SlideShare a Scribd company logo
VINČANSKA KULTURA
Dragan Polovšek
Ljubitelji fantastike
Kostolac
2016
Praistorijsko naselje u Vinči nalazi se na desnoj obali Dunava, 14 km nizvodno od
Beograda. Ako se sa ovog mesta pogled usmeri na bilo koju stranu sveta, nikad
se na vidicima ne ocrtavaju prepreke i uvek se radoznalom ljudskom duhu
postavlja primamljiva zagonetka na onoj liniji gde se u daljini plodno tle spaja s
vedrinom ili oblačnošću neba. Ovde se čini da je sve na domaku ruke. Dunav
srastao za neprekidnu Panonsku ravnicu deluje odavde kao mirno more koje
bregovito zaleđe Vinče povezuje sa središtem Evrope, a u isti mah i kao široka
struja koja obezbeđuje brz i bezbedan put ka Posavini i Crnom moru.
Kada se pre jednog veka moćni Dunav povukao u svoje korito, ostavio je za
sobom veliki dar čitavom čovečanstvu. Čeprkajući po obali, izvesni deda Panta
iz naselja Vinča pronašao je čudnu glinenu figuru. Radoznali starac nikada pre
ništa slično nije video, pa je u potrazi za objašnjenjem svoje otkriće odneo
u Narodni muzej u Beogradu. Nije ni slutio da u svojim rukama drži figurinu
napravljenu pred kraj kamenog doba, rukama pračoveka.
Ovo nalazište dokazalo je da se sedam hiljada godina pre nove ere na tom
mestu nalazila utvrđena metropola. Smatra se da je ona bila centar tadašnje
civilizacije koja se prostirala širom današnje Bosne, Srbije, Rumunije, Bugarske,
Crne Gore, Makedonije i Grčke.
Arheološko blago Vinče nalazi se na dubini od oko 10.5 metara i sadrži čitavo
bogatstvo civilizacijskih slojeva od neolita preko bronzanog doba pa sve do
grobnica iz Srednjeg veka.
U Vinči je pronađeno pravo bogatstvo najrazličitijih oružja i oruđa od kamena i
kostiju, posuđe, ritualne vaze, nakit, mnoštvo antropomorfnih i zoomorfnih
figurina, ostaci praistorijskih kuća kao i veliki broj drugih predmeta izrađenih
ovde ili donešenih iz udaljenih oblasti.
Godine 1908. kustos Narodnog muzeja Miloje Vasić započeo je istraživanja
koja će se (prekidana ratovima) produžiti sve do 1934. nakon čega je nastavio
da se ovim značajnim nalazištem bavi i sledećih dvadesetak godina,
publikujući radove zasnovane na dotadašnjim istraživanjima. Iskopavanja na
lokalitetu Vinča Belo brdo bili su mogući zahvaljujući filantropskoj pomoći
britanskog novinskog magnata ser Čarlsa Hajda, pobornika nezavisnog
novinarstva i ljubitelja arheologije, koji je u istraživanja investirao u to vreme
značajna sredstva, stipendirajući takođe studente Beogradskog univerziteta.
Na isti način kao egipatske piramide, vinčanska kultura nastavlja da inspiriše
umove u potrazi za odgovorima o poreklu i nastanku ljudske civilizacije.
Vinča je oko 4500. godine p. n. e. opustela, ali se neposredno posle kulturnog
sloja sa šatorastim staništima javlja novo naselje, koje su izgradili nosioci
kulture mlađeg neolita, kojoj je Vinča dala ime.
Smatra se da je Vinča bila grad jer je stalno bila naseljena tokom mnogo
generacija, stanovništvo je bilo aktivno tokom cele godine, a postojala je i
specijalizacija poslova. Može se reći da je bila metropola, budući ju je naseljavao
veliki broj stanovnika, da je bila ekonomski i kulturni centar, da su otkrivena
mnoga manja naselja u neposrednoj blizini Vinče, a nađeni su i dokazi o
intenzivnoj komunikaciji i razmeni dobara, usluga i ljudi.
Nalazi pokazuju da su prvi zemljoradnici Podunavlja pripadali posebnom
antropološkom tipu u kome se objedinjuju odlike stare evropske
populacije s odlikama gracilnih Mediteranaca.
Nosioci vinčanske kulture imali su mešovitu ekonomiju, osnovne
delatnosti bili su stočarstvo i poljoprivreda, ali su se
bavili lovom, ribolovom i prikupljanjem divljih plodova.
Pripadnici vinčanske kulture su po prvi put na ovim prostorima boravili u stalnim
naseljima tokom čitavog niza generacija, baveći se zemljoradnjom i stočarstvom, a sa
efikasnošću njihovog društva rasla je i brojnost zajednice, koja se više nije bavila pukim
preživljavanjem, već je bila u mogućnosti i da se bavi razmenom dobara sa drugim
kulturama, i drugim rafiniranim aktivnostima.
Štaviše, Vinčanci su poznavali rudarstvo, baveći se preradom cinabarita, živinog
sulfata koji je služio za dobijanje dragocenog crvenog okera, upotrebljivog za bojenje
tkanine,keramike, i slično. Osvojili su proizvodnju bakra i koristili to za izradu sekira,
dleta i raznog nakita, kao što svedoče bakarne narukvice i perle na vinčanskom
nalazištu Gomolava, u blizini Hrtkovaca u Sremu.
Opsidijan nastaje hlađenjem vulkanske lave i u Evropi ga ima na svega nekoliko
lokacija – na dva mesta u Karpatima, na dva ostrva u Egeji, i na četiri mesta u
centralnom Mediteranu, na italijanskim ostrvima. Svako od tih mesta je različito
po svom hemijskom sastavu, tako da je moguće utvrditi sa koje lokacije potiče
svaki predmet, odnosno sirovina od koje je izrađen. Na osnovu analiza
hemijskog sastava koje smo radili na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji utvrđeno je
da je opsidijan iz Vinče dopremljen sa karpatskih planina – iz današnje Slovačke
– stotinama kilometra prema severu. To znači da se Vinčanac susretao sa
drugim kulturama, da je dopirao u njemu strane sredine, i čak ako zamislimo da
su stranci zapravo dolazili uVinču donoseći te sirovine, suština je ista – postojala
je razmena dobara, znanja i inovativnih ideja.
Opsidijan je tada bio toliko važna sirovina da ga neki arheolozi nazivaju i
‘crno zlato’, tražeći najbolji ekvivalent da objasne njegovu vrednost tokom
praistorije. Najčešće je korišćen kao sečivo, neprevaziđeno oštrih ivica, ali
su od njega izrađivani i bodeži, iz Egeje su poznate vaze od opsidijana,
dok su u Anadoliji izrađivana čak i ogledala. Na Belom brdu je do sada
pronađeno oko 1500 komada opsidijana; uglavnom su to mala i oštra
sečiva – što je količina retko zabeležena drugde.
VINČANSKE DAME: Jedna od impresivnih pojava koje govore o životu u Vinči
jeste produkcija glinenih figurina – pronađeno je na hiljade primeraka, koje
govore o razigranosti duha ove kulture, kakav god smisao ovih figurina bio.
Teškoću u razumevanju konteksta u okviru kojeg su nastale uvećava činjenica
da su primerci figurina nalaženi u bukvalno svim delovima naselja, uključujući i
đubrište, ali da nije zabeležen slučaj da su evidentirane kao prilog u grobovima.
Iako na velikom broju figurina nije moguće prepoznati polne karakteristike, neki
od najreprezentativnijih primeraka predstavljaju žene. Njihovo lice nalik na
masku odražava manirizam koji je za nas još uvek misterija.
Figure koje je vinčanska kultura ostavila ispitivane su nebrojeno puta, a
među mnogim objašnjenjima o njihovoj svrsi, oni najekstremniji otišli su
toliko daleko da tvrde da figure predstavljaju vanzemaljce.
Iako su ovakva objašnjenja odbačena, misterije koje okružuje
vinčansku kulturu ne prestaje da intrigiraju i privlače.
