, a rekao je da prihvata i to da
na put krene i jedna dama. Pom is­
lio je na ogovaranja i neugodnosti
zbog prisustva te žene u grupi, a
bilo mu je neprijatno i zbog Džejn.
Istina, još davno, bilo je postalo pra­
vilo i običaj da između njega i
Džejn ne postoje sumnje i ljubo­
mora. O ni su se jednostavno bezus-
lovpo voleli i ništa nije sm elo da
uništi tu divnu ljubav. Ipak, Lun je
uvek pazio na to da ne daje povoda
čak ni razm išljanjim a o tom e ka­
kav je njegov odnos prem a nekoj
drugoj ženi, koja bi m ogla da
postane suparnica Džejn Vitington.
Zbog svega toga Lun odlučno
reče:
— Predom islio sam se, gospodo.
Setio sam se nekih svojih obaveza i
sada shvatam da ne mogu da k re­
nem na to dugo putovanje, koje bi
mi baš zbog gospode Konel p riči­
nilo veliko zadovoljstvo.
- A li dajte nam priliku da ne^što
menjamo, iako smo sa gospođom
Konel već sklopili ugovor. M ožda će
ona da odustane — reče menadžer.
— N aravno da odustajem, jer
neću da sm etam gospodinu M arču
— začu se ženski glas.
Grupi ljudi oko Luna bese nepri-
metno prišla visoka žena, koja po­
kretom ukloni s lica pram en duge
kose boje meda.
Lun je osmotri, a ostali joj napra-
više prolaz.
- Gospodine H ari Marč, go ­
spoda Enida K on el... M olim vas da
se upoznate, bez obzira na sve —
brzo se snađe menadžer.
Enida Konel pruži ruku i Lun je
prihvati.
— Cuo sam za tragičnu smrt va­
šeg oca i verujte da mi ga je žao —
reče Lun.
O na se zahvali na saučešću u ža­
losti i odm ah krenu, da se povuče.
- Ostanite časak, gospođo Konel.
Treba da se objasnim o — zaustavi
je menadžer. — M oram o naći iz­
laz. .. N e sme ostati utisak da gospo­
din M arč odbija baš vas. Prirodno
je da shvata obaveze prem a jednoj
dam i u toku dugog putovanja, pa
mu smetaju brige i obaveze...
- 'Pa je to shvatafn, a pošto je go ­
spodin M arč idealan vozač vaše
ekipe, o čemu sam već čula, onda
neću da budem sm etnja na putu nje­
govog i vašeg uspeha - reče Enida
Konel vrativši se dva koraka.
Glavu je držala m alo nakrivljenu,
tako da joj se na toj strani njihala
duga kosa. Izraz lica joj je bio žalo­
stan, i pored osm eha na usnama.
- Bilo bi divno putovati s vam a
da je put lakši i bezopasniji - reče
Lun. — Ovako, ja ne bih voleo da
nosim teret odgovornosti.
- V rlo ste ljubazni - reče Enida
Konel. - M ožda ću uspeti da dobi­
jem mesto u gru pi za neki drugi
kontinent, čiji vozač neće im ati to­
liko obzira. Ja nem am m nogo iz­
bora. M oja je nesreća da nemam
određeno zanim anje i da m oram
pokušati da pošteno zaradim novac
za život, jer ne uživam više pom oć
svog oca.
Lun oseti značenje onoga što je
Enida govorila, ali i to da je žena
suviše lepa, a uz to snažna ličnost
koja ume da savlada m uškarca i da
gospodari njime. Baš zato odmah
odluči da ne prihvati uslov da po­
vede tu ženu, iako će mu to svak
zam eriti.
- H vala vam na razumevanju,
gospođo Konel - reče Lun. - Sve-
stan sam koliko ružno zvuči moje
odbijanje, ali znam i to koliko je te­
žak i opasan put na koji je trebalo
da krenem o...
- Im am odlično rešenje! —
upade menadžer. — Predlažem da
gospođa Konel bude član grupe, ali
da ne putuje stalno u kolima. Pri-
druživaće vam se sam o u gra d o­
vima, gde će biti prikazana la-
gonda. Putovaće avionom , ili dru­
gim sigurnim sredstvom, a tam o
gde zatreba svojom lepotom uveli-
16

19. čavaće lepotu našeg autom obila
budućnosti.
- Da li m ožete i ovo da odbijete?
- upita Enida uz osmeh.
- Neću odbiti... Ostajem pri
molbi da vi odaberete m og pom oć­
nog vozača. Prihvatite li?
- Ja već im am kandidata, koji bi,
verovatno, bio angažovan kao
glavni vozač da se niste pojavili vi,
gospodine Marć. Zove se Reg Vil-
kens... - govorila je Enida.
- Autom obilski as Vilkens! -
uzviknu jedan novinar. - On je
zreo, snažan i pouzdan čovek četr­
desetih godina. Vlasnik je kom pa­
nije za uvoz i izvoz oprem e za za­
štitu prirode i počasni predsednik
Sam ostalnog prirodnjačkog
društva. Uzm ite ga bez razm išlja­
nja, gospodine Marč. On želi da ide
na to putovanje iz razloga sličnih
vašim.
- Verujem da ću prihvatiti -
reče Lun. — Ostaje da vidim plan
putovanja.
- Saznala sam da ekipa može
predlagati izm ene u planu putova­
nja, naročito ako neki pravac pred­
stavlja opasnost, ili je suviše težak
- upade Enida.
Prisutni m enadžeri, inženjeri i
specijalisti fabrike zažagoriše, jer
su sm atrali da je sve krenulo kako
treba. Enida Konel prida Lunu i uze
ga pod ruku, kao da su stari pozna­
nici i intim ni prijatelji.
- Usaglašavanje želja u konač­
nom utvrđivanju plana obaviće se
sutra — reče ona tiho. - Sada je
vrem e ručku, pa vas molim da me
pozovete.
- Neposredni ste i ne gubite
vrem e na nevažne form alnosti. To
mi se sviđa - odgovori Lun. - Pro-
cenjujući vas kao takvu, dolazim do
zaključka da im ate neku nam eru...
- Tačno! — veselo potvrdi Enida.
- Ručak je samo početak. M oram
da opširno razgovaram s vama, o
svemu, pre nego što bude zaključen
plan putovanja. Znate li da letim o u
Njujork već za tri do četiri dana?
- To nisam znao, ali m i ne smeta
— odgovori Lun. - Onda m ožem o
da se dogovorim o o ručku. Jeste li
se sami dovezli ovam o?
- D ovezao me je Reg. Evo ga, baš
dolazi, pa m ožete da ga upoznate.
- Rekli ste samo »Reg«. Znači li
to da ste bliski i da se poznajete
odranije?
- Da, Reg je moj prijatelj, ali ne i
ljubavnik. To mesto nije zauzeto —
sm ejući se reče Enida.
U tom trenutku stajala je priljub­
ljena uz Luna, tako da je osećao po­
kretanje njenih grudi i dodir
čvrstih bedara. Nadao se da će se
ona odm aći zbog Vilkensovog do­
laska, ali ona ostade čvrsto priljub­
ljena. Kao da je znala šta Lun misli,
ona reče:
- Ja to zbog hladnoće... Oblačim
se lako da bih podnosila grejanje u
zatvorenim prostorijam a, pa se
ovako napolju smrzavam.
Kad Vilkens stiže, ona ga obave-
sti o svemu, i on reče da mu je
važno da putuje, a to što je u
društvu gospodina M arča, samo ga
raduje.
- Videćem o se sutra kad bu­
dem o upoznavali plan puta. Sada
se žurim, jer treba da uverim svoju
suprugu kako ne mogu i ne treba
da propustim ovakvu priliku — zak­
ljuči Vilkens i pozdravi se’ s Enidom
i Lunom.
Kad on ode, Enida se osvrnu za
njim i iznenadi Luna rečim a:
- M ogla bih da ubijem tog čo-
veka bez im alo griže savesti.
- M rzite li ga? - upita Lun.
- Oh, kako ga m rzim ! — uzviknu
ona.
- Sta vam je učinio?
- Prićaću vam o tom e kad bu­
dem o u mom stanu posle ručka.
- Zar ćem o biti gam o?! — tobože
iznenađeno upita Lun.
- Bićem o nasmeja se Enida
Konel. — A li ne zacmišljajte koješta.
Ja vas pozivam zbog valžnog razgo­
vora, a n e...
- Šta ne? - upita Lun.
17

