Srpski IV

1

Антидрама, драма апсурда
➢
назив за модерну драму која се појавила у француској књижевности педесетих
година деветнаестог века;
➢
Јонескова “Ћелава певачица” (1950) и Бекетова драма “Чекајући Годоа” (1953)
означиле су појаву драме апсурда као академског и позоришног правца.
➢
Настала је у послератној клими, има корене у филозофији егзистенцијализма,
чије се битне одлике могу уочити код већине драмских писаца: апсурдност
егзистенције, губитак комуникације, двосмисленост осећања, безразложност и
механичност гестова, отуђеност, језик лишен значења.
➢
Нелогичним развојем радње, бесмислом речи и поступака и одсуством акције
драма апсурда руши све конвенције драмске књижевности, изражавајући његову
изгубљеност, усамљеност и страх.
➢
Код нас позоришни комади Александра Поповића имају тематски, структурално
и лексички бројне одлике драме апсурда.
➢
Представници: Алфред Жари, Гијом Аполинар, Егем Јонеско

Синтакса глаколских облика
➢
➢

бави се значењем и функцијом глаголских облика;
презент
Цело вече седе на капији и дискутују.

1 индикативни (прави) презент – означава радњу која се дешава у тренутку када о
њој говоримо. Гради се од имперфективних (несвршених) глагола.
Овај презент је врло често у дијалогу.
А Шта сад радиш?
Б Читам.
Сава се код Београда улива у Дунав.
➢
Такође индикативан, за нијансу се разликује од њега, а зове се индикативни
квалификативни презент (научне, уметничке или животном праксом утврђене
истине) .
Српски језик и књижевност
IV разред општег смера
Гимназија “Таковски устанак” - Горњи Милановац
професор Гордана Јовановић
белешке Ј.M.
школска 2006/2007

http://www.scribd.com/AnaMilinkovic

2

Марија свира клавир.
Он говори немачки.
У овим књигама налазе се најлепше песме.
2 релативна употреба презента – релативни презент означава радњу која је напоредна
са неким другим временом, а не са временом говорења.
Пре неколико дана идемо нас двојица улицом, кад сретнемо Петра.
➢
релативни квалификативни
Чим се разиђе један круг, он луња по дворишту као уклета душа.
➢
презент за будућност – гради се од имперфективних глагола
➢
гномски презент – у пословицама – релативни презент
По јутру се дан познаје.
3 модални презент
Одлазим кући и не враћам се више.
Врућина је, умирем од жеђи.
➢
условне радње
Ако уштедимо новац, ићи ћемо на летовање.
4
Сељаци спуштају предмет кад хоће да се одморе.

Иво Андрић (1892 – 1975)
➢
Рођен је у Травнику, гимназију учио у Сарајеву и као младић припадао је
револуционарном покрету Млада Босна.
➢
Био је велики поборник југословенства.
➢
Основну школу завршио у Вишеграду. Студирао је у Заграбу, Кракову, Грацу, где
је и докторирао 1924. године.
➢
После атентата на Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године враћа се у земљу,
али га аустријске власти прогоне и затварају га у Шибенику и Марибору. Био је
болешљиве природе. Од 1919. живи у Београду, а од 1920. почиње да ради у
дипломатској служби. Прво постављење добио је у Ватикану, а од 1921. у Конзулату и
Букурешту. Од 1922. је у Трсту, а од 1923. је вице конзул у Грацу, где је и докторирао