Većina drevnih vinčanskih figura predstavlja antropomorfna, humanoidna
bića na apstraktan način - sa ovalnim glavama, ogromnim očima - što je zapravo
i pokrenulo spekulacije o vanzemaljcima, dok je pravo pitanje na koji način su
ove figure formirale našu predstavu o bićima iz dalekog kosmosa.
U iskopavanjima je pronađeno preko 2000 figura koje zajedno čine najveću
evropsku kolekciju tog tipa. Ove figurine najverovatnije predsavljaju
drevna božanstva i koristile su se prilikom praznika ili obreda u kojima su se pre
7000 godina vinčanski ljudi obraćali natprirodnim silama i entitetima.
Figurine pronađene uVinči ukrašene su neverovatnim zapisima i simbolima.
Keramičke i kamene figure bogova, ljudi i životinja koje su nam Vinčani ostavili
možda su njihov način zapisivanje neke nedešifrovane istorije koja će tek biti
rastumačena.
Vanzemaljci
Vinče
Vinčanskim figurinama u prvi plan istaknute su oči. Mnoge zbunjuju ova lica.
Čudna su im. Kada pažljivije pogledate, primećujete da tu nedostaju usta.
Оdsustvo usta i naglašene oči na ovim figurinama predstavljale zaštitne maske
rudara cinabarita.
Na Avali se u doba neolita kopao cinabarit, ruda od koje se dobijala prelepa
crvena boja. Prilikom prerade cinabarita, živina isparenja su otrovna i tо su bile
zaštitne maske.
Figurine uglavnom predstavljaju žene jer vinčanski neolićani gajili su kult majke.
Ona je simbol plodnosti, rađanja, života. Ona je ta koja danonoćno bdi.
Vinčanske figurine imale su još jednu važnu ulogu – zaštitu kuće!. Kao što nas danas
čuva ikona kućnog sveca, njih je u neolitu čuvala Velika majka. Ona je tim velikim
očima danonoćno bdela. A kada je reč o poklopcima, tu imamo budne i brižne oči koje
su bdele nad sadržajem posude. Na poklopcima su prikazane i uši. Uši su u funkciji
budnosti. Kada je neko budan on i osluškuje. Nekima ti prikazi više liče na mačke, a
druge podsećaju na sove. Međutim, na ovim poklopcima oni nisu hteli da prikažu ni
mačku ni sovu niti bilo koju drugu životinju, već su hteli da naglase budnost kao takvu.
Budnost majke, budnost na poklopcima, vazama. Zato što su oni bili odgovorni. Onaj
ko se prihvati odgovornosti njega to čini povišeno budnim. Oni su, zapravo, bili uspešni
zašto što su bili odgovorni. I oni su nam poslali jednu jednostavnu poruku iz neolita: ne
može se biti uspešan, a da niste odgovorni. Zašto ne prikazuju usta? Da bi naglasili oči,
odnosno budnost.
Postoji jedan zanimljiv fenomen u vinčanskoj kulturi, koji je decenijama
ostao zanemaren. Naime, još šezdesetih godina prošlog veka, u današnjoj
Mačvi su uočeni mali lokaliteti, prečnika oko četrdeset metara, okruženi
vodom ili dubokim i širokom rovom. Pretpostavlja se da su bili nastanjeni sa
svega jednim ili dva domaćinstva.
Lokaliteti se nalaze u sredini koja je bila često plavljena i pretpostavljeno je
da su zemljom iz rova nasipali unutrašnji prsten, taj deo izdizali u odnosu na
plavno okruženje i na taj način se dodatno štitili u negostoljubivoj sredini.Tih
naselja je do sada identifikovano 48, i oni su za sada prilična misterija.
Na osnovu postojećeg materijala sa površine izgleda da ne pripadaju samo
vinčanskoj kulturi, već i kasnijim periodima praistorije sve do oko 2500 p.n.e.
Sredina u kojoj su ta naselja osnivana bila je veoma dinamična, sa tokovima
Kolubare i Save koje su menjale svoja korita i time drastično uticale na
promenu okruženja u severozapadnoj Srbiji.
Još uvek je nerazjašnjeno značenje tajanstvenih simbola koji su urezani na
grnčariji i figurinama vinčanske kulture. Već godinama ih
izučavaju arheolozi i paleolingvisti. Pretpostavlja se da su bili oznake vlasništva,
kaucija, piktogrami ili slikovno ili fonetsko pismo.
Neki tvrde da se u Vinčanskom pismu, odnosno sistemu znakova i simbola mogu
pronaći simboli koji podsećaju ili iz kojih su nastala određena slova današnjeg
ćiriličnog pisma, a simbol koji je gotovo isti kao četiri S na grbu Srbije i danas
izaziva kontroverze i oprečna mišljenja među istoričarima i lingvistima.
Vinčanski znaci su najčešće pravolinijski urezi koji su napravljeni na već
pečenoj posudi. Nalaze se od oboda do dna suda. Do danas je otkriveno više
od 1000 fragmenata na kojima su urezani ovi znaci, a kako su simboli nađeni na
mnogo mesta širom istočne Evrope, većina stara između 6500 i 8000 godina,
mnogi naučnici staraju da jeVinča rodno mesto najstarijeg pisma na svetu.
Još uvek nije otkriveno kojoj su grupi naroda pripadali nosioci ove kulture, tako
da je izuzetno teško odrediti kojim su jezikom govorili, što je neophodni uslov
za dešifrovanje vinčanskog fonetskog pisma.
Vinčansko pismo nije izolat; ono jasno ima odlike ostalih mediteranskih pisama
kao što je Biblosko, Feničansko, Kretsko, Etruščansko, Zapadno Semitsko,
Palestinsko, Starogrčko, staro Feničansko i Brahmi. Na kraju, Vinčansko pismo
ima brojne poveznice sa današnja dva najvažnija pisma na ovim prostorima:
latinicom i ćirilicom.
NAJSTARIJE pismo na svetu nastalo je na Balkanu?!
Ako se ova hipoteza, koja sve više dobija naučno utemeljenje, pokaže tačnom,
1.200 urezanih znakova (simbola) ili pisanih poruka na posudama, ređe na
čovekolikim figurinama i drugim predmetima pronađenim u okviru najbolje
proučene vinčanske kulture u jugoistočnoj Panoniji i na Balkanu, potvrdiće tezu
da je reč o prvom, najranijem ljudskom pismu, korpusu linearnih natpisa koji se
razvijao u Podunavlju u šestom milenijumu pre Hrista.
Tragajući za odgovorom, šta je Vinčanac imao na umu kada je urezivao ove
simbole, naučnici su se složili i zaključili - želeo je komunikaciju. Ovo rešenje
ponudio je nauci američki stručnjak Šan Vin koji je te znake sredio i
sistematizovao. Za razliku od već uvrežene naučne pretpostavke da znaci na
posudama označavaju svojinu (da se beležilo radi raspoznavanja) Vin je ponudio
drugačije objašnjenje.
Američki naučnik Harman počeo da razvija hipotezu da je vinčansko pismo
najstarije na Balkanu. Isticao je da je starije u odnosu na pojave na Bliskom
istoku, čime je zapravo pokušavao da dokaže balkansko poreklo vinčanske
kulture. Dakle, na Balkanu vidi koren najstarijih komunikacija, koji se kasnije
“raširio” na Malu Aziju.
Danas je selo Vinča, u svetskoj arheologiji, poznato kao jedan od najvećih i
najvažnijih izvora podataka o životu u neolitu, na početku civilizacije.
Vinčanski znaci nisu jedini pokazatelj civilizacije koja se nazire u dubokoj
praistoriji. Naučnici su otkrili da je narod tog vremena bio izrazito razvijen i
napredan. Imali su najraniju metalurgiju u Evropi, najstarije rudnike topljenja
rude, pravili su dleta i sekire.
Bili su, nesumnjivo, vesnici svega što će nastupiti znatno docnije. Zato je priča o
vinčanskoj kulturi zapravo storija o Evropi, ne samo u geografskom, već i u
civilizacijskom smislu.
Hvala na pažnji!