20. — N e izazivajte, jer znam m noge
zahvate džiu-džicu, džudo i saltan
—' pripreti mu ona uz zanosan os-
meh.
— Nikad nisam ćuo za saltan -
reče Lun.
— I niste mogli, jer na svetu ga
znam samo ja - odgovori Enida.
Sm ejali su se, i Lun zaključi da
ova prilika da bolje upozna svoju
štićenicu nije suvišna, pa ni n epri­
jatna. Naprotiv. Lun je preteći m a­
hao prstom.
— Kom e to pretite? — upita
Enida.
— Jednom avanturisti, koji zbog
žena ponekad zapadne u neprilike
i opasnosti — odgovori Lun.
— I treba — složi se Enida.
111
Posle ručka na tornju londonske
pošte, Lun nehotično poveze prem a
Islingtonu, jer m islio je da ga Enida
vodi u svoj pansion u Baćalor
stritu. N a O ksford stritu Lun se seti
da kao Hari M arć još nije ćuo
adresu Enide Konel i upita kuda da
vozi.
— Blizu smo - odgovori ona. -
Skrenite u prvu dozvoljenu ulicu
desno, pa iz V igm or strita opet
desno.
Tako se nađoše pred starom, ali
odlično održavanom kućom, koja je
bila izdeljena na četiri posebna
dela, od kojih je svaki im ao po dva
stana građena tako da zauzimaju
po dva sprata. Dnevne prostorije
bile su na donjem a sobe za spava­
nje na gornjem spratu. Zgrada je
im ala visoko prizem lje i tri sprata.
Stan u koji Luna uvede Enida K o­
nel, zauzim ao je prizem lje i prvi
sprat, a bio je luksuzno opremljen.
— Pa vi ne živite baš tako rdavo,
gospodo Konel. Po onom e što sam
čuo o vašoj potrebi da dobijete po­
sao, m oglo se očekivati da živite u
suviše skrom nim uslovim a - pri-
meti tobožnji H ari Marć.
— Za nekoga je suviše skrom no
pedeset funti nedeljno, a za nekoga
nije dosta ni pet stotina — odgovori
Enida uz osmeh.
- A koliko vam a treba? - upita
Lun.
- Najm anje hiljadu funti ne­
deljno - odgovori ona skidajući
skupi ogrtač i ostajući u zaista la­
koj haljini.
Lun joj prihvati ogrtač, pa skide i
svoj. Uđoše u prostranu sobu name-
štenu za ugodan dnevni boravak.
Tu je bio ugao za televizijski i radio­
aparat, sa orm arićem punim ploča
i m agnetofonskih traka. Desno je
bila mala, ali odlična biblioteka.
Levi ugao je zauzim ao radni sto, a
druga polovina sobe bila je name-
štena na jednoj strani kao ugao za
kartanje, a na drugoj beše ga rn i­
tura fotelja sa bogatim barom u
uglu.
- Zauzmite m esto i tražite piće.
Budite slobodni kao da ste u svom
domu - reče Enida.
Lun se požali na svoju naviku đa
u ovo doba pije francuski konjak i
jaku kafu bez dodataka.
- Istu manu im am i ja, a už sve
moje izopačenosti, ovam o sam do-
nela mali aparat za italijansku
kafu. U A m erici smo neko vrem e
živeli okruženi italijanskim doselje­
nicima, pa smo prim ili i neke nji­
hove navike — pričala je Enida
lako pokrećući svoje snažno, a ipak
tako izazovno telo. - Dok se greje
aparat za kafu, popićem o po čašicu
konjaka i prićaćete mi o sebi.
- To za konjak prihvatam, ali
nemam m nogo toga da kažem o
sebi. I ne volim da pričam o mu­
kam a u planinam a i o puzanju po
pećinama. Radije bih popio m akar
i dva konjaka.
- Niste valjda neki pijanac?
- Um em da popijem, ali se lako
uzdržim kad mi je dosta.
- Dakle, ćovek koji vlada sobom,
zar ne?
- Recim o da je tako.
- To mi se ne sviđa.
- Zašto?
18

21. - Više volim ćoveka kojim mogu
ja da vladam.
- M ožda vredi pokušati i sa
mnom - reče Lun veselo
U istom trenutku je razm išljao
šta li će ona da ispriča o sebi.
Kakve laži će da smisli? Da bi ipak
zadovoljio njen zahtev, on joj o sebi
ispriča ono što je uvek zna iz m no­
gih novinskih članaka o Hariju
Marću, osvajaču »kam enih d vo r­
ana i u dubini zem lje i ledenih
vrhova na krovovim a sveta«.
- Jeste li oženjeni? - upita ona
ne skrivajući da je to za nju jedan
od važnih podataka.
- Nisam - odgovori Lun.
- Valjda niste neki ženom rzac?
- N aprotiv - nasmeja se on. -
Suviše volim žene da bih im naneo
uvredu tim e što bih izabrao samo
jednu.
- Sve žene se javno groze takvih
muškaraca, ali tajno trče za njima.
U čemu je tajna?
- U ženam a - odgovori Lun.
Enida ga je posm atrala zam iš­
ljeno nekoliko trenutaka, a onda
ode i nasu kafu, pri čemu se raširi
prijatni m iris toplog napitka. Dok
je stavljala šoljicu pred Luna, ona
upita;
- Jeste li stidljivi?
- Nisam - odgovori Lun.
- A da li ste form alista?
- M islim da nisam.
- Onda kažite smem li s vam a
da se ponašam kako želim i da bu­
dem u svemu iskrena? — upita ona
gledajući ga u oči.
- Budite onakvi kakvi jeste, a ja
ću pokušati da sve hrabro istrpim
— odgovori Lun.
Čim ispi kafu, Enida donese bocu
s konjakom na stoćić pred Luna.
Prim aće vodu i posudu s ledom, a
onda izide. Lun ostade sam; sedeo
je razm išljajući i posm atrajući pro­
storiju u kojoj se našao. Na jednoni
mestu s njegove desne strane bila
je visoka stojeća lampa, i on je ra z­
gledao, jer bila je lepo izrađena. Za­
čudi ga izgled provodnika, i on od­
mah o tl^ i da on ne dovodi samo
električnu struju. Ne dodirujući
lampu, on otkri ugrađeni m ikrofon.
Bilo je udešeno da neko može da
čuje svaku reč izgovorenu u ovoj
sobi. U ređaji su bili zastareli, ali još
uvek dobri.
Kad Enida ude, on je sedeo
mirno, kao da nije niš.ta prim etio,
ali ono što je video natera ga da se
podigne oslonjen rukam a o sedište
‘ otelje Ona je bila neobično... Reć
'bučena nije odgovarala, jer ona je
bila oklopljena. Oko vrata je im ala
najm anje tri inča široku ogrlicu od
m etala ukrašenog kovanim ba­
krom. N a grudim a je im ala prsluk
načinjen od metalnih i varenih
ploča koga su držali lanci od starog
zlata, po boji sličnog očišćenom ba­
kru. O ko leve podlaktice im ala je
jednu, a oko desne m išice drugu
narukvicu radenu kao ogrlica. Oko
pojasa im ala je vezanu sasvim pro­
vidnu dugu suknju, ispod koje su se
videli zlatni lanci koji su držali slip
od bakarnih pločica vezanih m etal­
nim kružićim a i postavljenih na
crnu svilu. Tako obučena izlagala je
svoje telo pogledim a gosta.
- Da li vam se sviđam ovakva?
- upita ona spuštajući se u fotelju.
- Ne - odgovori Lun. - Više bih
voleo da vas vidim bez tog sjajnog
oklopa.
- Ne ćudi me što ste tako lako
osvajali vrhove planina - reče
žena. - Došla sam ovam o da vam
pokažem svoju ćud. Ja ne želim da
budem obična. Gledajte me. ali ne
pom išljajte na »razoružanje«. ?
- Zar je to lako? - upita Lun.
- Pokažite kako vladate sobom.
- Lepo vas je i gledati. Pričajte
mi o sebi, ali znajte da ću ja pogo­
diti ako ne budete govorili istinu.
- A šta će vam istina? - upita
ona opet m alo nakrivljujuci glavu
na desnu stranu.
- Sam o istina može da se složi s
vam a kakvi ste - odgovori Lun las­
kanjem.
19