3

1924. Током тих година много је писао и своја дела публиковао. Повратком у Београд
1926. примљен је за члана САНУ, а убрзо после тога постављен је за вице конзула у
Марсеју и три године касније премештен је у генерални конзулат у Паризу. Од 1928. је
вице конзул у Мадриду, а убрзо затим и у Бриселу. Од 1930. ради у Женеви као
секретар сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа. Од 1933.
поново је у Београду, где ради као саветник у Министарству иностраних послова, а
затим начелник истог министарства од 1935. Од 1937. је помоћник министра
иностраних послова. Од 1. априла 1939. именован је за опуномоћеног министра
иностраних послова у Берлину, где предаје акредитиве Хитлеру, који је тада био на
власти у Немачкој.
➢
Када је бомбардован Београд 6. априла 1941, Андрић се 7. априла враћа у
Београд. Нуђено му је сигурно уточиште у Швајцарској, али се он одлучио за
окупирани Београд. Ускоро се пензионише и живи као подстанар. Доста је писаo, али
током рата није желео ништа да објављује док његов народ није имао шта да једе.
Управо тих година написао је “Травничку хронику” и “На Дрини ћуприја”, а обе књиге
први пут су објављене након ослобођења. Поред поменутих, значајна Андрићева дела
су: “Проклета авлија”, “Екс Понто”, “Немири”, “Мост на Жепи”, “Аникина времена”,
“Жеђ”, “Јелена, жена које нема”, “Разговор са Гојом”, “Његош као трагични јунак
косовске мисли” и многа друга. Након ослобођења Андрић је председник Савеза
књижевника Југославије, а од 1946. редовни члан САНУ. Путовао је много и говорио
многе језике. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1961. године и сматра се
највећим југословенским ствараоцем, писцем миротворне снаге.
➢
Спада у ред наших писаца који се највише читају. Дела су му доживела
многобројна издања; превођена на све европске језике и у многим земљама Азије и
Африке.
➢
Поред Нобелове награде за књижевност добио је и Авнојеву награду 1967,
Двадесетседмојулску награду награду 1970, Вукову награду за изузетан стваралачки и
општи допринос нашој култури 1972. После његове смрти основана је Андрићева
задужбина, чијим се материјалним средствима стимулише наше књижевно и културно
стваралаштво, као и даље проучавање Андрићевог опуса.
➢
Дела: песме у прози: “Екс Понто”, Немири”; приповетке: “Пут Алије
Џерзелеза”; три књиге приповедака (1924, 1931, 1936); романе: “На Дрини
Ћуприја”, “Травничка хроника”, “Госпођица”, “Нове приповетке”; кратак роман “Проклета авлија”; књига приповедака - “Лица”.
➢
После његове смрти објављена су му дела: збирка приповедака “Кућа на осам”,
незавршени роман “Омер – Паша Латас”, две књиге медитативне прозе - “Знакови
поред пута” и “Свеске” (годишње излазе од 1982).
➢
У последњем издању његова “Сабрана дела” обухватају 17 томова.
➢
Његова дела су објављена на преко четрдесет језика: албански, арапски,
белоруски, бугарски, чешки, дански, дански, енглески, есперанто, естонски, фински,
француски, грчки, хебрејски, хинду, холандски, исландски, италијански, јапански,
јерменски, каталонски, кинески, кореански, летонски, литвански, малалајски,
мађарски, монголски, македонски, немачки, норвешки, пољски, португалски,
румунски, рускински, руски, словачки, словеначки, шпански, шведски, турски,


4

украјински, уридски итд.
➢
Објава Првог светског рата затекла га је је у Сплиту где је и ухапшен због своје
југословенске оријентације. Годину дана провео је по затворима Сплита, Шибеника,
Марибора, а амнестиран је 1917. након чега долази у Загреб, где је један од покретача и
уредника југословенског часописа “Књижевног југа”. Одлази 1919. године у Београд.
Прима место секретара у Министарству вера.
➢
Други светски рат проводи у Београду, 1945. постаје посланик у Скупштини БиХ
и у Савезној народној скупштини.
➢
После Првог светског рата написао је две књиге лирских разматрања у прози:
“Екс Понто” 1918. - лирски дневник Андрићевих тамновања, а друга “Немири” 1920.
Исте године изашла му је друга приповетка “Пут Алије Ђерзелеза”. Након тог дела
главна тема Андрићевих књижевних дела је његова родна Босна – босански људи, села
и градови, босански пејзаж. Радња његових романа и приповедака обухвата босански
живот од доласка Турака па све до његових дана. Иако је писао романе, њега не
можемо сврстати у романскијера. У његовим романима нема главних лица и главне
радње, нема заплета и расплета. То су хронике (романи, слике обичаја, живота,
психолошке студије лица.
➢
Целокупни износ Нобелове награде поклонио је из два дела библиотекарском
фонду БиХ. Веома често је учествовао у акцијама помоћи библиотекама и давао је
новац у хуманитарне сврхе.
➢
Године 1963. код Удружених издавача (Просвета, Младост, Светлост и Државна
заложба Словеније) излазе његова прва сабрана дела у десет томова.
➢
Наредне године борави у Пољској где у Кракову бива промовисан за почасног
доктора Јагелонског универзитета.
➢
Након смрти своје жене Милице 1968. године, Андрић настоји да своје
друштвене активности сведе на најмању могућу меру, много чита и мало пише.
➢
Здравље га полако издаје и често борави у болницама и бањама на лечењу.
➢
Умро је 13. марта 1975. у Београду.