More Related Content

What's hot

Peta simfonija l.van.betoven-prezentacija
Peta simfonija l.van.betoven-prezentacijaPeta simfonija l.van.betoven-prezentacija
Peta simfonija l.van.betoven-prezentacija
Snezana Sallai Tibor
 
Izlucivanje
IzlucivanjeIzlucivanje
хуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансахуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансаUcionica istorije
 
Svetlosne pojave
Svetlosne pojaveSvetlosne pojave
Svetlosne pojave
Jasna Cvetkovic
 
СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grkaandjelan1
 
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаПривредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Šule Malićević
 
Populacija
PopulacijaPopulacija
Populacija
Ivana Damnjanović
 
Metabolizam
MetabolizamMetabolizam
Metabolizam
Klara Kakučka
 
Elektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacijaElektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacija
Biljana Ristic
 
Evolucija coveka
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija coveka
Kristina Franka
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Ivana Damnjanović
 
Klasifikacija živih bića u pet carstava
Klasifikacija živih bića u pet carstavaKlasifikacija živih bića u pet carstava
Klasifikacija živih bića u pet carstava
Ivana Damnjanović
 
Elektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacijaElektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacija
Biljana Ristic
 
2. Autotrofi i heterotrofi
2. Autotrofi i heterotrofi2. Autotrofi i heterotrofi
2. Autotrofi i heterotrofi
ltixomir
 
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_veza
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_vezaHemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_veza
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_vezaNašaŠkola.Net
 

What's hot (20)

Peta simfonija l.van.betoven-prezentacija
Peta simfonija l.van.betoven-prezentacijaPeta simfonija l.van.betoven-prezentacija
Peta simfonija l.van.betoven-prezentacija
 
Izlucivanje
IzlucivanjeIzlucivanje
Izlucivanje
 
шта је појам
шта је појамшта је појам
шта је појам
 
хуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансахуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесанса
 
