1. Metode ispitivanja
Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza,
prvenstveno usmenih, ali i pisanih, koje daju ispitanici.
Metode ispitivanja podrazumeva prikupljanje podataka o percepcijama, mišljenju,
sudovima, ponašanju, navikama, motivima, željama i stavovima ispitanika, postavljajući
im pitanja usmenom ili u pisanom obliku.1 Metode ispitivanja se koriste u različite svrhe
ali najpre u društvenim istražiivanjima kao i u poslovnoj ekonomiji. Najčešće korišćene
tehnike ispitivanja su anketa i intervju.
Anketa
Najčešće korišićena tehnika prikupljanja podataka u društvenim istraživanjima je
anketa. Anketa predstavlja najrašireniju metodu prikupljanja podataka još od 19. veka.
Pod pojmom anketa podrazumeva se anketa u užem smislu kao i anketa u širem smislu
kao metoda ispitivanja. Anketa u širem smislu predstavlja svaki istraživački postupak
kojim se neposredno prikupljaju podaci, dok u užem smislu predstavlja onaj postupak
tokom kojig se odabranim ispitanicima pismeno ili usmeno postavlja određeni broj
pitanja na koje oni daju odgovore koji se zatim podvrgavaju raznim vrstama kvalitativne i
kvantitativne analize. Za dobro pripremljenu anketu potrebo je utvrditi njenu svrhu i cilj.
Pri sprovođenju ankete potrbno je utvrditi način na koji će ona biti sprovedena, usmeno
ili pismeno. Pismena anketa omogućava anonimnost i zahteva manje truda, dok usmena
anketa ima nekih prednosti kao sto su: mogućnost pojašnjava težih pitanja u koliko ih
ispitanik ne razume, ne verbalnim govorom mogu se shvatiti neki odgovori itd.
http://www.phoenixlifestyle.com.hr/?id=2&action=anketa
1
Ana Tkalac Verčič, Dubravka Sinčić Ćorić, Nina Pološki Vokić “Priručnik za metodologiju istraživačkog
rada“ MEP. Doo Zagreb 2010.

2. Najsloženiji posao u pripremanju ankete jeste sastavljanje pitanja, da li upotrebiti
otvorena ili zatvorena pitanja? Pitanjima otvorenog tipa ispitaniku se ne postavljaju kruti
okviri za odgovor već on odgovara spontano i prirodno. Dok kod zatvorenih pitanja,
ispitanik je ograničen mogućnostima za odgovor, gde su mu najčešće ponuđena dva ili
više odgovora. Za dobru pripremu ankete potrebno je izvršiti preliminarno istraživanje u
sklopu kojeg se mogu utvrditi svi elementi koji su nužni za dobro sastavljanje pitanja i za
sve druge okolnosti od kojih zavisi kvalitet istraživanja.
Intervju
Intervju je unapred pripremljen, planirani tematski razgovor između ispitivača
(intervjuiste) i ispitanika. Učesnici intervjua nisu ravnopravi, već se uvek zna koje
ispitanik a ko voditelj tj. osoba koja vodi intervju. Intervju može biti informativnog
karaktera pa mu je cilj dobijanje podataka o mišljenu, stavovima, interesima i td. Takođe
postoje standardizovani i ne standardizovani ili slobodni intrvjui. Standardizovani
intervjui u mnogo čemu podsećaju na anketu jer u tom slucaju se beleže odgovori
ispitanika korišćenjem unapred definisanim obrascima za prikupljanje podataka. Kod ne
standardizovanog intervjua unapred se pripremaju samo teme za razgovor i najvažnija
pitanja, a ispitivač na licu mesta formuliše mnoga pitanja i određuje dužinu razgovora.
Između ovih krajnosti se nalazi polustandardizovani intervju za koji je karakteristično da
su unapred pripremaju većina pitanja ili samo najvažnija pitanja.2 Razvoj sredstava
komunikacije dovodi i do novih podela intervjua. Tako je danas veoma rasprostranjen
telefonski intervju umesto „licem u lice“ intervjua. Prema nekim analizama, to je
najrasprostranjeniji oblik intervjua, koji omogućućava ispitivanje na široj teritoriji.
Priprema intervjua zahteva detaljno proučavanje literature i dostupnih
istarašivanja kao i analizu ostalih informacija koje su istraživaču dostupne. Preporučljuvo
je pre srovođenja samog intervjua da se uradi i testno intevjuisanje kako bi se proverila
forma sadržaja, jasnost pitanja te i kombinacija reči u rečenici. Uobičajeno je da se
intervju snima radi postizanja kvalitetnosti informacija, takođe je važno postići saglasnost
ispitanika o snimanju intervjua.
Takođe intervju može biti i grupni (Fokus intervju). Grupni intervju je
nestrukturan i slobodne forme sa manjom grupom ispitanika, od šest do deset osoba.
Intervju sprovodi moderator čiji je zadatak da uvede sagovornike u temu, ohrabruje ih da
daju odgovore, postavlja podpitanja i usmerava ih o temi koja je predmet istraživanja.
Osnovna svrha grupnog intervjua jeste da se posredstvom grupne dinamike dođe
do informacije o stavovima prema određenom problemu (pitanju) u odnosu na koji
subjekti obično imaju drugačije, različite ili suprostavljene stavove.3
2
Ana Tkalac Verčič, Dubravka Sinčić Ćorić, Nina Pološki Vokić “Priručnik za metodologiju
istraživačkog rada“ MEP. Doo Zagreb 2010.
3
Slobodan Đurić, „Fokus - Grupni intervju“ Beograd 2007.