zdravstveno vaspitanje

1. Z o r k a Z e b a
Dipl. ekonomista – menadţer u zdravstvu
Viša medicinska sestra – dispanzersko patronaţnog smera
Metodologija zdravstvenog
obrazovanja i promocija zdravlja (2)

2. Sadrţaj 1. dela prezentacije:
Metodologija i metode rada u zdravstvenom vaspitanju – pojam,
značaj i podela
Nastavne metode (obuka/trening) obuhvataju:
Individualni zdr.vaspitni rad
• Intervju i savetovanja kao individualne metode
- Primer u praksi ms:
Grupni zdr.vaspitni rad
• Predavanja, radionice, diskusije kao grupne metode
- Primer u praksi ms:
•medijske tehnike kao masovni mediji, aduiovizuelna sredstva,
kompjuterska tehnika, itd.
- Primer u praksi ms:

3.  ZDRAVSTVENO OBRAZOVANJE
 ZDRAVSTVENA EDUKACIJA
 ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE
 VASPITANJE ZA ZDRAVLJE
 ZDRAVSTVENO VASPITANJE

4. 1. Zdravstveno informisanje - odnosi se na davanje
informacija o zdravlju i bolesti ili o zdravom načinu
ţivota;
2. Zdravstvena kultura - govori o odnosu pojedinca
prema vlastitom zdravlju i zdravlju zajednice, a zavisi o
stavovima i društvenim normama;
3. Promocija zdravlja - zajedničko ulaganje pojedinca,
grupe, zajednice i zdravstvenih stručnjaka u unapreĎenje
zdravlja – saradnja u svim aspektima zdravlja.

5. Zdravstveno vaspitanje u zdravstvenoj zaštiti
ima dva aspekta:
1.Metode i sredstva zdravstvenog vaspitanja primenjuju se
tokom pripreme i trajanja zdravstvene aktivnosti sa ciljem
pripreme i pridobijanja ljudi za učešće u samoj zdravstvenoj
aktivnosti/akciji.
2.Metode i sredstva zdravstvenog vaspitanja su isključivo
vaspitni (terapeutski) jer sluţe za sanaciju zdravstvenih
problema, a to su zdravstvene aktivnosti koje se sprovode
da bi se uklonile štetne i nezdrave prilike, kao i loše
zdravstveno stanje koje se otkrilo npr. sistematskim
pregledom.

6. METODOLOGIJA I METODE RADA U
ZDRAVSTVENOM VASPITANJU
METODOLOGIJA kao posebna disciplina, izučava logične
operacije i istraţivačke postupke u sklopu sticanja naučnih
saznanja i sistemski se bavi razvojem i primenom metoda.
Metod(a) = odreĎeni, svrsishodni, planski postupak, koji se
primenjuje radi postizanja nekog cilja ili ostvarenja nekog
zadatka.
Pojam “Metode” potiču od grčke reči methodos i označavaju
put i način/smišljen i usmeren postupak usmeren na postizanje
nekog cilja na filozofskom, naučnom ili praktičnom području ili
ustaljen i smišljen način obavljanja neke delatnosti. (Pedagoška
enciklopedija II, st.29)

7. Jedna od najstarijih podela metoda:
1. DIDAKTIĈKE METODE
– podrazumevaju pristup u izlaganju materije “ex katedra”
(najpoznatija metoda: predavanje)
2. SOKRATSKE METODE
– interaktivne metode koje označavaju savršenije metode
uključujući učesnike/slušaoce kroz pitanja i odgovore, kao i
interakciju izmeĎu samih učesnika (najpozatija metoda: rad u
maloj grupi)

8. METODE ZDRAVSTVENO –VASPITNOG RADA
(Green, 1991.)
Komunikacijske metode
Individualne metode: intervju (formalni i planirani),
savetovanje; Predavanja; Diskusije; Medijske tehnike–
masovni mediji, audovizuelna sredstva, programsko učenje
(kompjuterski programi i igre), edukativna TV.
Strategije sticanja veština - metode treninga
Grupni rad, sticanje veština, demonstracija veţbe,
Simulacije - igre, dramatizacije, sociodrame, igranje uloge,
studije slučaja, kompjuterizovani modeli, kreativne
radionice
Organizacione metode
–društvene akcije, kampanje, rad sa udruţenjima i grupama
za samopomoć; društveno planiranje i organizacioni razvoj

9. NOVIJA PODELA
METODA ZDRAVSTVENOG VASPITANJA
Nastavne metode (obuka/trening) obuhvataju:
•intervju i savetovanja kao individualne metode
•predavanja, radionice, diskusije kao grupne metode
•medijske tehnike kao masovni mediji, aduiovizuelna
sredstva, kompjuterska tehnika, itd.
Organizacione metode obuhvataju:
•preventivni i promotivni rad u zajednici
•društvene akcije - kampanja, propaganda, akcioni dogovor u
zajednici (akcioni plan)
•grupe za pomoć i samopomoć
•edukativna istraţivanja – studijske posete i terenski rad
•primena komunikacijskih metoda u zdravstvenom vaspitanju

10. METODE RADA
U ZDRAVSTVENOM VASPITANJU
METODE = NAČINI PODUČAVANJA
Metode rada u zdravstvenom vaspitanju su veoma
značajne. Uspeh često zavisi od sprovedene metode rada.
Značajno je da zdravstveni radnik sve metode prilagodi
uzrastu pojedinca/grupe, obrazovnom i kulturnom nivou i
temi koja se obraĎuje.

11. USMERENOST AKTIVNOSTI
ZDRAVSTVENOG VASPITANJA
Zdravstvenim vaspitanjem bi trebala biti obuhvaćena
celokupna populacija i unutar nje izdvojene grupe:
 Zdravo stanovništvo
 Grupe pod rizikom (trudnice, deca i mladi, stara lica)
 Nozološke grupe (pacijenti oboleli od šećerne bolesti
posle infarkta miokarda, šloga i sl.)