22. - Počeću da pričam, ali ću u
određeno vrem e želeti da vas pone­
što upitam. Obećajte da ćete go vo r­
iti istinu, isto kao ja vam a - pred­
loži ona.
- Prihvatam i dajem reč - odgo­
vori Lun.
Ona poče da priča o svom de-
tinjstvu i mladosti. Udavala se i raz­
vodila tri puta, jer je to m ogla da
dozvoli sebi zbog očevog bogatstva.
Otac je dugo od nje krio istinu o
svom zlatu. Tek ovde u Londonu joj
je rekao da basnoslovno blago stoji
skriveno daleko od suprotne obale
Atlantika.
- Tad sam počela da ga mrzim.
Pobegao je ovam o uplašen opasno­
stima, ali nije doneo sve zlato. Da je
meni još tada kazao istinu, ja bih
našla način da sačuvam bogat­
stvo. ..
- Jeste li zahtevali da vam kaže
gde je zlato? - upita Lun.
- Da li je važno da znate odgo­
vor?
- M eni jeste, m akar iz radoznalo­
sti.
- Da li biste se udružili sa
mnom, ako bih vam predložila da
putovanje u Sjedinjene države isko­
ristim o da nađem o zlato?
- M ožda sam postao istraživač
pećina i zato što sam se nadao da
ću u njim a da nađem neko skri­
veno blago. Uvek sam maštao o
tome da otkrijem sve što su ljudi
davno sakrili - odgovori Lun.
- Onda, zakunim o se jedno dru­
gom!
- N a šta da se zakunem o?
- N a to da ćem o biti verni jedno
drugom u pohodu do skrovišta
blaga’ Tom a Bila.
- Kunem se! — svečanim glasom
izjavi tobožnji H ari Marč.
- Kunem se i ja - izjavi Enida
Konel. — Sada mogu da kažem sve
ostalo. N e nadajte se da sam bila i
da ću biti dobra. Ja sam opaka i
pokvarena do srži. Jedino sam izb ir­
ljiva u pogledu svojih ljubavnika. Vi
mi se sviđate, pa to olakšava naš
savez.
- Pa kako da verujem zakletvi o
vernosti u pohodu do vašeg blaga?
— upita Lun uz osmeh.
- I pokvarenost ima svoja pra­
vila - odgovori Enida. - To blago
nije naše i u najmanju ruku pri­
pada državi na čijoj teritoriji se na­
lazi. Dakle, mi idem o da ga ukra-
demo. To je cilj, a njega m ožem o da
ostvarim o sam o uz obostranu ver-
nost. Zar nije poznata mođusobna
vernost razbojnika?
— M alo izvrnuta, ali tačna logika
- sm ejao se Lun.
Bio je iznenađen shvatanjim a ove
žene, ali još više se iznenadi kad
ona poče da priča o svojim plano­
vim a da prevari oca i sama uzme
zlato.
— Saznala sam da postoji Sam o­
stalno društvo prirodnjaka i da se
iza tog nevinog naziva krije jedna
grupa ljudi koji su više gangsteri
nego prirodnjaci. Oni se javno bave
prirodnjačkim istraživanjim a, a
stvarno kradu skrivena blaga ši­
rom sveta. N a njihovom čelu je Reg
Vilkens - ispriča ona bez dvoumljCt
nja.
- Zar se niste plašili veza s
njima? - upita Lun. - Nisam -
odgovori Enida Konel. Bili su
spremni da me otmu i učene oca.
On je bio čudak i znam da bi sa su­
zam a u očim a odbio Lun.
otkrije svoju tajnu. Pustio bi da
me otm ičari ubiju.
- Vi ste ih preduhitrili i priklju­
čili ste im se - zaključi Lun.
— Baš to sam učinila — potvrdi
Enida.
- Oni su ga uhvatili i mučili, zar
ne? - upita Lun.
— Da - potvrdi ona. — M alo su
preterali, i otac je stradao. Prokleti
stari jarac odneo je tajnu ogrom ­
nog blaga u grob.
— Vi ga niste voleli — prim eti
Lun.
20

23. - M rzela sam ga, jer je odbio da
mi da ono što mi je kao njegovoj
kćeri pripadalo - odgovori ona.
Zatim nastavi da priča o p rip re­
manju pohoda i traženju načina da
sa Vilkensom i njegovim ljudim a
nađe zlato, jer ona ipak zna da je
ono negde oko Puerko Rivera.
- Da li ste se u ekipu za isproba-
vanje legende javili zato da isk ori­
stite putovanje kako biste našli
zlato? - upita Lun.
- Jesmo, jer tako naše putovanje
ne bi izazvalo sumnje kod policije i
drugih službi u Sjedinjenim drža­
vam a - potvrdi Enida.
- Znači li to da ne biste ni po­
štovali ugovor sa fabrikom , jer
traženje zlata vam je važnije? - pi­
tao je dalje Lun.
- R izikovali bismo da izgubim o
založeni novac, a autom obil toliko
vredi - objasni ona.
- Dakle, to je sve? Ostaje da i
m ene uključite u bandu i juriš na
zlato — zaključi Lun.
- E, to nije sve. Postoji„još neki
tajanstveni prijatelj m og oca. On
zna približno gde je zlato skriveno i
obečao je da će ga uzeti za mene,
ali ja mu ne verujem. Posalo mi je
dve hiljade funti.
Im ala je dobro pam ćenje i skoro
svaku reč razgovora sa tajanstve­
nim prijateljem svog oca ponovila
je bez greške. Lun ju je slušao ra z­
mišljajući je li to trenutni »nastup«
iskrenosti, ili se iza njenih poku­
šaja da se prikaže bezobzirnom de-
vojkom krije nešto drgo.
- M ogao bih ja da budem taj nez­
nanac - reče Lun ozbiljno.
- Možda, ali niste. Trebalo bi da
je posredi neobična slučajnost. Vi
niste taj, jer poznala bih glas, ne
verujem u to da me nesreća stalno
prati - odgovori ona. — O vam a se
dosta zna i besm isleno bi bilo da
čovek, koji kaže da mu ne treba
zlatno Tom a Bila...
- Zar sam rekao da mi ne
treba?! - začudi se Lun.
- Niste vi, ali jeste onaj prijatelj
moga oca — dodade Enida.
- Ni ja nisam sirom ah - reče
tobožnji H ari Marč.
- Niste, verujem vam, ali dobro
bi vam došlo nekoliko desetina mi-
liona dolara u zlatu — sm ejala se
Enida.
~ Dobro bih se pom učio i za je ­
dan m ilion - takode se slatko sme-
juči reče tobožnji osvajač planina.
Usred tog sm eha ona poskoči i
nade se u njegovom krilu.
- Bićem o bogati i ni sa kim ne­
ćem o deliti blago — šapnu mu na
uho, usnama dodirujući njegov
vrat, pa lice, sve do usana.
N ije bilo mogućnosti za uzmak.
Iza leda bio mu je naslonjena nas­
lon fotelje, a na krilu ona. M orao se
odlučiti da 11da je sm rtno uvredi, ili
da prihvati njen zagrljaj. O vo drugo
bilo je jednostavnije. Bar tako je to
on želeo da objasni samom sebi.
'A'
Ležeći pored njega u sobi na
spratu, Enida Konel ga je milovala,
tiho pričajući:
- O setila sam da si ti čovek koga
sam uvek očekivala da se pojavi. U
savezu sa sam sa zločincim a, ali ti
ćeš me spasti. Nećeš dati ni onom
nepoznatom čoveku da me prevari.
- Od kada živiš u ovom stanu?
- upita Lun.
- Od juče - odgovori Enida. -
O vo je tajni stan Rega Vilkensa.
Oženjen je bogatom ženom, pa
m ora da skriva svoje ljubavne avan­
ture. Istina, njegova žena mu daje
dosta slobode, jer i sam a je uzima
za sebe. Nem aju dece i nije ih briga.
- Je li te ovde doveo da mu bu­
deš ljubavnica? — upita Lun.
- N ije - odgovori ona. - Naše
veze su sam o poslovne. On voli sla-
jtičke i vitke žene. Užasava se moje
snage, iako je sam snažan kao ka­
kav hrvač. Jednostavno nisam nje­
gov tip.
21