Диктат
Мој отац је некако неприступачан за суседе. Не да он свој поподневни мир за неке
необавезне разговоре. За људе из зграде је скоро незнанац. Једном му комшија Дуле
каже: “Ти си бре, невидљив за обичан свет. Нисмо ваљда непријатељи? Не знам кад
сам те видео. Ми ћемо вечерас доћи и вама, а ти немој рано у хоризонталу.”


5

Оцу би непријатно и не знајући шта да одговори, промуца збуњено: “Знаш, недавно
сам допутовао из Прокупља. Не можемо се сретати кад сам одсутан већ неколико
дана. Зар сам никакав комшија? Ево, обећавам, од сада ћемо се више дружити”.

“Проклета авлија”
Иво Андрић
синтакса глаголских облика
- перфекат ➢
прави перфекат
Отишла је ка својим пријатељима и све рекла.
Причала ми је мати, био је он сасвим други човек.
Под једноспратницом, стајала је светиљка.
Изнад клисуре наднеле су се стене.
Да смо дошли на време видели би тај филм. - модална употреба – условне радње
Ако сам лаж чујем, лаж вам и казујем.
➢
заповест
Децо, да сте одмах ућутали!
Јесен је већ увелико: опало лишће, пролистали путеви.
➢
крњи перфекат – може бити употребљен модално
Судија убио орлове
Ангелина казнила ђаке
Живели младенци!
Што колевка заљуља, то мотика закопала. - гномски перфекат
➢
aорист – индикативна, модална, условна, гномска употреба
Сад је баш сретох на улици.
До овог часа читах занимљиву књигу.
Тада дође мој друг и договоримо се да учимо.
➢
модални
Бежите, изгибосмо.
Купи ми сендвич, умрех од глади.
Ја одох у школу.
Ја одох кући.
Два лоша убише Милоша. - гномски



6

Жак Превер
➢
Превер је, као и Иго, мајстор речи;
➢
интересовање за вечне теме поезије: љубав, слобода, туга, радост;
➢
детињство – једна од великих тема Преверове поезије;
➢
одбације традицију интелектуалистичке, херметичне и елитистичке поезије;
➢
дубоко оригинална, модерна и нова;
➢
у његовим песмама присутне су слике рата, за њега је рат највећа глупост и
бесмисао;
➢
његово виђење света је црно – бело, у њему се људи деле на добре и зле;

░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░
░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░

За тебе љубави
Ишао сам на птичји трг
И птице купио
Ишао сам на цветни трг
И свеће купио
Ишао сам на трг старога гвођа


7

И ланце купио
Тешке окове
А онда сам отишао на трг робова
И тражио те
Али те нашао нисам
љубави моја
░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░
░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░░

Прагматичка Безбрижна мала деца скакућу весело.
Безбојне зелене идеје спавају бесно.
➢
дисциплина која проучава употребу језика са становишта комуникационих
намера говорника и дејства која тај језик постиже.
➢
бави се концептуализованим реченицама
➢
семантика – бави се реченицама изван контекста
Две девојчице ујеле медузе.
Велики број студената угрожава наставу.
Разговор доктора Петра Петровића о браку са питомцима Академије.
Два таксија су се сударила и двадесет Шкотланђана је пренето у болницу.
Јесте ли за кафу?
- Од кафе не могу да заспим, али ће ми након напорног пута пријати.
Врата су отворена.
- Изађи напоље!
- Уђи унутра!
- Затвори врата!
- Не можемо да разговарамо.
- Немојте да вичете!
- Промаја је.