12. Klasiĉna podela metoda rada u zdravstvenom
vaspitanju je prema broju osoba kojima je namenjen:
•podela na individualne metode (rad sa pojedincem) i
• podela na grupne metode

13. Zdravstveno vaspitni rad u zdravstvenim ustanovama
Realizuje se kroz aktivnosti zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u programima
zdravstvenog vaspitanja (kroz multidisciplinarni tim) namenjenim ciljnim grupama i
pojedincima.
•Dom zdravlja - programski zdravstveno vaspitni rad: na primer: Program “Škola za trudnice
sa psihofizičkom pripremom za poroĎaj”, Program “Promocija zdravlja dece predškolskog
uzrasta”. Program “Promocija zdravlja dece školskog uzrasta”, Program “Zaštita i unapreĎenje
zdravlja radno aktivnog stanovništva”, Program “Prevencija i rano otkrivanje faktora rizika za
hronične nezarazne bolesti”,
•Bolnica - programski zdravstveno vaspitni rad obolelima od šećerne bolesti, posle infarkta,
moţdanog udara i slično.
Zdravstveno vaspitni rad u porodici
Realizuje se kroz patronaţne posete koje realizuju polivalentne patronaţne sestre u porodici.
Zdravstveno vaspitanje u lokalnoj zajednici
 Realizuje se kroz aktivnosti zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i saradnika u
lokalnoj zajednici (kroz multisektorski tim - mediji, saobraćajna policija, volonteri, ...) u
programima za mobilizaciju struktura u zajednici za unapreĎenje i zaštitu zdravlja. Mesto
realizacije: predškolske ustanove, škole, mesne zajednice, radne organizacije, mediji, klubovi,
udruţenja graĎana, javne površine (manifestacije, maratoni, bazar zdravlja, ...)

14. Nastavne metode (obuka/trening) obuhvataju:
I Intervju i savetovanja kao individualne metode
II Predavanja, radionice, diskusije kao grupne metode
III Medijske tehnike kao masovni mediji, aduiovizuelna
sredstva, kompjuterska tehnika, itd.

15. VEŢBA: ORGANIZACIONI SASTANAK
Dogovor o planiranim aktivnostima i dinamici izvoĊenja
Mesto: Škola (strukovna ms-PPS, pedijatar, direktor, pedagog ili psiholog)
Mesto: PU – vrtić (strukovna ms- PPS, pedijatar, direktor, psiholog, ms na preventivi)
Mesto: Mesna zajednica (strukovna ms – PPS, sekretar MZ, predsednik MZ)
Mesto: Rad.org. (strukovna ms – PPS, lekar sp.o.m./spec.med.rada, psih, soc.rad)
Mesto: po izboru

16. Individualni zdravstveno vaspitni rad
Zdravstvena usluga: Planirani razgovor - intervju

17. INTERVJU - razgovor sa ciljem.
Najčešće korišteni metod rada u komunikaciji pacijent -
zdravstveni radnik.
Osnovni uslov za dobro voĎenje intervjua je sposobnost da
razumemo sebe i slušaoca.
Potrebno je :
- dobro isplanirati intervju
- odrediti vrstu i cilj intervjua
- odrediti olik i sadrţaj pitanja za diskusiju
- motivisati sagovornika

18. FORMALNI INTERVJU - Najčešće je nedelotvoran za aktivnosti u promociji
zdravlja i zdravstvenom vaspitanju jer, ma koliko da je pacijent motivisan, stav
ispitivača, zdravstvenog profesionalca, nameće psihološku barijeru koju vrlo često
ne moţe premostiti ni motiv, ni potreba pacijenta. Savetovanje zdravstvenog
radnika moţe da ide ka zastrašivanju, prekoru i neshvatanju psihičkog stanja
slušaoca.
TERAPIJSKI ILI SAVETODAVNI INTERVJU - Cilj je ohrabrivanje, kao i
unapreĎenje načina suočavanja sa problemima. Npr. radno-terapijski intervju čini
okosnicu u planiranju radno-terapijske intervencije. Radni terapeut kao član
zdravstvenog tima ima za potrebu da posmatra aktivnosti osoba, vrstu i učestalost
obavljanja aktivnosti.
PLANIRANI INTERVJU - Zahteva da intervjuisanu osobu veštinom
komuniciranja pridobijemo i privučemo, a nakon toga podvrgnemo procesu
podučavanja i savetovanja; U odnosu sa slušaocem treba poštovati njegove
interese, potrebe, verovanja, stavove, običaje i na njegov problem gledati sa
saosećanjem, a ne sa saţaljenjem (empatski pristup).
INTERVJU – PODELA PREMA SVRSI:

19. VRSTE INTERVJUA
1. ZATVORENI INTERVJU sa predviĎenim odgovorima.
Postavljaju se unapred odreĎena pitanja, a pacijent izabere izmeĎu
ponuĎenih odgovora.
2. STANDARDIZOVANI, STRUKTUISANI INTERVJU
Formulacija i redosled pitanja su unapred odreĎeni. Pitanja su
formulisana kao potpuno otvorena.
3. POLUSTRUKTUISANI INTERVJU
Teme su odreĎene unapred. Pitanja su odreĎena samo okvirno.
Prati oblik razgovora. Prilagodljiv je situaciji.
4. NEFORMALNI, NESTRUKTUISANI INTERVJU
Sličan je nevezanom razgovoru u kojem do izraţaja dolaze interesi
i zdrav.radnika koji vodi intervju i intervjuisanog lica.

20. FAZE INTERVJUA
1. faza: ZAPOĈINJANJE KOMUNIKACIJE (poĉetak razgovora)
svrha: uspostavljanje odnosa i poverenja
sadrţi: pozdrav, predstavljanje, poziv na razgovor, inf. o svrsi i trajanju razgovora
tehnike: minimalni podsticaji i ohrabrenja, reflektiranje emocija
2. faza: TRAJANJE KOMUNKACIJE (sredina razgovora)
svrha: razgovor usmeren na problem i njegovo rešavanje
Sadrţaj i tehnike - prikupljanje podataka i pojašnjenje problema (tehnike: pitanja,
parafraziranje, reflektiranje, saţimanje, razjašnjavanje uloga u procesu)
Prikupljanje informacija: U kojoj meri problem remeti svakodnevno
funkcionisanje? Kako se osoba oseća? Šta doţivljava? Koliko dugo problem traje?
Šta je do sada preduzimao i koliko je to pomagalo? Koje su mu još ideje za
rešavanje? Ko čini socijalnu mreţu?
3. faza: ZAVRŠAVANJE KOMUNIKACIJE (kraj razgovora)
svrha: završavanje razgovora
sadrţi: rezimiranje razgovora, saţeti plan akcije, isticanje ostvarenog napretka
Na kraju, potrebno je ustati, rukovati se, gledati sagovornika u oči, zahvaliti na
razgovoru i ako je potrebno da se zakaţe ponovni intervju.

21. USPEŠAN INTERVJU – uputstva:
Obezbedite prijatan prostor za razgovor (bez buke i ometanja kolega, pacijenata
ili telefonom).
Poštujte privatnost. Razgovor obavite bez prisustva drugih lica.
Skoncentrišite se na pacijenta (ne okrećite papire pred njim).
Gledajte sagovornika u oči.
Fokusirajte paţnju na glavni zdravstveni ili socijalni problem pacijenta.
U početku razgovora postavljajte otvorena pitanja da bi pacijent mogao da
iskaţe svoja osećanja kroz širinu odgovora.
Podstaknite diskusiju u smislu “recite mi nešto više o tome” ili “da, razumem,
molim Vas, nastavite”.
Dozvolite pacijentu da postavi pitanje koje ga interesuje.
Obavezno fokusirajte razgovor na “sada i ovde”.
Pri kraju, koristite saţimanje odgovora pacijenta da Vas čuje i ako treba da
ispravi neke prethodno date odgovore.
Promovišite zdrav stil ţivota, a ne lekove.
Koristite promotivni materijal.