24. — Zar ti ne smeta što nas prisluš­
kuje m ožda i ovde u spavaćoj sobi?
— A ko ne smeta njemu, zašto bi
sm etalo m eni?
— Pa zašto ti je ustupio stan?
— Da u njega dovedem onog zago­
netnog prijatelja m og oca i da ga
zavedem tako da ga imam u ru­
kama. Danas je rekao da uzgred
dovedem i tebe. jer je saznao da ćeš
dobiti mesto vode ekipe i glavnog
vozača lagonde.
— Znači, tako? U zgred i ja?
— Tako je trebalo da bude, ali
nije. To »uzgred« je ispalo lepo i
pravo.
— Pa kt)ga onda pokušavaš da
prevariš? Reg Vilkens sluša šta go ­
vorim o, a ti si u jednom trenutku
rekla da ni sa kim nećem o deliti
zlato.
— N jegov je plan bio da ti to ka­
žem.
— Pa šta on misli slušajući šta
sad govoriš?
— To ćeš pitati njega u dugim ča­
sovim a vožnje - sm ejući se odgo­
vori Enida Konel.
— Pa to što govoriš nema nikak­
vog sm isla! - prim eti Lun.
— Kad bolje pogledaš, ima. Reg
mi ne veruje ništa i zna da bih zgra ­
bila sve zlato, ako bih mogla. Ono
da ćem o biti bogati i da ni sa kim
nećem o deliti zlato, rekla sam ti
šapatom , na samo uho. i Reg to nije
m ogao da čuje. Sada si mi ti to ot­
krio, nespretnjakoviću jedan.
Lun se seti da je to istina, ali
m nogo čega je ona rekla, a znala je
da Vilkens sluša, ili se snima svaka
reć na nekom skrivenom m agneto­
fonu.
— Dakle, sva naša iskrenost bila
je nam enjena i Vilkensu — zaključi
Lun.
— Igrali smo neku vrstu otvorene
igre, što ti nisi znao.
— Zar nisi prim etila da sam pi­
tao je li ti ne sm eta što nas on pris­
luškuje?
— Sve sam ja prim etila. Tajno
sam te posm atrala kad si ostao
sam u sobi. Odm ah si razgledao
lampu i otkrio uređaj za prisluški­
vanje - sm eškajući se objasni ona.
- Istina, m alo m e je začudilo što
nisi nastavio da tajiš to svoje ot­
kriće.
- Pa, obećali smo »jedno drugm
iskrenost - objasni Lun.
- Ti si opasan čovek, Hari.
- A ti si opasna žena, Enida.
- Opasna, za koga?
- Za svakoga.
- I za tebe?
- N aročito za mene. Nikad ni­
sam voleo suviše razuzdane žene, a
ti si takva. Ipak o tebi m islim druga­
čije - reče Lun i zastade.
- Kako drugačije?
- M islim da si suviše rdava, ali
da bi m ogla da budeš suviše dobra
u svemu. O setio sam to - nejasno
odgovori Lun.
- Ti si zaista opasan - osmehnu
se Enida. — Žena ne m ože da te
laže. Im am osećaj da ne bih uspela
ni najbolje sročenu laž da ti protu­
rim kao "Istinu.
- N a opasnom smo putu, Enida
- reče Lun.
- Jesmo - priznade ona. -
Medu nam a m ogla bi da plane lju­
bav, koja bi nas spržila.
Lun neko vrem e ništa nije go ­
vorio, a onda iznenatla ustade i
reče:
- Nikad više neću doći u ovaj
stan.
O na ga je ćuteći gledala kako se
oblači, pa se sam a uvi čaršavom , i
zovnu;
- Heri, sedi jedan trenutak ovde
uz mene. M islim da sam grešila što
sam u ono što sam ti rekla ipak
uplitala i m alo laži.
Već obučen, Lun sede na ivicu
kreveta. Iako je bilo toplo u sobi,
ona je prim etno drhtala.
- Šta ti je, Enida? - upita je.
- N i sama ne znam ... Ne shva-
tam zašto me je toliko pogodila
tvoja odluka da više ne dolaziš
ovamo. To ne bih podn ela... A sama
sam kriva.
22

25. - Ispričaj šta te muči - potsti-
cao ju je Lun.
- Ovaj stan nije Vilkensov -
reče on iznenada. — Ja ga tajno
imam već dve godine. Vilkens ni­
kad nije bio ovde.
- Pa ko je postavio uređaje za
prisluškivanje? - upita Lun.
- Ja sam a... N ije mi bilo do­
voljno ono što sam dobijala od oca.
pa sam se bavija i jednim opasnim
poslom ...
- UcenjiVala si ljude koji su dola­
zili ovam o k tebi, zar ne? - prekide
je Lun.
- Da - potvrdi Enida.
-- Zar si i mene htela da ucenju-
juš?
- Ne, tebe sam htela da iskori­
stim, kao što želim da iskoristim Vil-
kensa, koji misli da je veliki šef
bande.
- Ali on bi otkrio laži, čim bih ja
sa njim razgovarao o prisluškiva­
nju, u koje stvarno nije umešan —
prim eti Lun.
- Ja bih mu ispričala drugu
priču u i zam olila bih ga da kaže
kako je sve slušao i da je stan nje­
gov. Iznela bih mu plan kako da te
bolje iskoristim o i uklonim o u času
kad dobijem o zlato. Dakle, brižljivo
bih ga priprem ila da mi pom ogne u
svim lažima. Sada odustajem od
svega. Neću ići ni u Am eriku, jer
tamo bih te uvukla u opasnosti —
objasni Enida Konel.
- Sprem na si da se odrekneš
zlata?! - začuđeno upita Lun.
- M ožda to nije odrican ja Ostaje
prijatelj m oga oca. koji je obećao
da će da mi pomogne. Zato te m o­
lim da i ti odustaneš od puta i tako
izbegneš Vilkensove podvale. On
želi da te uvuče u igru dok si mu
potreban, a onda da te ukloni -
odgovori Enida.
- Sva si protivrečna i smu­
šena. .. Ipak. nećem o ništa menjati.
Ako si se odrekla laži. onda nam
lišta ne sm eta da putujemo, na­
đem o zlato i Vilkensu dam o nejgov
deo - reče Lun.
- Ali, on bi nas ubio i uzeo sve!
— uzviknu ona.
- To mu nećem o dozvoliti - os-
mehnu se Lun.
- A ako pokuša?
- Izgubiće. i to samo on. u toj ne­
poštenoj igri.
- Sada shvatam da m oram celu
igru prepustiti tebi. Dosad sam vu­
kla za nos Rega Vilkensa, a još više
svog oca. Griža savesti već me
muči, a verujem da će biti sve teža
- reče Enida i glasno zaplaka.
Suze su joj tekle niz lice i Lun
pomisli da se pred njim nalazi naj­
bolja glum ica sveta, ako suze nisu
iskrene.
- Tvoja iskrenost i sprem nost da
se u svemu osloniš na mene mnogo
me obavezuju. Nadam se da ću
opravdati tvoje nade - reče Lun.
- O nda mi kaži šta da učinim i
kažem kad mi se javi očev prijatelj,
koji m ožda zna tajnu skrivenog
zlata?
- O digraj ulogu nastupa iskreno­
sti i sve mu ispričaj - predloži Lun.
- N e shvatam te - reče Enida
zbunjeno i brišući suze.
- Zam oli tog neznanca da ti ne­
kako om ogući susret s njim. Prekli-
nji ga i moli. Ako ne pristane, ispri­
čaj mu sve u toku telefonskog raz­
govora.
- Ali. šta da mu ispričam ?
- Sve!
- Golu istinu?!
- Da. golu. ali m alo ulepšanu.
- A ko te dobro razumem. treba
da priznam svoj zločin prem a ocu.
- Rekao sam da mu ispričaš sve
što znaš. Kaži mu sve o Vilkensu i
njegovoj grupi, a zatim o m eni i pla­
novim a da se iskoristi dugo probno
putovanje autom obilom budućno­
sti.
- A li neću mu reći da sam tebi
sve priznala.
- I to mu ispričaj, a onda traži
savet. Kaži mu da ti od Vilkensa
preti opasnost, ako pokušaš da izi-
đeš iz igre.
23