Gljive
Gljive Gljive
Gljive
 
Svetlosne pojave
Svetlosne pojaveSvetlosne pojave
Svetlosne pojave
 
СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКА
 
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grka
 
Svetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosintezeSvetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosinteze
 
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаПривредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
 
Populacija
PopulacijaPopulacija
Populacija
 
Metabolizam
MetabolizamMetabolizam
Metabolizam
 
Elektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacijaElektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacija
 
Rimska religija-i-kultura
Rimska religija-i-kulturaRimska religija-i-kultura
Rimska religija-i-kultura
 
Evolucija coveka
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija coveka
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
 
Klasifikacija živih bića u pet carstava
Klasifikacija živih bića u pet carstavaKlasifikacija živih bića u pet carstava
Klasifikacija živih bića u pet carstava
 
Elektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacijaElektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacija
 
2. Autotrofi i heterotrofi
2. Autotrofi i heterotrofi2. Autotrofi i heterotrofi
2. Autotrofi i heterotrofi
 
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_veza
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_vezaHemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_veza
Hemija r1 hemijska_veza_molekuli_i_kristali_zadaci_za_vezbanje_hemijska_veza
 

Viewers also liked

Malthus i ekološka ekonomija o održivosti
Malthus i ekološka ekonomija o održivostiMalthus i ekološka ekonomija o održivosti
Malthus i ekološka ekonomija o održivosti
Aladin Vilić
 
Prašume
Prašume Prašume
Prašume
Aladin Vilić
 
Царства живих бића Миља Зец
Царства живих бића Миља ЗецЦарства живих бића Миља Зец
Царства живих бића Миља Зец
Milja Zec
 
Флора и фауна Србије Миљ Зец
Флора и фауна Србије Миљ ЗецФлора и фауна Србије Миљ Зец
Флора и фауна Србије Миљ Зец
Milja Zec
 
Biljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeBiljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeJelena Mandic
 
Zaštićenje biljne vrste
Zaštićenje biljne vrste Zaštićenje biljne vrste
Zaštićenje biljne vrste
Ena Horvat
 
Aditivi u hrani
Aditivi u hraniAditivi u hrani
Aditivi u hrani
Ena Horvat
 
Deliblatska pescara
Deliblatska pescaraDeliblatska pescara
Deliblatska pescara
Dragana Djuragin
 
угрожавање и заштита културних добара
угрожавање и заштита културних добараугрожавање и заштита културних добара
угрожавање и заштита културних добара
Djurdjica Simin
 
Флора и фауна Миља Зец
Флора и фауна Миља ЗецФлора и фауна Миља Зец
Флора и фауна Миља Зец
Milja Zec
 
Genetski modifikovana hrana
Genetski modifikovana hranaGenetski modifikovana hrana
Genetski modifikovana hrana
Ena Horvat
 
Gradja ptica (p)
Gradja ptica (p)Gradja ptica (p)
Gradja ptica (p)
Zeljko Baljosevic
 
Upoređivanje bajki
Upoređivanje bajkiUpoređivanje bajki
Upoređivanje bajki
Ивана Ћуковић
 
Raznovrsnost biljnog sveta Srbije
Raznovrsnost biljnog sveta SrbijeRaznovrsnost biljnog sveta Srbije
Raznovrsnost biljnog sveta Srbije
Небојша Антић
 
оштећење озонског омотача
оштећење озонског омотачаоштећење озонског омотача
оштећење озонског омотача
Djurdjica Simin
 
Uspon srednjovekovnih monarhija
Uspon srednjovekovnih monarhijaUspon srednjovekovnih monarhija
Uspon srednjovekovnih monarhija
Milan Jovanović
 
Najugroženije životinjske vrste u Srbiji
Najugroženije životinjske vrste u SrbijiNajugroženije životinjske vrste u Srbiji
Najugroženije životinjske vrste u Srbiji
Ena Horvat
 
Nacionalni parkovi 2
Nacionalni  parkovi  2Nacionalni  parkovi  2
Nacionalni parkovi 2
Ивана Ћуковић
 
Флора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља ЗецФлора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља Зец
Milja Zec
 
Флора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља ЗецФлора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља Зец
Milja Zec
 

Viewers also liked (20)

Malthus i ekološka ekonomija o održivosti
Malthus i ekološka ekonomija o održivostiMalthus i ekološka ekonomija o održivosti
Malthus i ekološka ekonomija o održivosti
 
Prašume
Prašume Prašume
Prašume
 
Царства живих бића Миља Зец
Царства живих бића Миља ЗецЦарства живих бића Миља Зец
Царства живих бића Миља Зец
 
Флора и фауна Србије Миљ Зец
Флора и фауна Србије Миљ ЗецФлора и фауна Србије Миљ Зец
Флора и фауна Србије Миљ Зец
 
Biljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeBiljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet Srbije
 
Zaštićenje biljne vrste
Zaštićenje biljne vrste Zaštićenje biljne vrste
Zaštićenje biljne vrste
 
Aditivi u hrani
Aditivi u hraniAditivi u hrani
Aditivi u hrani
 
Deliblatska pescara
Deliblatska pescaraDeliblatska pescara
Deliblatska pescara
 
угрожавање и заштита културних добара
угрожавање и заштита културних добараугрожавање и заштита културних добара
угрожавање и заштита културних добара
 
Флора и фауна Миља Зец
Флора и фауна Миља ЗецФлора и фауна Миља Зец
Флора и фауна Миља Зец
 
Genetski modifikovana hrana
Genetski modifikovana hranaGenetski modifikovana hrana
Genetski modifikovana hrana
 
Gradja ptica (p)
Gradja ptica (p)Gradja ptica (p)
Gradja ptica (p)
 
Upoređivanje bajki
Upoređivanje bajkiUpoređivanje bajki
Upoređivanje bajki
 
Raznovrsnost biljnog sveta Srbije
Raznovrsnost biljnog sveta SrbijeRaznovrsnost biljnog sveta Srbije
Raznovrsnost biljnog sveta Srbije
 