22. KARAKTERISTIKE INTERVJUA
Prednosti - odnos poverenja i podrške od strane učesnika
intervjua u ostvarivanju zajedničkog cilja.
Nedostaci - mali obuhvat, vremenski i ekonomski
neisplativ, osoba koja vodi intervju ne vlada često veštinom
komuniciranja, te pacijent postaje objekat.

23. Intervju – primer iz prakse ms:
Cilj intervjua:
I slučaj: Procena ponašanja u vezi sa osnovnom bolešću (Dmell) ili npr.
II slučaj: UtvrĎivanje znanja i stavova roditelja o vakcinaciji dece (HPV vakcina)
Vrste pitanja:
Otvorena pitanja: ___________________________________________________
Zatvorena pitanja: __________________________________________________
Sugestvna pitanja: __________________________________________________
Višestruka pitanja: __________________________________________________
Proveravajuća pitanja: _______________________________________________
Saţimanje razgovora: ________________________________________________
Zakljuĉak intervjua:
I slučaj: Na osnovu dobijenih odgovora od pacijenta MM (69) koji ima Diabetes
mell. zaključuje se da pacijent treba da koriguje ponašanje u vezi sa ishranom i
potrebno je da se uputi kod nutricioniste dijetetičara za savete i uputstva.
II slučaj: Na osnovu dobijenih odgovora roditelja NM (33) zaključuje se da ima
potrebna znanja i pozitivne stavove u odnosu na vakcinaciju dece (HPV vakcina).

24. GRUPNE METODE RADA

25. GRUPNI ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD
•Osnovna praktična tehnika rada je da grupa vrši pritisak na
pojedinca da se prilagodi, promeni ili uskladi svoje
ponašanje sa ostalim članovima grupe.
•Nema autoritativnog stava zdravstvenog profesionalca,
ni nametnutih savetovanja.
Grupne metode rada podrazumevaju rad u maloj i velikoj
grupi. (Mala grupa broji 10 -15 članova, a velika 16-35
članova).
Bolji uspesi postiţu se sa radom u maloj grupi

26. Grupu ĉine:
• voĎa grupe
• profesionalac iz odreĎene oblasti relevantne za
oblast/temu koja se obraĎuje
• objektivni posmatrač
• zapisničar i
• ostali učesnici grupe

27. Karakteristike grupnog rada
Prednosti:
•aktivni odnos svih članova grupe
•edukator je ravnopravan član grupe, a ne prenosilac znanja
•dvosmernost prenosa informacija
•naglašena kooperativnost i motivisanost za uspeh akcije
•najviši efekat u sticanju znanja
Nedostaci:
•manji obuhvat
•vremenski i ekonomski neisplativo

28. P R E D N O S T I
grupnog zdravstveno vaspitnog rada u odnosu na individualni:
• Olakšava učenje kroz imitaciju i razmenu znanja
• Grupno odlučivanje ima prednosti u odnosu na
individualno donošenje odluka
• Grupa povećava motivaciju za rešavanje problema
Grupa pojedincu omogućava:
•spoznaju da nisu jedini koji imaju odreĎeni problem
•da podeli svoje brige, opaţanja, strahove itd.
•da pruţi i dobije podršku, razumevanje, korisne ideje i
povratne informacije

29. PREDAVANJE
Najstarija metoda korišćena u formalnom obrazovanju.
Cilj predavanja je da sistematizovano, logično, organizovano,
pregledno i povezano slušaocima prezentuje odreĎenu
materiju.
Oblici predavanja:
- Predavanje bez diskusije
- Predavaje sa diskusijom i pitanjima
- Predavanje bez korišćenja panela
- Ciklus predavanja
- Predavanje uz prezentaciju (PowerPoint)

30. •Najstariji oblik širenja zdravstvenih informacija.
•Predstavljaju klasični vid komunikacionih jednosmernih
metoda.
•Svako predavanje počiva na interesima i potrebama ljudi,
bazirano je na predhodnim znanjima podučavanih osoba.
•Broj slušalaca koji imaju većeg interesa je mali, auditorijum je
nehomogen, tako da u najvećem broju nikakvo predavanje ne
moţe zadovoljiti interese svih slušalaca.
•Predavanja se obično dopunjavaju novim metodama kao što su
to diskusije na kraju predavanja putem postavljanja pitanja i
dobijanja odgovora – interaktivni pristup problemu.
ZDRAVSTVENO PREDAVANJE

31. PREDAVANJE
 Predstavljanje, zadobijanje poverenja
 Izlaganje teme mora biti po svim pedagoškim
paincipima u obrazovnom procesu
 Drţanje paţnje slušalaca
 Omogućiti slušaocima da iznesu svoje mišljenje
 Argumentima odbaciti li prihvatiti odreĎene stavove i
mišljenja slušalaca
 Formirati zaključke – aktivno učešće slušalaca

32. KAKO USMERITI PAŢNJU UĈESNIKA?
•Počnite čas na vreme
•Napravite teatralan, ali ne prepotentan ulazak u salu da
bi polaznici ućutali i da bi ste zadobili njihovu paţnju
•Pozdravite učesnike
•Počnite predavanje zagonetkom, pitanjem, humorom,
paradoksom, karikaturom na slajdu

33. PREDAVANJE - karakteristike
Prednosti:
•jednostavnost
•ekonomičnost
•praktičnost
Nedostaci:
•najslabiji efekat u sticanju znanja i promeni
ponašanja
•jednosmerni proces komuniciranja bez uticaja
auditorija
•pasivan odnos auditorija

34. IGRANJE TUĐE ULOGE KAO METOD Z.V.RADA
kroz iskustvo iz stvarnog ţivota pomaţe se ljudima da:
- bolje shvate uzroke problema,
- način rešavanja i
- potrebu promene ponašanja radi njegovog razrešenja.
Igranje uloga (eng. role play) je aktivan metod učenja koji se
bazira na obradi iskustva učesnika, na taj način što im se da
scenario u kome svaki učesnik u grupi ima odreĎenu ulogu.
Osnovna ideja je da učesnici imaju priliku da doĎu do više
saznanja kroz obradu i razmatranje sopstvenog iskustva, ali i
iskustva drugih.