26. - Ja sam m nogo toga zam rsila
nadajući se da ću sve učesnike
uspeti da nadigram , ali ti me sada
zbunjuješ nastavljajući to isto.
— M islim da nećem o uspeti da
nađem o zlato ako ne saznam o ono
što je taj nepoznati čuo od tvog oca
— zaključi Lun.
- A li kako to da postignem o? -
upita Enida Konel.
— Zatražićem o da se naše putova­
nje odgodi za nekoliko dana. Za to
vrem e će se neznanac m ožda javiti.
Tvoja dužnost je da budeš m am ac i
da ga privućeš. Sam a nađi naći'n da
to postigneš. M ožda bi uspela priča
o opasnosti koja ti preti, ili priča da
si usam ljena i da nećeš izdržati ako
ne vidiš ćoveka koji bi te zaštitio od'
ljudi kakvi smo Vilkens i ja. Odmah
na početku razgovora kaži mu
adresu ovog stana i pokušaj da ga
nam am iš ovam o — izloži Lun svoj
plan.
Enida je klim nula glavom u znak
da razum e šta treba da radi. Posle,
toga, strasnim, grozn ičavim polju­
pcim a pokaza zahvalnost svom no­
vom zaštitniku i prijatelju.
- Volim te - šapnu na kraju.
Lun joj se osmehnu i ustade. Ona
ga onako ogrnuta isprati do vrata
sobe, ali on zatraži da mu pokaže
krajnju taćku uređaja za prisluški­
vanje. N e oblačeći se, ona pristade.
U sprem ištu pod unutrašnjim stepe­
ništem nalazio se veliki orm ar, do
kojeg su vodile skrivene žice sa tri
m esta u stanu. U tim trim a prostori­
jam a nalazili su se i skriveni preki­
dači, koji su uključivali posebne
m agnetofone s nam eštenim tra­
kama. Lun prem ota snimljene
trake, koje zateče u aparatim a, pa
uključi reprodukovanje. Čuo je svoj
razgovor sa Enidom.
- Šta ćem o sa trakam a? - upita
Lun.
— Uništi ih.
— Odneću ih — reče Lun i poče
da skida trake sa oba aparata.
O na nije govorila ništa. Sam o ga
je gledala, osmehujući se i blistajući
24
od zadovoljstva. Kad Lun krenu,
ona upita:
. - Da li si povukao reč da više
nikad nećeš doći u ovaj stan?
- Nisam. Čim bude prilika, ti ćeš
prom eniti i stan i način života —
odgovori Lun.
- A do tada?
- Dolazićeš k meni, u moj stan -
odgovori Lun i izvadi lisnicu.
Dade joj posetnicu na kojoj su
bili adresa i broj telefona H arija
M arča, a onda brzo iziđe.
IV
M nogim ljudim a se događa da u
danim a usam ljenosti zažele da ne­
stanu i sve njihove obaveze.
Ugodno im je što mogu da rade šta
hoće, pa ne rade ništa. I Lun je, pre
one večeri kad je čuo jauke starog
D žefa Konela, doživljavao časove
opuštanja i ugodnog m irovanja. A
tada su došli slučajni podsticaji.
Bilo mu je žao starca i njegove
kćeri, pa je nehotično zaželeo da
odagna očaj od te žene i da joj
preda ono što su njen otac na
sam rti i ona posle toga sm atrali
propalim . Desilo se da je pročitao
vesti o lagondi, autom obilu buduć­
nosti, pa je počeo da mašta o spaja­
nju ugodnog i korisnog.
Međutim, sada mu je sve izgle­
dalo drugačije. Saznao je za postoja­
nje pljačkaške družine, koja se
skriva pod im enom Sam ostalnog
prirodnjačkog dru5tva. Tu bandu je
m ogao da oslabi, a m ožda i uništi
još ovde u Londonu, ali je saznao da
bi tim e uništio i Eniđu Konel. N a j­
gore je to što su mu misli o njoj bile
potpuno protivurečne. N a ćasak bi
poverovao da lepota tela m ora da
krije i lepotu karaktera, koju je ži­
vot naružio, a onda bi svesnim ra z­
m atranjem činjenica zaključio da
je ona ne sam o rđava nego i
opasna žena, koja se nije ustezala
da se okrene i protivu rođenog oca.
Pozvao ju je podešavajući boju
glasa i način go vo ra prem a ionom

27. koji je Enida pam tila iz prvog ra zgo­
vora. Već posle pozdrava, ona poče
da priča o tom e kako je protekla
sahrana njenog oca i da je dobila
novac.
- Sada sam shvatila svoje po­
greške - nastavi Enida Konel -
Moj život bio je ogrezao u lažima.
Sada, kad više nem a m og oca, koji
mi je bio oslonac i zaštita, shvatila
sam m nogo šta.
- Jeste li sigurni u to? — upita
Lun.
- Ja bar mislim da sam shvatila
- reče Enida. - Ipak, sve to mi ne
olakšava život. Muče me kajanje i
strah. Pom ozite mi, preklinjem vas!
- Kakva vrsta pom oći vam
treba? - upita Lun.
- Plašim se... Znam, oni hoće
zlato i moju sm rt... Ne mogu da se
iščupam iz njihovih ruku — odgo­
vori ona i iz slušalice se začuše je­
caji. - Nem am nikoga svog. Sam a
sam i uplašena. Kad biste m akar
jednom došli, znala bih da postoj'
neko dobronam eran...
- Rekao sam da se nećem o v i­
đati - reče Lun.
- Niste bili tako isključivi. Cak
sam shvatila da ćete naći način da
me upoznate. Potrebno je da se ispo-
vedim i spasem - govorila je
Enida.
Lun pom isli kako još uvek nije
siguran nastavlja li ona da laže, ali
na m nogo opasniji način, služeći se
istinom, ili iz nje ipak naviru želje
da se popravi i pokaje.
- Shvatam da ću ipak m orati da
se sretnem s vama. Doći ću u vaš
pansion — reče Lun.
- O vde nije dobro mesto jer p re­
grade su slabe i svaka reč se čuje u
susednim sobama. Ja im am stan,
koji držim tajno. Dođite tam o u Is-
lington, Bačalor strit petnaest. Kad
da vam se nadam ?
- Za jedan sat — odgovori Lun.
- Biću tamo! — radosno uzviknu
Enida Konel.
U stan, koji je upoznao kao H ari
M arč, Lun je stigao potpuno izme-
njen. Druga boja kose, drugačiji
glas, pege na koži i ulošci na zu­
bima, koji su im ali lažne zlatne kru­
nice, kao i dodatke za podizanje
obraza sa strane, pa čak i drugi lo-
sion posle brijanja, stvarali su ta­
kav utisak da ga Enida nije m ogla
da prepozna. Pored toga, Lun je se-
deo u senci, opuštenih ramena. Oči,
tamno m odre boje, sada su bile
crne zbog obojenih staklenih kon­
taktnih soćiva.
- Pričajte reče on kratko.
- A li vi ste ujedno i moj gost.
N eko p iće... - zausti Enida.
- N ikakvo piće! Pričajte o onom
zbog čega sam došao - prekide je
Lun.
Sedeći, slušao je sve ono što je
već jednom saznao kao H ari Marč,
ali je pokazao dovoljno strpljenja
da sve opet čuje, a onda reče:
- Im ali ste dosta sreće da sret­
nete H arija Marča. Dobro znam tog
gospodina. U pozoravam vas samo
na to da ste mi pre ovog sastanka
rekli dosta laži.
- Ne razum em ... Pa ja mislim da
sam govorila samo istinu - zbu­
njeno reče Enida.
- Rekli ste da nemate nikog
svog. »Sam a i uplašena«, bile su
vaše reći, a sad saznajem da ste se
do noći g rlili s Marčom . Zar to nije
bila laž? - reče Lun.
- O !,.. Bila je... Izgleda da više
nisam sposobna da se služim samo
istinom.
- Treba se truditi — osmehnu se
Lun i lažne zlatne krunice blesnuše
mu u ustima.
- Sada kad znate sve, šta mi sa-
vetujete? - upita Enida Porter, pro-
menivši položaj nogu, tako da joj
skut haljine više otkrije dugo i iza­
zovno bedro,
- Pre svega, savetujem vam da
ne zavodite više nikoga. M arč vam
je sada dovoljan - reče Lun.
Ona nehotično pokri bedro.
- Loša navika - dodade ona
osmehnuvši se vragolasto.
I Lun se osmehnu, pa nastavi:
25