8

- Улаз је слободан.
➢
заповедне реченице
Седи и учи! - заповест
Дај ми неки динар. - молба
Скрените лево код семафора. - упутство
Пробајте нови рецепт. - предлог

Теорија говорних чинова
➢
бави се прагматичном страном језика
➢
класификација говорних чинова:
1) асертиви – тврђења или извештаји – обавештења
2) директиви – наредбе или упутства - заповести
3) комисиви - обећања тј. претње
➢
експресиви – изазивају тренутну промену неког стања
Овог папагаја крстим именом Арчибалд.
Отпуштени сте с посла.
Објављујем вам рат.



9

Душан Ковачевић
➢
Рођен је 12 јула 1948. године у Мрђеновцу крај Шапца.
➢
Основну школу завршио је у Шапцу, а гимназију у Новом Саду 1968.
➢
Академију за позориште, филм, радио и телевизију студирао је у Београду,
дипломирао је на одсеку за драматургију 1973. године.
➢
Од 1973. члан је удружења књижевника Србије. Као драматург ради у Драмском
програму ТВ Београд од 1973. до 1978. године. Од 1986. до 1988. ради као доцент на
београдском Факултету драмских уметности.
➢
Године 1998. постаје директор Звездара театра у Београду.
➢
Октобра 2000. изабран је за дописног члана САНУ. Живи и ради у Београду.
➢
Драме Душана Ковачевића игране су у позориштима у источној и западној
Европи, Великој Британији, САД, Канади, Ирану.
➢
Само у београдским професионалним позориштима одиграно је преко 2500
представа рађених по његовим драмама које је погледало више од милион и по
гледалаца. Снимци позоришних представа рађених по његовим драмама емитовани су
много пута на телевизији.
➢
Његове драме преведене су на: немачки, енглески, француски, италијански,
руски, чешки, словачки, грчки, пољски, македонски, шведски, фински, мађарски,
румунски, бугарски, кинески, словеначки, персијски, турски, каталонски, шпански...
➢
Награђиван је многим професионалним позоришним и филмским наградама:
четири Стеријине награде и Стеријина награда града Вршца за најбољу комедију; две
награде Јоаким Вујић, Милош Црњански, Марин Држић; Октобарска награда града
Београда, две Златне арене, награде Вјекослав Афрић, Стјепан Митров Љубиша, Град
театар Будва итд.
➢
Добитник је многих међународних награда: два гран прија за сценарија филмова
“Балкански шпијун” и “Професионалац” на Филмском фестивалу у Монтреалу,
награде међународног жирија, критике за најбољи филм - Фипресци у Монтреалу за
“Професионалца”; награде за најбољи сценарио и најбољи филм на Међународном
фестивалу у Вијаређу; Гран при међународног фестивала у Истанбулу за најбољи
сценарио; Златни витез за најбољи филм на фестивалу православног и свесловенског
филма у Иркутску, “Русија, такође за Професионалца”. Сценарио за “Професионалца”
нашао се међу шест најбољих европских сценарија које је ЕФА (Европска филмска
академија) номиновал а за најбољи сценарио 2003. године у Берлину. Добитник је
Чаплинове награде у Вевеју за филм “Ко то тамо пева”, прве награде на фестивалу у
Кану, Златне палме на Канском фестивалу за “Подземље”, затим награда филмског
фестивала у Валенсији, Марсеју, Бечу, Чешкој, Словачкој ,Пољској...
➢
Филм “Ко то тамо пева” проглашен је за најбољи филм југословенске
кинематографије (1945 – 1995). Његове драме и роман “Била једном једна земља”
доживели су многа издања у нашој земљи и иностранству.
➢
Драме: “Маратонци трче почасни круг”, “Радован Трећи”, “Шта је то у људском
бићу што га тера према пићу”, “Пролеће у јануару”, “Свемирски змај” (дело за децу у
стиху); “Лимунација на селу”, “Сабирни центар”, “Балкански шпијун”, “Свети Георгије