35. IZLOŢBA
Naziv izloţbe: “Sve za zdravlje, zdravlje za sve”
Na nacionalnom nivou: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“
Izloţba povodom „31.januara – Nacionalnog dana bez duvanskog dima” (na slici)
Na okruţnom nivou: Npr. Zavod za javno zdravlje Subotica
Na lokalnom nivou: Npr. O.Š. “Banović Strahinja”, Beograd, Broj učesnika: npr. 750

36. METOD ŢIVOTNE DEMONSTRACIJE
Često se koristi:
- Opšta populacija: osposobljavanje ljudi u pruţanju prve
pomoći
- Ţene: samopregled dojki, dojenje, izmlazanje majčinog
mleka
- Deca: pravilno pranje ruku, pranje zuba, priprema obroka
- Adolescenti: pravilno korišćenje kondoma (JAZAS)
Potrebna je dobra priprema izvoĎača, aktivnost svih učesnika,
prilagoĎena uzrastu, obrazovnom i kulturnom nivou učesnika.

37. Radionica

38. RADIONICE
Radionica je savremeni oblik grupnog zdravstevno
vaspitnog rada sa ograničenim ciljevima. Učesnici se ciljno
okupljaju radi konkretne „praktične” obuke ili takve obuke u
kojoj polaznici zaista aktivno učestvuju u zdrav.vaspitnom
procesu.
•Naglašava rešavanje problema uz aktivnu participaciju i
direktan trening.
•Koristi mnoge kreativne tehnike i moţe se organizovati na
bilo koju temu i za sve uzraste.
•Ovaj oblik zdr.vaspitnog rada je posebno popularan u radu
sa decom.

39. Radionica (engl. workshop) je savremeni oblik interaktivnog
učenja i poučavanja koji je usmeren na polaznika sa ciljem
razvijanja veština i/ili jačanja osetljivosti za odreĎene probleme.
Zbog specifičnog oblika rada didaktičari radionicu uvrštavaju u
područje obrazovnih strategija kojima se oblikuju načini i metode
rada u nastavnom procesu (Bognar i Matijević, 2005).
Radionica je najdelotvornija metoda socijalnog i globalnog učenja
i poučavanja (Fountain, 1995.) koja se odvija unutar grupne
interakcije 15-20 učesnika.
Učesnici radionice zajedno rade na razvijanju veština i stavova
kojih (često) nije pre postojalo.

40. OSNOVNE KARAKTERISTIKE RADIONICE -
strukturisana i ciljno orijentisana komunikacija koja
podrazumeva lično i aktivno zalaganje svakog učesnika,
kao i interaktivne metode poučavanja.
Radionica se oblikuje prema modelu iskustvenog učenja
(Kolb, 1984) koji je usmeren na proces i lično sticanje
veština, a ne na neposredni ishod i preuzeto znanje.

41. Kreativne radionice – čiji je osnovni cilj
podsticanje i razvijanje stvaralačkog mišljenja i
izraţavanja (podsticanje višestrukog, slobodnog i
lično obojenog traganja za rešenjem).
 Dramske, pesničke, likovne i druge radionice.
Edukativne radionice – čiji je osnovni cilj
sticanje saznanja u širokom smislu reči.

42. RADIONICA - podstiče se saradničko i iskustveno učenje
strukturisano odreĎenim aktivnostima u svrhu intelektualnog
podsticanja i delotvornog odrţavanja motivacije učesnika.
Teme i sadrţaji radionice su metodički strukturisani i
pristupačni u različitim procesima poučavanja sa naglaskom na
aktivne načine učenja putem doţivljavanja, razumevanja i
uopštavanja.
Kljuĉni cilj radionice je da učesnici steknu praktične veštine
koje će koristiti u radnom i ţivotnom okruţenju. U tom smislu,
radionica se percipira kao oblik rada u kojem procesi razmene i
sticanja informacija moraju da budu ureĎeni i voĎeni (Fountain,
1995.)

43. VODITELJ RADIONICE
• priprema teme koje će se odraditi na radionici u
skladu sa potrebama polaznika.
• treba da pokrene niz strateških kompetencija
usmerenih na koordinaciju aktivnosti u planiranju,
programiranju i sprovoĎenju/realizaciji radionice.

44. PLANIRANJE RADIONICE odnosi se na proces
kreiranja u kojem je vaţno odgovoriti na pitanja
zašto i što raditi da bi se postigli očekivani ishodi
učenja i razvile odreĎene kompetencije ućesnika
radionice (Powers, i Roughton, (1979).
Svrha planiranja i pripreme radionice je da se
obezbedi njena dobra realizacija zbog postizanja
očekivanih ciljeva.

45. Posebnu paţnju treba posvetiti odabiru i izradi materijala za
odrţavanje radionice jer o kvalitetnoj i detaljnoj pripremi i
odabiru radnog materijala zavisi, u najvećoj meri, i uspeh
radionice, kao i poštovanje planiranih vremenskih okvira
(10 Steps to Plan a Workshop).
Za pomoć u odabiru materijala pomoći će razmišljanje o
tome šta bi učesnici:
– morali da znaju (prethodno znanje)
– trebali da znaju i mogu da učine (postojeće kompetencije)
– mogli da znaju i čine (steći nove kompetencije)

46. RADNI MATERIJALI
1.materijali koji su namenjeni učesnicima i omogućuju njihovo
nesmetano obavljanje svih radnih zadataka koje im dodeljuje
voditelj radionice.
1.materijali koji sluţe voditelju za odrţavanje radionice:
detaljan plan i program rada, evidencijski list, pisana uputstva,
veţbe i zadaci za rešavanje, evaluacijski listići, razni radni
materijali za samoučenje, memorijski stick sa PowerPoint
prezentacijama, listići, kuglice, karte za igranje ili druga
pomagala potrebna za formiranje grupa i sl.
Radni materijali su u kontekstu sa sadrţajima, primereni
osnovnom znanju ciljne grupe. Oblikovani su tako da zadovolje
različite stilove učenja i podstiču motivaciju učesnika.

47. Potrebno je u scenariju precizno naznaĉiti
predviĊene oblike - tehnike grupnog rada
(Vladilo, Kratki podsetnik o radionici):
• razmena u celoj grupi – osnovni oblik rada kojim
počinje i završava svaka radionica
• razgovor u krugu – govor po redu sedenja
• grupna diskusija – manje strukturisana razmena, vaţno
je meĎusobno slušanje i neskretanje sa teme
• simultana individualna aktivnost – zahtev usmeren na
unutrašnji angaţman učesnika (prisećanje, razmišljanje..)
• rad u parovima ili malim grupama – (3 do 5 članova)

48. Pri izradi scenarija radionice potrebno je odrediti:
•naziv radionice, ciljnu grupu i broj polaznika,
•sveobuhvatni cilj radionice,
•kompetencije,
•ishode učenja,
•metodologiju,
•vremensko trajanje svake aktivnosti,
•materijale potrebne za sprovoĎenje svake aktivnosti,
•odgovornu osobu za sprovoĎenje pojedine aktivnosti (ako je
više voditelja radionice),
•dodatne ili alternativne aktivnost – “plan B” i
•instrument za evaluaciju