28. - To što ste zadobili Marća, olak­
šava meni m nogo što šta. Neću mo­
rati da idem preko Atlantika, jer on
će naći zlato.
- A li samo vi znate tajnu skrovi-
šta tam o iznad Puerko Rivera.
- To što ja znam, kazaću i vama,
gospodo Konel. Zlato je vaše i neka
vaša bude briga da ga tražite i saču­
vate.
- Prim ećujete li da drhtim od
uzbuđenja? Ja sam, eto, lakom a i
volim zlato...
- To nije čudo - prekide je Lun.
- Zato ću prvo da vas upozorim na
nešto. N ikako ne dozvolite da
strada H ari Marć. On je, svi tvrde,
pošten momak. Ja ga uzimam pod
svoju zaštitu, a ja sam opasan tip,
verujte mi na reć.
- Verujem — iskreno reće
Enida.
- Sada me dobro slušajte. U z­
m ite prib or za pisanje i beležite —
poće Lun i sačeka da ona donese
papir i olovku. - Um irući, vaš otac
je govorio: »Zlato je ostalo gore iz­
nad Puerko R ivera ... ispod starče­
vog lik a ... izlazak sunca... sa pre-
voja na severu se vid i... Postoji pe­
ćina. .. Kopaj u podnožju lika«. Za­
tim je izdahnuo.
- O vo nije dovoljno — reče
Enida. — Puerko R iver proseca pla­
nine na dužini od m nogo milja.
- Slučaj je hteo da sam ja iz sta­
rih zapisa saznao da je Tom Bil ko­
pao u gornjem toku reke. I sam se
godinam a zabavljam skupljajući
legende i podatke o zakopanim i
potopljenim dragocenostim a. Tako
znam dosta i o zlatu Tom a Bila. Ako
ga je ostavio tam o gde g a je kopao,
onda je to na trideset m ilja od izvor­
išta reke - izloži Lun polako da
ona upam ti svaku reć.
- To je u odnosu na reku dosta
tačno određeno, ali od reke se dižu
plan ine... — poče Enida.
- Postoji jedna stena, koja se
vidi s m nogih mesta, ali sa prevoja
na severu vidi se tako da podseća
na lik starca^ Tvoj otac rekao da
se vidi pri izlasku sunca. U ''p od ­
nožju te stene trebalo bi da je zlato
- prekide je, i objasni, Lun.
- To jđ’ m nogo više nego što sam
ja znala, iako mi je otac rekao da
treba da krene tam o - reče Enida.
- Ostaje još nešto da se dogovor­
im o - nastavi Lun. - Taj Reg ViU
kens i njegovo Sam ostalno društvo
prirodnjaka... Njih bi trebalo isklju­
čiti iz igre.
- A li već je sve dogovoreno -
usprotivi se Enida. - Vilkens je
obezbedio transport zlata, jer ja to
ne bih m ogla da učinim bez njega.
- Kako misli da donese zlato? -
upita Lun.
- On se bavi uvozom i izvozom
oprem e za zaštitu prirode. To su fil-
teri za otpadne vode, peći za spalji­
vanje otpadaka i m nogo toga. Sa-
kriće zlato u mašine, ili će ga izliti u
delove tih uređaja i pokriti ga bo­
jom. Inače, m nogo je teže uneti ne­
što u Sjedinjene države, jer se ču­
vaju od krijum čarenja droge. Izvoz­
nom krijum čarenju kao da se gleda
kroz prste. Cesto se krijum čari
oružje i ratna oprem a — ispriča
Enida Konel.
Lun ju je radoznalo posmatrao.
iako to nije pokazivao ni izrazom
lica, ni rečima. Još uvek nije m ogao
da kaže svoj pravi sud o toj ženi.
N jihov razgovor prekide zvonje­
nje telefona. Javljao se H ari Marć.
Iako je Lun sedeo tu uz Enidu, nije
bilo nikakvo čudo što je uspeo da je
s drugog mesta zove kao Marč.
N jega je tam o zam enjivao gen i­
jalno zam išljen i ostvaren uređaj.
- Jesi li ti, Enida? - pitao je glas
H arija Marča.
- Ja sam, H ari! O dakle se jav­
ljaš? — uzviknu ona.
- N e čujem te najbolje, a treba
da ti ispričam važne novosti —
čuše se njegove reći.
- Im am gosta, pa me. pozovi
m alo kasnije - reče Enida.
- Najbolje je da dođeš k meni,
kad budeš slobodna - reče Lunov
26

29. m agnetofon s uređaja u njegovom
tajnom skloništu.
- M ožda tek za dva sata - reće
Enida.
Lun je držao ruku u džepu i na
svom radio upravljaču pritisnu
jedno dugme. Enida iz slušalice
začu kratko zujanje, pa onda raza-
bra M arčov glas:
- To je u redu, draga! Do viđenja!
- N isi rekao da me voliš — reće
Enida, ali veza se prekide.
Kad Enida spusti slušalicu i
okrenu se k Lunu, videla je kako on
iz džepa svog sakoa vadi svežanj
novčanica i stavlja ga na sto. O na
priđe i sede u fotelju. N eko vrem e
ga je posm atrala kao da želi da mu
kaže nešto, pa se koleba.
- Naš razgovor bliži se kraju -
reče Lun.
- Taj novac... M olim vas m akar
to da ga sm atrate privrem en om
pozajm icom. Kad se vratim sa zla­
tom, m oraćem o da izravnam o ra ­
čune reče Enida pažljivo gledajući
svog gosta.
- Saglasan sam. Uzeću i kam ate
- odgovori Lun.
- A li pre pola sata rekli ste da
ne pokušavam da vas zavedem —
reče Enida šaljivim tonom.
- Nisam m islio na takve kam ate
- prihvati Lun šalu.
Odm ah zatim on ustade i krenu.
- Kad ću vas opet videti? -
upita Enida.
- Kad se vratite s tog opasnog
puta — odgovori Lun. — N a ra­
stanku ponavljam; držite se M arča
i ne pokušavajte da mu podvalite,
jer posle nikada ne biste imali
mira. Ja bih ga osvetio.
- Shvatam važnost vašeg saveta
i uopšte vaše brige o meni. Trudiću
se da vas u svemu poslušam - zak­
ljuči Enida Konel.
Lun ode zadovoljan što je poku­
šao da spreči moguće greške ove
žene. ali ne i siguran da će ona za i­
sta prihvatiti njegove savete.
D va sata kasnije slušao je njenu
ispovest kao H ari M arć. Pričala je
istinu u svim detaljima, sem jednog
- izostavila je onaj deo razgovora
s nepoznatim zaštitnikom u kom e
se govo rilo o mestu na kom e je
zlato skriveno.
- N e valja to što sada o zlatu ne
znam o ništa više nego pre - reče
H ari M arć.
- Znam o ipak nešto više. Otac je
na sam rti tom neznancu rekao da
me je jednom vodio na Puerko Ri-
ver. Sećam se toga i m islim da ću
prepoznati mesto na kojem me je
otac ostavio da čekam dok se vrati
s parom tovarnih mazgi. Prem o­
stila sam se na uzvišenje, pa sam
m ogla da pratim očevo kretanje.
On je došao do pod jednu stenu, a
onda je nestao. Pojavio se opet na­
kon jednog sata. Znam da je tada
doneo više od dve stotine funti
zlata - izm išljala je ona.
- K oliko ti je tada bilo godina?
— upita Lun.
- Bila sam već prava devojka.
Im ala sam dvanaest, ili trinaest go­
dina.
- Pa to je bilo nedavno!
- Laskavće! - uzviknu Enida i
baci mu se u zagrljaj.
- D ivna si... Sad treba sve da
zaboravim o i da se opustim o — go­
vorio je Lun gledajući je u oči. -
O dm araj se’i sklopi o č i... T a k o... Ti
me slediš u svem u... Slušaš sve što
želim ... Pričaćeš mi istinu... O
svemu sam o istinu...
Zaista, um orna od svega što je
doživela poslednjih dana. Enida
nije shvatila da počinje seansa hip­
noze. već je pod Lunovim uticajem
sklopila oči i klonula na uzdignute
jastuke ležaja.
- Ti si sada pričala o odlasku s
ocem na Puerko River. Jesi li to iz­
m islila? — pitao ju je kad se uverio
da je potpuno pod hipnozom.
- N isam izm islila...
- Ponovi priču o odlasku s ocem
na Puerko R iver — zahtevao je Lun.
O na ponovi sve od reći do reći.
- Izdvaja li se ta stena svojim iz­
gledom od ostalih? - upita Lun.
27