10

убива аждаху”, “Клаустрофобична комедија”, “Професионалац”, “Урнебесна
комедија”, “Лари Томпсон – трагедија једне младости”, “Контејнер са пет звездица”,
“Доктор шустер”
➢
филмска сценарија: “Бештије”, “Посебан третман”, “Ко то тамо пева”,
“Маратонци трче почасни круг”, “Балкански шпијун”, “Сабирни центар”, “Подземље”,
“Урнебесна трагедија”, “Професионалац”
➢
ТВ драме и оригинална сценарија: “Повратак лопова”, “Двособна кафана”,
“Звездана прашина”
➢
ТВ серије: “Чардак ни на небу ни на земљи” - тринаест епизода по четрдесет пет
минута, “Била једном једна земља” - шест епизода по шездесет минута
➢
радио драме: “828 километара северно од прве вароши”, “Био човек”

Вежбање
Вук Исакович беше отишао, а за њим настајаху и слике њеног прошлог живота.
Под планинским врховима простираху се тамне шуме борова и зелене ливаде.
➢
гномска употреба имперфекта
Та висока девојка бијаше сасвим избезумљена од страховања.
За следећи час донесите домаће задатке.



11

Балкански шпијун
Душан Ковачевић
➢
Илија Чворовић – најдоминантнији лик - “све је супротно од онога што изгледа
да јесте” - не треба се поводити за утиском који оставља човек из нашег окружења,
него за претпоставком да се баш у њему крије непријатељ и да га, из тих разлога увек
треба имати на оку.
➢
Његов живот се може поделити на садашњи и прошли.
➢
Из његове приче сазнајемо да је још као млад, одмах после рата, носио
револуционаран дух у себи, да је био под утицајем стаљинистичких идеја, да је био
спреман да узме пушку и да “гине за велику, светску правду”. Учили су га да воли
Стаљина и да у њему види борца за људска права, и када је, заједно са братом,
поверовао да је тако – да је Стаљин највећи и најбољи од свих вођа, ухватили су га и
отерали на Голи оток, и то само зато што је баш тако мислио.
➢
Он је и трагичан и смешан – гротескна личност. И поред свега што се десило –
робијање, ухођење, вређања – остао је и даље наиван, још увек уверен да је све што се
говори на радију или пише у новинама велика истина коју треба бранити и следити. По
његовом мишљењу све што долази споља је зло, а све што је наше да је и најбоље. У
прво време прати само подстанара и сумња само на њега – он само ћути, навлачи
платно на прозоре, доводи неке брадате људе у стан, често излази из куће и шета ноћу;
за место становања изабрао је баш њихову кућу јер је “изван центра, није на оку”
➢
опседнут проблемом шпијунаже Илија закључује: “Шпијуни су међу нама, само
их треба знати препознати”
➢
Он, у кога су некад сви сумњали – јер је једном понео жиг издајника, сада постаје
човек који у све сумња и друге уходи.
➢
Обузет опсесијом да други, угрожавајући систем и друштво, угрожава и њега и
његову породицу, он постаје човек који заборавља на стварност и свакодневицу пуну
проблема. Постаје жртва наметнуте идеологије, па није ни чудо што је том “откривању
шпијуна” подредио и време и новац, и породицу, и своје здравље.
➢
Он је слика многих изманипулисаних у том послератном времену у коме су се
људи деценијама дошли на “ми” (патриоте) и “они” (сумњиви, непријатељ, издајници).