49. REALIZACIJA RADIONICE
•Voditelj je odgovoran je za realizaciju ciljeva i sadrţaja radionice u
skladu sa potrebama učesnika, njihovim veštinama i nivoom iskustva.
•Voditelj aktivno uključuje učesnike u razvoj zajednički dogovorenih
ishoda učenja na način da sprovodi uravnoteţene aktivnosti.
1/4 - uvod, ostvarivanje kontakta, predstavljanje ciljeva, aktivacija
polaznika;
2/4 – glavni deo, prenos informacija odgovarajućim metodama i
oblicima rada,
1/4 – uopštavanje, uklapanje informacija u šire tematsko područje,
završetak, uočavajući pri tome dinamiku grupe.
Tako strukturisane aktivnosti omogućuju voditelju da uspostavi jasan
reciprocitet i saradnju meĎu učesnicima, primeni odgovarajuće
tehnike motivacije i intervencije tokom pojedinih etapa radionice.

50. Veţba:
Radionica “Kako saĉuvati zdravlje”
(rad u grupama)

51. ZDRAVSTVENA TRIBINA
Grupna metoda koja podrazumeva izlaganje odreĎenih
zdravstvenih tema, gde se na kraju donosi neki sud ili predlozi o
stavovima i ponašanju u skladu sa zdravim načinom ţivota.
Ne koristi se dovoljno u zdravstveno vaspitnom radu.
U zavisnosti od namere i strukture učesnika, tribina moţe biti:
Struĉno – nauĉna tribina koja je namenjena stručnjacima u
cilju usavršavanja svojih znanja, koji se bave zdr.vaspit. radom
Popularna tribina - namenjena opštoj ili ciljnoj populaciji.

52. MEDIJSKE TEHNIKE (1)
Sredstva masovnih komunikacija imaju velike
mogućnosti u afirmaciji zaštite i unapreĎenja zdravlja.
Proces komunikacije sastoji se iz nekoliko kanala:
- pošiljaoca poruke
- poruke
- primaoca poruke
- povratne veze sa odašiljačem

53. MEDIJSKE TEHNIKE (2)
Brzina prenošenja jednostavnih poruka i sadrţaja
doprinosi da mas-mediji dobiju posebno mesto u
preventivnim akcijama i kampanji u zajednici, posebno
gde je širenje jasnih i preciznih informacija presudno za
uspeh akcije (npr. vakcinacija).
Osnovna uloga mas-medija je da ljude informišu, upute,
obrazuju, relaksiraju ili zabave, a da pri tome prihvate
zdravstveno promotivnu poruku.

54. NAJĈEŠĆE KORIŠTENI MAS-MEDIJI
•Televizijski program je najpristupačniji i najprihvatljiviji
za prenos informacija sa zdravstvenim sadrţajem.
•Radio je takoĎe dobar prenosilac informacija, ali je
njegova slušanost daleko manja.
•Novine se manje čitaju, čitaoci su uglavnom sa višim
stepenom obrazovanja.

55. KARAKTERISTIKE
MEDIJSKIH TEHNIKA
Prednosti
- brz prenos informacija
- obuhvat velikog auditorija
- ekonomičnost
- dostupnost
- jednostavnost
- utiču na kreiranje novih modusa ponašanja
Nedostaci
- nepoznavanje auditorijuma
- jednosmernost prenosa poruke bespovratne informacije
u komunikacji

56. VEŢBA
PLANIRANI RAZGOVOR (INTERVJU)
Strukovna MS – pacijent oboleo od DM; Strukovna MS – roditelj škol.deteta)
ZDRAVSTVENO PREDAVANJE
Tema: “Promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata”
RADIONICA
“Prevencija i rano otkrivanje faktora rizika za nastanak HNO”
METOD ŢIVOTNE DEMONSTRACIJE
“Pravilna ishrana”, “Znaĉaj higijene”, „Samopregled dojke“...
IZLOŢBA
 “1. oktobar – MeĊunarodni dan starih”

57. PAUZA

58. Sadrţaj 2. dela prezentacije:
1. Mesto zdr.vaspitnog i promotivnog rada
Zajednica - pojam i značaj
Porodica - pojam i značaj
Zdravstvena ustanova
2. Primer iz prakse – Zdrav.vaspitni rad PPS u porodici, DZ i zajednici
3. Zdravstveno vaspitna sredstva
Organizacijske metode obuhvataju:
 preventivni i promotivni rad u zajednici
 društvene akcije - kampanja, propaganda, akcioni
 dogovor u zajednici (akcioni plan)
 grupe za pomoć i samopomoć
 edukativna istraţivanja – studijske posete i terenski rad
 primena komunikacijskih metoda u zdravstvenom vaspitanju

59. “ ZDRAVLjE je nivo do kojega je pojedinac ili grupa u
mogućnosti, sa jedne strane, da ostvari teţnje i zadovolji
potrebe, a sa druge strane, da promeni ili da se suoči sa
problemima iz okruţenja.” (def. SZO,1984.)

61. ” Zdravlje stvaraju ljudi u prilikama svakodnevnog
ţivota, gde uče, rade, igraju se i vole. Zdravlje se
stvara brigom za samog sebe i druge,
osposobljenošću da se odlučuje i da se kontrolišu
ţivotne okolnosti, te obezbeĎenjem ţivota u
takvom društvu koje će omogućiti svim svojim
članovima da postignu zdravlje.” (Ottawa, 1996.)

62. ČOVEKOVO PONAŠANjE - Ponašanje
pojedinca nije samo glavni uzrok nekog
zdravstvenog problema, već moţe da bude i
njegovo glavno rešenje.
ZDRAV NAČIN ŢIVOTA - najbezbedniji put za
postizanje optimalnog zdravlja i podrazumeva
opšti način ţivota pojedinaca zasnovan na
meĎusobnoj interakciji najšire shvaćenih uslova
ţivota i individualnog ţivota i individualnog
ponašanja.

63. Osnov zdravstveno vaspitnog rada u zajednici
ĉini zdravstvena edukacija - udruţeno
osposobljavanje osoba u oblasti samozaštite i
njihovo puno učešće u sprovoĎenju kolektivnih
mera na stvaranju uslova za zdrav i kvalitetan
način ţivota.
Zajednica je centralno mesto i prirodni prostor za
razvoj saradnje i meĎusobne komunikacije onih koji
brinu o zdravlju i onih o čijem se zdravlju radi.

64. Zajednica se sastoji od grupa i pojedinaca koji su
orjentisani na uzajamnu saradnju u cilju funkcionisanja
zajednice.
Pojedinci u zajednici povezani su zajedničkim interesima,
potrebama i orjentisani su na saradnju.
Procesi uĉenja i akcija olakšani su u organizovanoj
zajednici.
Delovanje zajednice kao celine i aktiviranje ljudi u njoj
je metod koji je primenljiv za odrţanje zdrave ţivotne
sredine ili rešavanje socijalnih ili drugih problema (droga,
pušenje isl.)