оштећење озонског омотача
оштећење озонског омотачаоштећење озонског омотача
оштећење озонског омотача
 
Uspon srednjovekovnih monarhija
Uspon srednjovekovnih monarhijaUspon srednjovekovnih monarhija
Uspon srednjovekovnih monarhija
 
Najugroženije životinjske vrste u Srbiji
Najugroženije životinjske vrste u SrbijiNajugroženije životinjske vrste u Srbiji
Najugroženije životinjske vrste u Srbiji
 
Nacionalni parkovi 2
Nacionalni  parkovi  2Nacionalni  parkovi  2
Nacionalni parkovi 2
 
Флора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља ЗецФлора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља Зец
 
Флора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља ЗецФлора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља Зец
 

Similar to Vinčanska kultura

3 .religija i umetnost praistorijskih ljudi
3 .religija i umetnost praistorijskih ljudi3 .religija i umetnost praistorijskih ljudi
3 .religija i umetnost praistorijskih ljudi
Šule Malićević
 
Istorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razredIstorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razred
Историјска ризница
 
Zachovajme od zabudbutia
Zachovajme od zabudbutiaZachovajme od zabudbutia
Zachovajme od zabudbutia
Paljo Sampor
 
Drvo zivota
Drvo zivotaDrvo zivota
Drvo zivota
Broj Jedan
 
НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ
НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕНА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ
НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ
bozzidar
 
ARANĐELOVAC, David Proković
ARANĐELOVAC, David ProkovićARANĐELOVAC, David Proković
ARANĐELOVAC, David Proković
Valentina Nedic
 
шид који волим
шид који волимшид који волим
шид који волим
rasarr
 
шид који волим
шид који волимшид који волим
шид који волим
222456a
 
Sid 5
Sid   5Sid   5
Sid 5
snezazoki
 
Holiday4All - Sanja Knežević - Prezentacija Etno sela Latkovac
Holiday4All - Sanja Knežević - Prezentacija Etno sela LatkovacHoliday4All - Sanja Knežević - Prezentacija Etno sela Latkovac
Holiday4All - Sanja Knežević - Prezentacija Etno sela Latkovac
National Tourism Organization of Serbia
 
Radivoje pešić-vinčansko-pismo
Radivoje pešić-vinčansko-pismoRadivoje pešić-vinčansko-pismo
Radivoje pešić-vinčansko-pismo
MECAYU
 
Дејан Медаковић: А ни списка нема
Дејан Медаковић: А ни списка немаДејан Медаковић: А ни списка нема
Дејан Медаковић: А ни списка немаbivsinin
 
Powerpoint aPrezentacija O Vuk Karadzicu
Powerpoint aPrezentacija O Vuk KaradzicuPowerpoint aPrezentacija O Vuk Karadzicu
Powerpoint aPrezentacija O Vuk Karadzicu
JelenaTrakilovi
 
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕVII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
Valentina Nedic
 
Naj knjige
Naj knjige Naj knjige
Naj knjige
Milica Stevanović
 
GS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita
GS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštitaGS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita
GS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita
TeacherDN
 
Istorijski izvori za_7_razred
Istorijski izvori za_7_razredIstorijski izvori za_7_razred
Istorijski izvori za_7_razred
Историјска ризница
 
Историјски-извори
Историјски-извориИсторијски-извори
Историјски-извори
SofijaLuki2
 
Beograd 040219
Beograd 040219Beograd 040219
Beograd 040219
OzrenMijatovic
 

Similar to Vinčanska kultura (20)

3 .religija i umetnost praistorijskih ljudi
3 .religija i umetnost praistorijskih ljudi3 .religija i umetnost praistorijskih ljudi
3 .religija i umetnost praistorijskih ljudi
 
Istorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razredIstorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razred
 
Zachovajme od zabudbutia
Zachovajme od zabudbutiaZachovajme od zabudbutia
Zachovajme od zabudbutia
 
25229343 novac-u-beogradu-kroz-vekove
25229343 novac-u-beogradu-kroz-vekove25229343 novac-u-beogradu-kroz-vekove
25229343 novac-u-beogradu-kroz-vekove
 
Drvo zivota
Drvo zivotaDrvo zivota
Drvo zivota
 
НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ
НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕНА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ
НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ
 
ARANĐELOVAC, David Proković
ARANĐELOVAC, David ProkovićARANĐELOVAC, David Proković
ARANĐELOVAC, David Proković
 
шид који волим
шид који волимшид који волим
шид који волим
 
шид који волим
шид који волимшид који волим
шид који волим
 
Sid 5
Sid   5Sid   5
Sid 5
 
Holiday4All - Sanja Knežević - Prezentacija Etno sela Latkovac
Holiday4All - Sanja Knežević - Prezentacija Etno sela LatkovacHoliday4All - Sanja Knežević - Prezentacija Etno sela Latkovac
Holiday4All - Sanja Knežević - Prezentacija Etno sela Latkovac
 
Radivoje pešić-vinčansko-pismo
Radivoje pešić-vinčansko-pismoRadivoje pešić-vinčansko-pismo
Radivoje pešić-vinčansko-pismo
 
Дејан Медаковић: А ни списка нема
Дејан Медаковић: А ни списка немаДејан Медаковић: А ни списка нема
Дејан Медаковић: А ни списка нема
 
Powerpoint aPrezentacija O Vuk Karadzicu
Powerpoint aPrezentacija O Vuk KaradzicuPowerpoint aPrezentacija O Vuk Karadzicu
Powerpoint aPrezentacija O Vuk Karadzicu
 
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕVII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
 
Naj knjige
Naj knjige Naj knjige
Naj knjige
 
GS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita
GS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštitaGS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita
GS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita
 
Istorijski izvori za_7_razred
Istorijski izvori za_7_razredIstorijski izvori za_7_razred
Istorijski izvori za_7_razred
 