30. — Izdvaja.
— N a šta podseća?
— N a starca... Ona se među Indi­
jancim a zove S tarac...
— Da li ti je o steni govorio nepoz­
nati posetilac?
— Jeste...
Postavljajući pitanja, Lun je dobi-
jao odgovore, i sada je znao da je
ona zatajila ono što je najvažnije da
bi se našlo zlato.
— Sakrila si od M arća istinu o
tom e kako da se stigne do zlata, jer
mu ne veruješ, zar ne? - upita Lun.
— N ikom e ne verujem - odgo­
vori hipnotisana žena.
— Kako misliš da se oslobodiš Vil-
kensa?
— U z M arćovu pomoć.
— Šta ćeš učiniti s M arčom ?
— On je m uškarac koji mi se
sviđa.
— Šta ćeš učiniti kad ti dosadi?
— Ukloniću i njega. Uvek im a
onih koji iz m og zagrljaja odlaze
sprem ni da učine sve što želim ...
Pre nego je odlučio da okuša hip­
nozu nad Enidom Konel, Lun se
dugo kolebao, jer je to sredstvo sm a­
trao nepoštenim, iako ga je više
puta prim enjivao. Hipnozom se ko­
ristio sam o kad je m orao i kad se
radilo o zločincim a najgore vrste. U
slučaju Enide Konel nije više m o­
gao da podnosi sumnju da je ta izu­
zetno lepa žena stvarno m oralna
nakaza. Ono što je saznao o njoj u
toku daljeg ispitivanja, učvrstilo ga
je u ubedenju da bi trebalo da je sas­
vim onem ogući i udalji od sebe.
Međutim, činjenica da je ona već
jednom bila blizu skrovišta zlata,
govorila je da njeno sećanje treba
iskoristiti.
»Zaslužila je kaznu. U gledaće
ogrom n e količine zlata, a neće do­
biti ni jednu uncu«, pom isli Lun zlo­
voljno.
Kad je Enidu oslobodio hipnoze,
ona začuđeno upita:
— Šta se to dogodilo? Zar sam
spavala?
— Znak da si bila um orna — od­
govori Lun.
— Zašto si već obučen? - upita
Enida.
— M oram odm ah da odem. pa
kreni i ti da te otpratim *— odgovori
Lun.
Ona je uzalud pokušavala da ga
zadrži. Žalila se i na to da je on ne
voli.
— M oram o biti odlučni sve dok
se ne završi naše putovanje. Treba
obaviti m noge poslove, stvoriti
ličnu sigurnost i sutra raditi na
završetku plana putovanja — reče
Lun.
— A li meni se ne ide odavde. Če-
kaču da se vratiš - zaključi Enida
Konel i obem a rukam a se uhvati za
ivice kreveta kao da će neko poku­
šati silom da je izvede.
Lun joj mahnu rukom i iziđe.
Ona glasno zaplaka. Prvi put je
im ala osečaj da nije zavladala jed­
nim m uškarcem iako je to želela
svim svojim bičem. O sećala se poni­
ženom i kažnjenom. A zašto? Zar
zato što ju je na trenutak savladao
san dok je on sedeo blizu nje?
Pošto H ari M arč nije došao cele
noći, Enida Konel ga je srela tek u
zgradi proizvođača lakonde. Ona
mu bez reći predade ključeve stana
u Čarls stritu.
Oko usvajanja plana nije bilo teš­
koća. jer m enadžerim a se svideo taj
put od Njujorka na Divlji zapad,
pošto je bio jedan od onih kojim su
se nekad kretali naseljenici i ko­
pači zlata. Od polazne tačke . taj
put je prolazio kroz velike gradove
kakvi su bili Filadelfija, Vašington i
Sinsinati, pa prem a jugozapadu
Luisvil i Mem fis, odakle je put vo­
dio pravo na Zapad preko Liti
Roka, Oklahom a Sitija, A m arila i
Albukirka. Tu je bio predviđen duži
odm or od tri do pet dana, prem a
odluci glavnog vozača. Iz Albukirka
nije bilo daleko do Santa Fea i do­
line Puerka. Odatle, lagonda je tre­
28

31. balo da stigne u Los Anđeles, pa da
nastavi prem a severu. preko San
Franciska, i uz obalu Pacifika do
Aljaske, i dalje preko Kanade. M e­
đutim, svi učesnici brzo prihvatiše
ostatak predloženog plana. U Mon-
trealu se vožnja lagondom preki­
dala. pa je autom obil trebalo da
bude ukrcan na brod i prebačen u
Južnu Ameriku.
Dok su ostali razgledali karte
puta po Južnoj Am erici. Enida za­
m oli Luna da se izdvoje i p orazgova­
raju. Čim se nađoše sami u opuste-
lom holu uprave, ona upita:
- Zašto nisi došao? Da li me kaž­
njavaš. ili me odbacuješ?
- Izbegavam da budem san; s
tobom - odgovori tobožnji H ari
Marč. - Za mene ljubav nije samo
strast i uživanje.
- U čemu sam pogrešila?
- O bećala si iskrenost. Zaklela si
se da među nam a neče više biti laži,
ali odmah si to pogazila — odgo­
vori Lun i naglo pođe od nje.
- Čekaj. H ari! - uzviknu ona. -
Kaži mi je li to kraj i našem dogo­
voru da putujemo po istom poslu.
- Poslovi ostaju — neodređeno
reče Lun.
O na ga stiže i pođe pored njega.
N eko vrem e je ćutala. a usne su joj
vidno podrhtavale. Ona ih na neko­
liko trenutaka pokri vrhovim a
prstiju, a onda reče:
- Bila sam poneta uzbuđenjem i
obećala sam ... Jedna žena ne može
bez malih i velikih laži.
- Zlo je što ti u neke laži veruješ
kao u istine. To da žena ne može
bez laži samo je još jedna velika laž
— odgovori Lun i pogleda je iskosa.
- Čudan si ti svat. Hari. Poku-
šaču da te opet pridobijem — reče
ona. - Izgleda da je onaj pegavi p ri­
jatelj m oga oca bio u pravu. U pozo­
rio me je da ne pokušavam da se
poigravam tobom.
- A postoji li on uopšte?
- Postoji, kunem ti se!
- A zlato? Postoji li ono?
- Ti sada sumnjaš u sve... Oh,
šta sam učinila! - uzviknu ona p ri­
gušeno i zastade.
Lun nastavi da ide. i bez nje uđe u
malu dvoranu ispunjenu duvans-
kim dimom. Reg Vilkens mu priđe,
- Bili ste izišli, a tražili su vas.
Treba da uzmete dokumente, če­
kove i ostalo za put. Javljeno je da
su kola već iskrcana u Njujorku.
Predlažu da krenem o prekosutra
- obavesti on Luna, iskosa gleda­
jući Enidu, koja beše ušla i oslonila
se na jedan ormar.
Kad Lun ode da se javi blagaj­
niku i menadžeru. Vilkens priđe
Enidi Konel.
- Nešto ne ide kako treba, je li?
- Nisam uspela da zagospoda­
rim tim m om kom — odgovori ona.
- A li takvi neuspesi te ranije
nisu mučili.
- H ari M arč je nešto dru go... On
je opasan čovek, a ja sam slaba
prem a takvima.
- Ranije si sm atrala da sam i ja
opasan.
- Ti si to i suviše - osmehnu se
Enida. — Opasan si. do srži pokva­
ren. sprem an na laži i zločine,
pohlepan, sebičan...
- I šta još?
- U glađen si. vešt. hrabar... N i­
kad ne znam da li te volim zbog
mana. ili zbog vrlina.
- Pitanje je šta su za tebe mane,
a šta vrline — veselo reče Vilkens.
jer beše prim etio da je uspeo da raz­
veseli Enidu.
O na se saže i šapnu:
- N e smeš ga ubiti a da ja ne vi­
dim kako umire.
- Videćeš, čim se đom ognem o
zlata - odgovori Vilkens.
Ona je gledala kako odlazi od nje
nasmejan i siguran u sebe. Pitala se
da li on sada misli kako će ona u
isto vrem e videti i M arčovu i svoju
smrt.
V
Grupu koja je nazvana posadom
autom obila budućnosti dočekali su
29