65. Društvene zajednice - čine grupe ljudi nastale na opštim
interesima zajedništva, kulture i običaja jedne sredine
koje su osnova stabilnosti društva.
Odnosi u zajednici
-kreću se od prisnih do posrednih odnosa meĎu
članovima;
-pokazuju odreĎeni stepan solidarnosti (posebno
u kritičnim ţivotnim trenucima);
- štite i čuvaju članove svoje zajednice

66. DRUŠTVENE ZAJEDNICE - podela
Primarne zajednice
•porodica
•škola
•radna organizacija
Graniĉne zajednice
•lokalna zajednica - mesna zajednica i opština
Sekundarne zajednice
• nevladine, humanitarne, stranke, partijske, verske
zajednice

67. PRIMARNE ZAJEDNICE
I UTICAJ NA ZDRAVLJE I BOLEST
Primarne zajednice
• zajednice u kojima osoba ţivi i radi
• imaju neposredan uticaj na zdravstveno stanje osobe, kvalitet ţivota
i korišćenje zdravstvene zaštite
U bolesti, zajednica moţe imati pozitivnu ili negativnu ulogu.
•Pozitivna uloga je davanje podrške od strane članova zajednice i
doprinosi lakšem prevazilaţenju teškoća koje bolest donosi
•Negativna uloga se posebno iskazuje pri masovnoj pojavi bolesti
(epidemija). Reakcija zajednice kreće se od sukoba straha za sebe i
svoje najbliţe do ţrtvovanja za zajednicu.

68. ORGANIZACIONE METODE ZDR.VASPIT. RADA
Organizacione metode rada u zdravstvenom vaspitanju nisu
klasične nastavne metode, već predstavljaju organizovani
rad ljudi u zajednici u cilju menjanja stavova i ponašanja.
Organizacione metode rada u zdravstveno vaspitnom radu
obuhvataju:
•Razvoj zajednice
•Društvene akcije
•Kampanjski rad
•Rad sa grupama za samopomoć
•Društveno planiranje i organizacioni razvoj

69. Razvoj zajednice odnosi se :
• na sva mesta gde ljudi ţive
• prema mestu gde ljudi rade
• prema etničkoj pripadnosti i dr.

70. Preventivne i promotivne aktivnosti u lok.zajednici
Zdravstveno vaspitanje u lokalnoj zajednici
 Realizuje se kroz aktivnosti zdravstvenih radnika,
zdravstvenih saradnika i saradnika u lokalnoj zajednici
(mediji, saobraćajna policija, volonteri, ...) u
programima za mobilizaciju struktura u zajednici za
unapreĎenje i zaštitu zdravlja.
Mesto realizacije: predškolske ustanove, škole, mesne
zajednice, radne organizacije, klubovi, udruţenja
graĎana, javne površine (manifestacije, maratoni, bazar
zdravlja, ...)

71. •Društvene akcije - kampanje, rad sa udruţenjima i
grupama za samopomoć;
•Kampanjski rad odnosi se na rad sa ugroţenim
segmentima stanovništva i grupama za rešavanje
njihovih problema (stari, osobe sa posebnim
potrebama). Kampanje i akcije ukoliko su dobro
pripremljene mogu dati zadovoljavajući rezultate jer
podstiču velike grupe na aktivnosti.

72. DRUŠTVENE AKCIJE I KAMPANJE
Kampanje mogu biti usmerene na:
- manifestacije
- protesne skupove (borba protiv pušenja, promocija dojenja,
- kupovinu zdrave hrane, promociju vakcinacije i sl.)
- grupe sa posebnim potrebama (invalidi, hendikepirani i sl.)
- vulnerabilne grupe (trudnice, majke sa malom decom
starije i stare osobe ...)
- grupe stanovništva obolele od odreĎenih bolesti (rak,
šećerna bolest...)

74. Kampanja i propaganda
Prednosti:
- obuhvataju grupe stanovništva kojima
je potrebna pomoć (deca, stari, hendikepirani)
- mobilišu sve društvene snage
Nedostaci:
- nemaju efekta na ostalo stanovništvo, ili samo
delimično
- ekonomski su često neisplative

75. •Rad sa grupama za samopomoć osnivaju ljudi
podstaknuti zajedničkim problemom koji samo udruţeni
mogu da reše ili da bar skrenu paţnju javnosti. Njihovi
ciljevi su sledeći:
- davanje informacija i saveta,
- meĎusobna emocionalna podrška,
- pomoć članovima u rešavanju problema, razne društvene
aktivnosti,
- osnivanje grupa za društveni pritisak na one koji odlučuju
u cilju promene stava društva prema ljudima sa odreĎenim
problemom.
•Društveno planiranje i organizacioni razvoj.

76. KARAKTERISTIKE ORGANIZACIONIH
METODA
Rad u grupama za podršku, pomoć ili samopomoć
predstavljaju organizovane napore zajednice za pomoć i
podršku majkama u dojenju, razvoju dece, pravilnoj
ishrani, prevenciji hroničnih bolesti, slepim i slabovidim
osobama i sl. putem NVO–udruţenja graĎana.

77. Rad u grupama za podršku, pomoć ili
samopomoć
Prednosti:
•emocionalna podrška meĎu članovima grupe
•aktivan odnos svih članova
•animiranje pomoći društvene zajednice
Nedostaci:
•zahtevaju stalnu ekonomsku podršku i
permanentan rad (kampanjski rad ne dolazi u obzir)

78. Grupe za podršku, pomoć i samopomoć
predstavljaju organizovane napore zajednice za
pomoć i podršku ...
- majkama u dojenju,
- razvoju dece,
- pravilnoj ishrani,
- majkama u dojenju,
- prevenciji hroničnih bolesti,
- slepim i slabovidnim
- ...