Историјски-извори
Историјски-извориИсторијски-извори
Историјски-извори
 
Beograd 040219
Beograd 040219Beograd 040219
Beograd 040219
 

More from Renata Mnc

Kako se rade seminarski, maturski i diplomski radovi
Kako se rade seminarski, maturski i diplomski radoviKako se rade seminarski, maturski i diplomski radovi
Kako se rade seminarski, maturski i diplomski radovi
Renata Mnc
 
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mit
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mitAtlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mit
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mit
Renata Mnc
 
Civilizacija Inka
Civilizacija InkaCivilizacija Inka
Civilizacija Inka
Renata Mnc
 
Радионице у Одељењу у Костолцу (Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаре...
Радионице у Одељењу у Костолцу (Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаре...Радионице у Одељењу у Костолцу (Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаре...
Радионице у Одељењу у Костолцу (Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаре...
Renata Mnc
 
Ликовна радионица у Костолцу
Ликовна радионица у КостолцуЛиковна радионица у Костолцу
Ликовна радионица у Костолцу
Renata Mnc
 
Kolekcije periodike u Narodnoj biblioteci Požarevac
Kolekcije periodike u Narodnoj biblioteci PožarevacKolekcije periodike u Narodnoj biblioteci Požarevac
Kolekcije periodike u Narodnoj biblioteci Požarevac
Renata Mnc
 

More from Renata Mnc (6)

Kako se rade seminarski, maturski i diplomski radovi
Kako se rade seminarski, maturski i diplomski radoviKako se rade seminarski, maturski i diplomski radovi
Kako se rade seminarski, maturski i diplomski radovi
 
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mit
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mitAtlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mit
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mit
 
Civilizacija Inka
Civilizacija InkaCivilizacija Inka
Civilizacija Inka
 
Радионице у Одељењу у Костолцу (Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаре...
Радионице у Одељењу у Костолцу (Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаре...Радионице у Одељењу у Костолцу (Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаре...
Радионице у Одељењу у Костолцу (Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаре...
 
Ликовна радионица у Костолцу
Ликовна радионица у КостолцуЛиковна радионица у Костолцу
Ликовна радионица у Костолцу
 
Kolekcije periodike u Narodnoj biblioteci Požarevac
Kolekcije periodike u Narodnoj biblioteci PožarevacKolekcije periodike u Narodnoj biblioteci Požarevac
Kolekcije periodike u Narodnoj biblioteci Požarevac
 