12

Ана Ахматова
Рођена је 1889. године код Одесе. Отац јој је у то време био морнарички инжењер
– механичар у пензији. Као једногодишња беба одведена је на север – у Царско Село,
тамо је живела до своје шеснаесте године.
➢
Научила је да чита према азбуци Лава Толстоја. Када јој је било пет година, она
је, слушајући како је наставница радила са старијом децом, и сама почела да говори
француски.
➢
Прву песму написала је када јој је било једанаест година. Учила је у женској
гимназији у Царском селу. У почетку лоше, потом много боље, али увек нерадо.
➢
Родитељи су јој се 1905. године развели и мама је са децом отпутовала на југ.
Целу годину провели су у Јевпаторији, где је код куће сама учила према програму
завршног разреда гимназије и написала гомилу песама, али лошег квалитета.
Последњи разред похађала је у Кијеву, у Финдуклејевој гимназији, коју је завршила
1907. године.
➢
Уписала је Правни факултет Виших женских течајева у Кијеву. Удала се за Н. С.
Гушљова и отпутовала на медени месец у Париз.
➢
Пошто се преселила у Петербург, студирала је као полазник Рајевљевих Виших
књижевноисторијских течајева. У то време већ је писала песме које су ушле у њену
прву књигу.
➢
Пролеће 1911. године провела је у Паризу, а следеће 1912. године обишла је
Северну Италију (Ђенова, Пиза, Фиренца, Падова, Венеција).
➢
Године 1912. изашла је њена прва збирка песама “Вече”. Штампана је у триста
примерака и добила је благонаклоност критике.
➢
Првог октобра 1912. рођен је њен син Лав.
➢
Марта 1914. Изашла је њена друга књига “Бројанице”.
➢
Септембра 1917. године објављено је “Бело јато”. Према тој књизи читаоци и
критика били су неправедни, због чега се сматра да је она имала мање успеха него
“Бројанице”. Та збирка се појавила у још горим условима. Саобраћај је замирао –
књига се није могла послати у Москву, сва је распродата у Петрограду. Због тога, за
разлику од “Бројаница”, “Бело јато” није имало велики публицитет у јавности.
➢
После Октобарске револуције радила је у библиотеци Агрономског института.
Године 1921. објављена је књига песама “Боквица”, а 1922. године књига “Anno
Domini”.
➢
Средином двадесетих година почела је да се бави архитектуром старог
Петербурга и да проучава живот и дело Пушкиново. Резултати њеног бављења
Пушкином су три рада о “Златном петлићу”, о “Адолфу” Бенџамена Константина и о
“Каменом госту”.
➢
Отаџбински рат 1941. године затекао ју је у Лењинграду. Крајем септембра, већ у
време блокаде, авионом је одлетела у Москву.
➢
До маја 1944. живела је у Пашкенту. Као и други песници често је наступала по
болницама и рецитовала рањеним болесницима.
➢
У мају 1944. долетела је у Москву, а у јуну се вратила у Лењинград.
➢



13

➢
Написала је песму “Три јоргована” и “У гостима код смрти”. После рата је много
преводила.
➢
Године 1962. завршила је “Поему без јунака” коју је писала двадесет две године.
Она је један од највећих руских, европских и светских песника двадесетог века.
➢
Припадала је акмецизму. Темељна поставка акмецизма било је уверење да се
књижевност мора вратити овоземаљском “предметном” свету. Александар Блок, један
од водећих песника руског симболизма, акмеистичку оријентацију прогласио је за пут
ка приземној поезији без духовности и надахнућа (његов чланак имао је наслов “без
божанства, без надахнућа”). Блокова критика је и подстакла неке акмеисте да дубље
него што би то иначе учинили и делотворније осмисле и развију своју концепцију
“предметности”. Блок није Ахматову сврстао у песнике без божанства и без надахнућа.
Он је осетио да је у случају Ане Ахматове реч о песнику највиших домета.
➢
Кад 1922. године пише о симболици Ане Ахматове, Виктор Виноградов (тада
млади научник, потом славни академик) сматра да има основа да се у песникињином
делу издвоје “три семантичке сфере од којих свака у језгру има реч обремењену
ројевима асоцијација”. То су: “песма, молитва и љубав”. У савременој историји
књижевности обично се наглашава да се Ана Ахматова већ првим књигама (“Вече” и
“Бројанице”) афирмисала као песник љубави, и то, пре свега, песник неузвраћене
љубави. Она јој приступа на један сасвим нови начин – без романтичарске патетике и
без симболистичких дволичности, са филозофским наслућивањима.
➢
Драму љубави Ана Ахматова утемељује у људску свакодневицу, представљајући
је као део живота обичне жене.



Srpski IV

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (17)

Viewers also liked

Viewers also liked (15)

Similar to Srpski IV

Similar to Srpski IV (20)

Recently uploaded

Recently uploaded (11)

Srpski IV