79. Prednosti:
•obuhvataju grupe stanovništva kojima je potrebna
pomoć (deca, ţene, stari, hendikepirani, siromašni, ...)
•mobilišu sve društvene snage
Nedostaci:
•nemaju efekta na ostalo stanovništvo, ili samo
delimično
•ekonomski su često neisplativi
- kampanje i propaganda
KARAKTERISTIKE ORGANIZACIONIH METODA

80. Karakteristike mass medija
Prednosti:
•brz prenos informacija
•obuhvat velikog auditorija
•ekonomičnost
•dostupnost
•jednostavnost
•utiču na kreiranje novih
modela ponašanja
Nedostaci:
•nepoznavanje auditorija
•jednosmernost prenosa poruke bez povratne
informacije u komunikacji

81. Zdravstveno vaspitni rad u zajednici
Prednosti :
•mobilizacija velikog broja
ljudi na zajedničkom zadatku
•uspeh često zagarantovan
Nedostaci:
•zahteva dugotrajnu i dobru
pripremu
•zahteva angaţman svih aktera
u implementaciji što je vrlo
teško postići

82. ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD U
ZAJEDNICI – VRTIĆI I ŠKOLE
PRIMER IZ PRAKSE PPS -
TEMA: „PREVENCIJA ZARAZNIH BOLESTI”

83. - ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD PPS U PU -
Primer iz prakse PPS: „PREVENCIJA ZARAZNIH BOLESTI“

85. Značajno je da:
formalni edukatori imaju sposobnosti i umeća rada u
grupama;
edukacija učenika ne bude samo kampanjska, već
kontinuirana, timski organizovana i da se pojedinac/grupa
prati dok postoji potreba.

86. PROMOCIJA ZDRAVLJA U ŠKOLI uključuje:
 Ohrabrivanje i podsticanje zdravog načina ţivljenja dece, njihovih
porodica i školskog osoblja;
 Osposobljavanje svih učenika da iskoriste svoje fizičke, psihičke i
socijalne potencijale i unaprede samopoštovanje podučavanjem učenika
znanjima i veštinama koje su potrebne za jasne odluke o vlastitom
zdravlju;
 Negovanje dobrih odnosa izmeĎu učenika i osoblja kao i učenika
meĎusobno i dobre veze izmeĎu škole, porodice i zajednice uključivanjem
zajednice pri podršci akcija promocije zdravlja raspoloţivim sredstvima i
mogućnostima;
 UnapreĎenje zdrave okoline za rad i učenje kao ureĎenje prostora za
boravak i igru, poštovanje mera bezbednosti, uvoĎenje i unapreĎenje
pravilne školske ishrane itd.;
 Planiranje jedinstvenog nastavnog plana zdravstvenog vaspitanja
primenom interaktivnh metoda učenja;
 Uključivanje PPSluţbe i Sluţbe za zaštitu zdravlja školske dece u
aktivnosti koje pomaţu učenicima da postanu aktivni korisnici zdravstvene
zaštite;

87. Kriterijumi za školu koja promoviše zdravlje su:
 Razvijanje dobrih odnosa izmeĎu zaposlenih i učenika, kao i izmeĎu učenika
u svakodnevnom ţivotu škole.
 Razumevanje i evaluacija ciljeva škole koja promoviše zdravlje od zaposlenih
i učenika.
 Pruţanje podsticajnih izazova učenicima kroz širok raspon aktivnosti.
 Poboljšanje fizičkog okruţenja škole.
 Razvijanje dobre povezanosti izmeĎu škole, domova i zajednice.
 UnapreĎenje dobre povezanosti učenika svih obrazovnih nivoa u planiranju
jedinstvenog zdravstveno edukativnog plana i programa.
 Aktivno promovisanje zdravlja i dobrog osećanja radnika.
 Razmatranje uloge osoblja u zdravstvenim pitanjima.
 Razmatranja povezanosti školskih obroka na zdravstvenu edukaciju.
 Korišćenje saveta i specijalističkih usluga u zajednici za zdravstveno
vaspitanje.
 Razvoj edukacijskog potencijala školske zdravstvene sluţbe, izvan rutinskog
nastavnog programa.
Izvor: The European Network of Health Promoting Schools – Resource Manual. Copenhagen:
WHO/EURO, 1993.

88. - ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD PPS U ŠKOLI -
Primer iz prakse: “PREVENCIJA ZARAZNIH BOLESTI”

89. I - IV razred osnovne škole
- zdravstveno vaspitni rad
- UnapreĎenje i zaštita zdravlja učenika mlaĎeg školskog uzrasta
- Zdravstvena zaštita – pregled kod lekara, vakcinacije
- Uticaj porodice na zdravlje dece
- Značaj higijene za zdravlje
- Značaj ţivotne sredine za zdravlje

90. V – VIII razred osnovne škole
- zdravstveno vaspitni rad
- Zaštita i unapreĎenje zdravlja adolescenata
- Zaštita i unapreĎenje reproduktivnog zdravlja
- Uticaj porodice na zdravlje školske dece
- Faktori koji utiču na zdravlje
- Zdravlje i zdrava ţivotna sredina
- Zdravlje i zdravi stilovi ţivota
- Značaj higijene

91. I - IVrazred osnovne škole
- zdravstveno vaspitni rad
- UnapreĎenje i zaštita zdravlja adolescenata
- UnapreĎenje i zaštita reproduktivnog zdravlja
- Zdravlje i rizična ponašanja za zdravlje
- Značaj porodice za zdravlje mladih

92. PREVENCIJA ZARAZNIH BOLESTI
- nehigijenska naselja -
- Zdravstveno vaspitni rad
- Vakcinacije
- Akcije za unapreĎenje zdravlja i smanjenje siromaštva
- Nacionalne kampanje
- Grupe za podršku

93. RADNA ORGANIZACIJA
PRIMER IZ PRAKSE – Teme:
“Prevencija profesionalnih bolesti
“Prevencija povreda i bolesti u vezi sa radom”
“Prevencija faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti”
“Prevencija i rano otkrivanje zaraznih bolesti”
“Prevencija mobinga”
“Prevencija hronične iscrpljenosti I sindroma izgaranja na poslu”
“Prevencija stresa”

94. MESNA ZAJEDNICA
PRIMER IZ PRAKSE – Teme:
- “Prevencija i rano otkrivanje faktora rizika za nastanak hipertenzije”
- “Prevencija kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti”
- “Prevencija i rano otkrivanje malignih bolesti”
- “Prevencija i rano otkrivanje šećerne bolesti”
- “Promocija zdravlja u porodici”
- “UnapreĎenje kvaliteta ţivota starijih i starih osoba”
- “Kako sačuvati zdravlje”
- ”Grip ili prehlada” …....

95. Realizuje se kroz patronaţne posete koje realizuju
polivalentne patronaţne sestre u porodici.
POLIVALENTNA PATRONAŢNA SESTRA
treba da ima optimum znanja o porodici kao
sistemu, porodičnoj rutini i da prepoznaje
indikatore/pokazatelje porodičnog zdravlja.
ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD
U PORODICI

96. Porodica
- osnovna demografska, socijalna i biološka zajednica
koja se susreće u svim društvima, od samih početaka
ljudske istorije.
- zasniva se najčešće na krvnom srodstvu njenih članova,
odnosno vezi izmeĎu osoba suprotnog pola,
koja uključuje roditelje i decu.
•Domaćinstvo predstavlja skup osoba koje ţive zajedno
u istoj kući ili stanu i obuhvata osim roditelja i dece i
druge roĎake u bliskom krvnom srodstvu (npr. braću).