Vinčanska kultura

  • 2. Praistorijsko naselje u Vinči nalazi se na desnoj obali Dunava, 14 km nizvodno od Beograda. Ako se sa ovog mesta pogled usmeri na bilo koju stranu sveta, nikad se na vidicima ne ocrtavaju prepreke i uvek se radoznalom ljudskom duhu postavlja primamljiva zagonetka na onoj liniji gde se u daljini plodno tle spaja s vedrinom ili oblačnošću neba. Ovde se čini da je sve na domaku ruke. Dunav srastao za neprekidnu Panonsku ravnicu deluje odavde kao mirno more koje bregovito zaleđe Vinče povezuje sa središtem Evrope, a u isti mah i kao široka struja koja obezbeđuje brz i bezbedan put ka Posavini i Crnom moru.
  • 3. Kada se pre jednog veka moćni Dunav povukao u svoje korito, ostavio je za sobom veliki dar čitavom čovečanstvu. Čeprkajući po obali, izvesni deda Panta iz naselja Vinča pronašao je čudnu glinenu figuru. Radoznali starac nikada pre ništa slično nije video, pa je u potrazi za objašnjenjem svoje otkriće odneo u Narodni muzej u Beogradu. Nije ni slutio da u svojim rukama drži figurinu napravljenu pred kraj kamenog doba, rukama pračoveka.
  • 4. Ovo nalazište dokazalo je da se sedam hiljada godina pre nove ere na tom mestu nalazila utvrđena metropola. Smatra se da je ona bila centar tadašnje civilizacije koja se prostirala širom današnje Bosne, Srbije, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije i Grčke.
  • 5. Arheološko blago Vinče nalazi se na dubini od oko 10.5 metara i sadrži čitavo bogatstvo civilizacijskih slojeva od neolita preko bronzanog doba pa sve do grobnica iz Srednjeg veka.
  • 6. U Vinči je pronađeno pravo bogatstvo najrazličitijih oružja i oruđa od kamena i kostiju, posuđe, ritualne vaze, nakit, mnoštvo antropomorfnih i zoomorfnih figurina, ostaci praistorijskih kuća kao i veliki broj drugih predmeta izrađenih ovde ili donešenih iz udaljenih oblasti.
  • 7. Godine 1908. kustos Narodnog muzeja Miloje Vasić započeo je istraživanja koja će se (prekidana ratovima) produžiti sve do 1934. nakon čega je nastavio da se ovim značajnim nalazištem bavi i sledećih dvadesetak godina, publikujući radove zasnovane na dotadašnjim istraživanjima. Iskopavanja na lokalitetu Vinča Belo brdo bili su mogući zahvaljujući filantropskoj pomoći britanskog novinskog magnata ser Čarlsa Hajda, pobornika nezavisnog novinarstva i ljubitelja arheologije, koji je u istraživanja investirao u to vreme značajna sredstva, stipendirajući takođe studente Beogradskog univerziteta.
  • 8. Na isti način kao egipatske piramide, vinčanska kultura nastavlja da inspiriše umove u potrazi za odgovorima o poreklu i nastanku ljudske civilizacije. Vinča je oko 4500. godine p. n. e. opustela, ali se neposredno posle kulturnog sloja sa šatorastim staništima javlja novo naselje, koje su izgradili nosioci kulture mlađeg neolita, kojoj je Vinča dala ime.
  • 9. Smatra se da je Vinča bila grad jer je stalno bila naseljena tokom mnogo generacija, stanovništvo je bilo aktivno tokom cele godine, a postojala je i specijalizacija poslova. Može se reći da je bila metropola, budući ju je naseljavao veliki broj stanovnika, da je bila ekonomski i kulturni centar, da su otkrivena mnoga manja naselja u neposrednoj blizini Vinče, a nađeni su i dokazi o intenzivnoj komunikaciji i razmeni dobara, usluga i ljudi.
  • 10. Nalazi pokazuju da su prvi zemljoradnici Podunavlja pripadali posebnom antropološkom tipu u kome se objedinjuju odlike stare evropske populacije s odlikama gracilnih Mediteranaca. Nosioci vinčanske kulture imali su mešovitu ekonomiju, osnovne delatnosti bili su stočarstvo i poljoprivreda, ali su se bavili lovom, ribolovom i prikupljanjem divljih plodova.
  • 11. Pripadnici vinčanske kulture su po prvi put na ovim prostorima boravili u stalnim naseljima tokom čitavog niza generacija, baveći se zemljoradnjom i stočarstvom, a sa efikasnošću njihovog društva rasla je i brojnost zajednice, koja se više nije bavila pukim preživljavanjem, već je bila u mogućnosti i da se bavi razmenom dobara sa drugim kulturama, i drugim rafiniranim aktivnostima. Štaviše, Vinčanci su poznavali rudarstvo, baveći se preradom cinabarita, živinog sulfata koji je služio za dobijanje dragocenog crvenog okera, upotrebljivog za bojenje tkanine,keramike, i slično. Osvojili su proizvodnju bakra i koristili to za izradu sekira, dleta i raznog nakita, kao što svedoče bakarne narukvice i perle na vinčanskom nalazištu Gomolava, u blizini Hrtkovaca u Sremu.
  • 12. Opsidijan nastaje hlađenjem vulkanske lave i u Evropi ga ima na svega nekoliko lokacija – na dva mesta u Karpatima, na dva ostrva u Egeji, i na četiri mesta u centralnom Mediteranu, na italijanskim ostrvima. Svako od tih mesta je različito po svom hemijskom sastavu, tako da je moguće utvrditi sa koje lokacije potiče svaki predmet, odnosno sirovina od koje je izrađen. Na osnovu analiza hemijskog sastava koje smo radili na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji utvrđeno je da je opsidijan iz Vinče dopremljen sa karpatskih planina – iz današnje Slovačke – stotinama kilometra prema severu. To znači da se Vinčanac susretao sa drugim kulturama, da je dopirao u njemu strane sredine, i čak ako zamislimo da su stranci zapravo dolazili uVinču donoseći te sirovine, suština je ista – postojala je razmena dobara, znanja i inovativnih ideja.
  • 13. Opsidijan je tada bio toliko važna sirovina da ga neki arheolozi nazivaju i ‘crno zlato’, tražeći najbolji ekvivalent da objasne njegovu vrednost tokom praistorije. Najčešće je korišćen kao sečivo, neprevaziđeno oštrih ivica, ali su od njega izrađivani i bodeži, iz Egeje su poznate vaze od opsidijana, dok su u Anadoliji izrađivana čak i ogledala. Na Belom brdu je do sada pronađeno oko 1500 komada opsidijana; uglavnom su to mala i oštra sečiva – što je količina retko zabeležena drugde.
  • 14. VINČANSKE DAME: Jedna od impresivnih pojava koje govore o životu u Vinči jeste produkcija glinenih figurina – pronađeno je na hiljade primeraka, koje govore o razigranosti duha ove kulture, kakav god smisao ovih figurina bio. Teškoću u razumevanju konteksta u okviru kojeg su nastale uvećava činjenica da su primerci figurina nalaženi u bukvalno svim delovima naselja, uključujući i đubrište, ali da nije zabeležen slučaj da su evidentirane kao prilog u grobovima. Iako na velikom broju figurina nije moguće prepoznati polne karakteristike, neki od najreprezentativnijih primeraka predstavljaju žene. Njihovo lice nalik na masku odražava manirizam koji je za nas još uvek misterija.
  • 15. Figure koje je vinčanska kultura ostavila ispitivane su nebrojeno puta, a među mnogim objašnjenjima o njihovoj svrsi, oni najekstremniji otišli su toliko daleko da tvrde da figure predstavljaju vanzemaljce. Iako su ovakva objašnjenja odbačena, misterije koje okružuje vinčansku kulturu ne prestaje da intrigiraju i privlače.