32. n ovinari još na aerodrom u. Osve-
žena su sećanja na podvige H arija
M arča, a neko je otkrio da je Enida
Konel kći ćoveka za koga se ver-
ovalo da zna tajnu zlata Tom a Bila.
Od aerodorom a do centra Manha-
tana goste iz Londona pratila je či­
tava povorka automobila. Sve je iz­
gledalo u najboljem redu. Prvi na­
stup lagonde u Sjedinjenim drža­
vam a počeo je odlično, jer novinari
su im ali o čemu da pišu i pored
onoga što se zna o automobilu.
Slava osvajača planinskih vrhova i
najtežih pečinskih grotla H arija
M arča spojena s tužnom pričom o
lepoj kčerci nesrečnog nalazača
basnoslovnih količina zlata, obeća­
vala je da do krajnosti zaokupi paž­
nju čitalaca novina i gledalaca tele­
vizije.
Međutim, već sledećeg jutra u
vanrednim izdanjim a listova i em i­
sijam a radija i televizije objavljeno
je da je odlukom suda zabranjeno
iskušavanje osobina autom obila
budućnosti. Neko je podneo tužbu i
ukazao na zakone koji strancim a
ne dozvoljavaju takve poduhvate
bez plaćanja ogrom nih državnih
taksa i posebnog odobrenja svake
federalne države. Autom obil je za-
plenjen dok se ne deponuju
sredstva za njegovo vraćanje preko
Atlantika.
N ovin ari su požurili da pitaju
M arča šta se to događa.
- R azgovarao sam s m enadže­
rom u Londonu. On je shvatio da je
učinjena greška i na neodredeno
vrem e odlaže prikazivanje autom o­
bila — objavio je Lun.
- A šta će da radi gru pa koja je
trebalo da putuje lagondom ? - pi­
tao je novinar.
- Pošto sam već doputovao
preko Atlantika, ostaću da obiđem
zanim ljive krajeve i da uživam u
nastupanju proleća - odgovorio je
tobožnji H ari Marč.
Pitali su ga o svemu, pa i to da li
će držati predavanja na skupovim a
ljubitelja osvajanja planinskih vi­
sova i neistraženih pećina. O dgo­
vorio je da ga još niko nije pozvao
da drži predavanja. Tek pred podne
uspeo je da se oslobodi novinara i
otišao je u svoju sobu.
~k
Po ‘ o se beše dogovorio s Eni-
dom Konel da dođe u njenu sobu
kako bi p orazgovarali o neočekiva­
nom obrtu događaja, pa da posle
potraže M arća, Vilkens je išao hod­
nikom ne obraćajući pažnju na
retke prolaznike. Baš kad se našao
pred vratim a Enide Konel, dva ćo­
veka s pištoljim a u rukam a ga okru-
žiše.
- N a cevim a im am o prigušivače
i pucaćem o na znak najm anjeg ot­
pora — reče jedan o njih.
- M islim da sam vas dobro razu-
meo. Sta želite? — upita Vilkens.
- Pokucajte i javite se devojci...
- Ona nije devojka - reče V il­
kens.
- Ne odugovlači! Pokucaj i ula­
zim o zajedno, ih ti pun olova ulaziš
u pakao! - pripreti mu napadač i
gurnu ga k vratim a.
Vilkens posluša i, kad Enida ot­
vori, on uđe praćen napadačima.
- Šta?!... Ko su ovi ljudi? - upla­
šeno upita Enida.
- Ljudi s prigu šivačim a na ce­
vim a svojih pištolja. Po svoj prilici
nisu došli da nas obraduju - odgo­
vori Vilkens.
- Vodim o vas tam o gde vas žele
videti — reče jedan od dvojice napa­
dača. — Ići ćete pred nama, noseći
svoje stvari. Predaćete ključeve i
platiti raču ne...
- Hotel je već plaćen i za sledeći
dan — reče Vilkens.
- U toliko bolje - nastavi napa­
dač. — O dvešćem o vas na jedno
mesto, gde vas čeka naš šef. Treba
da se dogovorite. A ko budete pa­
metni i ne pravite gluposti, ništa
vam se neće dogoditi. U protivnom ,
pucaćem o vam u leđa i u gužvi ne­
stati. Tako nam je naređeno i n are­
đenje m oram o izvršiti, m akar
umrli.
30

33. - Vrlo ste jasni i mi nećem o rizi-
Aovati - reče Vilkens da bi odgo­
vorio, i da kaže Enidi šta misli da
učini.
Kako su bili na četvrtom spratu,
a Hari M arč na trećem, razm išljali
su da li su zločinci već posetili vodu
njihove grupe, ali ništa ne rekoše.
- Odvešćete nas do sobe vašeg
šefa M arča i kucaćete da otvori —
baš tada naredi visoki napadač. —
Koji broj je njegova soba?
- Trista sedam - odgovori V il­
kens.
Išli su u grupi, ne koristeći lift.
Pred ulazom u lift na trećem
spratu, stajao je Hari Marč, čeka­
jući. N jegov pogled se srete s pogle­
dim a Enide i Rega, ali oni trenut­
nim grim asam a zgražanja na svo­
jim licim a opom enuše Marća. On
se napravi kao da ne obraća paž­
nju na grupu, okrećući se prem a
liftUi koji baš tada stiže.
Grupa produži do sobe trista se­
dam i Vilkens pokuca, iako je znao
da se niko neće javiti.
- Sigurno je izišao - zaključi
Enida Konel.
- Pokušaj da otvoriš kalauzom
- reče jedan od napadača.
- Odvešćem o ovo dvoje, pa ćem o
se vratiti po M arča - reče visoki.
Prilikom silaska do recepcije pos-
lužiše se liftom. Enida i Reg pogle­
dom su tražili M arča, ali ga ne ugle­
daše. U jednom trenutku Enidi se
učini da on čeka na izlazu, i laktom
gurnu Rega. Kad su bolje pogledali,
bili su razočarani, jer m uškarac je
ličio na Luna samo po odelu. Inače,
bio je tam ne boje lica kakvu imaju
melezi, a dugi, opušteni brci i krnji
žuti zubi odmah razbiše njihove
nade.
Nisu m ogli ni da naslute da bi je­
dan čovek tako brzo, u toku vožnje
liftom, m ogao da u toj m eri pro-
meni izgled. Nisu se više ni osvrtali
na tamnoputog, već su m otrili da li
ce videti Marča. Bilo im je uzalud,
ler ih napadači dovedoše do jednih
kola, čiju marku nisu poznavali i s
kojih su bile otkinute oznake proiz­
vodnje.
Lun je brzo reagovao. Uspeo je da
s dvadeset dolara u ruci upadne u
taksi, koji je tek stigao.
- Želim da pratite ona kola -
reče on vozaču. - A ko to izvedete
kako valja, plaćam vožnju i još dva­
deset dolara osim ovih.
Još dok vozač ništa nije rekao,
Lun gurnu onih dvadeset dolara na
fiolicu za rukavice.
- N e vozim izvan Manhatana.
Žalim, ali u Bronksu i Bruklinu
uvek im am o neprilika - reče vo­
zač, ali krenu za onim autom obi­
lom.
- M olim vas da ih pratite bilo
kud da krenu, a ja ću vam nadokna­
diti svaku štetu, pa m akar to bila i
cela kola — reče Lun.
Vozač taksija uzdahnu i klimnu
glavom u znak da takvu ponudu
ipak ne m ože da odbije. Lun je bio
zadovoljan, jer pratiti neka kola po
Njujorku nije lako. Sam o taksi-vo-
zači uvežbani su da se brzo probi-
,aju kroz gužvu, i znaju kako da
postupe na određenim delovim a
ulice.
Kad su izišH na Dansi strit, otm i­
čari narediše da se Enida Konel i
Reg Vilkens spuste na pod kola.
- Ne treba da znate kud vas vo­
dim o - reče visoki otm ičar.
- To nas ohrabruje, jer zneči da
ćem o ostati živi, pa ne treba da
znam o gde smo bili - reče R eg Vil­
kens.
- Zavisi od vas — odgovori gan g­
ster i preko glava dvoje otetih pre­
baci prašnjavu prostirku.
Nakon čitavih četvrt sata autom o­
bil se zaustavi, i po prom eni zvuka
m otora m oglo se zaključiti da se
nalazi u zatvorenom prostoru. Kad
rad m otora prestade, otm ičari izve-
doše Enidu i Rega pazeći da im s
glava ne spadne prostirka. Otkriše
ih tek u uskom, zapuštenom hod­
niku, iz koga ih uvedoše u oskudno
31