97. Osnovne funkcije porodice
1.Reproduktivna-Biološka: raĎanje dece, produţenje vrste,
seksualni odnosi.
2.Ekonomska: obezbeĎenje materijalnih dobara za izdrţavanje
članova porodice; primarnu ulogu ima otac, a u
novije vreme majka ili starija deca.
3.Zaštitna: podrška i pomoć članovima porodice, posebno
izdrţavanim članovima: deci, starijim, bolesnim i članovima sa
posebnim potrebama.
4.Vaspitna: vaspitanje dece - porodica sluţi kao posrednik
izmeĎu sredine i deteta, prenosu osnova kulture i utiče na razvoj
prvih navika i načina ponašanja vaţnih za zdrav budući ţivot.

98. Porodica u kojoj čovek ţivi ima uticaj na:
• njegovo zdravstveno stanje
• osećanje zadovoljstva i zdravlja
• korišćenje zdravstvenom zaštitom
U pojedinim porodicama postoji :
•aglomeracija pojedinih bolesti i zdravstvenih rizika,
•različito zdravstveno ponašanje - neke bolesti se češće
pojavljuju u pojedinim porodicama (nasleĎe, navike u
načinu ţivota i ishrane, te zajednički opšti uslovi ţivota,
stanovanje, ţivotni standard itd.)
ZDRAVLJE PORODICE

99. Socijalni i psihološki odnosi unutar porodice su
jedan od vaţnih faktora u nastanku poremećaja
zdravlja njenih članova.
Porodica moţe postati izvor zdravstvenog rizika za
svoje članove ako su unutrašnji odnosi u njoj loši.
Porodiĉna klima i iskustvo koje se stekne od
najranijeg detinjstva imaju presudni uticaj na
socijalno sazrevanje i buduće ponašanje u vezi sa
zdravljem.
ZDRAVLJE PORODICE

100. Demografske karakteristike porodice - prosečan broj članova
porodice, prosečna starost porodice, broj dece, broj
roĎenih, broj umrlih, broj izdrţavanih članova porodice, broj
starih članova, obrazovna struktura, i sl.
Indikatori planiranja porodice - broj trudnoća, broj pobačaja
prema vrsti, korišćenje kontracepcije.
Indikatori socijalnog i ekonomskog statusa - broj
zdravstveno osiguranih članova, prosečna mesečna primanja
porodice, struktura zaposlenih, stanovanje (po ĉlanu,
vodosnabdevanje, kanalazacija, buka, svetlost, vlaţnost i sl.);
posedovanje telefona, automobila.
PROCENA ZDRAVLJA PORODICE (1)

101. Indikatori zdravstvenih rizika - prisustvo osnovnih faktora
rizika (pušenje, alkohol, ishrana itd.) i drugih faktora vezanih za
uslove stanovanja i specifičnosti okruţenja.
Indikatori zdravlja - Pozitivni indeksi zdravlja:
• antropometrijski (tel. teţina, tel. visina, ITM),
• psihometrijski (indeks inteligencije)
• sociometrijski indeksi (indeksi adaptacije, komunikacije),
• biološki standardi (glikemija, broj E, broj L itd.)
Indikatori bolesti - prisustvo bolesti, vodeće bolesti
(hronične), najčešći uzroci smrti.
PROCENA ZDRAVLJA PORODICE (2)

103. Realizuje se kroz aktivnosti zdravstvenih radnika i zdravstvenih
saradnika u programima zdravstvenog vaspitanja (multidisciplinarni
timski rad) namenjenim ciljnim grupama i pojedincima.
•Dom zdravlja - programski zdravstveno vaspitni rad: na primer:
Program “Škola za trudnice sa psihofizičkom pripremom za
poroĎaj”, Program “Promocija zdravlja dece predškolskog uzrasta”.
Program “Promocija zdravlja dece školskog uzrasta”, Program
“Zaštita i unapreĎenje zdravlja radno aktivnog stanovništva”,
Program “Prevencija i rano otkrivanje faktora rizika za hronične
nezarazne bolesti”, ...
•Bolnica - programski zdravstveno vaspitni rad obolelima od
šećerne bolesti, posle infarkta, moţdanog udara i slično.
Zdravstveno vaspitni rad u zdravstvenim ustanovama

104. Zdravstveno
vaspitna
sredstva

105. Zdravstveno vaspitna sredstva
oruĎa za rad koja, ako se primene
pogodnom metodom, mogu uticati na brţe
menjanje stavova i navika pojedinaca i
zajednice, na sticanje znanja u vezi sa
zdravljem.
•predstavljaju tehnička pomagala koja sluţe
za prenošenje zdravstveno vaspitnih
informacija na pojedinca i grupu.

106. ZDRAVSTVENO VASPITNA SREDSTVA
- predstavljaju tehnička pomagala koja sluţe za prenošenje
zdravstveno vaspitnih informacija na pojedinca i grupu.
To su oruĎa za rad koja, ako se primene pogodnom
metodom, mogu da utiču na brţe menjanje stavova i navika
pojedinaca i zajednice, na sticanje znanja u vezi sa
zdravljem.
Sadrţaj zdravstveno vaspitnih sredstava treba da bude
prilagoĎen karakteristikama pojedinca ili grupe kojoj su
namenjeni.

107. Oĉigledna sredstva
•Izloţbe – opšte i specijalne
•Pokretne slike – pokretne slike – film
•Nepokretne slike – album, crteţ,
•Pisana/štampana sredstva – plakati, slikovnice,
letak, knjige, brošure cirkularno pismo
•Sredstva masovnih komunikacija
–TV, radio, novine, časopisi

108. U izboru zdravstveno vaspitnih sredstava odlučuju:
- Tema i sadrţaj zdravstveno vaspitnog rada
- Odabrani metod zdravstvenog vaspitanja
- Karakteristike populacije
- Tehničke mogućnosti za primenu odreĎenih sredstava

109. Plakat
– jasna poruka, aktuelna, koja ne zastrašuje,
do 7 reči i boje koje privlače paţnju

110. Letak - Prenos brze poruke (savet “ voda nije za piće “)
Brošure
Agitke – pisani tekst

111. Radni materijal za potrebe izvoĎenja radionice

112. Radni materijal za potrebe izvoĎenja radionice

113. METOD ŢIVOTNE DEMONSTRACIJE
TEMA:
DOJENJE, IZMLAZANJE MLEKA, SAMOPREGLED DOJKE

114. Organizacioni prikaz izloţbe
“Sve za zdravlje, zdravlje za sve”, 2018.

115. “Znanja koja smo stekli ne treba da liče na veliku
prodavnicu u neredu i bez inventara, treba da znamo šta
sve imamo i da se njime sluţimo po potrebi.” (Seneka)

116. HVALA NA PAŢNJI!