  • 16. Većina drevnih vinčanskih figura predstavlja antropomorfna, humanoidna bića na apstraktan način - sa ovalnim glavama, ogromnim očima - što je zapravo i pokrenulo spekulacije o vanzemaljcima, dok je pravo pitanje na koji način su ove figure formirale našu predstavu o bićima iz dalekog kosmosa.
  • 17. U iskopavanjima je pronađeno preko 2000 figura koje zajedno čine najveću evropsku kolekciju tog tipa. Ove figurine najverovatnije predsavljaju drevna božanstva i koristile su se prilikom praznika ili obreda u kojima su se pre 7000 godina vinčanski ljudi obraćali natprirodnim silama i entitetima.
  • 18. Figurine pronađene uVinči ukrašene su neverovatnim zapisima i simbolima. Keramičke i kamene figure bogova, ljudi i životinja koje su nam Vinčani ostavili možda su njihov način zapisivanje neke nedešifrovane istorije koja će tek biti rastumačena.
  • 20. Vinčanskim figurinama u prvi plan istaknute su oči. Mnoge zbunjuju ova lica. Čudna su im. Kada pažljivije pogledate, primećujete da tu nedostaju usta. Оdsustvo usta i naglašene oči na ovim figurinama predstavljale zaštitne maske rudara cinabarita. Na Avali se u doba neolita kopao cinabarit, ruda od koje se dobijala prelepa crvena boja. Prilikom prerade cinabarita, živina isparenja su otrovna i tо su bile zaštitne maske.
  • 21. Figurine uglavnom predstavljaju žene jer vinčanski neolićani gajili su kult majke. Ona je simbol plodnosti, rađanja, života. Ona je ta koja danonoćno bdi.
  • 22. Vinčanske figurine imale su još jednu važnu ulogu – zaštitu kuće!. Kao što nas danas čuva ikona kućnog sveca, njih je u neolitu čuvala Velika majka. Ona je tim velikim očima danonoćno bdela. A kada je reč o poklopcima, tu imamo budne i brižne oči koje su bdele nad sadržajem posude. Na poklopcima su prikazane i uši. Uši su u funkciji budnosti. Kada je neko budan on i osluškuje. Nekima ti prikazi više liče na mačke, a druge podsećaju na sove. Međutim, na ovim poklopcima oni nisu hteli da prikažu ni mačku ni sovu niti bilo koju drugu životinju, već su hteli da naglase budnost kao takvu. Budnost majke, budnost na poklopcima, vazama. Zato što su oni bili odgovorni. Onaj ko se prihvati odgovornosti njega to čini povišeno budnim. Oni su, zapravo, bili uspešni zašto što su bili odgovorni. I oni su nam poslali jednu jednostavnu poruku iz neolita: ne može se biti uspešan, a da niste odgovorni. Zašto ne prikazuju usta? Da bi naglasili oči, odnosno budnost.
  • 23. Postoji jedan zanimljiv fenomen u vinčanskoj kulturi, koji je decenijama ostao zanemaren. Naime, još šezdesetih godina prošlog veka, u današnjoj Mačvi su uočeni mali lokaliteti, prečnika oko četrdeset metara, okruženi vodom ili dubokim i širokom rovom. Pretpostavlja se da su bili nastanjeni sa svega jednim ili dva domaćinstva. Lokaliteti se nalaze u sredini koja je bila često plavljena i pretpostavljeno je da su zemljom iz rova nasipali unutrašnji prsten, taj deo izdizali u odnosu na plavno okruženje i na taj način se dodatno štitili u negostoljubivoj sredini.Tih naselja je do sada identifikovano 48, i oni su za sada prilična misterija. Na osnovu postojećeg materijala sa površine izgleda da ne pripadaju samo vinčanskoj kulturi, već i kasnijim periodima praistorije sve do oko 2500 p.n.e. Sredina u kojoj su ta naselja osnivana bila je veoma dinamična, sa tokovima Kolubare i Save koje su menjale svoja korita i time drastično uticale na promenu okruženja u severozapadnoj Srbiji.
  • 24.
  • 25. Još uvek je nerazjašnjeno značenje tajanstvenih simbola koji su urezani na grnčariji i figurinama vinčanske kulture. Već godinama ih izučavaju arheolozi i paleolingvisti. Pretpostavlja se da su bili oznake vlasništva, kaucija, piktogrami ili slikovno ili fonetsko pismo. Neki tvrde da se u Vinčanskom pismu, odnosno sistemu znakova i simbola mogu pronaći simboli koji podsećaju ili iz kojih su nastala određena slova današnjeg ćiriličnog pisma, a simbol koji je gotovo isti kao četiri S na grbu Srbije i danas izaziva kontroverze i oprečna mišljenja među istoričarima i lingvistima.
  • 26. Vinčanski znaci su najčešće pravolinijski urezi koji su napravljeni na već pečenoj posudi. Nalaze se od oboda do dna suda. Do danas je otkriveno više od 1000 fragmenata na kojima su urezani ovi znaci, a kako su simboli nađeni na mnogo mesta širom istočne Evrope, većina stara između 6500 i 8000 godina, mnogi naučnici staraju da jeVinča rodno mesto najstarijeg pisma na svetu. Još uvek nije otkriveno kojoj su grupi naroda pripadali nosioci ove kulture, tako da je izuzetno teško odrediti kojim su jezikom govorili, što je neophodni uslov za dešifrovanje vinčanskog fonetskog pisma.
  • 27. Vinčansko pismo nije izolat; ono jasno ima odlike ostalih mediteranskih pisama kao što je Biblosko, Feničansko, Kretsko, Etruščansko, Zapadno Semitsko, Palestinsko, Starogrčko, staro Feničansko i Brahmi. Na kraju, Vinčansko pismo ima brojne poveznice sa današnja dva najvažnija pisma na ovim prostorima: latinicom i ćirilicom.
  • 28. NAJSTARIJE pismo na svetu nastalo je na Balkanu?! Ako se ova hipoteza, koja sve više dobija naučno utemeljenje, pokaže tačnom, 1.200 urezanih znakova (simbola) ili pisanih poruka na posudama, ređe na čovekolikim figurinama i drugim predmetima pronađenim u okviru najbolje proučene vinčanske kulture u jugoistočnoj Panoniji i na Balkanu, potvrdiće tezu da je reč o prvom, najranijem ljudskom pismu, korpusu linearnih natpisa koji se razvijao u Podunavlju u šestom milenijumu pre Hrista.
  • 29. Tragajući za odgovorom, šta je Vinčanac imao na umu kada je urezivao ove simbole, naučnici su se složili i zaključili - želeo je komunikaciju. Ovo rešenje ponudio je nauci američki stručnjak Šan Vin koji je te znake sredio i sistematizovao. Za razliku od već uvrežene naučne pretpostavke da znaci na posudama označavaju svojinu (da se beležilo radi raspoznavanja) Vin je ponudio drugačije objašnjenje. Američki naučnik Harman počeo da razvija hipotezu da je vinčansko pismo najstarije na Balkanu. Isticao je da je starije u odnosu na pojave na Bliskom istoku, čime je zapravo pokušavao da dokaže balkansko poreklo vinčanske kulture. Dakle, na Balkanu vidi koren najstarijih komunikacija, koji se kasnije “raširio” na Malu Aziju.
  • 30. Danas je selo Vinča, u svetskoj arheologiji, poznato kao jedan od najvećih i najvažnijih izvora podataka o životu u neolitu, na početku civilizacije. Vinčanski znaci nisu jedini pokazatelj civilizacije koja se nazire u dubokoj praistoriji. Naučnici su otkrili da je narod tog vremena bio izrazito razvijen i napredan. Imali su najraniju metalurgiju u Evropi, najstarije rudnike topljenja rude, pravili su dleta i sekire. Bili su, nesumnjivo, vesnici svega što će nastupiti znatno docnije. Zato je priča o vinčanskoj kulturi zapravo storija o Evropi, ne samo u geografskom, već i u civilizacijskom smislu.